Serbian Herald, October 15, 1946

              1
i 1 т
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ
"СРПСКОГ ГЛАСНИНА" v
У БОРБИ ПРОТИВ Adelaide St
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrley 9947
Цена годпшњој претплатп за Канаду 4 долара, па пола Authorized as Second Class Matter under the
год. За нностравство, год. 5.00, пол. год. НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА No. D. N. 764. March 12. 1942
6. Број 353. Цена једпом прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, OCTOBER 11TH, 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No 353.
Значајан говор мајора
Бранка Вукелића
Моитреал
Дана 19 ссптсмбра, отлоче-л- а
је плснарпа седница Мсђу-народн- ог
Бироа Рада у Мои-трсал- у.
Седпици прнсуствује
око 500 делегата„ прстставин-г- а
влада, послодаваца л_ рад-ник- а.
На конферелцлјл је
заступљено преко 30 држава
и овисних земал-а- , чак су за-ступа- нн
и бивши сателитп,
као и једна члалица осовиие
— Пталија. Рад ове конфе-ренциј- с
требао бн сс састо-јат- н
у доношељу одлука о
усклађеау радннх односа,
одржаау, nonnmeity и лзрав-нап-- у
стаидарда жпвота ин
тернацноиалног радннштва,
као и о укллишу расне дис-криминац- пје
н слнчно. Мс-ђугн- м,
као н иа свлм мећула-родпи- м
копфсрелцпјама, ири-личи- о
оштро избнјају два
грсдишта, рсакционарио n ла-нрсд- но.
Напредпо до краја
стаиовншгс заузнмају деле--'
гатн Нољске, Чсхословачкс,
Југославије н Бугарске, у
нриличпој мери индиски,
уругвајскл, фрапцуски, мек-сикаис- ки
и др., док
заузииаЈу друга глсдишта.
тога. vnoce и У ову
конферслцнју друге проб- -
леме, као пптаи.е , panic емн-грапи- јс,
it покушај Италијс
да сваку одговорност
са себс н да, величајуил уло-г- у
Италнје у као "анти-фашистнчк- е"
снле нстој ба-ре- м
прско овог тела поднгне
углед, хвалнсалн су н садаш-it- e
својс власти итд. Сви де- - Ј£ легатн су нзпоснлн укратко ДИИЧИј1сутлан№лСииз.псрвлојоихжзсамјаљарГаДдннснх
кусија јс бнла ограиичспапа
15 млнута. делегат мајор
Брапко Вукелп1 је учс-шћ- а
у дискусији, која је иа-иравн- ла
прллнчап утисак на
всћииу делегата, страшио
понизнла италијанску делега
цију итд. Шал.ем вам ирспис
тс дискуснје, тако да б m-onk
у ваипш новппама изне-ст- и
one главие ставове којс
лађстс за сходно. Напомиаеи
да је ова днскуснја предво-ђен- а
једповрсмсно на сва три
службспа језнка па конферси-миј- н,
тако да су свн делсгатн
лмали прилику саслушатн
када је ваш делегат говорио
на Језнку.
МАЈОР ВУКЕЛИћ ЈЕ
РЕКАО:
Господине претседничс, го
сподо дслсгатн.
Дозволнте ми да на првом
месту чсстлган господниу Фе
лану на аеговом добро заслу
жсном имеловаљу иа несто
директора. Бо.гн нзбор по
mow мншљеиу, пс ои могао да
сс учипи. — Као члаи деле-гацн- је
Н. Ј. жсллм Пас у
кратко упозиати са садашанм
ciaiLCM it иоложајсм радпога
у мојој домовини, као
н лашим погледниа иа not-нун- у
заштиту пптсрнацио- -'
налног падништва — погле- -
које смо мн кроз тсшку
исторнску праксу упознали,
усвојнлн и остварнли у iiamoj
ЗСМЛ.Н.
Југославија јс једна од нај
аастрадаллјих земалд друго-г- а
свстскога на којој је
иемачко-пталнјаиск- и фашн-за- и
до макспмума исполло
својс животнске пагоне, у-ииштав-
ајући
н ставлдјући на
саднстачке све жнво од
калога детета до немоћис ста-рад- и„
палећн п уииштавају
hit, ссла, градове, покрајине,
средства, стоку н храну по
неколико десетака пута. Ако
узметс само неколпко
ћнх праближнпх цпфара, ои-д- а
им нс треба шнроког ту-мач- еа,
јср оие саме за себе
довоаио говоре. На прпмер:
Мн смо само у кртвпм нзгу-бил- п
око 1,700.000, што прет-ставл- -а
преко 10 чнтавог
становннштва. По ослобођеу
nit нпсио наследплп скоро ни
једног километра целс пругс,
скоро н и једног моста, преко
трепинс Jyroctaenje је
тоталио попаљепо, око 65%
читаве стоке уништено. Сли-чн- о
је ствар стајала и са ии-дустриј- ои.
Порсд свега тога, како Бам
јс познато, ми нисмо клону-л- п,
него гладпн боси
издаии од старе властн н ра-зоружа- ии
од непрнјатсла, без
магаципа храпе и творница
наоружааа, без офнциЈслпог
државног и војног руковод-ств- а
а н протнв воље тог нз-дајнич- ког
и каннтулантског
водства, а под водством Мар- -
шала Тпта поднглн u разбу-ктал- и
опште-народн- к уста-на- к
водили чстнрн годннг
бојспе it у тнм бојевнма
развпли и непријате-гски- м
' ' чУгГ" - - ГГЧ"
... .V. - Мк..г-'- Л. .
МАЈОР Б. ВУКЕЛИћ
оружјем паоружалн
своју Ј. Армнју, поразнли и
сурово казннли фашистнчкс
ЗЛИКОВЦС у СВОЈОЈ ЗСМЛ.Н, што
сведоче cionuie хилдда убн-јецхЈНјЗаробг?ипхфа,ц1- Иста;
окунатора "код нас. — Тимс
смо мн допринели за олшту
савезннчку ствар демократи-ј- с
један од паЈЈачпх допрн-нос- а
н јсдну од иајтсжих жр-тав- а.
— Али у нсто врсме ус-танич- кс
народне масе иод ду-бо- ко
демократско - фронтов-скн- м
руководством, остварилс
су iicTiuiCKH дсмократнзам са
широкии соцнјалшш одно-со- м,
н тпмс коренито изиенн
ли упистачки, песноспи н не- -
снгурни подожај радннх.т.у
ди. одпоспо тн радни слојсви
у чврстом савезу радиика, се
ллка и радпс интелнгснцнЈе,
узели су власт у cpoje руке и
иостали господари својс суд-бнп- е.
Захва.гујућн томе новои од-но- су
људи, наше су народие
масе иренесле опај рапш
c.ian иа обпову разрушене
земл.с н за овнх 16 месеци
од ослобођеа показале бес-прпмер- пе
резултате у обио-в- н.
— Упоредо са тнме мп
смо израдили и најсавреме-нпј- е
законе за радни народ
н то ие само на папиру већ
првепствено у живој праксн.
— Тако је раднн народ сте-кав- ши
слободу, органнзовао
се у своје једннствене снпди-кат- е,
којн му рсгулирају за-посл- еае
уз гараитнју да рад-н- и
човек не може без
одговарајућег запосденл, др-жа- ва
га социјалпо оспгурава,
тако да за случај болести, нз-немогло- сти,
н оиеспособлепа
плаћа му се пуиа радна над-нн- ца
и даје бесплатно лсче-it- e.
Старост је осигурана са
мировпноу. Радннм женама
плаћа се за случај трудиоће
одређеио време пре н после
порођаја. ГодиииБН tuaheim
ie осигураи. Млади па- -
учннци (шегртн) почшву са
плаћепим радои накоп навр-шеп- -а
14-т- е годнне у трајап.у
од трп годпнс, са одрсђеннм
радпии временом 48 часова
неделпо урачунато и стручпо
образоване, алп строго пск-луче- но
обављаие послодав-чевп- х
кућннх послова. Пос-лодав- ац
је обавезан платитч
му 14-днев- пи годпшљп одмор
између апрпла и октобра ме-сец- а;
предвнђено је да ако
је научннк сазрно иоже у по-лови-цн
одређенога рока прп-ступп- ти
пспнту пред струч-но- м
комиснјои, која о ibero-в- ој
квалифнкацнјн доносл
одлуку. Осим тога најновнјом
одредбом свакп човек пдн
жеиа нмају доходак па децу,
нлн та деца бнла н.пхова вла- -
(Настжаах ва страни 4)
"ДАНАС МЛАДЕ СЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ
ТРЕБАЈУ ЈЕДНА ДРУГУ" - М0Л0Т0В
Брнтнш јунајтед прес јав-ла- :
Париз, 9 октобра. — Bjehe-сла- в
В. Молотов, мннистар
СПОЛ.НИХ послова Совјетског
Савеза, рекао је даиас да
тврдљс о подели света иа нс- -
ток и запад nociaje апсурдиа
и сугернрао je да се дође до
компом1!са по извссним важ-ни- м
питааима. Мсђутим, он
јсдао јасио разумсти да ннје
волли попустнти ио пнтаиу
Трста.
Мшотов с оптужно Брн-таинј- у
и СЈедниене Држале
да покушавају успоставнти у
Трсту полуколонијални ре-жн- м. On је такође рекао да су
за немнре у Трсту криве ан-гло-амсри- чке
окупационе сна-г- е
н затражно је од онферен-цпј- е
да одреди скорн и тачан
датум њиховог повлачеаа. #ч
"Подела запада од словен-ски- х
држава, плп од
запада, постаје апсурдиост,
рекао је Молотов. Такве твр'
дл--е бркају nmaite. Hnje nu-lai- te
словгнске плп источпе
групе на једну страну, пли
антпсловеиске пли западне
групе иа другу. Совјетска
делегацпја желп као п свака
друга делегацпја да помогне
у учвршћнваиу сарадие међу
свим демократскпм државама.
Ја позпвам све друге, да сма- -
трају такву сарадњу бпшом",
рекао je он.
Молотов је осудпо ноделу
иа нсток н запад као вешта-чку- :
.
"Такво ставлл!м једипх
-- прогивДругих-неиребало
да се догађа. To мирпше на
иазадио, на повраћане
иазад ка опом стаку када je
псток бпо иазадаи. Даиас
младе словеиске државе тре
бају једна другу, нарочпто
када друте државе не узпма-ј-у
у обзпр ипхове национал-н- е
интересе."
Словснске државе желе при
јател.ске односе са свпм дру
гнм државаиа, иаставио је
Молотов, али таквп односн
морају се базирати па равно
правностн н узајампостп.
Конференцнја је усвоЈнла
компромисну граннцу Всли-к- е
Четворнце пзмећу Југосла-виј- е
и Италнје, пгнуришућн
југос10венске захтеве за нз-вес- ие
нзмепе. Молотов је ре-i-r- in
тп Тпнтл11и!а и С'елш1.е- -
не Државе поогатравају раз- -
иимонлажеа, nuNyiuauajun
Загреб, 1 октобар — На
данашњеи прстресу пред Вр-ховн- нм
судом HP Хрватске
насгављено је испитивале
оптуженог падбнскупа Алој
зија Степинца. Претседии
поставпо је оптуженол
ннз niiTaita у везн са наснл-нп- м
масовпии прекрштава-ite- u
Срба.
На питаас колнко је Србз
насплпо преведепо у католн-чк- у
веру, оп1Јжени Степннац
одговара да му то није по-зпат- о,
јер се о томе пнднвн
дуалпо регаавало у Духовном
надбнскупијс. Чптавои
тоу делатношћу руководпо је
одбор од тројнце, образовап
на оискупској копфсренциЈи.
Ј том одбору, поред оптуже
пог Степинца бплн су Сеи- -
скн бпскуп н КрижевачЕи
бнскуп.
О злочннпма које су уста-ш- е
вршпли прплнкои паспл-но- г
покршгаваЈБа Срба, опту-жсн-п
Стспннац изјавхује да
пе зна ипшта п да му је са-ве- ст
чпста.
Јавнп т)-Ж1и-
ац примећује
да је оптуженн Степинац у
једном нзвештају папи 1943,
павео тачаи број Срба којч
су снлом иреведенн у като-лнчк- у
веру. Очнгледпо је да
оптуженп сада памерно пзбе-гав- а
да да пстпппт одговор
о томе. Претседник суда 'је
затнм прочптао пзвештај о
поједнпнм случајевпка ма- -
цц.. -- — дј уг1МШаИ%
да изолују словенске државе
и да их казне мешајућн се у
аихов природаи развнтак.
On je у свом говору дао зна
ти, да on uiiciii да he Југо-славн- ја
на крају крајева (с
временом) добвтн Трст све
једно.
Англо-америчк- н прсдлог за
статут слободног територија
Трста супротпостн је са де-MOKpaiC-Kim
прннциинма и са
споразумом велике Четвори
це. Озвјетски Савез he и да-љ- с
инсистнратц да се прихва-т- и
совјетскн предлог за ста-ту- т
Трста а да се одбаци
нрсдлог Епглеске н Сједнпе-mi- x
Држава. Совјстски Савез
тражц такав режик за Трст,
у коме власт треба да je у
рукама Народпе скупштнне
а ис у рукама Гувернера нле-новаи- ог
од стране Савета без
НАРОД ТРСТА ПРОТЕСТВУЈЕ ПРОТИВ К0Л0-НИЈАЛН-
ОГ
И ДИКТДТОРСКОГ СТАТУТА ТРСТУ
Трст. — На својој пос.1ед
itoj ссдпнцн Градско-ослобо-дилач- ко
веће Трста копстато-вал- о
је да је решече тршћан-ско- г
проблеиа иеправедпо,
јср ннје у складу са иптере-сим- а
Behiine TpmhaiicEor ста-повппшт- ва,
којс желн прл-кључе- ае
Југославнјн. С обзп-ро- и
па решеае којс се иаме-h- e
Трсту, Градско-ослободи-лач- ко веће je копстатовало да
Трсг мора бити истпнски сло
бодна тернторија, а не nphn-ј- а
гувернера. Све педемократ
ске страп ке yjTpcTy. па-ча-к
и странка која се бавн за
"Слободу Јулиској државн
(?)", у стварц раде да Трст
постане колопнја. На седпп-ц- и
је дал,с констатовапо да
окупацпопа војпа управа асе-л- и
да словсиачке школе лре- -
Behe Јужппх
мннистра рада
гласн :
Сердар
овога може пптаие
плапа
паша
сада — —
Суђење Степинцу и
вратак
совног
У селу Будимцима прекр-штен- о
је дана 2.300
У селу
свештеницп су
"да овој зеилп
пс може ипео ocuu
п ко не
тај
У селу Будплцима
јс да
јкеов"оддопшлаацо овде као —бо"г ркуо
му прекрш-таван,- у
биће Јасе-нова- ц.
многобројне пре-дочеп- е
масовног
којп су мно-ги- м
селпма бплп nponpahenn
страховптпм поколпма, опт
жспн Стешшац
је
слободпом водом
У тоу је одмах де
мантовао свеште- -
који па пптап:
да је
no налогу бпсхупа пхпао на
н ако се томе
многим случајевпма, из
јавлује Mapnh, луди лису
слободио приступалп католп-чк-ој
вери. Било је
па бнскуп јс
црквеним казвама."
Да лп оптужепп Степп-иа- ц
могао знати на
пачин вршп —
пнта претседппк суда.
"Мпслпм му је било по-знат- о",
оптуженн
иацнја.
је дале потсетио
своје слушаоце на чпаеницу
да у Соци-јалистичк- нх
Република
још 13 држава осни ових
које су на конфе- -
КАМЕТАЊА
On je цнтнрао речи
Лсанна, који је рекао да је
"народ којн је узео своју суд-бин- у
у своје сопствене руке
пепобеднв.
Иидија, Абисипија и Кпиа,
рекао јс .молотов,
су у ову коиференцију да по-већа- ју
број гласова извесие
групе.
За Италијаиски уговор Мо-лот- ов
је рекао да он
сувереиост Нталкје
и да не сме довестп до "еко-помск- ог
пороблавапа
од страие других јачнх
нацчја."
да рсакцнонарним нзбеглица-м- а
нз Југославнје н да сирс-ч- н
оспиваае приватпих
школа. Трста
nehe прнхвагптн ре
шепл која би бпла у супрот-ност- н
са пнтерсспиа
стаиовннштва.
У знак протпв не-правед- пог
periicita пнтаи.а
и нзме-b- y
Југославије н Нталпје, Са-в- ез
лартнзаш
је конфс-ревцпј- п
протестно инсмо
коме да принорски
партпзани-нпЕа- д знатп penieite сс
Tpжпh п Горнца
одвајају од Југославије н да
иикад nehe прнхватнтн трш-haiiCK- ii
статут којн бн крњно
тршћапског иа
рода.
П03ИТИВН0 РЕШЕЊЕ ИСЕЉЕНИЧКОГ ПИТАЊА
је
нз Београдз, од Впцка Крстуловића, који
псе.генпка позптпшо решепо. Вра-Кај- у
се и Комбол да пзвршепе повратка".
Из се зак.1учпти, да је
решено у смислу и препоруга, гоје је
делегацнја пародпии властпма у земл.н. Зна-ч- п,
радом треба проследнтн напред у правцу како се раднло
до прошнрнвати и групе а кад Ссрдар н
Коибол стигиу, опп he потапко објаспити како да се по--
канцеларпје Beha К. Ј. Стовепа.
другим
нзведе,
Нз
прекрштавана Срба.
једиог
Срба. Стазн, католпч-к- н
претилп
ссллццма у
живети,
Хрвата, се покрсти
живетп.
у срезу
Нашичком, католпчки свеш-тепп- к
говорпо селлцпма
п
усташа и
се супротставн у
одведен у
На
сдучајеве
прекрштавапа у
одговара да
прекрштавап пзвр-шеп-о
поје- -
диннх. га
оптужепп
ппк Mapnh
претседннка пзјавл.ује
прекрштаван,
оппрао.
"У
приспле
свештеппке и
запретпо
је
којп се
покрштаваае ?
да
одговара
бедпости Уједииеппх
Молотов
Савезу Совјетскпх
по-стој- е
заступане
ренцији.
укл.ученс
сачуватн
Итали-ј- е
сло-вепачк- их
Народ
цикада
всћипе
протсста
Трста разгранпчења
приморских
упутпо Мировној
у
подвлачп
nche-нр- и-.
којнм Канал-ск- а
датина,
сувериптет
Каиадских Словена прпмпло телеграм
"ITniaibe повратка
помогиу
повратка
нссленика
поднела
јачати
усташама
Mapnh.
Претседпик суда чита за-ти- м
нпз одломака пз католи-чкнхлнсто- ва
о иасплпом пре-крштава- љу
Срба у
п годпне. Прочитана је
п окружнпца падбнскупиЈе
загребачке пз 1941, у којој
се тражп да се "верски пре-лаз- ц
што хптније п без за-пре- ке
обаве".
Да ie оптлткепн Стешшац
зиао за npcaie Срба, потвр-hyj- e
п изјава крижевачког
бнскупа др. Јанка Зимрака,
којц je прплпком саслушаља
22 маја 1945, рекао да су па
дневном бискупско коп-ференц- нје
одржане октобра
1941 у надбискупском двору
у Загребу и ппсма од
два бискЈ-па- , о поколима у
Соспи п "Херцеговппн.
На пптаие о овпц докумеп
тпма, оппткени hjiit.
Загреб, 2 октобар
Давашае сућеае надбнску-к- у
Степипцу, усташком пу-совип- ку
Лпсаку п осталнм,
пред Врховнпм судом HP
Хрватске, је саслуша-ваие- х
оптј-жсно-
г др. Модеша
Маргпнчппа, провпвцнјала
фрапевачког реда, који је
окрпвлп што je у гробпицн
Фрап.евачког манастира у За-гре- бу
уз помоћ усташа, са-кр- во
злато п драгоценостп
које су усташкв злочвнцн
наставак ва сгранп £.)
Кардељов одговор на англо-америчк- е
предлоге
ТАНЈУГ ЈАВЉА:
Парнз, 28 септембар.
На јучераши.ој политнчко-терпторпјали- ој
коипсији за
Италију поново сс вратило на
пнтаљс југословенско-нталн-јанск- е
границс н границе
слободног града Tpcia. Југо-словенс- ка
делсгацнја, да бн
се иашло задоволлвајуће ре-niei- be
за све ствари, учннила
је нов покушај да се дође до
сагласне одлуке н предложи-л- а
следећу резолуцнЈУ : "Кон-ференцн- ја
предајс решеие
иитап.а границе нзмсђу Југо-иави- је
н Италијс и границе
слободиог града Трста Саве-т- у
четворнце инпистара којн
he доиети одлуку, нослс кои-султова- иа
у цил.у постизапд
споразума са Југославнјоч."
У дискусији о прсдложспој
дискускјн јс узео рсч
шсф југослопспскс дслсгаци
је Едвард Кардсл Он јс одр-жа- о
гопор у коме јс истакао
да југословсиска дслегација
сматра да у ннтан.у граицца
са Италијом, као н са сло-бодп- им
градом Трстом пс трс-б- а
вшпс да нзпосп иовс аргу- -
мепте и пона објашиеаа.
Читава дискуснја у комп-cnj- tt
ne cauo да пијс пол.у-лдл- а
one аргунептацпје југо
словепске дслсгације, пего
их је само потпрднла као пра-внл- нс
н објектнвае. Југосло-вспск- а
делегација јс у
днскуснјс но том нн-та- љу
истрајала на прпнцнпу
спшчкс линијс за коју су се
сложнлн н четнри мшшстара
спол.них послова септсмбра
прошле године у Лопдону.
Она је такав став заузинала
зато јер је дубоко увсрепа
да је тако решавање граиич-ни- х
niiTaita no правилу нај-демократск- нјс
н најслободпи-јс- .
Истнчућн затни да јс Са-ве- т
мииистара одустао од
свога става п да су свс деле-гациј- с
сем Совјстског Савсза
сматралс иовол.1шм за свој
Bch напрсд iipiiii.t.ciiit став, да
демократскп приацип "етни-чк- е
лнннје" замснс злоглас-ш- ш
припцппои "стничкс рав-нотсж- с".
Едвард Кардсљ је
рскао:
"Француска линија одузи-м- а
Југославнји етнпчкн коу
пактпе словепачке нхрватске
територије, без нкаквог обја-иш.ив- ог
разлога. Фрапцуска
линија одузима једиом иаро-ду- ,
Народној Републнцн Cio
вепији чптаву морску обалу,
која јој и етиичкн л привре-дн- о
н исторнск прнпада.
Опа јој затвара нзлаз на мо-р- е
тлме што јој одузнма не
само Трст, всп it обалу јуж-м- о
од Трсга у ссвсрозападној
Истрн it северпо од Трста, ко-рнДор- ом
којим сс Трст веш-тачк- п
повезује преко чисто
словеначке стпичке територи-ј- е
са Италнјом, Француска
линија одузима Словеначкои
прнморју све градске центре.
Поред Трста, за којн је ллада
ФИГЈ прнстала да расправ- -
ла као о носебном проблему,
та лиинја одузима Словена
чком приморју још и Горицу,
традицнопално политвчко --
културпи н адшшистративвп
центар чнтаве западне Сло-вепп- је,
па северу Трбиз којп
претставлл уиутрашии саоб-pahaji- nt
чвор ссверозападпе
Словенијс н са југа Тржић.
С тим предложена лшшја
потпуво неовравдаио жртву-ј- е
жпвотне пнтересе једног
молиг vtfBCJUii'iivui наиа,
словеначког варода, у корпст
пмперпјалвстпчкпх з а хтева
јучерашнег агресора п спре
чава том иароду слободан п
несметан иацповална развп-та- к.
Ако бп оваква ливија
била примлепа, то бп зиачн-л- о
да је с-товепа-
чки парод
прсварев за плодове своје
борбе, плодове које je, у за-једпи- ци
са другни народнма,
нзвојевао сопствепни рукама.
Преваренн би сви југо-словснс- ки
иароди који су у
ослободплачкој ствари слове-начк- ог
иарода увек гледали
своју сопствену, за коју су
се борпли н доприпоснлн жрт
ве.
Нагласпвши да су југосло-вснск- н
тсриторијалпп захтс-в- н
оправдаии жнвотпни пот-рсба- ма
н правима, Кардсл. јс
подвукао да је југословепска
делегацнја о г раиичавајућн
својс територнјалне захтсве
иа псточип'део Каналске до-лин- е,
на нсточнп појас Беве
шке Словеипје, на чисто ет-ннч- ку
граннцу у сектору Го-рнц- е,
па ток реке Соче
п па сузсче тернторије сло-боди- ог Трста, игала путсм
који бн могао довестп до спо-разумв- ог
pcniciba овог пнта
iba. .
"Ona je тражила, подвлачи
Кардсљ, само оно што je по-треб- по
Југославнјп да бн ју
гословснскн народн могли Д1
кажу да је па анховој занад
пој граннцн борба за imixobo
ослобођсас и уједшшке ко-нач- ио
завршсна поое толн-ки- х
жртава које су дали у
исколико столсћа своје
борбе за опстанак и ослобо-1;сп.е- .
Мсђутим, т.зв. фрап-цуск- а
линнја те борбс пс за-врша- ва.
Ona iiohodo постав-л- л
грапнцу усред стничкн
компактис словепске тернто-рнј- с.
Зато ona nnje прнхват--
I л.ива за југословснскс наро- -
де, п зато ЈС Југосливспсва
и lbcna дслсгацнја а
овој конфереициј" с
прпзпати. Ако коифсрснција
допесе одлуку којом прихва-т- а
"француску дппнју" онч
he oiieMoryhiiiii југословсв
ској влади да потиише ми-ров- пн
уговор са Нталнјом.
Ч Tt Vrf VF Jv, ... ...... v .. Ј£В
Кардел., да he таква снтуаци- - јшШ
јачсоипликоватигсве-мсћун- а
родие одиосе у Средплј пв
ропп па н вап ае. Заго jyro-словепс- ка
дслсгација предла-ж- е
да сс овласти Савет ми-ииста- ра
да нађе формулу спо-разу- ма
са Југосавијом и да
сс ва тој осиови донесе ко-пач- но
pcmeiLc о југословсн-ско-нталијапск- ој
граиици л о
граиици слободиог Трста. Ју-гостовсн- ска
дслсгацир кори-ст- л
ову прллику да још јед-но- м
апелује на све делегаци-ј- е
да сс одлЈгче за пут спо-разу- ма
којл једлпо може да
доведе свет до истинског чвр-ст- ог
млра, које је .дубока и
лскрепа же.га сваког чести-то- г
човека."
После говора Едварда Кар-дсл- л,
којл су пажллво саслу-шал- и
свп делсгатн, је
реч амерлчки делегат села
тор Конели. У говору пупом
лерасположеаа према југо-ciOBeiiCK- Hii
тежаама, селатор
Коисли се пзјаслло против
тога да се прпми југословсв-ск- а
резшуцлја.
На лзлагапа анерлчког дс-лега- та
оштро је одговорпо
совјстскн делегат Вишпвски.
Затнм је полово рсч шеф
југословеаске делсгације Ед-вар- д
Карде.т.,1 који је рскао
лзмећу осталог:
"Нлсмо Mil онл који ламе-ћем- о
длггат, лего се пама па
меће диктат. IIncuo ип оли
којл ллслстлрају да сваки
саитинетар наше ллвлје бу--
де прпмлеп, него нас примо-равај- у
да прлмимо свакн сан
тлметар фрапцускс лиллје.
Мл занста тражлмо специјал-л- и
положај за Југославпју,
алл она се у 3 годиве
борила протлв IIixtHJe, она
је бпла под лта-тјанско- м оку-пацпјо- м,
ола бранн
лнтересе југословелског ла-род- а.
Према томе праведпо
је да када се о отаџби-л- и
п слоболи бтаџбипе ми
лмамо право да говоримо ви-ш- е
пего други. С обзиЈКЈм ла
све то, ваша резолуција зах-тев- а
спецпјалнл поступак а
лп одлучпватн о питаи.има
која се одвосе специфпчно ва
Југоставију„ без сагласвостп
ЈуЈославије ставлло би Југо-слави- ју
у потчлаеви положај.
II мк устајемо против тога.
Ми лдемо за тпм да се дође
до општег споразума и ја
лмам утпсак да су и
суштнла паше резолуције
демократске. Комлспја лде за
тлм да створп једал диктат
л примевл методе застрашк-вањ- а.
методе Еоје постају све
чешће ла коцференцмјж."
%
200 W.
2.50. 3.00.
Год.
осталн
Ocnu
скнне
рату,
Наш
узсо
нашси
човска
дима,
рата,
муке
оеде
било
гатн,
л.уте
отстим
остати
одмор
истока
нешто
суда
столу
nehe
бпло
мора
току 1941
1942
реду
била
почело
првн
току
читаве
бпли
дољи
току
плада
могу
узео
узео
току
чптаве
ради
оспова
к
1
ч