Serbian Herald, April 09, 1946

              jiiaavjani feJafWi.y V--
"i n vn-- , д1ј1м1ј---;аа- . i k i; , Wflr . , &Ф%„тЧуфМ&шх№тШг sm)m#№ jut
~r v
№k
СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСА АДМННИСТРА. ЗА СЛ01Т П ЈЕДИНСТВО ЦИЈЕ "C. ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА1 Toronto 1, Ont.
TELETON: WAvcrley 9947 SERBIAN HERALD
Цепа годпгшдеј претплатп за Каиаду 4 долара, ua пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО Authorized аа Second Class Matter under the
год. 2.50. За пцостранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. КАНАДСКИХ СРБА
No. D. N. 764, March 12. 1942
Год. 6. Број 296. Цена једном прпиерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, MARCH 19TH, 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 296.
,'
HI
ПИСМО ПУКОБНИКА
CTAHKA БЈЕЛАЈЦА
СлсдсКс jc још јсдно де- - i jy којоч jc проглашепа иаша
скрнптнппо пнсмо којс jc зсмл-- а Федератнвном Hapo.t
пуковник Стаико 1јслајац
послао из Загрсба спом брату
Ciimii у Судбурн:
Драгп братс Глишо (овако
су о1ш сви Симу звали н pa-- ii
и је) :
Како лндиш, са ипсмом сан
мало закасппо. Тпоје задп.е
' писмо примно саи послс три
иедсл-с- . Према томе дозпо-лн- о
сам да мс прнличпо дуго
чскаш. Тим пише, што сма-тра- м
да мс нз даиа у даи нс-стрпл.- иво
исчскујем са ппс-мо- м
и ја сс тнмс occhau join
вишс одгопоран према тсби.
Лма ту oojcKTiiDiiiix разлога,
ио нс би сс жслно оправда-ват- н,
псго hy гледати други
иут бнти сксиедптнпинји.
Нрс свсга хоћу да сс за-држ- пи
на стварпма i.oje vac
свс скупа тамо најшппс иите-1суј- у.
Дакле о садаиој си-туац- нји
у пашој зем.ги, иако
знам да ви свакн даи добн-ват- с
всстн npcico радна пс
само о стању код иас, сго
и из читавог света, а посебио
из нашс зсмлс, од свих по-краји- на
добпгате писма н
ирема тоне су вам многс ст- -
вари ncIi на врсмс иознате.
To сс пидн н из иаших но-вн- иа
"CpucKii Гласник" на
кога сн ме тн ирстнлатно. Но
ннје сувишио, да н ја са не-колн- ко
рсчп надоиушш тс
извсштаје.
Како'ти jc nch иозпато,
код нас у ЗСМ.Т.Н 11 иовсмбра
прошлс годннс изпршени су
изборн за Уставотворну ску-гатин- уд
Народд-Југосдав- и- je тога дана пзашлп су ли-сто- м
на гласаае, да још јсд-но- м
одлучпо иотврдс оно за
што су сс борилн, давали
своју крв н херојскн гнну-л- н
кроз четирн годиис нсра-вн- с
н ладчопсчаискс борбс.
Нроцсиат гласача у uchnnii
наших нокрајина крстао се
од 90 до 100%, а опст није
нигдс био мам.и од 80% за
Народни фронт. Даклс нсто
тако, како је наш народ по-тук- ао
одлучио нсиријатсл-- а
са чсличним куглицама иа
бојном пол.у н остао нобсд
инк, тако јс нсто одлучио ту-к- ао
иснријателл са гумсиим
куглицама на иолитичком
пол.у и ту такођс остао по-бедни- к.
К томс трсба надодатн да
су нзбори проведснн на иај-демократск- нЈи
начип, какаи
ннје нознат у нсторнјн на-ши- х
народа. Цсо народ, ло
првн нут у својој нсторијн
без жандарског куидака н а-ген- ата
разннх старих рсжпма,
могао јс слббодно изразнтн
шта мислп и oceha.
Иорсд тога трсба напоме-iiyn- i,
Да mi окл шака бедие
реакције нијс Niiponxia. Но-кушав- ала
јс свс како би ус- -
нсла на неки начнн ирпказа-т- и
светско] јавностн како код
иас у зсмл.11 послс рата не
нде све у реду, како постојн
једпоиартиски снстем власти,
a не јсдинствепп фроит свих
напредних спага у зем.ги итд.
У всзн с тим, покварена го-спо- да
нз старих рсжпма,
Шубашнп-Гро- л и компанија,
која jc no споразуму Тнто-Шубаш- ић
ушла била у npit-вренс- пу
владу, пред саме
нзборе нскочнлн су из вла-д- с,
ие бн лн бар на тај на-чн- н
нешто уснсли. Но уза
све очајинчке трзаје ннсу
иншта иолучнли. Сваки ii.ii-хо- в
покуишј разбио сс о qa-нпт- цу
стену Народног фрои-т- а
н остао без успеха. Тако
су тн лудп као полнтнчки.
факторн" потпуно нзбледелн
и нестали пред одлучпом сна-го- м
и BO.iou широких слојспа
радног народа, радника, се-.как- а,
поштеие интелигснцијс
у новој Титовој Југославнјн.
Овом прилнком да ти на
цомснем још јсдан, нсто та-к- о
no својој важпости, од нај-важниј- их
нсторнскпх догађа-ј- а
за наше иароде, а који се
одиграо 29 новсмбра прошле
годпне. Тога дана састала сс
Уставотворна скупштнна у
Београду и донела резолуци- -
иом Републиком Југослави-јо- м Нест о томе догађају
пренелн су радио авучиицн
'vj. PR% Tytt Ш,'
IMfh шЈ" 9'лЛ
СТАНКО БЈЕЛАЈАЦ
за нсколнко мпнута у свс
крајеве наше зем.гс. lie могу
а да ти пс речем псколико
рсчн о томс, како је та всст
причл-еи- а у народу.
Том прилишм ја сам се
налазпо у Загрсбу у близннн
ЈелаНичсва трга, када јс ра-дн- о
доисо прве вссти. Кило
jc nch око 5 сати ио нодис н
сиуштао сс нрви сумрак.
Ilpnit радипци из свнх фаб-рнк- а
почсли су ирско фабри-чкн- х
сирска да поздрапллју
тај догађај. Затнм су сс ја-ви- ла
спа цркпсиа звоиа. Нсст
сс шнрила попут инхора no
граду. Одјсдном су сс ноја- -
којс су се 1.рсталс улицама
Фабрачкн радпнци, омладина
и остало грађанстио, спонта-н- о
су се нашли на улицама
Загреба, да зајсдинчкн иозд-рав- е
иопу дсиократску н cio-бод- ну
Народиу Рснублику
Југославију. Нз хнлада грла
орнлс су сс народпс борбсис
иссзас. ЈСлицало сс Тнту, 1'с-иубли-
ци,
Црвеиој армнји,
Стал.нну итд. Иебо јс бнло
освстлч:11о са хнлддама ракс-т- а
у свнм бојама. Народин
борци, подофнцнри н офици-рн- ,
проирашли су ову буру
пародиог одушев.гсиа са сто--ш
ну мнтралсскнх рафала,
празиили су сс на улнцама
санжсри и шн тола и шмајсе-p- a,
a са нсрифсријс града до--
лазнли су нотму.-- и звуци а- -
ше артнлсријс којом су ста- -
pit ратницн давалн својс по- -
(Преиос иа странп 4)
Послс исколнко дапа на-ko- ii
је Черчил 5 марта одржао
СВОЈ ГОВОр у ФуЛГОН-- у, 1.ЈС- -
дш1спе Државе, и иозвао
рсакцију да ствара војнн
савез Бршанпје и Ахернкс
протнв Совјегског Савеза и
осталнх демократскпх зсмалл
у Нироии, допнсник москов-ск- с
"Нравде" обратно сс Ге-нералнснм-
усу Сталниу да
разјасни нсколико inuaita у
всзи гога Чсрчилова говора.
Тексг питачл и Стал.нновпх
одговора гласн:
Пнтаие: Како оцеп.ујстс
последни говор Черчнлов ко-ј- н
је одржан у СЈСдиаеннм
Државама?
идгоиор: ja ra oneiuyjcii
као опасним актом — прора-чунат- на
за ccjaibe семена паз- -
дора мсђу савезннчким вла-да- ма
и да оиемогупн iliixobj-сарадп.у- .
Пша1и: Можс ли човек
сматрати да Ч?рч1иов говор
иарушава ствар мира н без-беднос- ти?
Одговор: Да, без сумае. У
cyuiTiniii Черчил сада стоји
на позицијн ратног потпали-вач- а.
Н г. Чсрчил није сам
у томе. Оц има нрнјателл не
cauo у Енглеској него такође
п у Сједиаеним Лмернчким
Државаиа.
"Наше су тражбине скромне,
али им треба изапи у сусрет"
ИЗЈАВА ЈУГОСЛАВЕНСКОГ МИНИСТРА НИКОЛЕ ПЕТРОВИЋА НА НОНФЕРЕЊ
ЦИЈИ ШТАМПЕ У ВАШИНГТОНУ
11 овог месеца стигла je у
Сједш1.сне Лмеричке Драсаве
Пугослонснска дслегација иа
конференцију УНРРЛ-с- , ко-ј- а
се сада одржава у Лтлаи-ти- к
Сидн. Ha 4tiy де.1сгаци-ј- с
иалазн сс југослоненски
минпстар сиол.11с трговнне
ннж. НИКОЛА ПЕТРОВИИ.
Он је 13 овог мссеца одржао
у Лашннгтону конференцију
с претставинцниа амсрнчкс
штампс, на којој j'c дао cic,c-h- y
вааспу нзјаву:
"Мнслим да озбн.гиост ста-it- a
исхране у Југославнш цц.
je дово!.1но схваћена у оста-лн- м
зеил.ама. У току впше од 4 годпне рат је беснио по
целој Југословенској терито-рнј- н. To je имало озбндннх
последпца на све врсте при-вред- е,
а нарочито је подоп- -
ривреда нного страдала. О-си- м
тога, наша земла је про-шл- е
године прегрпела сушу
тако страшну, какву не пам-т- е
нн најстарнји људи. У мир-ги-м
деловнма Југославнје је
потпуно унпштена жетвз и
стока. Услед тога наша зем
л--а је приморана данлс да у- -
возн храиу за 5 милиона љу- -
ди — једну трећнну целоку-пно- г
становнпштва. Без тога
би тии 5 мплиона лудн пре-тн- ла
глад.
Треба нматн на уму, да су
у току последиих 5 година
народн Југославпје стално
гладовали. Чак и за врме
перноде када је УНРРА сла- -
ла највпше, било је нзвеснпх
области у Еосни где су сле- -
доваиа пзноснла MCiLe рд
1000 калорнја дневио, док У-НР- РА
сматра да је мннпмум
дневннх потреба 2650 кало-рнј- а.
Чак у Немачкој — где
свет нпје гладовао за време
рата — дневна следоваиа се
креКу нзмеђу 1500-200- 0 кало-риј- а.
Елементарни принцнпм
правичпостн и хуманости за-хтева- ју,
да се при расподели
расположиве робе бившпи
окуппраннм зем.гама узме у
обзпр опште daite здрав.га,
да се пошуно схватн до как-вп- х
катастрофалинх резулта-т-а
могу да доведу драстнчна
смааиваиа у слаиу храпе.
ТЕКСТ
У том погледу то ас јако
иотссћа иа Хитлера и иегове
пријатсле. Хнтлер јс почсо
са разуздавааем рата објав-.uiiraii-C- ir
аегове расис тсори-jc- ,
ii3JaB.iyjyhn да само на-јкј- д
којн ronopu нсмач,кнм
јсзиком претстаплл нотнуно
вредну нацију. Господин
Чсрчил почип-- е разуздавати
рат такође са расном тсорн- -
јом, 1врдегш да су само снг
леско-говопеп-н наподи пот- -
пуко вреднн народи позваии
да од!учс судбину цслог све-т- а.
Немачка расна теорија до- -
всла je Лнтлера и .сгове
пријатсге до за1и.учка да
Нсмцн, као једино потпуно
вредаи народ, мора владат
иад другнм народнма. Еиглс-ск- а
расна тсорија доводн г.
Черчила н n-его-
ве прнјатсге
до закл.учка да нације које
говоре енглескн језик, пошто
су one једнно потиуно врсд-н- с
нације, трсбају владатн
иад осталнм нацпјама света.
У суштипи, господин Чер-чн- л
н iLcroDii прнјатели у
Еиглеској н СједшБеним Др-жава- ма
дају које ие
говоре снглескн Језик иешто
nonyi ултнматума: "Нризнај- -
те наше лордо-паа- с
н онда he све бнтн
бро. У противпом иучају, ра
НИКОЛА ПЕТРОВИћ
Минималне потребе Jyro-славн- је
y жнгу (семену) од
сада па до идуКе жетве изио--
си by.lXKi топа месечио. Мп
најозбпљиије познвамо УН-РР- У
да зађе потпуно у су-ср- ет
овпм потребама — које
су једва дово.гне да одрже
иаш народ у жнвоту.
Југословеиска влада је пре-дузе- ла
све могуће мере п мо-бнлнзов- ала
свс могућпости да
обнови полонрнвредну про- -
Кратак. преглед
Претседник владе Кинг мз-јав- ио je у парламенту да би
Канађани моглн спасти од
глади 12 мплиоиа живота
кроз идуНа чстнри месеца
путсм шпзсрвацијс н коит-рол- с
хране. Стручнлци за
храну, прсма извештајнма из
Отавс, кагу да би владни
програц uorao резултнрат у
даван.у гладиом иароду у све-i- y
пакнаднпх 32 лилпона
бушсла ншсннце.
Ово је врло добро н похва-лн- о.
Лли шта да се каже о
пропаганди коју је својим
акцнјама потакла влада а ко-ј- а
трује међународну снтуа-циј- у
тако да може довесш
до катастрофс у којој могу
нзгубнш други мнлнопи жн-вот- а?
Секретар Сједпиених Др-- !
Стаљин говору Винстона Черчила
(П0ТПУНИ ЊЕГ0В0Г 0ДГ0В0РА)
нацнјама
добровол,по
је нензбежап."
Лли нације су проливале
споју крв током п годцна
окрутпог рата за иободу и
пезависност својих зеиалл, a
пе за замеп11ваае'Хитлеровог
Черчиловнм лор-доваа- еи.
Радн тога је врло voryhe
да народи којн не говорс ен-глес- кн
it који, међутнм, га- -
чиплвају огромну Bchiuiy
светског становннштва, nche
пристатп да иду у ново роп-ств- о.
ТрагеднЈа г. Чсрчила
лежи у чпаеницп да on, као
дубоки торпјевац, не коже
разумеш ову једноставну н
очевидну истину.
Нема cyvite да јс Черчи-лов- а
спрега спрсга за рат,
позпв у рат са Совјетским
Савезом. Такође је јасно. да
таква спрега као што је Чер-чило-ва
ннје у сагласности са
постојсћнм уговором савеза
између Енглеске ц СССР.
Истина је, да г. Черчпл, са
сврхом да бацп у конфузпју
своје чнтаоце, изјавл.ује у
свои говору да дужпна рока
апгло-совјетск- ог уговора уза- -
јамие noiiohii н сарадае мо
же лако бшн проджепа до
50 година. :, Алн како се може довести
pjriaptinfT Tarnv tfit.inv Г. _...„-..„- _. — __у .._, — j -- . .
ерчила са еговнм познвом
изводау п доведе је на пред-ратн- п
ннво. To je помогло.
Алп чак ако н успемо, да по-сеје- ио
наша по.га у највсНем
обиму, ниа мало изгледа, да
ће нама нова жетва омзгуКн-i- n
да у потпуносш задово-ллш- о
наше потребе у храни. Чак n с најпопо.гнијим атмо-сферскп- м
прнлнкама, добнг
од хектара he бпт доста ни-ж- а
него пре рата. To je зато
што наше семе није најболег
квалптета, зато што нам пе
достају потребнн фершлиза-хор- и
ц зато што су наше по-лопривре- дие
машине поква- -
рене н шго нх пма у малој
количшш. А стаие наше сто-к- е је катастрофално. У току
paia мп смо нзгубидн 67%
нашпх koiu, 57% наших сви-ii- a, 50% крава н 5,500.000 о-ва- ца.
Када се узме у обзнр велн-к- п
допрннос за кога свет зна,
да су војска н народи Југо-ствн- је
учинилн за заједни-чк- у
победу Уједшкених на-циј- а,
ја се надам да Ку овдс
напћп Ка разумеваие наших
потреба.
Наше тражбиие су скром-н- е,
алн нм треба изаћп у су-срет- ."
вести
жава, Брнс, рекао је прскју-ч- е
да Сједнаснс Државс nche
стварати војпп савез нн са
Британијои протнву Совјст-ско- г
Савеза а иитн са Совјст-ски- м
Савелом противу 1)ели-к- е
Приган1јс. Рн јс рскао да
се Avepnica or-iait- a па Орга-низацп- ју
Уједиисннх нација,
алн јс опет it он нагласио да
сауо акерпчка снла можс
"спречитн агрсцнјс."
Ситуација у Нрану join у-и- ек
заутима једно од iijibhx
места у штампи. Нре пеколи-к- о
дана канадске и аисричкс
повине донсле су крулнс па- -
слове о изЈавн владе iipa-на- "
да he се "борнтн до по- -
стедаег човска протнву ру-с- ке
arpccuje". Нар дана затм
претставници Прана демап- -
(Наставак иа странп 4)
о
лордовааа
у рат протнв Совјстског Са
веза, с аеговни проповеда-ае- м
рата протип Совјетсиог
Савеза? Jacno je да сс ове
стварц ликако нс слажу.
Лко г. Черчнл, познвајући у
рат прошв Совјетског Савсза,
још увек сматра да je Mpryhe
нродужнти рок англо-coBjc- i-
ског уговора до oU годнна,
оида то значн да он сматра
тај уговор као празно парче
паппра, којс 1реба да се у-потр-
еби
за приирнваае н за--
ташкаваие аеговог анти-сои-јегск- ог
iLirfna.
Пптаие: Како вн оцељујете
онај дго Черчнлова говора у
коме on напада демократскс
владе свропских земага које
су наши суссди, a у коме on
KDiiiiirvie добре суседске
односе успостав.геие измсћу
тих зема-i- a и Совјетског иа- -
веза?
Одговор: Тај део говора г.
Чсрчила јесте мешавина еле-мсна- та
клеветапл са елемеи-тим- а
хтобе н мап.савошћу
такта. Господин Черчил кажс
да су Варшава, Берлин, II par,
Ђсчл Будимпешта, Београд,
Бук)-рсш-т н 0)фија — свн
овц чувени градови и ста-новниш1- ва
тнх подручја, све
у совјетској сфери, све под-вргну- то
совјетском упливу н
(Нлсгавак иа странв 4)
На 27 марта-сетим- о се ра-тн- е
сирочади Југославије
IU псколико маинх мсста добплц смо пнсма. л нс могу
оргаинзоиатн прославу 27 марта. am су одлчи1и, да вс-лпк- и иразпик парода Југослапије рославе iia тај иачии, зша.иnoTпMoсohjдeиснвнролнјсенмсс6стpшпaиhаeсвупојаусмтсарзрааор, јадудуокмкооојвујушшhдe.обспе.јвусриуајем2о7, мyаr.iрt-тдаа-т.п nehe обснттаплпскпуаншшнтнiнicаc.iиeiiiпinр.оiсi.лапкаолн2к7о муармтаа.лнтмолпмксостнимау мгс-дстие- ма где he бптп скушшинс н састапцп. 27 марта белсжк почстак херојског отпора парода Ју-гослав- пјс протнп фашпстпчкнх освајача н дома1их пздајнп-к- а;
lunuоlaтпоiрi а iicпnpoбuоcрinбiеBiiкојнматссурпјкаолшнтпалнгубн1т.7а0к0. .00ЈК0 нвљоутдсjкeпхv разорсној Југослапијп доста тсжак; нсстаишца је свсга:
потрсбна је сисстрана noMoh.
Давап,е дневпе зараде за помоК својој бдоћи у домовп-- н
н јесте најкопкретнпјп начни слав.геп 27 марта.
У јсдпои ппсму тражп сс саист. у коју би сврху најбо.1.с бпло намспитн one нрплогс.
Нрилози могу битп памепшп за стотниу разпих ства-р- н,
no псма iiiiiiira илсмсиптпјсг од помагапд panic снро-чад- п
п ип предлажемо, да спп таквн прплозн буду iiancn.ciiii
за помоН дсцс-спрочад- п.
Раннјс смо ciiii читалн да Југослаинја пма 1.200.000 де-ц- с, којој јс потрсбма помоћ. Од тога броја има их блпзу
пола милмона осз јсдног пли обојс родптсга.
Гламиа брпга Дргсиог 1Срста Југоставнјс Лптн-фаши-стчк- ог
фропта жепа н друшх патриотскпх организација
јсстс спасанан.е н ј-ј-
гој one младс гспсрацнје. Стотнпе хп-.га- да
и.их cjicnncno je у дсчјпм доновпиа кјој цсту зсмљу,
no још их je Miioio који исмају прапплпог стана, храпс чи
одс!с.
Ilche jc onnx дапа добнло join јсдап апсл Црвспог Кр-с- та
Југослапнје за помоп panic сирочадн. To he ihicmo битм
пакпадно објавл.спо кроз иашу штампу. Црвспи 1'рст Југо-слапн- јс
:ксли да бп сс свакп наш нселнпк заузсо за уздр-жаваи- .с једпог дстета. У ту сврху Црпсцп Кст he послатп
поссбнс свсдоџбс за иеких 1500 дсцс без родитс.га из свнх
крајспа 3CM.I.C. Тс спсдоџбе показују одкуда је којс дсте
ii како су му родптсл.11 иогниулп. Hoc.iahc иам п слнкс
пскојс дсцс. Ciirypmi смо да he нз тпх цертифпката н слика
Mtioiii nam licci-citiii- c прспозиатп дете слог зианца, суссда
ii пријател.а, a Moryhe п властптог брата нли ссстрс, Ко да
сс пе одазовс такпом апслу за nowoh?
Прплпком 27 марта трсба сс сетпти ове дсцс, cmiona и
кпсри стотпиа хиллда народппх оораца, који су марта
1 94 1 1 одлуч пл и mohn ly 6op6yV4iij4 плј ( ноЈоасптнГсвојеЈжи во
тс за слоооду свог парода.
Сге таквс прплоге Hche he белсжнти у поссбнп фоид,
којн he бпти стаплси Црвсном Крсту Југославпјс а иск.гу- -
чипо располаптс. Пзвршпп одбор
Beha Каиадских Јужпих Словепа.
Предлог из Виндсора
Внндсор, Онт. —
Како вндпмо шпром Канаде где нашег парода ииа
припрсмају се велпке мапнфсстацпје и прославе 27 марта
копцем овог месеца.
Припрема се зато што зиамо не само ми ниже потпп-сап- н,
него сав наш парод, као и остали народи света, да
је 27 марта 1941 год., реакцпонарпа клика опдашне влада-вип- е
Југославнје била спремпа да преда опако као што се
каже на таииру злогласнрм фашизму народ Југославнје.
Тога дана парод без икаквог страха ислупно je и рекао
"Бо.ге гроб него роб". Тога дана слобододубиви народп
Југославнје днгли су се у борбу против хрвожедног фашн-зма-нацпз- ма
и свпх врста домаНпх нздајпца.
Да )о'ш једпом докажемо н поирдино да смо пстинскн
прпјател.и нашег парода и нове Ф. Н. Р. Југославнје, мн
ннже noiniicami обећајемо дати своју дневпу зараду коју
Немо зараднтп 27 марта ове године за помоћ пашем од ие-пријаг- елл
опллчкапом народу. Ово дајемо овога пута заго
да кад веН славнмо н мапифесгујемо тај дан, да у потпу-пост- и
докажемо да смо с пашим народом п да остајемо уз
наш народ.
Драга браћо и сестре широм Кападе, ми ниже пот-писа- нн
апелирамо м иа вас остале да покажете своју пскре-нос- т
према нашем јупачком народу у старој домовшш, то
јест да п Ви којп радпте, да своју зараду од 27 марта дате
за помоћ нашем народу, и то да прпложпте управо онај дап
када буде дан прославе у Вашем месту. А Ви у маипм ко-лоппја- ма
где нз којпх разлога не буде се скупштпне одржа-вал- о,
да пошал-ет- е дпректно на Главни одбор Beha у Td-ропт- о.
Надамо се да nehe нити једна слободо.губпва особа
Mehy пашпм народом остати да nehe датп своју дпевпу за-ра- ду
за ову племенпту ствар.
Ово су пмепа људи којп су обећалн своју дневну зара-д- у,
н који Вас све остале позпвају да п вп то учшште:
Анте Муспћ, Мпла ЈоваповићПетар Смп.гапнК, Максо
Маркушић, Рада Мпјатов, Богдан Јашнн, Впктор Филипић,
1ока Рошулов, Алберт Брозовпћ, Стнпан Дошен, Jvpe Ша-ба- п,
Впктор Шврљуга, Јосо Јуришић (Ceito, Иве Косовпн,
Mare Павелић, Мпле Maianja (Спровак), Марко Вашчпк,
Јаков Зилн, Стојап Кпежев. Нпкола ЈЛпучпп, Вега Ciaii-ко- в,
Обрад Остојпћ, Спаса Мплошев, ђуро Петков, Марко
Почек, Славко Вашчпћ.
ПИТАЊЕ НЕЗДВИСНОСТИ ИНДИЈЕ
Претседнпк британске владе, Атлп, рекао је иекн дап
да n-его-
ва мшшсгарска мнсија нде у Индију са цил.ем по-cmniy- ha
сноразума о незавнспостп нлн самоуправн Инди-ј- е.
On je рекао да Индија уоже ако же-- Ш да прогласи своју
незавпсносг, алн да се он нада да he оиа увидстп да је
6o.ie да буде н она један од Доминиона у саставу Притаи-ско- г
царства.
Поводом овога бпвшн претседник Свеипднског Кон-грсс- а,
Нехру, рекао је да је та нзјава занста промена у то-и- у
н прнступу ка решаван.у nuiaita, "Л1еђутнм, peirao jc
Нехру дале, пзразн добре вол макако онп бнлн увијеии
прпјателскпм топои, nehe нас сами за себе одвести јако
далеко. . . Очевидно је да смо дошли до степепа где пол)-ме- ре
ne Moiy бити узнмант у обзир, п само раснрава базн-ра- на
а прпхвачаиу псзависпости Нндије може уроднти
плодом."
В