Serbian Herald, October 25, 1946

              м
I
5T#i ,,,,-- - шШттташт pw ~v - до]
4F"
¥
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrlcy 9947
Цена годпшаој претплатн за Канаду 4 долара, на пола Authorized as Second Class Matter under the НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА
год. 2.50. За пностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 6. Број 358. Цена једном примерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, OCTOBER 25TH, 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 358.
Народ срдачно поздравља
представника Југославије
ПРОСЛАВА 0СЛ0Б0ЂЕЊА
У иедељу 20 октобра, мес-п- о
Behe канадских јужних
Словена одржало је вслнчан-ствен- у
прославу друге годи-шн.н- це
ослобођеп.а Београда,
дана када су, носле седам да-и- а
жсстокнх заједничких бор-б- а
југословенска пародпо-ос- -
лободилачка војска Југосла-виј- е
и братска Црвена армп-ј- а
савладале и последши от-л- ор
Хитлерове армнје и из-даЈпич- кнх
Неднћсвих н Ми-хаиловиће-
вих
одрсда н град
лроглашеи потпуно слободаи.
Сала Македонско-бугарско- г
дома била је дупком нуна
нашег народа нз Торонта, а
билн су прнсутни и делегатн
конфсрснцнје група које се
спрсмају да наскоро пођу у
стару домовнну да са својпм
искуством и сретствима помо-ги- у
у обповк Зсмл.е. Иросла-в- у
је отворио хрватски там-бураш- кн
збор cBiipaiLcu и пе-вап-- ем
'Ој Словспн" и "О
Каиада", уз пратњу свнх лрп-сутии- х.
Затнм су двс младс
девојкс, Гужнца Ропац и Јс- -
лсна Видлнн уз прату там-бурашк- ог
зСора кога су н оне
члапнце,, отиевале "Београде",
а после тога отпевала је соло
)i другарица Стрижпћ која је
такоће члаинца збора. Збор
је отсвнрао још исколнко ле-пн- х
копцертних комада а за
тнм су са по неколнко речп
поздравилн прнсутне лрет
ставпнцп свпх мссинх дсмо
" кратских оргапнзацпја срп- -
ских, хрватских, словеначких
п максдонских. Програмом јс
руководно друг Драгол.уб
Божапић, којн јс у свом крат- -
ком говору дао лен увод нро- -
славп и затии претстављао
говорникс. о
Ирнсутна публнка одушев-л.сн- о
и са всликнм нл.еска-Н.С- М
ноздравила јс добро нз-веде- ле
концертнс тачке н го-ворни- ке.
Алц када је насту
пио мајор Пранко Вукелић,
нссгсннчки аташе нри југо-словеиск- ом
Иосланству у О-та- ви
поздравл-ајућ- н ирисут-п- е je са знакои стискаиа руке
свима, ироломно се дуготрај-X- I
и пл.ссак какав можс да по-здра- ви
само таквог човска
као што је мајор Пукелнћ, само претставника оног наро-д- а н
н земл-- е које се пзиад све-г- а
л.уби. Мајор је морао да
дава знак да се прсстане са пл.сскаи.см. ja
Ова публика чула је мајо-р- а
Вукслнпа всћ неколнко
иута, алн ова прослава н че-ст- н
бурии аплаузи са којнма
је праћен аегов говор, пока- -
зало je да би га паш иарод
радо слушао свакн дап.
Мајор Вукелнћ сликовнто
је оцртао зиачај ослобођепа
Београда, вессгс које је за-влада- ло
тада чнтавом зеи.гом.
Он је испрнчао како је та
радосна вест прнмл,ена мсђу
и.еговнм једшшцама, које су
у тои часу наступале у жесто-ки- ч
борбама протнв пемачке
војске у Словсиијн. — Војпп-ци- „
рскао јс он, почелп су да
се од всселч грле и лубе ка-д- а
смо чулп радно вест да је
Београд ослобоћен. Ои је до-слов- но
цитирао дисвну па-ред- бу
геиералиснмуса Сталн
на, коју је он са својим вој-ници- иа
чуо тога дапа објав-.хен- у
прско Радио Москва:
Јутрос . . . заједнпчкнм сна-гам- а
Црвене армпје п брат
ске Народно-ослободплач- ке
војске Југославнје, ослобођен
је главпн град бракких југо-словеиск- их
народа Бсоград
нспод иеиачких нацпстичких
окупатора. . . НаређуЈем да
се у Москвп у знак веселд п
радости опалн 320 толова. . .
Мајор Вукелић је затни пз
до тада био центар
искуплД11.а народних нздзј-иик- а,
али уједно н центар
борбе протнв тнраннје н in--
даје, центар борбе за ослобо'
ђеп.е и за брагство н једип- -
БЕОГРАДА У ТОРОНТУ
је истакао борбе бсоградског
иарода уопште, а нарочнго
студепата Бсоградског уии-верзнте- та
н радннштва. У
Београду, каже он, бнла су
подигнута всшала иа којнма
су всшапи најбољи синови
нашег народа. Али пз itera
су ношли у борбу први
одреди под воћством
нашег вољеног маршала Т.нта.
До тада су, каже ои, постоја-л- а
два Београда. — Даиас, од
ослобођеи.а Београд је цеи-та- р
из кога се дале ширн и
учвршћује братство н једин-ств- о
иарода Југославије, у
комс сс доносе законн за до-бр- о
свсга иарода. Бсоград је
данас град свих иарода Југо- -
МАЈОР Б. ВУКЕЛИћ
славнје, у комс су донесснн
законн о аграрпој реформи,
ио којима јс селдк добио зе-м- љу
која му припада, закони
соцнјалиом ocurypaity. Да-на- с
је радннк осигуран за
случај ботсстн п за случај
старостн. Дапас шегрти пос-л- с
четриаестс годиис иримају
плату за своје учсае заната.
Шегрг внше нс мора да чисти
собс н вршн друге кућне по-сло- вс
за свога газду. Данас
жеиа оснгурана за оуча
норођаја, она је посгала рав-поправ- аи
члап државие за-једни- цс'.
Omicyjyhn страшии терор
тнрапнју бившнх владара.
мајор Иукелнп кажс да je у
то време бнла бола пасја ле-гитимац- ија
него лсгитимаци- -
студента са Бсоградског у
ннверзитета.
1 оворепи о приЈател.ству
ЈугосчавнЈе и Совјетског Са
веза о je рекао: "Прнјатељ- -
ство народа JyrociaBnje и
Совјстског Савеза са заједнп
чком крвн јс запечаћсио, a
оно што се у крви печати
иора бнти чврсто. Али то ис
значн да ми ннсио пријатс-а- и
и са осталии демократ-скн- м
земллма. Да су другн
показали само за 30 посто од
оног лрнјателства које је по-каз- ао
према нама Совјетскл
Савсз, ми бн га ценили као
што цсннио п опо од Совјст-ско- г
Савеза. Вјећеслав Моло-то- в,
ипппстар пнострацнх
дела Совјетског Савсза лавов-ск- и
се борно иа Мировној
коиференцнји за права Југо-С1авнј- е,
док су други допо-снл- н
одлуке које су нротпв
интсреса ЈугославиЈе.
Мајор Вукелић се дотакао
жучннх напада на Југославн-ју- .
Али, каже он, ти нападп
само сведочс да је Југославн-ј- а
иа правои путу. He бн бп-л- о
све у реду кад пас реак-циј- а
пе бн пападала. To бн
значпло да инје све у реду.
Нас иападају оии којц су
помагали Хнтлеру.
Дотакавиш се искл.учсаа
католпчке ппквс iejuor
укл.учнв маршала 1ита, on je
рекао: А како се светп отац
ипје иогао сетитн да исклу-ч- н
нз католичке цркве хпо- -
чинца ПавелпИа, Мусолпнија,
нацистичкпх ратипх злочина
ороследно подвлачећи да јејброја вођа иове Југославнје
Београд
пар-тизанс- кк
ство народа Југославије. Ои'ца којн су билп католичкс
НАРОДИ ЈУГОСЛАВИЈЕ НЕћЕ Д03В0- -
ЛИТИ ДА
У
ЛИСТ "Б0РБА" 0 ПРОТИВ 0СУДЕ
';БОРБА" од 19 октобра
објављује чланак у коме се
осврће на кампаиу коју су
реакцнонарнн круговп у све-т-у
повелн протнв Југославнје
у вези са пресудом изрсченоч
противу надбискупа Стешш-ц- а
због леговог нздајничког
и иротнвнародног рада.
У члаику се подвлачи да
се на овом питаиу још једном
открнвају планови и тежн.е
светске рсакције, која у сло-бодн- ој
и незавнсној Југо--
славији видн ирепреку на
путу ка оствареи.у својнх
цнљева. У-jo- ry
предводника и реднтеља
у тој каипаи.11 преузео је Ва-тика- н.
Као под комаидом с-лн- кн
број католнчких лнсто-в- а
заједно са Херстовом н
сшчиоу штамиои почео је
дХпуин своје ступце к.1евета-м- а
против Југославпје. Разпп
бнскупи, надбнскули, кардн-лал- и
н другп црквенн
ii ј целога света
сазнвају за
штампу, бацајулажи . . . слу-жећ- н
се прн том свнм срет
ствима, протлв Југославнје.
Свииа тпм иЗЈаваиа н rouo-рли- а,
подвлачи "БОРБА",
зајсдличш је досчедно нзбс
гавање да се коикрстпо uoic-л- е
ма лједло дело у иизу мио-гн- х
за која је Степпиац до- -
бно праведну казпу ларода.
Ии сумпс нема отомеда je
Степнлац иомагао свнм си
лама крвавп усташкн режпм,
да је бно члан одбора тро
јице бнскуна којн је руково-ди- о
злочниачспи ласилнии
прскрштавааеи сроа, да je
бно по одобреау папе врхов- -
лн војни викар усташке вој
ске, да су блскупске
оргаинзовали усташ-к- н
кол-аш- и а текст бискунске
послапице нзрађнвала усташ-к- а
пропаганда; да je иа све
лачипе покушапао да спасе
усгашку творевину НДХ нс-лосре- дно
пред слом Нсиачкс;
да je по Павелпћевои ua.iory
добио па чуван.е усташку
"државну архнву"; да је у
самостану у Каптолу под ол-тар- ои
бнло сакривепо злато
KOje су усташе оплачкалц од
својнх жртава ; да су католи-чк- ц
свештеппцц у велнкој ве-hin- tii
били главла интелекту-алн- а
снага усташког режнма;
да су после ослобођен-- а t v
двору дола
вере?! Mehyiuu, on сматра
да је бнло веће зло благосн-ллњ- с
злочннаца од сграие бн-ску- иа
и падбнскула лего што
је ово искл.учеи.е ! — Нико
не може доказатп да се у Ју-гослав- пји
прогаиа всра, ка-ж- с
on. Тамо се саио пе доз-вогава- ју
злочшш п то јс све.
Југославнја лоштује ocehaje
иарода п о tbiix сс nche да
огрсши.
Са завршении говором иа
јора Вукслпћа завршена је
прослава н ластало је здрав-л.еп- е
многнх са ibiiue, тако
да Бранко за снгурно мора
да посн утисак да јс заиста
пожел-а- и да оиет паскоро до--
ђе да одржп један говор. A
on заиста nua увск о чему и
да говорн. . . Оснм тога, он
позна готово свако село н
место Лике, Горског Котара,
Прпиорја, много Слвеније п
Кордула и лпје заборавно
пиепа онпх са којпиа се за-јед- во
Сорно, као нп оилх
протнв којих се борпо у тим
крајевима. Многнма je on у
стану да пспрпча како се по-ле- о
леко imixob пли ltiiMa
познат, а иарочпто радо го-во- рн
о ошша којп су пока-зал- и
чуда од јупаштва у бор-б- и
за слободу, ueby које н
ои спада радп чега п иосп
Bitcok'o одлнковаље првобор-ца- .
М. Б.
СЕ БИЛО
ЊИХОВЕ П0СЛ0ВЕ
БЕ0ГРАДСНИ П0БУЊЕНИЦИМА СТЕПИНЦА
им-пернјалнстнч- кнх
вели-кодостојил- ци
конфсреицнје
конфе-ренцп- је
надбнскупском
ИМ
з н л ii и одлазилн )сташки зло-чинц- и;
да је у иадбнскупској
капели посвећена крнжарска
засгава; укратко да је Кап-то- л
у Загребу био органлза-цлош- !
цеитар крнжарске те-рористн- чке
организацпје. Ме-Нутн- м, баш је на томе дока-зан- о
да у Југославији нема
прогоиа цркве, Beh да се про-raita- jy
само издајннцн и xio--
чпицн за конкреша лочнн,е
на дела протпв народа и н.е
гових иптереса. Осврћући се
ла однос папе н надбнскупа
пелмаиа према т. зв. НД Ар
ватској н Иавелнћу, БОРБА
истиче да nana формално ни
je лризлао НД Лрватску алн
je зато звапичпо Иавелићевог
претставлнка, усташког "кпе-за- " Лобковнћа сеЈцодредпо
за тајиог поборннка. Лобко-Bii- h
je слао редовио посер.гц.
ве днпломатске нзвештаје Иа-велиће-
вој
владн о својој ми-си- јн
у Ватнкаиу. Ове оригн-лалн- е нзветтаје Стспнпац је
заједно са усташком архивои
сакрио у свомс двору по на-ло- гу Иавелнћа. Тако ла при-ме- р
у извеииају о б марта
1943 Лобковнћ нзвештава о
својој посетн надбискупу
Спслмалу, велн да га је Спел-ма- н
лримно всома љубазно и
да му је рекао да добро по-зна- је
хрватско питаас . . . ре-кав- ши
у везн са оспивањеи
НДХ:"11а место границезаИ
пада на Дрнни нмалп бисмо
грапнцу Бнзанта па Кара-ванкама- ."
Удругом нзвештају од 13
СОВЈЕТСКИ
ГЛАВНИ
Лондон, 23 октобра. — Ра-дл- о Москва бродкестовао је
чланак професора Еугепа
Тарлс-а- , совјетског акадеии-чар- а
н честог конентатора о
СПОЛ.ПОЈ политици, у коме се
кажв да је иирол.убива полп-тик- а
Совјетског Савеза прн-зпа- та
у целом свету п да Сов-јетск- н
Савез не тражи туђег
зеи.шшта. Ои је пстакао за
npnuep npinnaita совјетске
мирол-убнв- е патитнке став
Елиота Рузвелта, снна прет- -
седпика гузвелта; бпвшег
секретара трговипе Сједиие-ни- х
Држава Валаса, сснатора
Иепера н друге слпчле каин-фестаци- је.
'"Совјетскн народ, каже се
у бродкесту, сматра сваку аг-реси- ју
злочииои. Mu uc иа-iiehe- uo
лаш оСлик владавнне
ниједној нацијн, алп не да-јем- о
лпкоме права да се ме
ша у наше унрашае посло-ве.- "
Тарле каже да "нзјаве из-Bccii- iix
радннчкпх вођа у Ве-лик- ој
Брнтаиији, пзјаве Ва-лае- а,
Пепера ц сииа великог
претседника Рузвелта у Аме-риц- н
— као и велик број дру-ги- х
маппфестацпја истог ка-ракте- ра
— показују да дубока
Њујорк, 24 октобра. — Бор-б- а
по пптању вета па засе-даа-у
Ујед1шенпх вацнја по-че- ла
je у Савету безбедноста
чак пре него што је претсед-нн- к
Труман одржао говор
прилпкои отвараља Геперал-но- г
заседааа Уједиљенпх на-цнј- а.
Ошетскп Савез одлучно
брапн право Вета великихј
сила, док многн другп члаио- -.
вн настоје да се постпгпе у- -
кндаше тог права. За укпда
н,е вета изјаснно се дапас u
претседнпк брнтанске владе
Ктемент Атлл, када je у свом
говору у парламенту крнтп-кова- о
совјетско пнспстпраае
употребллвааа вета. (Укпда- -
КО МЕША
јупа исте године, Лобковић
оппсујућн своју ауднјепцпју
код папе, подвлачи да му јс
nana рекао да he врло радо
дати Павелићу свој благослов,
кад Павелнћ ускоро доће у Итатју. Оваквих примера,
пише БОРБА, могло бн се
још доста рећатн. Овзмо спа-д- а
н папиио одобреие да Сте-лип- ац
преузме функцнју вр-хови- ог војног викара усташке
воЈсе, т. ј. војилчког старе-шнн- е
свн.ч усташкнх офици-р- а
свештеиика.
Jacno je, подвлачи БОРБА,
да се у овој кампап.11 не радн
о забрнпутостн за ппташе
граћаисЕих ообода у Југо-славиј- и,
него о забринутости
реакцноиарннх кругова којп-м- а
је суђеае Степппчево раз- -
оило лихове пмперијалистп
чке плапове и иамерс да прп- -
купе и реорганпзуЈу остатке
фашнзма у JyrociaBiijii.
Завршавајућн, БОРБА под-влач- п
да ова кампап.а лије
цзаенадпла народе Jyrocia-виј- е. Стобода веропсповести
у Југославлјп загараптовапа
је уставом, н о прогону црк
ве не може да буде ни говора.
Став иарода и став државе
по том питап-- у одређен је
бројннм нзјавама Маршала
Tina и других високнх руко-водноц- а. Народц Југославије
пећедозволнтцда.нм се било
ко са странс кеша у ibiixone
ун}-траш.-
е npiunte.
ФНРЈ јесте н остаје слобо-ди- а
землд, слободнпх it поно
сннх лудн."
САВЕАЗ
СТУБ МИРА
љубав Совјмског Савеза за
мнр нанлазн на широко прп- -
знаље и одзив у целох свсту, "Мплноии обнчног народа
у свнм земллла почели су гле
дати на Совјетскп Савез као
иа главнп стуб општег мнра
и безбедности — а нптн друк-чиј- е
оже бити. Двадесет де-ве- та
годпшилца Октобарске
ревадуције налази спол.пу
полптику совјетске државе
следећи псте цнлеве за који-м- а
je совјетска влада тежила
од првнх дапа свог опстап-ка.- "
ДЕМОБИЛИЗАЦИЈА ЈЕДНОГ
ГОДИШТА СОВЈЕТСКЕ
АРМИЈЕ
Мосхва, 23 октобра. — Пре-зндну- м
Врховног совјета од-луч- ио
је да демобилпзује
друго старије годиште вој-цп- ка
и подофпцпра нз Сое- -
jercre армиЈе, пзЈавхепо je
преко Радио Москва.
У саопштеиу се каже да
he демооцлнзацпја битн нзвр
шепа пзмеђу вовенбра и ја
u}-ap-a
месеца.
ibex Вета реакцпонарнс спле
когле би да доносе одлуке по
својој вол.и протнв воље Сов- -
јетског Савеза).
Претседнпк Труман рекао
je у свом говору да вето, на
којп имају право Сједпаенс
Државе, Совјстски Савез,
Брнтанпја, Кпна п Францу-ск- а
посп са собом "спецпјал- -
ке обавезе".
Андреј Впшинскп, noyoii-в- п
мпнпстар сполнпх посло-в- а
Совјетског Савеза, преиа
п п формацијака Бритаваца,
одлучно јеустао протпв пред-лог- а
Кубе да Уједпаеле на--
цпје сазову конвепцнЈу за у
кидаље одредаба вета из по
веле Уједиаенпх нацпја.
Са заседања Ујед. нација
Непосредни задаци у вези
са повратком исељеника
ИЗВЕШТАЈ GA КОНФЕРЕНЦИЈЕ У ТОРОНТУ
lllio се тиче иптаиа по-врат- ка
исељеиика у стару до-мови- лу, to je свакако једна
од најзаиаипшјих задаћа
пред лама. Веће је преузело
ла себе задаћу лружнтн сва-к- у
могућу помоћ исехспнци-ма- ,
који желе да се цоврате
у стару домовипу. Ту смо оба-вез- у
преузслп на ссдинцп
Главиог одбора Beha у фе-бруа- ру
ове годиис. На шш-цијати- ву Beha леколико сто-тил- а
иссгенпка се Beh орга-шпова- ло
у групс за ловратак.
Bene je такопс ломогло лза-слат- п
дслегацију грула у Ју-гослав- нју,
— да се усталовп
гледнште лародпих власти
ло овом пнтап.у н какву no-u- oh
од itux могу добнти. Дс-легац- ија
је тај лосао обавнла.
услешпо. Нптаае је рсшсио
позитивпо. Конкретло, усво- -
jen'je у основном плап прс-м- а
којем су групе до данас
радиле. Добипс се tiouoh у
погледу лрсвоза мгипипсрнјс,
покупства итд. Сада јс иа
реду да сс групе лроширс и
појачају. Нотребпо је такође
лрпступити иабавцп иаши-иериј- с.
У извођељу тнх зада11а Bc-he
he грулама лружптп свс-стра- ну
noMoh. И то лс зиачи
само Лзвришн одбор Beha,
него ту noMoh требају лружи-т- и
и локалпп одборц Beha,
Kapiisjuo јсди HCjip 11сајсд н !be_--ai
оргаппзацнје. Другнм рс-чнм- а,
трсба то бчтп зздаћа
цслог пашег лрогресивиог
покрета.
У иедел.у 20 октобра одр'
жала je у Торопту конферсп-циј- а
по питашу повратка лсе-л.спи- ка
у стару домовииу.
Коиферелцпј" Је присуство-ват- о
30 делсгата, којн су за-аупа- лн
груле иссллика но- -
вратплка н мсспе одборе 1е-h- a
Канадсклх Јужнпх Слове- -
ла. Овде доиосимо CKpaheiui
извештај који јс на конфереи
цнјн подпео главип секретар
Beha, С. Miioinnh, употпуасп
одлукаиа саме копферелцијс.
Ту су ле само постављени
непосредип задацп, пего н
дата објашн.еп--а на сва важ-ниј- а
питаиа тичу1ш сс ло-врат- ка.
У лдућем броју обја-Biihe- uo
лравплпнк о улознма
новца итд.
Иорука лашс делегацпје из
зем.ге Јесте, да Је лнтан.е ор-гаипзова-
иог
ловратка нсел.с-ник- а
peuieno лозитпвио, —
онако како је то нредложнло
члаиство сампх група н како
то желн вспииа оплх, који су
се одлучили ла повратак. Tu-ne
je литаше повратка пре-шл- о
нз стадпја теорије н дп-скус- ијс
у стадлј практично-- ј
Допислнк лнста "Капедпан
Трнбјуп" Алвнн hancon јав-.г- а:
Порт Артур, Онг. — Оптс-риск- а
провинцнјалпа полицн-ј- а
употребллва сс у овом ок--
ругу за слречаваае шумскнм
радпицима да лапусте кемпе
штрајка. Шесдесет ми.га од
Порт Артура, нзмеђу Хурке- -
та и Блек Старћена, полнција
је блокирала пут и тако учи-пил- а
50 шумских радникз
стварппм заробл.епицима Грет
Лек комианнјс.
Када је штрајк бно позван
л-удп-
ма није дата транспор-тациј- а
са кеипе. Шест дана
касније п.ћхова делегацпја у-сп- ела
је да дође у Порт Ар-ту- р
после тешког путоваил
смрзнутнм шумскпм путеви-м- а.
Делегацпја је затражича
трапспортацпју за 50 људп,
алп када је ппхова уппја по-куша- ла
да пошале трок т
сти. Нема внше места за го-во- ре
да лн he се нпи, пего
да сс нде што пре. Илан је
израђен и одобрен, — сад
треба да се остварује.
У всзп тога поставлл се
пред нас цсл низ задатака,
од којих су лајважнији ови:
(1) Оргаппзоватп прсвоз
л.удп у ипо Kpahcu року мо-ryh- e,
(2) иаручнвати и при
бавллтн jiainiiuepiijy, коју
груне намеравају лопетн со
бом у зем.гу.
Како да сс лристуии изво-hcii- y
овпх задатака? Пајпрва
је ствар правилио објаспити
ллап организоваиог пократка.
Сви 11ССЛ.СППЦИ, а нарочито
оии који се noBpahajy, треба-ју.бит- и
иачисго с тнм тто
су то групс, што je ibiixoe
ЦИ1. итд.
Зашто су груле организо-вап- е
ц зашто се кажс да је
то иајбо.ги лачип за ловра-так- ? To јс иа првом мссту
зато, јер на тај пачнн исел-пиц- н
иовратппцп могу пај-бол- с
iicnyniiTii своју желу да
ломошу изградау земље. IJaj-ueh- a
nouoh се можедаги kpoi
грулс. Само иа тај начин io-ж-е
се иопетн иашписрија.
Групе he преучсти становнте
радпе задаткс — to he ствар-н-о
бнти радпс бригаде. На
другој страпп, за саме ио-вратнп- ке
he бити мпого бо.м
"акПге будзпдржалсааједио,
Да иншта друго, може се оче-кива- ти
Beha државна liouoh.
Овако оргаппзованн повра-та- к
нма н миого дуб.ге поли- -
тичко значеае.
Групс су првепствспо рад-н- с
јсднпицс. У анх трсбају
стунати оии 11сел.сиици, који
су вол.1111 у itiiva раднтн бп-л- о
за цело вреие док буду
постојале као целнна, било
нак само једап иериод време-и-а.
Mehy oiinua којн су одлу-чнл- н
да се Bpahajy uua изве-ста- п
број ibiix којн из својих
поссбних разлога пе могу н
не желе преузнматн групскпх
обавеза. За те велиио, да jce
opahajy и11Д11вцдуа.1но (поје-диначно- ).
Ми смо до сада у главиои
воднли рачуна о групама, о
иссљепнцима којп се враћају
оргаппзовапо. Народпе вла
сти Југославије заиптересова-и- е
су у повратак једиих u
других; свп су добро дошлн.
Мора сс стога повести рачу-н- а
н о поједшпш ловрагап-цим- а.
Трсба нм дати сваку
nouoh, ук.гучнв п могућпост
путовапа заједно са члан-ство- и
радннх група. Сви та-кв- и
псс-т-енпц- п повратницп
требају сс пријавити код Be-ha.
(Наставак па страив 2)
кемпу пут је био блокврап од
страпе оптериске провицци-јалн- е
полицнје.
Полицпја, која је послата
по ларедбн мвннстра полици-j- e
у Дру-ов- ој владп Лесли
Блеквела, брокирала је пут
на захтев Грет Лек компаппје
која тврдн да је пут "приват-но- "
власпиштво, Претставнн-ц- и
уипје кажу да су пут из-гради- лн
радпици и да је за
п-сг- а 60 посто трошка сносв-л- а
провнпцпјална влада. Уни-ј- а
лнта: Да ли је провинци-јалн- а
влада дала овај пут као
днректан поклои гомпапиЈП
— пут који je у главном из-грађ- ен
на рачун такса које
парод плаћа?
Једна ствар је сигурна, из-јављ- ује
уиија: провппцнјална
полиција, са одобреием вла-д- е
.употребљава се као штрај-коломц- и.
ОНТЕРИСКА ПОЛИЦИЈА ЗАТВАРА ПУТ ШТРАЈКАШНМА
т
% и