Serbian Herald, November 11, 1947

              Ук i СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСА
"СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО ГЛАСНИНА"
200 Adelaide St. W.
У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont.
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цена годвпхпој претнлатв за Канаду 4 долара, ка пола Authorised as Second Оам Matter under the НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА
год. 2.50. За аностраиство, год. 5.00, под. год. З.СО No. D. N. 761 March 12. 1941
Год. 7. Број 458. Цона једнои првмерку 5 цев. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY. NOVEMBER 7TH. 1947. 'Price per copy lc Vol 7. No. 458.
СЕДМОГ НОВЕМБРА НАВРШАВА CE 30
ГОДИНА ПОСТАНКА COBJETCKE ДРМЕ
У новембру навршило ce 800 година постанка Москве
РЕФЕРАТ БОРИСА ЗИХЕРЛА НА СВЕЧАНОЈ АКАДЕ-МИЈ- И
У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ У БЕДГРАДУ
(Радп тога што је реферат о 800-годпш1М1-
Цп Москве у
везн постанка Совјетск властн н државе, доносимо овај
реферат у целости као поздрав 800-годишап-
цн Москве н
30 - годишипци постанка Совјетске државе у Русиј.
Уред. С. Г.)
"Друговп и другарпце! Да-иа- с
члтава совјстска зем.га и
сии слободол.убпви л.уди све-т- а
славс осамстогодншк.ицу
постојам.а Москве, прсстоии-ц- е
моћног Совјетског Савсза,
средпшта свстскс културе и
иапрстка. Осам стотииа годи-и- а
прошло је од оиог врсме-н- а
када су на обалама Мос-кв- е
— рске прокрчсне шуме,
иодигиути тсмелн новог гра-д- а
којн јс одиграо н још оди-грав- а
најнрссудннју улогу
не само у жнвоту руског на
рода, нс саио у жпвоту сло-пспск- их
народа, нсго и у жи-вот- у
читавог човечанства.
У доба кад су Заиадии Сло-ПСП- И
Н ВСЛ11КП дсо Јужних
Сдо&епа neh одавио билп по-роблс- пп
н укл.учеин у оквнр
"светог римског царства пе-мач- кс
иародности"; у доба
када јс турска папала пзбри-сал- а
са лнца зсмл-- е послсди.е
незпписис слопеиске државле
творсиппс иа Палкапу, у то
чшг.уда сглсдЈш.уЈу у за
јсдннчкој одоранп протнв
ciio.tii.cr пенрпјатсл-а- . Срсдп
ште тог ујгдиидпан-- а постаје
МОСКИЛ.
Москпа! Столеппма ова рсч
јс за спс шробл.спс Словспе
озпачавала пацпопалпу сло-бод- у
н незавнсност, Од сло-спск- их
хуманпста 16 н 17
ска до словепских роиапти-чар- а
првс половлпс 10 вска,
спн су са овом рсчи повсзп-иал- н
остварсшс својнх нај-дубл.- пх
тсжл.л н маштанл. II
када јс цар Нстар I отвара-jyh- n
Руспји прозор у Евро-п-и,
пренсо своју прсстоннцу
на обае Балтичког Мора;
када су у новом граду на He-lm,
после Нетра па све до
1917 годнне, столовадп оирз-ут- н
царевн — утетачн и
пороб.гнвачп пол.ског н дру-ги- х
словсисепх иарода, а у
првои рсду самог руског на
јхЈда, Москва је за Словене
још и дал-- с остала оно што је
била, Москва — то јс за них
била 1812 година, то јс за
н.их бнла свснародна борба
протнв туђсг освајача који је,
збратпм.ген са Турцпна, ко-ва- о
не само планове о пороб-л.ипап- .у
всдиког руског паро-д- а
него н плаиове о угушн-вап.- у
ослободилачке борбе
Срба, Црпогораца н другпх
Јужних Оопсна. Москпа —
то су за Оовене билн Грпбо;
јсдоп, Лсрмотов, Г.СЛШ1СКН.
Хсрцсан, Чехов, Ссченов,
Тпмирјазев н други претстав-ннц- и
руске нанредне мислн.
паспнтамици и предавачп
славпог Московског упнвер-знтета- .
--МосЕва — то је био
хсројски децсмбарскп уста-на- к
npeccihCKiix раднпка 1905
годпне, то је бпо братски осе-Ј- шј
пуског човска за попоблс--
иу словенску брапу, иегова
спремносг да јој поиогле у
борбн за ослобођеие.
Нобедоносиои О к т о б ар-ск-ои
соцпјалистпчком рево-луцнјо- м
Госква постаје пеп-та- р
највећих свстско-псторп-ск- нх прсображаја којпиа јс
човечапству на шестпнн зе-малј- ске
кугле одтворен nyi
из царства cicne пеопходпо-ст- н
у царство слободе, пз ка-пигализ- ма
са свим ifcronnw !
аитагонлзмима, са Еризаиа и
бедоу, са израбл.нван.ем ра,;-но- г
човека и угн-ставаас- м поробленнх нација, у соцн
јалнзам где човек постаје го- -
сиодар својс судбинс, изгра-ђујућ- н
кове друштвспс одно-с- с,
односе бсз сксплоаеацнје
u угаетаваид.
Једанаестог марта 1918 го-ди- нс
закл.учсно је да Москва
ностанс нрестоница совјесскг
државе. 12 марта у Кремл. је
стнгао Jlcibini, вођа рсволуцн-ј- с
и творац совјетскс државс.
Пад Крсу.гсм се залснршао
црвсии барјак.
Тај црвеии барјак над Мо-скво- м
постао ја симбол 150
иалнопа ослобођених труд-бсии- ка
совјстскс земљс, ibiixo-в-с
вол.с да ил рушевннама
царске исликопоседпичкс-ка-инталистачк- е
имиерије из-гра- де
СИОЈУ социјалнстичк
отаџбину. On јс постао снм-бо- л
вере стотина милноиа ек-сцлоатиса- них
и утставаних
у капиталнстичкои свету. Свн
иатрнотп у западнпи и Јуж-HII- U
словснскнм зсл.гама ко-ј- е
су, захвал-ујућ- и нздајиич
ikij иаштнци рсакцнонарпих
'пЈас1одржаца-с1'а--дуСлч1- - лоц
uy.ie у заиисност од всликих
импсрнјалнстичких сила, осс-ћали- су
н зналн да Москва
ннје вишс само ндсал словен-скн- х
маштан-- а о иободи, ие-г-о
да јс у ii-- oj оличсна зсм.га
где су трн словсиска народа,
Рјси, Украјиицн и Бслору-си- ,
стварно ностнгла најви
шн стспсн слободс н иезавнс-остн- ,
землд гдс су нод ру-ководст-
вои
вслнког руског
народа створсни иовн одио-с-и
нзмеђу најразлнчнтијнх
вам
свс
15
смо
нас
— Ватикзнскс
не н наставллЈу
са nouohn зашти-т- е
и
окупатора. Тако је
лознати усташа Доип-лл- к
Малдлћ, тражсне
секцнје
и е ђ улародле оргаллзацлјс
Хумала" спи-са- к
усташа, који
he штнпелдију ове
за "студлје у Шпани-ји- ".
усташкл коллши до
гу се у Рлну,
главлои у разнпм ватлкап-скл- у
усталоваиа. У
групп усташа којп су до--
билп од по-сланст- са
у лалазе
ратни 3.10ЧНП1Ш Марн-jat- i.
лекадаппи! стожерннк
усташке оиладлле у Славок-- Ј
народности сропског и ази
ског коитииеита. је то
iliix лспуилвало гордошћу и
решепошћу да се још
inije боре за укидаие имисри-јалнстнчк- ог
туторства над
слопснским иародииа, за из
лаз слопспских народа из об-ру- ча
нмнсрнјалистичких су-протпос-
тн.
Напоредо с Москва
јс постала објскат животш1-ск- с
мржае свих нмисрнјалис-тнчки- х
поробл.1тача, од 1Слс-мапса- о
до од Хуве-р- а
до Мусашнија н
Најплодннје и клевсте
што n.t јс нкада изинслнла
лудска злоба, н клеве-т- е
свакојаких Тсрзнта амери-чкс- ,
пемачкс, и
ге буржоаске жура.1нсике,
то су бнле н клевсте
уперснс нротни Москве,
и срачунате на
ствараие морално - полнтич-кп- х
услова за "крсташки
рат" Сопјсгског Савс-з-а
it његовог срца, Iockbc.
Moc.vBu! — пикао 6u {niiiaii
сиски олнгарх са Нол-стрн- та
и Ситија, нсспособан да са-вла- да
тешкс послсднцс кризс
н да jxiciyhc нсзадо
во.гство маса које
нс крај iipenyifceimx стовзјш-шт- а
робс. Москва! — викао
vii нмисриЈалистички uuim.il
jninu tli.owHivnutiii.i аtv.a.ч.u vji.i git%t #uлvлv 1
cta6 пред пародиии
Tii-iiMiicpiita.iiiCTi- i4KiiM тала
com. "Спакн лопов бн хтео да
н неспособност
оправда позиваисм на про-наган- ду
руских бо.чпевнка".
— рекао јс јсднои прнлнком
друг Сталии.
ST врсмс ирсдаха 1918
док су западии импсрија-лист- и
орглиизопали "крсташ
ки поход" против младе сов-јетс- ке
републнкс н наоружа
ско Броду. Тушклп Иваи,
од заповедппка Наве-лпћев- е
легнје ла Нсточло
Ф1онту, Мостовац Мплпвоје,
начелннк Павсллћевог мпни-старст- ва
ор}-жали-
х спага, Ку-ри- је
Тоиислав, Сплокос Hit-кал- л. Hah Едвард, Фллппо
siih Јоснп, офпцпр Павелп-ћев- е
телеспе гарде п дпугп
усташкп офицпрн којп су по
својли з.10чпнииа добро по--
у Лрватској. гру-п- а
овпх дапа да поће у
Шпаплју једнпм
бродок из ђеновсже луке.
У Франковој Шианпјп
се од раипје налазп нпз
познатпх југословенскнх рат
mix злочнлаца којн сл'
ченп у Шпанију но иепосред-- Ј
лнм днректлваиа разлпх ва
тиканских органпзацпја.
ЧДДАН ШАЉЕ 100 ДОЛАРА - ИСПУНИО КВОТУ -В-
АНКУВЕР ШАЉЕ 100 ДОЛАРА
113 ЧАДАМА HAM ПНШУ:
Драгц другови. ШХ1.СИО 131 долара и то: у фонд СГ. ла рачун пашс дмара и тнме јс квота
iicnyiiciia, a 31 долар за 4 обновс и 3 нове претплате. Ми-сн- о обиовнлн нстскле нрстплатс, испунили и join
нам фалс две нове да нспунпмо квоту нових претнлата. Из
глада да мн мал "растсмо" на рачуп "велнких".
J. Cynh
ДРУГОВН 113 ВАНКУВЕРА HAM ПИШУ:
Ilavo смо јавплн да hcvo почетн камиан.у новембра.
алп видимо потрсбу да сс барсм сшто учннн за фоид С.Г..
те одреднлн из 6.iarajne огранка СКС 50 долара и из
благајис 50 долзј, што укупно нзнаша 100 долара.
1Сод јс штрајк трамвајских радннка, на јс доста те-т- ко за превозна срстства, на то донеклс отсжава рад, а.т
како смо још прс Јавнли, иићемо, наше нспуцнти.
Другарскн поздрав,
Ипкола IIotkoiuk, поверенпк С.Г.
ВАТИКАН ПОМАЖЕ И ШТИТИ РДТНЕ ЗЛОЧИНЦЕ
Рпм. цркве
власги далч;
пружаи.ем it
ратнни злочннцима слу-гаи- а
ие--
давло
иа
шпалске катодпчке
"Пацо саставло
истаклутлх
добнтп с-тан- ове
Овп
сада скрлвали
у
првој
већ
впзе франковог
Рпму, сс
Коло
Све
уноп- -
тиме
Чсрчнла,
Хитлсра.
лажн
лажи
спглсскс дру
лажн
ла-ж- и
клсвсте
нрогнв
стпша
стојс глад- -
hao an
своју слабост
годн-и- е,
један
зпатн Ова
треба
шпанскпи
већ
чптав
преба- -
квоте 100 наша
фонд
СИД
валн трупе својих марпонета
Колчака, Дсњикина и друглх,
ставллјући нм у задатак зау-зећ- с
Москве, у уосковскоу
Крсмљу је лс1шнски генијг
развијао први всличанствени
inaii стваран.а једпе заоста-i- c зсмл.е у наиредну, иидустри-јалиозован- у
н слсктрифнко-вапу- ,
социЈалистпчку зеклу.
"Ноход 14 зема-ta"- , касо је ту
авантуру окрстио аеи кум
Чсрчнл, јадно је крахнрао, a
ЛСН.Ш1СКИ плап је остварен.
Док јс капиталпстцчЕи свет
хрлно у сусрст невнђсној
прнврсдној крнзп, страшнои
разараау производних спага,
дотле je всшки Стахни нз
Москвс руководио радок на
остпарнваи.у леаипске замнс-лн- ,
откривао нутејве и сред-ств- а
тог остпарнваш, наору- -
јжава совјетскн иарод јасном
нсрснсктнпом развнтка у со-цнјализ- ам,
бдсо над учвршћн-ваи.с- н
одбранбенс. способио
сти совјстске зем.ге. Москва
је иостала срсдшнте вслпке
индустрнјске државс
Док je у каинталпстичкин
зсмл-ам- а ссллнппр у масам
пропадало и постајало плси
банкара и крупиих uouonaiu
ста, Москва је прстала прет-сташш- к
новог одцоса пзнеђу
..i.fi.'.a.r..v..a .i.i v„„c,..i_a. iиt_ ;iui.Mtii:JvOi . --m
J. J v i'-iM- w uimiiami
ло ослобођсп.е радног ссллш- -
тва од всковнс заостатости, од
сталне брнгс за сутратп.иц) , sitjc je остварсае озиачавало
npcBocibc радног ссиштва
на пуг пмућпог, културног
живота. Та су упутсства ос-тваре- на
иутем огромиог по-диза- па
пронзводних снага у
полопривреди у току сталин-ски- х
пјатнлјетки, путсм no-вн- х
форми коопсрацпјс рад
ног селлштва ради постнза-Bait- a
зајсдиичких цил-ева- .
Док je у каппталиспнкпм
зеи.гаиа наука дег]Х1дирала п
претварала се све више у
прости додатак ка пивснтару
к р у ii mix ионоиолпстичких
фирин, ЛГосква је постала
цептар богатог духоввог жи-вот- а
совјетског народа; у ној
се концснтрисао штаб најис-такиутиј- их
научника којн су
прнстунили свестраиои раз- -
(Наставак шл стммш 41
ДР. ХЈУЛИТ џонсон гово- -
РИ НА МИТИНГУ У ТОРОНГУ
ј
НЕМА ЖЕЉЕЗНЕ ЗАВЕСЕ
У ЕВРОПИ
Др. Хјулнт Џонсон, дин од
Каитенбериа, roeojiuhe ва
масовном uiiTiiHiy у Меси
хал ла познв Нацнна,1ког
одбора Пријатела Смјетског
Савеза, 10 поаенбра у 8.15
сати вече. Tcua говора биКе:
lleua желсзне аеесе . Др. Џонсон долаш авио-по- м
из Енглеске на кратко
вреис, a у том врсиену he вв-сетл- ти лскоје градове у Аие-риц- и
п Канадн. Он је већ два
пута говорло у Канади, јсд-по- и
у Торонту п једном у
Монтреалу. Дин је пропуто-ва- о
Совјетскп Савез, сусретао
1УДе разпог занииана, с и-- ма
говорио те су му нрилл-к- е
добро познате. Провуто-ва- о
је н зем.ге Југонсточне
Европе, исђу којпиа н Југо-С1авлј- л. а био je у восете н
код Маршала Тита.
Тлкет за мнтинг су на рас-прода- ји
уз цсну 1 додар, 75
иснти н 50 центп. Настојте
да добијетс ваш тнкет на вреЈ
ue, jcp су иеста ограннчеиа.
Тлкете за распродају има-ј- у
разне оргапцзацнје а могу
се д1,лти у капцеларпји Ко-иптет- а.
1ЈУГ0СЛАВИЈА НИЈЕ ДОБИЛА ПОМОћ
. ПРЕМА СВОЈИМ ПОТРЕБАМА
- каже Југ. делегат Вилфан на комитету
за економска питања
Њујорк. — На седници Ко-мите- та
за екопоиска п фпиан-сијск- а
шиаи--а у току диску- -
сије о делатпостн органнза-цнј- е
Уједпп.еннх нацнја по-ci- e
престанка рада Уире одр-жа- о
је говор југословенски
де.1егат др. Јоже Нилфан.
У свом говору југословен
скн делегат je иотсетно да
се југословенска делегацнја
на нрошлогоднши-е- м заседа-њ- у
Генсрхтне скушптинс
ОУН противила резолуцнЈи
о дслатностн послс престанка
рада Уире, у гојој се предла-гал- о
даваас помоћи путем
двостраних уп ора. Југосло-венск- а
дслегацнја је скрену-л- а
иажљу да оваквн уговорн
претставлају опасност да се
скономспа uouoh употрсби у
сврхе доиинације економски
јакпх зема.га над земллиа
којииа је потребна помоћ.
Вплфап је затии подвукар да
је протекла годииа јасно по-каза.- 1а
да је југословсиска
дмсгација била у праву. Из
пзвештаја спецнјалног тсх- -
пнчког одбора, у коие су дс-лсга- ти
ОЧД н Великс Прма-ниј- с
нграли вслпку улогу ви-д- и
сс да је поступак који је
нрниек.ен у том одбору био
на гатету зема.ка. које су бн-л- е
жртве '{ашнстичкс агресн
pesttiyuiijii од 11 децем
1 j_ir_u. f.l.l„JU_„IM..C_ I_T.U.l.l.u..c. U?l.l.r.fu :IV
техпичкл одоор стручиака
утврди економске н фллап
спјске нотреЛе појединпх зс-ка- ла
ii да he се те потребе
покриватн где н када ce one
буду појавл-ивал- е и то тако да
даван.е nouohn не бде ис-коритНав- ано
као иоллтлчко
оружје.
Међутни, потребе Југосла-влј- е
утврђсне су у тои одбо-р- у
на 68,2 иилиопа долара.
Поред тога, прстставннцл С.Д и Не.1пке Прлталује од-бп- ли
су да усвоје прлјорлтег
за потребе ЈугославнЈе. У
званнчној аиерлчЕој лоти
чак се замејало Југославлји
што је нзвозила xpany у Ал- -
банлју u Румунпју које су
биле стшховито пострадале,
У свом ставу САД су iinue
тако далеко да су Гумуллјл
доделлле кукУР'3 И°Д усло-во- м
да не вратн Југославлјп
количину коју је добила на
зајаи. Нретставнпк САД у
спецнјалнои техннчкои одбо-р-у
инсистнрао је да ce у лз-веш- тај
унесе негова нпфор-иациј- а
да he жетва Kjouniip
v 1угославн1и битп seha nero
што се предвнало у саоп- -
штен.у југооовснске в.1аде.
MehyrHu, баш у тој годнни
Југославнја је ио први пут у
својој историјм морала да
увоен арумвнр.
икоионска nouoh .Malap-ск- ој
и Падекој, хоја је из-гласа- иа
у аиернчкон lion-грес- у тавоЦ се није остварп-лл- .
Када ј+ у Mahapcoicj до
шло до вромеце владе и ка- -
да je Паква одбила да уче-стау- је
аа вхнферснцнји по
Марш&ловом плану, ове две зиле су биле брисане са
списка 3yLu којпиа САД
намервМЈу да дај nouoh.
Ве.1ика Брнтанпја дала je no-uoh
cauo Аустријп.
Такав постуаак САД а и
Велиса Британнја — пагла
сво ј др. Внлфан — у отво-реио- ј
је вротнвречностл са
резолуцнјом Генсралне ссуп
штине од врошле годпле. СД су даван еконоиске "о-uo- hu
претворнле у политичко
оружјс, очиглсдно кршсћп
вроовсе о забранн сорлшће-i- a
иомоКн за политнчке цп-лв- е.
Од чвтаее peaaiyuiijc
осталн су само двостранп
угоеори. Ови се нретварају у
сушту с)нротност осповвих
начсла ОУН.
3.учујућн свој говор др. I је
mm- - iwwjhp
Вплфан је предложно рсзо-луцл- ју
којом Гспсралиа скуп-штлл- а
лоново иотврђујс ла-че- ла
садржана у itcnoj рсзо-луцлј- л
од 11 децсмбра прош-л- с
годиле, а ларочито да се
nouoh мора даватп када je
потрсбпо л где јс иотрсбло.
Давал.е номоЈш лс cue ce nil
у ком случају улотрсблдва-ват- п
као лоллтлчко оружје,
нити се лриллком дслсп.а no-uohn
cue piiuiTit ма какпа
распа, перска нлп полшлчка
дискрнмипација.
паставку разиатрап.а ју-гослопсп- ског
нацрта peaoiy-цпј- е
о сузбнјап.у ишрсп.а
клевстппчких псстп којс на-по- сс
штету прнјатсл-скл- м од-посп- иа
нзиеђу земал-- а у Ко-uine- iy
за социјалиа л хуиа-питап- па
плтап.а iiolckh дслс-га- т
Нрусплк nar.iacno je да
niijc тачпо да бп прена ју-гословсп- ској
рсзолуцлјл тре-бал- о
увсстл цепзуру штаипе
као што је то тврдпла schniia
делегацпја на челу са дслега-цпјо- м
САД. У југословепској
резолуцлјл псиа пн речл о
цспзурн штампе neh ce радп
о одговориости штамле. југо
словепска рсзотуцпја тражи
да се чптапе зсил-- е и лародп
ШШШЈШ.Ш НАРОНАЛНУ ГЛРДУ У
ГРЧКОЈ - ПАРТИЗАНИ НАЛРЕДУЈУ
Лондои. — Нрошлс псдсге
свп атинскн лпстоип допосе
вссти о ноблллзацпјл вшпс
годшпта у цнл.у формпрап.а
пацпоиалпе гардс. Из облас
тп Cotyna позваип су свн
снособпп nouohnn рсзсрвпп
офици пет годпшта. Пз об- -
ластл лалкпдллс, Лапгада,
Ксаптл, Родопе п Европсд
позвато је под оружје од 4
до G годшнта способлих, i3-вежба- лпх
п лелзвежбаппх
рсгрута.
Лтппскл лист "Нсстос" пп-ш- е
да је последњпх дапа дс- -
иократска арипја I рчке pas-suла
ислику актлвлост у Тра-кпј- п.
Једшшцс дсмократске
а]млје вршиле су пстоврснс-п- о
лапад па вароиш Суфлп и
Корпофолпја ii ушле у пеко-лпк- о
ccia у околипи 1Сомо-тшшј- а.
Лпстовл такоћс јав-ллј- у
да су једиплцс демо-кратск- с
apunjc прошлога пет-к- а
ушле у варошл Снлек н
Гелаггспдн (Средпл Грчка;.
Радло стаипца Дсмократ--
АТОМШ БОМБА НИЈЕ ВИ-Ш- Е
ТАЈНА - МОЛОТОВ
Лопдоп, G попенбра. —
Мшшстар СП01.Ш1Х послова
Совјетског Савеза Н.М. Мо-лот- ов
рекао је данас, да
"тајна атомске бомбе впше
непостојн".
Према Московском редпу
Совјгтски Мошпор пстпче
једап део говора којег he Сов-јетск- п
мпплстар спо.гтх no
dosa одржатп па даи про- -
славе Велпке ОктоОарске ре-волуц- пје,
у којем говору U:
бнтп спомепуто н о атомској
бомбп са којои се толпко
прете поједшш нмперијалпс-тпчк- п
завојевачп. Та тајна
впше пс постојп. Остаје
само да нагађамо, да лп то
зпачп да н Совјгтскп Савез
поседује тајпу бомбе плп пе.
БАЛКАНСКА ФИЗКУЛТУР- -
НА КОНФЕРЕНЦНЈА
Београд. — Балкапска флс-култур- ла
солферелцлја одр-жал- а
се 1 до 3 повеибра ов
годнле у БеогЈ)а,ху. На коп-ферелц- пјп
су учествовалн де-лсга- тл
фпсТсултурллх оргали- -
зацлја Албаније, ПугарсЕс,
Румунлје, Мађарске, Југо- -
славпје п Слободне територн- -
Трста.
заштитс од к.1еветилчке про
пагапдс. Иоиепуте делсгаци-j- e
ncocnoitaiio ce позлвају па
"права rpabana у ibiixoenu
зем.гаиа" када се радн о то-и- е
да сс спречн iimpcite ла-жпп- х
вестл. Иолдгкл делегат
ЗА
још
затражно јс да се јсднон за
вршп са овим лажним иора-ло- м
: лаж иа јсдној а "слобо-д- а
штаипс" па другој страпп.
Као it у Паштпчкои коин-тст- у
л у овои Коиптету фран
цуска дслегација прсдложплЈ
је рсзолуцпју у којој сс осу-ђуј- е
ширен.е лажнлх пести,
алн која је песфсктивна јср
lie садржп иере за спрсчава-п.- е
шнрсп.а лажллх п теидсн-ЦН031Н1- Х
вестп. Лиерлчка де
лсгацпја која ce join прс пс-колп- ко
дала супроставлдла
југословепској резолуцпјп у
цслшш, пзјавпла јс јуче да he
гласатп за фрапцуску резау-циј- у
која поред своје сфикас-ност- и
садржп ппак суштл-п- у
југословепског нредлога.
Америчка делсгацпја бпла је
iipitnybciia да учпнп тај ко-ра- к
пошто сс пашла нрсд ал-тсрпатпв- ои:
или да се пзјас-lli- l
ИрОГИВ, 11.1 и у нрилог шн
рснл к.1света о другим зсм- -
лдма.
ске ариијс Грчкс јав.к1 да иа
сектору Мецево, једнннце
Демократске apunjc и далл
сиречавају испријателскни
спагаиа, којс сс нх1азе па вп-conu- va
западпо од града,
прплаз у град.
У Македонији једпппцс
Деиократске арипје бацпле
су у ваздух 9 нспрлјателлклх
војппх каипола са трупаиа л
умпитпле два жслсзкичса н 1
КОЛМ1 мост.
У Руиеллјп једпплцс Де-иократ- ске
арипје извришле
су пзнспадпп сиелн папад па
лепријатегска врђепл qa-д- а
Лпва.гпја Губитцл непри-jatcu- i
још нпсу утврђсни.
ЦЕНЕ МЛЕКУ М ЛОСКОЧИ-Т- И
НА 18 ЦЕНТИ ПО КВАР1У
Кпчпапије које прикуплл-ј- у
илеко од фарисра кажу да
није доста 16 центп ио квар-т- п
млека у Онтарну. eeh тра-ж- е
да се повисл цсна квартп
илека на 18 целтп. Пропзва-ba4- ii
сстуже, да су свему дру-rou- e
поскочнле цене, па пре- -
а тоие и онп морају повлсп-т- п
цеис леку, а ирепродава-ч- и
— компаиије опет кажу да
леиају доста зараде и тако
траже да се повпсн цена иле-к- у,
са 16 па 18 центп no
кварти.
Цене скачу сваким данои,
сад једиои сад другој io6ii,
а докле he тако? Влада иеиод-узнм- а
никакве иере да сс
спречп скакање цена.
ПОЉСКА ШТАМПА 0 БЕК- -
СТВУ МИКОЛАЈЧИКА
Варшава. — По.гсса штам-п- а
п да.ге коиентарпше бек-стн- о
пз зеил .Мнколајчпка.
Лист "Куриерп Хођени" mi-me
да је Миколајчик побегао
у нлостранство када му пи-ј- е
успело да спасе свој пато-а- ј
нн у сонственој странцп,
и пада је 66 чланоа Главног
одбора странке тражпло ite-го- во
повлачење.
Лпст "Работиик" лаглаша-в- а
да се друкчије није нп мо-гл- а
завршити карпјера човс-к- а
којн је био зак.ети нспрп-јатс- и,
демократсжс Поллке.
МиколајчпЕ је сраино напус-тл- о
.зсмљу пошто је довео у
ћорсокак странку и преварио
својс пријател а сарадипЕс.