Serbian Herald, May 25, 1948

              4
4
Жјј-- j- gf-ftfc- m .вЉ&-л- м WjS48s3--- - в .-
-%. s=m i.i.nN.nUivnaiiVi №Шпк ј r'F'w" -- -
I i i СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСА АДНИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
200 Adelaide St. W.
У БОРБИ ПРОТИВ
Toronto 1, Ont. ФАШИЗМА!
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цаа годжшаој вретамтж м Какаду 4 доджра, ва пода НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА
Authorized as Second Class Matter under th
год. 2Л0. За вострапство, год. S.00, под. грд. 3.00 No. D. N. 7bt March 12. 1942
Год. 8. Број 494. Цена једвом првмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO. TUE. MARCH 30TH. 1948. Price per copy 5c. Vol. 8. No. 494.
ЗАШТО САДА ТРОЈИЦА ЗАПАДНИХ САВЕЗНИКА ХОћЕ ДА BPATE TPCT ИТАЛИЈИ
МЕШАЊЕ
ИТАЛИЈЕ И
У вези поновног питапл
Трста, којег cy покрснуле трн
западие земљс, потребио је
дати иреглед лз којсг he се
видсти два разлнчнта става —
став и наиере влада тих за
надиих држава са јсдне стра--
не, а Југославнје и нталијан
ских npoqeciiBinix народних
спага с друге странс.
На основи мнровног угово- -
ра с ИталнЈом Грст је опрс-дслл- н
да остане такозванои
слободпом тсриторнјом. Гу- -
всрнсра су ималс споразумпо
одрсдитн Југославнја и Ита- -
лијз. Уа прнврсмсно држаис
реда Сјсднасне Државс, Бри-танн- ја
н Југославија, реше-11.C- M
Савета безбсдности у Ор-ганнзац- ији
Ујсднљсннх на-циј- а,
свака јс одреднла ио
500 својс војскс. Трст јс, да-кј- с,
био нод надзопом Саве-т- а
бсзбсдиостн ОУН н сва
таква рсшсн.а о ibeuy морала
су н1ш кроз Ујсдиаспс наци- -
Југославнја н Нталија су
билс на иуту да сс споразуме
за Гувсрнсра Трста, али су сс
увсшале истс овс силс које
сада меплју својс одлукс п та-к- о
гувсриср joui ннјс бно од-pebe- n.
О лопој снтуацији у нита-л- у
Трста ствар се развијала
овако:
Нлале С1елнп.еш1х Држава,
Брнтаппјс и Фралцускечп
избора у ПталнЈн, у коЈИма
сс прсдвнђа да he Народни
дсмократски фропт одпсти по-бед- у,
рсшнлс су мсђусобио,
не обавсштавају1ш и не пита-jyl- ui
Организацију Ујсдип.е-ни- х
нација да сс Грст иреда
Италнјн.
Француска, Пританија и
СЈСД1Ш.СНС Државе заједно са
СССР су члаиицс Чстири ве-ли- кс
снле. One, зиачи, уои-шт- с
ннсу нмале нраво да ini-tio
н нозадн леђа н Уједи-ibcnii- x
нацнја it СССР скла-нај- у
такве споразумс. Лли
владс тих земалл су игнори-сал- с
ОУН, погазнле исзино
одредбс и иа своју руку ре-иш- лс
да Трст предају Итали- -
Јасно је да су то владе Бри-тапиј- с,
САД и Францускс у-чшш-
лс
смамером да упливи-ш- у
на изборе у Нталији ко-ј- и
долазе 18 априла, прет-стављају- ћн
се тобожс веким
11ријатслниа нталнјанског па-род- а,
а стварно са очитом на-исро- м
да помогну у избор-ио- ј
кампаи.н пталнјалској ре-акцн- ји
у борби против ита-лнјанск- ог
народа. Истниа, о-н- н
су прпјатехи Дс Гасперн-ја- ,
грофа Карла Сфорце, Ва-тика- па
н другнх слнчипх
Италнјапа којн се иалазе у
службн Нолстрнте и Черчпл-Бсвппов- е
полнтлке у Епгле-ско- ј.
Други разлог је, одпо-си- о
ihixob циљ, да тиме рас-пп- рс
шовшшзам и лепрпја-тслств- о
код једног дела пта-лијанск- ог
народа протнв ite-гов- ог
суседа иа Јадрапу —
Југославнје, и да односе пз-мсђ- у
ФНРЈ п Италије задр-асава- ју
што дхге у затегпу-то-м
стаау. У ово долази у
обзпр, што сс јаспо видп пз
ннза зваинчипх говора Де
Гасперп, Маршала п другпх,
п питаие опстаиака мпра у
том делу Европе, односпо да
такве акцпје теже ка сукоби
ма иа Јадрану како бп рат
пп хушкачп нашлн изговор
за иитервенцпју.
Лмерпчкп државнпцп се
отворено угрожавају пталп-јанско- и
пароду ако у апрнл-CKii- ii
нзборпма пе гласа за ре-акциона-
рце
којп cy у служби
Вачстрпта. Оип сада отворе-н- о
устају против прппцппа
слободппх и демократскпх
избора н ;пктаторскп паре-hyj- y
да парод Италпје мора
гласатп за Де Гасперпја и
слпчне реакцпопарце. Лко пс
поступи тако. ако гласа за
У ИЗБОРНА ПИТАЊА
ГАЖЕЊЕ ОДЛУКА У. Н.
one за које желп, онда нсће
добнти "скопомску помоћ"
од Америке. Тнме he нталн-јаиск- и
бнрачн доказати да су
против Маршаловог плаиа,
каже Маршал.
Притаискн мииистар сио.г-ни- х
послова Ерпсст Бевии
нокушао је 24 марта у Пар-ламси- гу
да докаже како пред-ло- г
за Bpahaac Трста Итхтн-- )
нсма иншта са апрнлскии
Протест поводом предлога за враћање Трста Италији
Пзпршнн одоор СК Срба Урсдннштпо Српског
Гласипка поиодом прсдлога влада САД, Британијс
Ф]анцускс за праћањо Трста Нталнји уиутнли су слсдс-]- п!
иротсст на Оргаиизацију Ујсднњсних иација:
Сскретпр Организације Уједињених нација,
Лек Сакссс, САД.
Ми сматрамо да Је предлог влада САД, Британи-ј- с
Француске враћању Трста Италији гажење већ
постигнутих споразума ло томе питању онемогућа-вањ- с
правилног потпуног решења истога између
ФНРЈ италијанског народа. Он нарушава прннципе
консултација споразума Велике четворицс игно
ришс Савет безбедности који имада руководи тим пи-тањс- м,
локрај мешања у изборна питања Италије и
што оно угрожава миру безбедности.
?,л Извршни Одбор СК Срба
Милош Грубић, сскрстар,
За Српскн Гласшпс
Јован
имо јо и.с-ni- iu Вак упутно сво чланово
властн
узаконо такозвани по комс би забра-нил- о
пословаљо свих других
заговарају
п ИДОЈО.
У пропратлом писму Тл
Пак каже народпп nociann-цим- а
да he сс, како пзгледа из
iioBiiuapcKiix ус-ко- ро
подпстл иред
предлог послапика Ппл-фрс- д
ЛаКруа. том ЛаКруо-по- м
бллу се прсдлаже да се
"Раднччкз прогреслвла пар-тпј- а
прогласи илегаллом ор-гаиизациј-
ом,
а такођс н од-рсд- бе
за велпкс ловчапе гло-б- с
л дугорочпе затворе Капа-ђал- а,
којп бл којп бнло
иачпи заговаралл ллл пома-гал- и
полптлку РПП или ма
какву слнчну тој
Нарлаиеиат је 13 годлла
назад поииштио аитидемо-кратск- у
9S секцлј; кримп-палл- ог
закола, коју је блла
увела Бслстова влада. Тада
претседнлк Кнлг бпо ла
владп. За поппштен-- е тога за-ко- на
била је orpouiia Behii-и- а
каладског ларода као што
је сам Иарламелат, вели се
писму. To је бпо зпак ве-лп- ке
победе каладског народа
за демокрагију н грађалска
права као и права па полнти-чк- о
определеае.
Овај ловн заколски,
л антппародлп
предлог ЛаКруа још је тежп
од 98 секцијс и Ј)н претстав-л- л
фагапстичке одредбе. Лко
се тај закои усвоји, оп не бп
само потпуио пе-правед- ле
н псоправдане ме-р- е
протлв Радлпчке прогре-спвл- е
партпје, лего бп
претстављао озбпллт прелом
полпшчких н rpabancKiix
права свпх Канаћана којп се
заузпмају за одбрапу демо-кратп- је
и права л.удп жи-во- т
п папредак, то бп бпо па-па- д
па слободпу мпсао цсло-купл- ог
ларода Канаде.
Опда се у писуу nociann-цнм- а
каже да је Гадппчка
прогреспвла партпја свако
доба спремна да докаже пред
коју бпло ко-uucn- iv.
или "поел koiv бнлп
изборииа у Италнји. Лли го--
и
и
и о
и
и
и
и и
и
вор секретара С.ЛД Маршала (к'ег очпж?о 5 тлпа пре
Бевииопе нзјаве у парламен-ту- )
19 априла у Беркслеју,
Ка-чнфорни-
ја, никако ле нот-врђу- је
овс Бевниове доказс.
Маршалов говор јаспо открн-в- а
сврху одлуке тројнце
spahaity Трста Нталији. На
19 апрнла Маршал је рекао.
"У вези са изборном кам-(Настав- ак
на страип 2)
ЂаЈић, уродник
трибулал каладскс демокра-тлје- "
да је ола права л лс-прав- ла
полптлчка лартлја и
истлпски претставлпк канад-скл- х
граћала ксји сачпиавају
ILC3IU10 члапство н водство;
оиа има једплл цпл, н јс-ди- ло
лојаллосг: цлл. одбрале
ii побол,шан.а жпвота калад-ско- г
парода, лојалпост
У Гадничко ирогрссивно партнјс иедавно
вођа Тии инсмо а фодсрал-но- г
парламснта у Отапи иоподом иамсрапаља да
"ЛаКру Бил", со
лсгалио 1'НП и дсчократ-скн- х
у Канадн којо дсмократскс
нрогрссипио
извегатаја,
Парламе-на- т
У
на
полптпцл."
јс
и
у
леде-мократс- ки
он
па
у
парламелтарну
ie
о
да
н.с- -
правдо Нслн јс одржаоТовор.
ру миннстар прато јо
т чшшли у Чехословачкој
комунистнма.
ОТВОРЕНА ЈЕ РЕГИСТРАЦИЈА ЗА ДРУГУ ГРУПУ
ПОВРАТНИКА
(ИЗ ГЛАВНЕ УПРАВЕ ВЕЋА КЈ СЛ0ВЕНА)
Иошто је прпа група за повратак у домошшу nch
сада nonyibcua, Нзвршни одбор Beha канадских јужиих
Словсна донсо јс одлуку да сс одмах почне са рсгистро-вањс- м
за другу групу иовратннка. Начии рсгнстрован,а
и обавсзо повратиика остаје исто као што јо било и за рс-гистрова- ЈБО
првс групс.
Сваки иаш доссљсник, који жсли да со поврати у
доиовнну са другом групом, треба одмах приступити рс- -
гпстровању. У сваком мссту гдо постојо Мссии одбори
Пећа доссљсиици со могу рсгпстроватн код памснутог од-бо- ра,
а гдо Одбор Beha no постојн, трсба со обратитн на
Главиу управу Beha иа ho им се послатп молбсиица и
сво друго упуто у всзн рсгнстрацијо за попратак у домо-шш- у.
31ссш1 одбори Beha трсба одмах у свом мссту обја- -
Ш1тн рсгнстрацпЈу другс групс и почетп са рсгистрова-ис- м
ианшх доссљеинка, који со лссло са пстом попратп- -
tii у домовнну. Сво потрсбно
цијо дооипс код Главис Уирапо Beha. Потрсино jo такоуо
објавнтн ко he, гдо п када вргаити рсгистрацнју тако да
бн сиаки иаш доссл.сник у дотпчном мссту зиао кога
трсба вндсти, када и гдс да би испуиио своју рсгистрацн-ј- у
за повратак.
Мн со надамо да he друга група nohii у дамовину
јула нли августа месеца, па ради краткоћс времсиа за
свс припрсмо всзи одласка, потрсбно јс одмах почстн са
рсгистрацијом другс групо.
Гсшстрацнја за прпу групу је, значн потпуњсна и
данас почшбо рсгастрација за другу групу.
Оа Одсгсњо за рсгистрацију:
Писмо Тим Бака, вође Радничке Прогресивне
Партије, народним посланишша у Отаву
ннституција
зпачић
- .— i,ji т и
злшш допр1шал!ааем cue
што иожс за ствараае јакс,
cpchnc и С1ободпе Кападе.
Радлнчка прогрсспвна пар-тлј- а
— каже се у пнсиу —
осуђује све колцепције "сиде
н ласллл" као сретство за
постнзаваас својпх цндва, a
то је ола доказала својпм
npoqiavox п коистптуцијо,
као и својпи дугогодишн.пм
радом. Исто ола тако осуђује
свако насн-i- e било пз редова
радплчког покрета илп којгг
блло, било пз Каладе пли ш
валл, које би варушлло илп
оборпло канадску демогратл-ј- у
naciiiiiiiu путел. PIIII јс
грађсна ла прницппима nay--
ла
ла
je капад
зеил.е.
не
ла
на
СУ СУ ЗА СЛОБОДУ И НЕЗАВИСНОСТ КАНАДЕ
Иа номннационом мнтингу Властлдршцн сво
у се страним импсрнја- -
панао
У свом гого- - завоЈсвачима, и фа
иа п__ Ск Еф
н онтужујо левс сисисфовцс да су
блпски комунпстпма. За комунпстс он ка-ж- е
да "они нису кана1ски грађа-- н
н". "Ја нс калссм да јо Сн Си Еф Камуни-стич- ка
— рскао јо Нсли — алн
Сн Еф партија нма лсво крнло са вс-лик- им
бројсм слсдбсника тако блискнх ко-мунн- зму
да ако би избио тако озбнљан 'о-гађ- ај
овдс. оиакав као што јо био у Чс-хослова- чкој,
вп би их натли ла чино исту
ствар као што су п лсвокрилни
безбедност.
За комунистс, за Гашичку
прогрсснвну партнју, Ислн велн да су чак
псшрав нопој Чсхосло- -
пачке 'честптаЈућп јој на Oina г.
надпзам ла со оорн комуиистич-ко- г
угрожаваља".
Ми знамо нсториски Љакат: слу-г- е
страних освајача пмпспијалпста, слу-г- с
Хитлсровс, који су билс на влаи у
чредратној Југославпји, исто cv овако оп-тужив- али
камуинстс се ју-гослове-
нство
да сс борн пполш "комупис-тнчк- с
пазпвајућп пх да оии
нису грађапп Југославпјс. Тако
било у свнм зсм.гама којс cv окупппалн
и пталнјанских Н1та сс
Ко јс бно лојалан? Или кому-ннс- п!
илн онн кпш cv оптжцралн9
санијо
формуларо у всзн рсгистра- -
у
Б.
члог соцлјалпзму — Марксл
зма, Koja се темс.гч на дсмо--
кратпји, Behiitut мпшлси.а
н свагл радлпчке класс н
иарода. гадппчка прогрсспвла
партија апсолутло
ска партпја, која ллје афплл
pan а нпједлој партлји ллп
оргаппзацпји ваи ове
РПН нитп прнма, а внти лз-да- је
нарећеља од Hu
so може донетл једног до-ка- за
да ово оповргпе."
Нстива је — ппше Тлм
Бак — да је РПП лепопулар-м- а
код лзвесппх сругова, због
тога што се палазп челу
(Наставак стралп 4)
ЛОЈАЛНИ ОНИ КОЈИ
Либсралио су издали дрлгавс, мздали
партијо Ванкувсру 24 марта мшшстар jo продали
лисшчкпм нацистнма
партију
лојални
партија
Сн
соцнјалнс- -
послали
утару.
опасностп".
шисшма, а комуннсти су зајсдно са дру- -
гнм родол,убима остали са народом, орга-ннзова- ли
и дигли ra у борбу протнв
гавојевача у одбрану својс зсм.гс, свога
Ha челу nix борба бнлн су најви-ш- р
комунистн.
To cy исторнско чиљеипцс.
Овдс у Канади комуннсл! су бнли нај-лојалн- ији
спом народу и процснтуслно су
снгурно вншо жртвовали исго ко други,
спе што cv могли. за одбраиу Канадс ој
фашистичких окупатора и борнли со за
— прсшлн би н.езпну Caia се они исто иај
каиадскс
је
Core
илкога."
napoie,
влаш"
napoia.
за бо.гн живот канадског на
роа. за Канадо од
импепијалиста. боре сс да нсдозволс
иепгијатељнма Kanaic да oi ље створс
koiohhi'v ггпанпх пмперпјалнста: бопс сс
Исли, мшшстар правдс, обраћа сс на ка- - протнв прсвисокпх цена п за бо.гс економ
протнв
јсан
н
и обпаћалп на
лојалпп
псмачки башпстп.
оголило?
Стеванов
народ
нсзавнсност амсрич-кн- х
ске услове целог нарота: борс сс за мир и
"емократску п ппиЈатсгску capain,y са
ст?нч мипол.убпвим нарочима: борс сс
нопш сгцх оних којп хоћс да изају н поају Какачу и пнтсресе канадског на-р- са
To cy. такођ. псторпскс чиљешшс. Јс
лп. to. oina. нллојалност Канаш п каиад-ско- и
iianoiy? Илн је то пајвећапуна ло-јалн- ост
ЈГанап и капаском napoiy? Од-гоп- опа
томе не ттеба. Нелојални су оии,
којп протапа jv onv земљу стпаннм нмпсри-јалпстп- ма
и кот постављају тојс личпе
(Наставак настрани 2)
Значај
Пре 7 годпна ла 27 марта
иародл Југославпје одлучло
су обрачупалц са јсдпом те-шк- ом
пздајом, проузрокова-но- м
под профашистлчком вла-до- м
Павла-Мачек-Цветковн--
ha. Tor а дапа иародне масе
пнсппрнсаие нлегалним вод-ство- н
оборлле су издајничку
владу и поништнле пен
срамлп посао који је пре два
дала та влада уталачпла у
Бсчу са Хнтлером. Народие
масе Југославнје псу тада
пмале доволл10 снаге да одмах
улпште icopeibe лздаје, олс су
обрачулале с једлим чнпом
нздаје, т.ј. ласллло нстрглу-.т-в
Југославпју лз фашистлч-ко- г
блата у које је бнла гур-ny- ia
прлступом "Тројиом
пакту".
II порсд тога што се обавпо
огромпо велнки лароднп no-са- о
ла власт су се опет попс-л- и
ловл лздајплцл. Тако, на
место прллца Павла л профа-шистичк- е
владе ЦветковлН-Мате- к,
долази краљ лздајнлк
и влада шароллка са пакта-шим- а,
која је срамло за шест
дана капнгуЛ1фала, кукавип- -
ки лзбегла лз зем.ге л у иио-стралст- ву
се претворила у
лајопакпју пздајнлпку антн-ларод- ну
агелтуру,
Ннје чудо што лароди Ју-гослав- ије
илсу обавплн сав
посао,.вентје в-слпкоичуд-
о.да
су лашли толлко снаге да пз
врше нтако велнкл дсо на-родл- ог
посла. Требало је про-И- н
4 годлпе тсшког ослободи-лачко- г
рата под руководством
лстллске пародле (радшпте)
партлје н друга Тлта, који су
улапреднл славне традпцпје
иарода Југославпје са својим
борбеплм лскуством л улилп
поллтлчку свсст широклм ла-родл- пм
масама ла практип-лл- м
дога1ајпма п тск опда до- -
hn до eoKpiteiie демократске
победе.
Дакле, 27 март је лзразпта
потврда отпора иарода Југо-слави- је
'злогласшш старпм
рсжпмлма ои прппада лизу
другпх ставлпх дала борбе
лашпх ларода за слободу, ие-завпсл- ост
н демократпју, о-л- пх
дала када су лародпе
маое предвођеие својом пар-тпјо- м
демолстрпрале н тра
жпле лепшп живог и одбрапу
земље, а владајућа Карађор-ђевпН-Мачеко- ва
братлја nv-ца- ла
у те масе. Још впше, 27
март добпва иајзпачајлију
стралу, обзпром ла псторпско
вреие своје акцпје што је ои
предвечерје трновитог, али
славлог пута херојског народ-но- г
устаика л исокраеие де
мократске победе под вод-ство- м
Народлог фроита н
друга Тлта.
Колпко посто ослобо!;е1ка
Југославпја корача у свеоп-шт- п
народнп процват, најбо-љ- е
лам сведочи бесип пзраз
мржис одбегллх Хптлеровпх
слугу н пздајипка, којпма
ioin дпмп крв на пховпи ко-ллшк- лм
рукама. Злате их ко
су оип. Олп ппскарају по псе-.генпчкп- м
фашпстпчкпи новл-лпца- иа
п ставплп cy се у слу-жб- у
стралој реакцпјц на свпм
ппјацама. Тп злочплцп су
толпко огрезлп у народноЈ
крвп да се пе смеју појавпти
под својпм правпм именпма,
лего пзлазе под некпм Сера-фп- м,
Полптпкус, Бпљ, Аврам,
Мпхајло Ивпћ, Јулуус, Јеж,
птд. На свакп пародип посао,
на сваку народлу акцпју тп
пздајлпцп једловремело п је-дл- пм
пстпм топом, једлпм пс-тп- м
гласои цпкну, Треба се
сетптп како су тп пздајнпци
клеветалп понос лашпх "а-ро- да
у старој домовплп, како
су клеветалл светп ослободп-лачк- п
рат, олда братство п }г-дпнст- во,
па аграрлу реформу,
27 марта
нацноиалнзацпју, филаиспс-к- у
полпшку демократске Ју-гослав- пје,
праведле захтеве
за отршуте делове Југооавп-је- ,
праведло vaxitaeaiLc pai-лп- х
злочплаца. шппјула л
шпекулалага, свеопштп еко-номс- кп
и културнп процват,
раднпчко заколодавство п бсз-бедло- ст
уопште лашег радиог
ларода птд. лтд. Сада опп ла-ј- у
на петогодлшап план, ла
лндустрпјаллзацпју п елек-трифлкацлј- у,
луте ое на омла-лдлск- е
пруге п аугостраде,
којс ппчу по земАп као гливс
пза клше. Оип назпвају ту
веллку прнвредну облову л
пзгради--у некнм "стратегпс-кл- м
пругаиа."
Да, то је залста лова, на
родна стратегпја к прогрссу,
стратегпја еколомског п кул
турпог напретка, стратсгија
дсмократпје и мира, стратегл-ј- а
која caxpaibiua па сва врс-мси- а
у Југосчавлји сву стару
баштплу тлх пздајмпка п
к л е в е т и к a — заосталост,
пллчку и угаставаи. Нсста-л- а
су врсмена празппх o6eha-ii3- .
11астала је Тлтова ера нс-nyitasa- ita
лародплх жела, по-трс- ба
и захтева, бсз оклева-it- a
it без колебапл.
Овн разбојплци се и лрсте
Југославпји са својпм лио-страл- ли
господарнма — реак- -
цнјом.-Алц.ба- р оии знају пз
сопствелог пскуства да стра-шси- е
у Југославпјн не палл.
Слобода с е отпма застра-шнваие- м,
а ласллно још ма-li- e.
On и л Хлтлер су зато сја-ја- и
прпмер.
Како год је ларод Југосла-впј- е
почео голорук лародип
остободллачкп рат л завршпо
га победопосно модерно мао-руз:а- н,
тако н сада без лчије
помокп обиавла своју землу
п завршпН са нодерпом ип-дустрпј- ом,
електрнфпкацпјом,
мотомсхаплзовалои полопрл
вредои, аутострадаиа птд. као
својпном радпог иарода. На
клеветаае овлх кра.гевско-мачековскп- х
разбојпвка п imi-хов- пх
газда ле осврће се а ма
цпшта и управо he радпт
оло што се 1киу, лароду
ФНРЈ, допада а тпм клеветии-цпм- а
лс свпђа. Што апма ro-pe
— то иароду боле. Опв су
жива супротлост лароду п iwe-говп- м
желама, што је показа-л- а
пптава народла револуцпо-парп-а
пракса.
Врло добро је потсетптп, да
једап од главллх твораца
сранлог прпступа Југославп-ј- е
Хптлеровои па:ту — Др.
Мачек, се лалазп сада у Ва-шлигто- лу
п с тлм Хптлеро-ви- м
пакташом оперпше жлада
у Вашплгтолу као са "узор
демократом" п претставлпком
се.гачк ллтерпацполале. Зна-п- п,
по мерплу владе да поста-нс- ш
"демократа" требаш пма-т- и
овако "сјајну" Хптлерову
"демократску" лрошлост као
"мучелпк" — пакташ.
Алп парод Југославпје гао
ми свп другп демогратскп мп-ролубп- вп
лародп, irehe так-вп- х
"демократа" пп Хптлеро-вп- х
пакташа. To је наш ларод
у Југославпјп најбо.1 пока-за- о
27 марта 1911 годпле, ои
је то показао п за време осто
бодплачке борбе, a on to no-казу- је
п сада јачааем пстпи-ск- е
лародле демократпје п
еколомског п културпог ла-прет- ка. '
Да жпвп 27 иарт дан парод-но- г
обрачула са пздајнпчком
владом Павла-Мачек- а - Цвет-ковпћ- а!
Да жпвп Федератпвпа На-род- иа
Републвка Југославвја
п iteii творац Tntol
Да жпвп савез мпролуби-вп- х
народа, главпа гарашпја
млра!