Serbian Herald, October 14, 1947

              L.5V,
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРП СКИ ГЛАСНИК АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1 Ont.
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цехж годвшној преталатж Кажаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА Authorised ш Second Close Matter under the 1
год. 2.50. За жиосгржнспо, год. 5.00, пол. год. 3.00 No. D. N. 761 March 12. 19 l!
11
Год. 7. Број 449. Цена једвок првмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, OCTOBER 3RD. 1947. Price per copy 5c. Vol. 7. No. 449.
Маршалов план дели
и источни блок -
ГОВОРМИНИСТРАСИМИћА НА
Њујорк. — Допнсннк Тан-југ- а
јавља:
На заседаау Гснералие
скуншпше Уједишених На-род- а,
одржаном 22 септенбра,
теф југословенске делегацн-ј- е
Стапоје Cuiiiih одржао је
говор у коме је нзмеђу оста-ло- г
рскао:
"Уједлиели Народц, а на- -
рочито оии иароди којн су
длректло осегллл свс ужасс
рата и који су учиннли naj-ne- hc
иапоре за лзвојеваи-- е ло-бед- с,
сматрали су, а и даље
сматрају, да Иовеља Уједн-1LCHH- X
Иарода садржл осноп-и- е
прллцппе који су водили
Слпезникс у лобеду, н који
су једлла гарантија за орга-нпзоваи- .е
трајног мира у све-т-у.
Мсђутнм, после две године
noCTOjaita иаше органлзаци-ј- с
иародн почлау оправдало
да сс ннтају да ли су надс
које су ставилп у ту оршш-зациј- у
оправдане. Разлог за
ово ннсу принцнпп Opramt-задиј- с
Уједлиених Иарода,
иитц асно устројство, већ
лолнтлка извсспих утицајннх
нлада, чланица УН, а мећу
н.има су такође н владе из-веси- лх
зеиалл оснивача УН
н сталпн члаиовн Савета без-бсдност- н. Ове владе воде по-литл- ку
која ипје у хариопи-ј- н, нли.је чак у супротности
саприиципима Повел.е —
која говори о развоју "прлја-телски- х
односа засноваилх
иа поштовашу прпнципа је-днак- лх
права и самоодрсђе-11-Д
народа", и иа "прниципу
сувсрепс једнакостн свнх иа- -
рода — чланлца .
Миннсгар СнмпН затим јс
лодвукао да због оваквс по-лигн- ке,
прошла година бпла
је пуиа догађаја који су оче-пид- но
довсли до затеглутоо
тн међулародцлх односа и
која наговсштава свс всћл
страх од повог рата. "На захтев амернчкс пладе
укпнута је УНРРА, која јс
блла једап од најболпх пло-до- ва
Ове бргаотдситнвеа напрролдмаеауенсветујс.
лринцип билатсралннх спо-разу- ма
о економској novohi:
н као рсзултат тога зсмл.е су
бнлс лншсне помоћн, што јс
у протнвуречности не само са
духом всћ н текстом лаше
резолуције о окоичачу УНР-Р- Е.
Југославија, која је за вре- -
ме рата бнла под окупацнЈОи
осовнпскнх снага, која је
пружила највећи отпор оку-патори- ма,
створлла војску
унутар "Хптлсрове европске
тврђаве", лскл,учела је, зако-ло- м
којн јс донео Амернчкн
конгрес, из рсда зеналд којп-м- а
треба пружлти полоћ.
Ово е очевидна дискри-мипацП- Ја
из политнчкнх раз-лог- а. Ова дпскрпмппацпја
иде још и дал-е- . Непи део ју-гословелс- кпх
трговачкнх —
рсчних 6'родова држан је пу-- не
две године у амерпчкој
окупацпопој зонн Немачкс.
Највепа дсо југословенскс
златле резерве, која је спасс-н- а
од Хитлера и у часу вели-к- с
лужде депонована са пај-всћ- мм
noBcpcitfM код нагапх
амсричкнх савезнпка, дапас
се још задржава овде, и ипје
враћена исном закопптом
еопствеплку."
Када је Југославпја у про-лећ- у
ове годппе, због рђаве
прошлогодише жетве, била
уj'крiпзп у погледу прсхранс kuja jc тада још по-стоја- ла. бпла је спречепа да
у Америци купи за Југосла-виј- у
кромппре, којп су билп
хнтно потребпп за прехрану
н семс, под пзговором да се
кромпир не можс трапспор-товат- и
погато су сва трапс-порт- па
сретства бнла за)-зет-
а
превозећп храпу за Немач
ку."
Говорећн о Маршаловоч
плапу, Miniiictap Симић jc
нодвукао дд је развој ове ак-ци- је
показао да је она ствар-и-о
прорачуната да нодели
Европу и да створи један за-- п
ад п н блок, ПОТЧШ1.СН Сједи-п.ени- и
Државама, протнв
СССР н иових демократија, у
цил.у изоловаиа овнх земаља
доларском завесом.
Овај план је само деооне
широке светске акцпје која
се спроводи у нме такозване
Трумановс дострине, доктри-и- с
по којој се наговештава
мешаљс у унутрашн.е ствари
појсдиних зеиала, и оправда- -
ва опо мсшаше.
Према званнчинм амсрич-ки- м
подацнма, у току три ме-се- ца
nocie завршстка рата, у
Кину је послато вншс ратног
материјала, нсго што је то
учиаено током цслог другог
спетског рата.
У Грчкој се водп рат про-ти- в
једног слободолубивог
иарода америчкни парама. У
Фраицуској, Италији н дру-ги- м
западшш землаиа, црна
бсрза цпета н цснс скачу, док
фашистнчке снагс подижу
глапу нрстећи.
Овс земл.е, заједно са Ие-мачко- м
и Лустрнјом, прази
су рај за квнзлинге н избсг-лнц- с
нз Источие Европе. Овл
људн н дале живс у овим зем-лл- ма
и воде актлвцу .пропа-ганд- у
атомско pafa против
зема.га из којих су побсглн.
Некн од најгорпх ратних зло-чнна- ца,
којн су ирема резо-луциј- н
коју смо јсдиогласно
донелн прошле године, треба-л- и
бнти предати зенллма у
кпјнма су почпнилн злочипе,
налазс се и далс на слободи.
Морамо подвући овде — ис-так- ао
је Симић — да Југо-слапи- ја
није још примила ни
јсдног једииог нталијанског
ратиог злочинца, мада нико
ннје порскао педсла Koja су
оин почнннли за време рата
н окупациЈе У "агоој зеили.
Гснсра.1 Роата, Мусолиппјсв
заповедник П армпје, ратнп
здочинац иа чнја су арсђе-а- а
стрелдне хнллде талацаи
стотине ссла у Југославијл
с1;ал.епо, педавно је објавио
својс ратнс мемоаре у Риму.
У всзн са овим минпстар
Синић је подвукао да су сс
оружаие фашистнчкс баидс
већ појавиле у Нталији, н да
вршс нсту акцију, која је вр-ше- на
пре Мусолнннјевог до- -
ласка на власт.
"Прс недел.у дана, овн зло-чинц- п
починилн су први велн
кн напад на Словенце у Ју-лиск- ој
Крајини, који су бнлп
жртве аиховог суровог упве-тава- аа
под МусолнниЈем у
току чстврт века.
За време овог антп-слов- е-
начког иапада, италпјанскн
фашисти су 14 септембра
1947 јавио спалнли 30.000
словсмачких мтга. Зсмље
Нсточне Европе живе у sou-траст- у
са овнм прнлпкама
Упркос огромног уннштсил
учии.еног за време рата, об-но- ва
у овнм зем.гама иапро
дујс све всћои брзннох, де-мократ- ске
установс јачају
бројно у атмосферн vnpa и
стабилпостп. Совјстскп Савсз
пр)жно је помоћ неким зсч
ллил којс су парочпто тсш-к- о
страдале у рату, алп Соо-јстск- п
Савез нпје у замеиу за
помоћ затражно нпкакве при-вплсгп- је,
иити контролу."
Говорећи о кршеиу Пове-л-е,
миннстар Cimnh је паро- -
чнто истакао длректан папад
на Јсдан од осповпих прни-цип- а
Иовсге, прппцпп јсдно
гласности великнх спла.
Мпннстар Cnunh је затпи
говорпо о грчком пптаи.у:
"Такозвано балканско пи-таи- .е
скпиуто је са дневиог
реда за време ослободплачког
рата. алп је грчко пптаљс
остало п постало је међупа-родн- о
пнтање. Одговорност
Европу на западни
каже министар Симин
ГЕНЕРАЛНОЈ СКУПШТИНИ У.Н.
за ово не пада ни иа грчкн
народ, шии на грчке суседе.
Британске трупе ушле су у
Грчку када је немачка Bojcica
на Палкаиу већ била сломљс- -
на и народно ослободилачка
војска 1 рчке већ ослободнла
земл.у. Британске трупе ннсу
уопштс дошле у сукоб са не-мачк- нм
једппицаиа које су
бежале из Грчке, oeh су упо
требнле своЈе оружје протт
Еласа. Оваква акција назипа
се на свнм јсзицнма "оружа-но- м
ннтсрвенцијом". Ннје
чудо да је после оваквс ии-тервенц- иЈе
у Грчкој дошао на
власт рсжнм којн је одржавао
најтсжи-- е односе са владом
Ислнке Притаиије и да су
претставинци брнтапске вла-д- е
директпо учествовали у
упраплд!.у Грчком.
"Најболд карактеристика
овог режима, који је на овај
иачнн дошао на власт п у ко-м- е
су актнвнц квизлиизи за-узима- ли
впсоке положаје, на-ла- зн
сс у саиом извештају ко-ј- и
је подиела Анкстна коми-спј- а
Савету безбедностн.
У овом нзвештају сс каисе
да је полптнчка опозицнја у
Грчкој подвргнута nporaibaii.y
и да су грађанска права макс--
донске и цамуриске uaauiic
ограничена. У асму се ка;кс
да су прогоии опозиционих
група узслн облнк масовних
xantneita, атвараиа' п про-гонств- а,
затнм бруталностн
као на прнмер спал,нпаи.е
кућа.
"Храбрп грчки парод није
се могао поииритп са овак-во- м
незаслуженом судбпном.
Зато је он пружно отнор про-тн- в
пеподиош.швог режпма
ЕВРОПА ОДЕ ЛЕВО МАРШАЛОВОМ A
ДОЛДРСКИ ПРИТИСАК АМЕРИЦ.И ПРИБАВИТИ
НИШТД НЕГО МРЖЊУ НДРОДА,
Њујорк, 2 октобра. — У
уводннку часописа "Њу Рн-паблп- к"
бившн потпретсед-ни- к
Сједнњеннх Амсричкпх
Држава Хенрп Валас пише:
да су Труманова админнстра-диј- а
и Конгрес "краје наип-ии- "
ако уислс да he свропске
зе.ге продатн своја полптич-к- а
права за нскашко милн-јард- н
долара. "Паттнчки ми не ћемодо-бит- н
н м una него мржњу због
употребллваља наших мили-јард- н
за стављан прптпска
на владе н народс", каже Ва-л- ас
у свом чланку у. данаш-ibe- si
lIздaIby часопнса, под па-C10- BO
ПРЕ-КЛСНО- ".
"Рсакционарцн па врхови-м- а
лубнће иас зато што ин-сл- е
да чувамо инхову кожу.
Радннцн he нас мрзетн зато
што мнсле да покушаваио
одржатц или успоставити ре-акцпона-
рнс
владе н да уплн-више- мо
на екопомскп снстем
западнс Европс у корпст
НАПАДИ ФАШИСТА НА
УРЕДНИШТВО "G04E"
Трст. — За врсие фашисти-чки- х
погрома у Горнцн, фа-шпс- ти
су тра нута извршили
наад па уредииштво листа
"Соча", оргаи Словепаца
Горице, Каналске долнне и
Бснешке Словенпје. Просто-рп-је
су демолиране. Упркск.
овога, уредници су одлучнлн
да продЈ-ж- е са издаванем ли-ст- а,
xiii све штампарије у Го-рп- ци
билс су, под фашнстпч-кп- м
претилма, прпнућене да
отсажу штаипаае лпста.
МОЛБА НА ЧИТАОЦЕ
Молпмо чигаоце да опросте
што смо опет присил.епи про-машп- тн
нздање новнне у нду-h-ii
уторак радн седнице Гл.
одбора С.К.С.
Уреднпштво
иаљине, kojii се одржава уз
помоћ стране интервенциЈе.
Овде лежи узрок рата у Грч
кој.
"Имајућн на уму опаспост
коју догађаји у Грчкој npej-ставллј-у
за бсзбсдиост у свс-т- у,
југословенска влада ста- -
внла je ово miTaibc прсд вла-дсвслнк- нх
савезника у јулу
1915. Чак је н Цалдарпс у то
време призпао да су други
ф)акторн проузроковалп ору-жа- ну
борбу у iLeronoj землл,
а ие северни суссдн. 12 авгу-ст- а
1946 Цалдарис је пзјавио
дописннку лондоиског Тајмса
да се гсрнлска активпост у
Грчкој нс може сматратн спо
ром измсђу Југославије н Гр-чк- е.
Међутпм, некоднко мссецш
доцнијс Цалдарис jc нзнео
своје оптужбе у којина је оп-туж- по
да севернн суседн
1 рчке тобоже поиажу грчпс
партизапе. Цалдарисов рс
жим, па чак п амерпчка влд-д- а
отншли су и да.гс п опту-жил- и
ссвсрие суссде да угро-жавај- у
пезависпост u интс-грит- ет
Грчке.
Цалдарнсов рсжим подигао
је ову оптужбу против севср-- н
нх суседа Грчке пред Саве-то-м
безбедности у децембрЈ
1946. На ово је Савст безбед-ност- и
одлучно да поведе ак-кет- у
у Грчкој. .fex . . v- -
Маршал jc пзјавно пред
овои Скупштииом, да су Ак
кетиа коцисија н iteaa помоћ-н- а
група, "велпкои већпнои
припнсале нсреде углавном
нлегалној подршцн и nouohu
коју Југославнја, Ллбаиија и
(Ннставак иа i.-гра-
нш 41
Волстрита."
Европске зсмлл he, каже он
дал.е, OTiihn у лево (прогре-снвн- о)
чак да се сутра коп-гр- ес
састане н одобрн nouoh
no Маршаловом плану. На
глашујућн чнаенпцу да он
нема вере у ннЕакву врсгу
Маршаловог плапа којн став-л- л
западиу Европу против
источне Европе, Валас прс-поруч- ује
Конфесу да се од-м- ах
састане н да одобри у
потпуностн износ потребаа
да се изврши Иарнске пре-пору- ке
(у нзвештају влада
које су прпстале па Марша-ло- в
план.
У УПРКОС ПЛАНУ,
НЕЋЕ
КАЖЕ ВАЛДС
"ПРЕМЛЛО,
У сагласностп горапи
октобра. На
II К0НГРЕС
Београд. — 26 септембра
1947 годипе у 3 сата послс
подпе отворен је на свечди
начии II конгрес Народног
фронта Југославнјс. Свсча-но- м
отвараљу прнсуствовалн
су претседпик Народио!
фроига Југославије и ирсг-седн- нк
Савезне владе 1ар-ша- л
члаповн Прсзидн-јум- а
Народне скупштннс на
челу са претседником Нре-зидпју- ма
Иваном Рибаром,
члаиовп Савезне владе и вла-д- а
свих народних република,
затим Нзршип одбор Народ-ио- г
фронта н дслсгати Народ-но- г
фронта дслс землс.
Конгресу прнсуствују и
делеати Совјетског Савсза,
Полхке, Чехословачке, Бу- -
гарскс, ЛлбаннЈс, Француске,
Грчке, Румуннје, Мађарскс,
Словеначке Корушке и Cio-бод- не
територнје Трста. Та- -
кође су прпсутни н претстап-ниц- н
Југословснске армије,
као н претставницн Народнс
омладине, Јединствених сии-днка- та
и Лнтпфашистичког
фроита жепа.
Улазас Маршала Тита свл
су ирнснн поздравили уста-јаас- м
н одушевлшш
аплаузом.
Отварајућ Копгрес, гс-нсра- лии
секретар Народи„.
фронта Југославије Сретси
Жујовић је нстакао да je за-дат- ак
овогодп1Нн.ег Конгрсса
пе cauo подношеае извешта-ј- а
о Aoca,aiuibCM раду, него
да се иа искуству досадашшсг
рада још внше учврсти орга-иизацп- ја
Народног фронта и
Да сс, јрчв£цће..9РГа"изују
иароди Југославијс ла иовпи
задацмма и новнм ycnccuua.
Ha прсдлог генералног се-крета- ра
ИСујовнћа изабрано
је радно претседништво од
18 чланова иа челу Мо-шо- м
Пнјаде, потпретседни
кои Президијума На1одне
скупштпве ФНРЈ.
У нме Југословенске Армн-ј- е
Конгрес је поздравио гене-ра-т-1ајтн- ант
Светозар В}т;-иаиови- ћ:
"Наша Арипја,
подвукао је геперал Вукма- -
iinh, пониЕла је пз свенарод- -
не борбе против окупатора н
домаћнх пздајпика и реакци-онар- а.
Карактер ове борбе
определио je , карактер паше
арипје као нове народпе ар-уи- је
која је заинтере-сован-а
да брани н одбраин
незавпспост домовиие, да
бравп и одбрани тековинг
велнке ослободилачке борбс
Она је свесна тога да је при-ми- ла
оружје руку парода
п да јој је народ поверно без-бедно- ст
нашпх граиица л
оснгураае мпрпог стваралач-ко- г
рада паших иарода. Бу-ди- те
сигурни да he Армија
моћп н зватп спречитп свакп
плаповпна о укрцају треће
Важно за повратнике
(113 УРЕДА ВЕћА КАНАДСКИХ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА)
Ирема последапм вестнма о кретаау "Радника", пз-гле- да
да he yspnaj треће групе повратника битп нешто ра-пн- је
него је пре јавлено. Нзвештени смо по Југословен-ско- м
Номорском Уреду, да he "Раднпк" дohII у Монтрсал
око 23 октобра. Нрема томе укрцај путнпи he се вршити у
суботу 25 илп понсделзк 27 октобра.
Без обзпра на тачан дан укрцаја, повратнпцц треће
групе требају доћп у Монтреал у петак 24 октобра. У слу- -
чаЈу промене Јавнти heno накпадпо.
Молпмо све неснс поверенпм Beha, да подузму мерс у
свом паселу за благоврсменп одлазак повратппса у Мон-треа- л,
тако да буду у Моитреалу најгаснпје 24 октобра.
Да бп се пак свпм повратппцика иа време нашло стаи,
добар п уз умерену цепу. важно је да сва населд пз еојих
путују повратпицп треће групе, пзашалу у Моптреа.1 своју
претходнпцу од пајиање два или трп члана, која he — за-јед- но
са монтреалскнм одбором — тражпти стапове за сво-ј- у
групу повратппка.
СЛАЊЕ ПРТЉАГЕ У МОНТРЕАЛ
са
нз
са
из
групе, потребно је пртлдгу слатп у Монтреал како стеди:
Насе.ча псточно од Артура 17 октобра.
Порт Артхур п западно, око 14 октобра.
Сву пртлагу та.Ђе се па ранпју адресу, т.ј. Фурпес,
Вити енд Ко п на никакву другЈ адресу. Ако у пекои ва-сел- .у
нема довол.по тпскаппх адреса. потребпо је јавптп
главнои уреду kojii he пх сместа послатп.
Све пошплке за Црвенп Крст Југоставпје лотребно је
прпјавптп главном уреду Beha у Торонто, најкаснпје до 18
сваком сандуку
Тнто,
дугим
крвно
Иорт
паппсати: Црвенп Крст Југославпје, Боград. ј
Н. ФР0НТА ЈУГОСЛАВИЈЕ
насртај на нашу цватућу
Југословенску земљу".
11оздравл.ајућн Конгрсс у
нме Јединствених снндиката,
ђуро Салај je подвукао да су
Једниствсии синднкатн у пс-рио- ду
нзмећу првог н дру-го- г
конгреса Народног фрон-т- а
мобилнсали радиичку кла-с- у
иутем такиичеп-а- , ударни-штв- а
н иопаторства за обнову
и изградау земле.
Синдикатп су се оргаинза-циоп- о
учврстнли и број чла-но- ва
иорастао јс за 50%. Је-дипств- енн
сннднкати бројс
данас око милпои чланова.
Залаган-е- м радничке класе на
нрппреднои по.гу, продукти&
носг рада од прошле годиис
порасла jc у норсђсау са 1945
у ociioiuiiiM прнврсдиии грл-на- ма
за 23,80%, трошкови
производм.с смаи.сии су про-сеч- но
за 23,21%, а уштеда у
сиролинама и горнву остваре-н- а
јс проссчно за 19,8%.
Истовремено кв.-уштс-т
нр-нзвод-
н.с
иоболлиак јс за 20,
18%. Нсдашш извештај Са-всзн- с
нлапске комисије о из-вршс- ау
илана у ирвом иолу-годнш- ту
ирве нлапске годн-н- е
доказујс да су радиици v
иамсштсници у предузеЈшмд
постигли и дал.нс видис ус-пех- е.
У прпим борбеним редо
внма за Илан стојс 24.635
удариика, новатора и рацио-иатор- а
мсђу којима су 22%
жепс. У ирвом полугодпшгу
ове годипс радпици н тсхннч-к- о
особл.с у оредузсћима
поднслн су 20,833 иоватор-CKii- x
н рациопализаторских
предлога од којнх јс примл-с-н- о
20,220 нли око 807о. Ijypo
Салај је иодвукао да овс чи-аснн- цс
гопоре о исисцрпној
стваралач кој снази широкнх
радних маса.
bypo Салај јс нагласио дч
су истовремено Јсдннстпени
слидикати билн актнвин иа
нодизаљу матсрнилног и
културлог положаЈа раднич-к- е
класе. Новластицс на жс-лезпица- ма
и држапиим хоте
лима за члалове симдиката
омогућлле су да дссетиие хи-лл- да
раднтса и памсштснн- -
са по првн пут у свом живо-т-у
проведу угодап годиши.и
одмор. Нзграђсна јс цела
мрежа културинх уметннчкнх
ашдикалних друштава. Отво-рен- о
је 768 домова културе и
радиичких клубова са 773
синдикалннх библлотека и
осповано је 403 силдикаллих
културло умстилчких дру-штав- а.
Сш1дика.1ие организацлј?
такође су развилс значајну
делатиост на иолу снорта. У
Југославлји данас има 425
фнскулгурпих друштава са
1,240 огранака по прсдузспи-ма- .
Нодвукавши да су сви ти
резултати допринелн ствара-a- y 6o.iiix уачова трудбсннка,
ђуро Салај је обепао П кон- -
гресу II.Ф. и Маршалу Титу
у нме Једннствених слндика-та- ,
да he радинчка класа учи-ннт- и
свс да землу сиабде
свим пролзводнла потребннх
нндустрлјн н становннштву.
У нме АФЖ Конгрес je по-здравн- ла
Ванда Новосел, се-крет- ар
Цешралног одбора
АФИС. Она је иагласнла дасу
жепе Југославије увиделе да
је пут којим водн Народпн
фронт јединц правилан пут п
зато се one данас налазе ма- -
НсГ „.TL" JSSS
у зеил.н на коме са npe&oi
оиД. ле учествују жене.
У име Народне омладине
Конгрес је поздравио Рато
Дугоалћ, којц је нагласио да
се омладипа за овај Конгрес
слремала ncnyibanajyhii про-гра- и
Н.Ф., извршавајући за- -
датке kojii су нред иега по- -
ставллпн. Омладина je пости- -
гла велпке успехе у нзград-ан- ,
а један од највепих ус-пех- а,
који је омладнна пости-гл- а,
је оствареае пуиог једпк-ств- а
омладнне у Народпој
Нова Jyrociaenja оствари
за Повенп Кост погребно 1еомладипп
ла je за омладлну иови жлвот.
Од нрвог Коигреса Н.Ф. др-жав- а
је пружнла нпз ловпх
MoryhnocTii за рад и учеао,
Пстовремено омладнни је
омогућено да учествује и у
иолитичком животу.
Затим су Конгрес поздра
влли претставллци иностра-лл- х
делегација. У име Нацн-олалн- ог
комнтета Отечсстве-по- г
фроата Бугарске и бугар-ско- г
народа Конгрес je по-здрави- о
др. Пван Пашов.
"Живимо иа Балкапском ио-луостр- ву
— рекао је Пашов
— којс је увек било мета им-перлјализ- ма.
Крлвицом им- -
перлЈаллстичклх клика ио-иархистич- ких
управлдча из
обеју земалд, напш су наро-д- и
протнв своје во.т.е бнлп нс-колл- ко
ута гурлутн у жесто-к-с
н крваве ратове, али је лај-за- д
дошао дан када су се на
ши братскн народи ослободн-л- и
омражсних ионарха н фа
шистнчкнх управллча и узс-л- и
чврсто у својс рукс сон-ствс- ну
судбину".
Прстставиик НФ Фраицус-к- е
Гонте Флорниаи пзручио
је Копгресу братске ноздраве
Фралцускс н изразло чврсгу
вол,у фрапцускпх демократа
да се активно борс на страни
Југославнје, на страни свих
арода задојеннх ндејом сло-бо- де
да би се очугала нацио-иалл- а
исзавнсност н да би у
свсту зав.тадао праведан п
трајан мир. Торди смо што
констатујемо да се у Фран-цуск- ој
са л.убављу изговара
нме МаЈИпала Тита, вслнсог
војсковође, великог државпи-к- а
и елнког длнломате, Јго-ј- и
Је на Балкалу постао буд-н- н
чувар мнра.
Ирокрстарили сио Југо-слави- ју
са запада иа исток н
били смо заднвл.елл сведоци
лелпчанствених иапора ко-ј- е
са радошћу чале радлпци
it селдцн, људи it женс, младп
if старн да од Југославнјс иа- -
чине срспну земљу . Хиспн Капо, којп јс затим
поздравло Конгрсс у имс Де-мокрзтс- ког
фронга Албаии-ј- е,
нагласпо је да је албан-ск- џ
народ у току борбе про-тл-в
фашистнчког окупатора
иатао у иародпма Југославн-ј- е
лајдрагоцсилју помоћ. У
току заједнпчкс борбе иско-вап-о
јс песаломл.иво прлја-тел.ст- во
народа Југославије н
ллпаниЈе. лнспи папо изја-пи- о
јс затнм да је албанскн
иаЈкзд под заставом свога Де-мократс- ког
Фронта остварпо
своје потпуно једлнство. О
је себи нзвојевао слободу и
извришо кореиЛе npouene у
политиисои, економскон п
друштвенои животу своје зем-л- с,
тако да данас нма солсо
лидован иоложај са кога мо-ж- с
одолетн иалеврима аигло
ауерлчких нмпсријалпста.
Boba румунске дслсгације
Георгнју Васнлису, пошто је
нстакао всллкн преображај
који је постигла Румуиија
како иа полнтлчком тако и
на екоиоиском пол.у, подву-ка- о је да су односи сарадие
н пријатсгства, заклучеии
прошлог месеца у Бсограду,
Јјоушгосвтнашвиеје збмлнжРуимлишијеи.ародс
"Ми heno знати да те сло-разу- ме још внше учврстимо
н прошнрлмо на све осталс
народе Балкана, претварају-h- n
овај дсо Европе у тврђа-в- у
с.1ободе и мира, ослањају-(Настав- ак на сграна 4)
™ПО£АНАРадА СИРОМАШНО
Хамплтон, 29 сепгембра.
— Коивепција Тред епд Лс-б-ор Конгреса усвојила је да-п- ас низ резатуција о социјал-но-и
оспгураау. У везп са
овијс пигањем претставник
радннка из Порт Артура,
Брус Магнусон, рекао ie х
Biiaie од 50 посто канадскот
парода има далеко Maibe при-ход- е
пего што је потребно за
пристојан живот. Преко 50
иогто бапковних уложака иа-ла- зн
се у татко мало руку
које не претставллју впше од
два посто стаповппштва.