Serbian Herald, January 17, 1947

              СРПСКИ АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ЛОГУ И ЈЕДИНСТВО "СРПСКОГ ГЛАСНИИА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Qnt
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цегиоад. г2о.д5в0.шаЗоај ипворсеттрпалнасттввоз,а гКода.на5д.0у0,4 пдоолл.аргао,д.на3.0п0ола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 НАНАДСКИХ СРБА AuthorizedNo.алD.SNe.co76n4d. MС&arаcзhз M12a. tt1e9r42under the
Број 410. Цена једном врпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO. FRIDAY, MAY 2ND, 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 410.
ЕТОГОДИШЊИ ПЛАН ЈУГ0СЛАВИЈЕ
I3E ЈШДРИЈЕ ХЕБРДНГА 0 ЛРЕДЛ0ГУ 3AK0HA 0
ПЕТОГОДИШЊЕМ ПЛАНУ
'РАД. — Двадесе1
шрпла на заједничкој
t Одбора за привред-I- I
и фпнапспје Саве
а п ве1и народа На
купштпне ФНР Југо-претседн- пк
планске
ie ФНРЈ Андрија Хе
ао је скспозе о прсд-сон- а
о Петогодпшшгч
прпвредног развнткл
ia годпис 1017-195- 1.
t скспозеу претседник
р јс рскао:
је to inio је омогу-рад- у
овако всликог и
зг плана?
) : прслаз вдасти у ру-д- а,
брзп п вслнки ус-пграда- п
name иарод-ibc- ;
'О: ствараае водсћсг
нстичког сектора на-рнврс- дс,
што јс оуогу-- i
се ослободимо зако-талнстпч- кс
прнвредс
друштву слсио делује
ipcheuo једном план-- f
прав.гаау ' пародпом
itc паразнтских сгзи-- a
у водећни rpauaua
риврсде јс од всликог
Бсз тога нс бисмо
ни поуислитн иа рс-(ацн- ју
иашс приврсдс
у Петогодншасг ила- -
[lE: јс радни хсроп-ожртвовано- ст
радни-ic- e
м радиог света на
л.с уопштс.
г 3 чнаокнце условилс
о Срз, у капитиисти-смлдм- а
iicBiihcit темпо
, исго су оствариле ио-прсдусл- овс
за нзраду
Пстогодпшаег плаиа".
pchn о задацнма које
дишаи плаи поставла
ародс Југославпје, Хе
с ревао: "Тс би сс зз-срат- со
моглс формулв-овак- о:
Пстогодпшш
прстставлл разрађсии
и задатака п нсра за
раае вашс зенлс пл
дпо-тсхппч- ев п кул-заоста- ле
зелле у и-- -.
ипдустрпјски развп-'лтури- у
п јаку државу."
in дајс јасну линију п
псрспсктнвс развитка
ПНДУСТРИЈЕ, IIO-ЧШРЕД- Е,
САОПРЛ- -
,
ИЛУЧННХ УСТЛ-i- t
гседннс Хсбраиг је иа-f- o
да је код израдс
у првоу рсду узсто у
тсшко иаслсђе којс је
Југославпја оставида у
дној, тсхнпчкој и куд-заосталос-
ти зсмл.
тријски пронзводп у
гпиом увозу 1940 годн-оспл- и
су 8о% целокуп-јдност- и
увоза. док је
ривреда заузиуала no-- s
vccto у Европп по на-обра- де
зеу.ге и прино-хсктар- у.
Илан је водпо
i о томе да све иароднс
аике Југославпјс ипсу
1нако привредно п кул- -
развијене. да xeby ап-зсто- је
зпатне разлпгс
рсба лпквидпрати.
тседпвк Хебранг лзнсо
пм темпо развиткд цс-н- е
прнвреде Југославп-зк- у
пет годпна. За paj- -
наше приврсде — гс-о- п
— прсдвнђсне су ин-цп- је
у износу од 278
арди и 300 лплпсса ди-- У
пзград!ку пндустрпЈе
тираће се у току 5 го- -
преко 120 мплијардп
ia. С том hcuo свотом
пти п развитп пашу
трпју п подићи iwny
i зводну. Нзградпћсмо
КУ НИДУСТРНЈУ A
51ITO ДРНУ МЕТЛ-ИЈ- У
II ИНДУСТРИЈУ
(ИНЛ. ПЗГРАДИћЕ-I- I
ДА.1.Е РЛЗПИТИ
РАМПЕНУ И ЛЛКУ
УСТРНЈУ II ТАКО ДО
ГОДИНЕ ПОСТИћИ
ИУТА ВЕћУ ПРЕД--
Г ИНДУСТРНЈСКЕ
ПРОИЗВОДШЕ НЕГО 1939
ГОДИНЕ.
Други главпи задатак хојп
постаплд Петогодпшаи план
јестс ЕЛЕКТРИФИКАЦНЈА
НАШЕ ЗЕМЉЕ. У слектрп-фикацпј- у
hevo ппвестиратп
у току 5 годппа 30 нплпјар-д- и
дпиара н нзграднти елек-тричп- с
централс, поднћн про-извод!- ћу
електричпс струјс да
бисмо покрили потрсбе ии-дустрн- јс,
саобраћаја н стано-вннштв- а.
У 1951 ГОДИНП
ИРОИЗНОДН.А ЕЛЕКТРЦ-ЧН- Е
СТРУЈЕ BIIIiE 4 ПУ-Т- А
НЕПА НЕГО 1939 ГО-ДИН- Е.
Пстогодшиан плап пијс
могао запостапнти ип проб-лс- м
развитка иашс полопри-врсд- е.
Он прстставлл разра-ђ- с
програм мсра и задатапа
за ликвндацију заосталостн
иаше пољоприврсде.
Држава he у току пст годи-н- а
ннвсстирати за развнтак,
по.гопрнврсдпс производље
изиос од 19 мнлијардн и 400
мнлиона дннара. To су нсио-срсдн- е
иивсстицнјс у пол.о-прнврсд- н.
Осим и.их предви-ђај- у
сс и знатне посредне ин-вестиц- ијс
НРЕДИОСТ ПО-Л.ОПРННРЕД-
НЕ
IIPOII3-ИОДИ.- Е ПОДНћИћЕМО У
1951 ГОДШШ НА 151%
ПРЕМА 1939 ГОДШШ.
Илан прсдвиђа онссжие на-уч- нс
и истражнвачкс радовс
.у подлпрнврсди н сиочарству
и исушиваис и навод1шваас
800.000 хсктара зсмл.игата. Он
обавсзујс државу да радном
ссллку дадс свсстрану матс-рнјал- ну
н органнзацпопу но-мо- К
да бисмо га оспособили
за прнмсну иапрсдннх метода
обрађиваил землс. Илан je
предвндео бол.у опсгрбу рад-ио- г
селака пидустријскнм
производпма, acrony заштиту
од свих сксплоататорских тсп-дснцн- ја
и повс1ас матсри-јалпо- г
и културпог благоста-а- л
радпог ссллса.
Петогодпши.и плаи рсшага
п пптаил пашсг радпог запат-ств- а.
Наше запатство треба
уклопптн у Пстогодпшаи
план пропзводае н изградае
п подићи вредност занатскс
производае и занатскнх ус-лу- га
за 15 пута прсиа 1939
годивп. План иас обавсзуЈС
да радис занатлпје опскрбимо
потрсбниу сировииама н ала-то- м
п машппаха у врсдиостн
од 750 милиона дииара.
За развијаас н уиапрсђсае
namer cao6jahaja пнвсстира-h- e
сс до 1951 годиие 72 мп-лијар- де
динара. Ton свотом
нма се нзвршнтп обнова, мо-дсрнизац-пја
и далл изградаа
itainer саобраћаја, повсКатн
возии парк и постићи сиаае-а- е
трошкова.
Правплиа паштиса Савез-и- с
владс по нацпоналпом пп-таа- у
обавсза-i- a иас је да у
план уврстнмо програм уклг-ltait- a
нсравномерног развнт-к-а
заосталих републнка: Бо-сн- с
u Хсрцеговвпе, Максдо-ииј- с
н Црвс Горс од осталих
напредипјпх републпка. Теи-п- о
пораста инвсстпцпја за те
трп saocTxie републнкс и те-м-по
пораста врсдиостп инду-стрпјс- ге
производас има прг-м- а
плапу прсмашптп општи
државип темпо ннвсетиција п
тсмпо развпгка инд}'СтрпјСЕе
производае.
Као што видпте, друговп,
пивсстираћемо лвого за раз-вита- к
нашс прпвреде. Главпи
је извор наше акумулацвје л
подпзааа животвог сгандар-д- а
парода повпшсие пропз-водпост- и
рада. Плап повећа-i- w
пронзводпости рада прсд-впђ- а
повећаае до 1951 годп-п- с
v ННДУСТРИЈИ ЗА 66%.
У "РУДАРСТВУ ЗА 90%
ПРЕМА 1946 ГОДШШ 11
ПОПЕћАНИ ПРИНОС ЗЕ-МЉНШ-
ТЛ ПО ХЕКТЛРУ
ОД 8 ДО 50 ПРЕМА 1939
ГОДИНИ. На теме.гу тога пз-pab- eif
је плаи подпзааа стап-дар- да
жнвота раднпчке кда- -
се, радног се1лштпа п оста-лн- х
трудбепика. План пред-внђ- а
иовећане реалпнх иад-пнц- а
до 1951 годпне и подч-заа- с
прихода радпог ссддка.
Држава улаже у току 5 годи-н- а
за подпзаље иатерпјалиог
и културног ступаа парода
износ од 55 милнјардн и 700
иилнопз дипара. To he re
утрошпти за пзградау, стапо-ва- .
шсола, болпица, саизто-ријуу- а
н културпнх устапова
да бн иаш жпвот посгао леп
шм н бол.н.
Hchc пајзад битп па одмст
да се дотакнсмо питааа папо
he развитак производпих спа-г- а
и noBehaitc пронзводне у-тпц-
ати
па матсрнјалцц u куд-тур- нп
положај радпих маса.
На то пптаик; иорамо одгово-рит- н
због тога што јс опште
позната ствар да се у капптд-листнчки- у
земллуа развнтак
производннх снага п noneha-it- e
доходка вршн на рачун
беде трудбеинка. У тнм зем-лд- ма
захваљујућп закону ка-питалнст- ичкс
прнвредс сиага
н повећаас народпог доходса
нс повлачп за собои п поди-заа- е
уатсријалиог и култур-но- г
живота радннх ласа. На-прот- нв
у капнталпстпчким з-мл- луа
бсда, нслуаштпна н
пропадаас радинх маса расте
у истим размерауа у којпу-- i
сс иагоуилава богатстпо таи-е- ог
слоја паразита. У аима
опада удео радног света у ио-Bchan- ou
иацноналиом доход-к- у.
Код нас, у иашој зсуј.п
ствари he сс разпијати друм-чиј- с.
One he сс развнјати дру--
гачнје прво због тога што суј
у нашој аемлк иа влаеги дру-- гс
друштвсне силс псго ли у
каинталистичким зсм.гама н
друго, штоу нашој зсмл.и вла-дај- у
другачији закоии него у
каиита-тстичко- у свсту. Дру-гачн- ја
јг н расподсла народ- -
Двадссет девстог априла
Мипистар фниапспја Доглас
Абот оПјавио је овогоднша'1
кавадски државпи буџет. ко-јп- м
се усаа висииа такса па
прпходс. Овпм б)ТЈетом зиаг-п- о
се сиааује таксс па све
прнходс и то питаае је глав-н- п
предмст дискуспје, задо
волетва и псзадопол-ств- а касо
сод претставника трговипа и
индустрпских предузсћз, та-с- о
п код прстставинка наро-д-а
У прегледу како је где
прпмлен овај бЈТЈет односно
ново опорезоваае, копзерва-тпвн- а
ковпиа у Тороиту
Тлоб снд Мејл" која се де-лиупч- но
задоволава а дели-мичи- о
одпоси критнчкп о е-м- у,
каже да је буџет био ео-р-ак
у правом правцу, али да
одлагањс укиданл такса на
прскомернс проЈНте до еои-ц- а
1947 годиие не одушсвлл-в- а
претставнике пословних
кругова (TjiroBinia н прсду
зсћа). ивакав однос јс све
конзерватпвне штаупс према
буету. док либсрална штам-п- а
коментарпше истн са no-хвала- ма.
У образложсау буџста од-нос- но
у вези са суааеаси та-к- са
на приходс, подвлачи
да се тиус даје предпости п
во.и како предузетиицпуа са
велпкпм прпходнуа тако п
поједннцнма са узлну при-ходпм- а
од аихове дпевппце
у канцеларији, фабрпцп итд.
Међутиу, искашко прнус-р- а
показаће да је овну буџс-то- н
дата прилика круппии
предузегшма за прав-Mit- e још
BchBx профита, док привпд-н- о
олактање cyaitcibey глисл
па уале прпходе није олас-шаа- е
уопште.
Ир€опсежна су образложе-it- a
в коуснтарп п преуного
јс цпфара о бупету и таксама
да би их уогли овде наводп-т- и.
алц п следећп примерп
бацају довол.но јаспо светло
па то пптаае.
У својој пзјавп штампп
претседиик синднката елект-рнчкн- х
раднпка ђсксон кажс:
'Пропуштан.е да се не ос-лобо- дн
такса ип ожеасппх нн
нежеаенпх особа (раднпка са
__Вч_1 ___Е 1_____ __ч_1 шШа 1__Н _И ____ шЛ w Jfw
пог доходка. IIoBeliaae пацп-оналпо- г
доходка пратпће no-диза- ое
иатсријалпог □ кул-турн- ог
ступпл трудбсппЕа.
11аш Петогодпшап плш
отвара велпсс п светле пер-спекти- ве
нашни пародпма.
On he развптн актпвпп н ра-дн- н
полст парода и oyoryhn-т- и
паше велисе победе.
Петогодпшап плап поло-acii- he
спгурпе u чврсте тенел
за изградљу name cpehimje и
бол.с будућпости. Капптали-стпче- и
свст стојн пред другп-чији- м
псрспсктнвама. На ае-говн- м
вратпма ceh куца прп-врсд- па
криза. Масовпа бес-посли- ца,
беда н пропадаае
прете раднии масаиа саппта-лнстичкн- х
земадд.
"Наш предлог ГГегогодит-ас- г
плаиа it иегово извршече
измсннћс лице иаше зсу.ге.
Јасно је да iiche бити лако
оЈТварнти тако велнке н тако
свестране задатке као што је
наш први Пстогодишаи плаи.
Hvahcyo доста потешкоћд.
Но ин ћсмо нх с успехом са-влада- ти
без обзнра на свс по-tcuiKo- hc,
запреке и жртвс. Мн
суо снгурпм да можеуо н мо-ра- мо
остваритн -- предложепа
Нстогодпшан плаи. Шта је
то што јамчи остварсае таго
ВС.1ИКНХ задатака п тако за-уаши- ог
плана. ПРНО. TO ЈЕ
НРИРОДНО БОГАТСТ1ЈО
НАШЕ ЗЕМЉЕ. ЊЕНЕ РЕ-ЗЕР- НЕ
II Н.ЕНЕ МОГУ11-НОСТ- Н;
ДРУГО. TO ЈЕ
ПОЛ.А II СНЕСТ РАДНИХ
МАСА ИАШЕ ЗЕМЛ.Е ДА
РАДОМ II БОРБОМ ЗА 113
ПРШЕЊЕ ПЕТОГОДИШ
ЊШ IUUVIIeVCIBAlSA
СИОЈУ СРЕНШПУ Г.УДУП
ПОСТ II TPEIiE. TO ЈЕ
ИОДСТНО НАШЕ иош:
ИАРОДНЕ ДРИСАВЕ Н.
ЧЕЛУ СЛ МАРШАЛОМ
ТИТОМ."
Канадски овогодишњи буцет
iiiicKiiu шатауа) а укидзјућч
гаксс н а прскоуерне проите
почстком вду! годнне, убр-заћ-е
пут зсухс у дспрссвЈу
(скоаонску кризу).
"Оелпк вроцеват вародз
којп ие зарађује довоано во-ва- па
ла плати бвло какхе та- -
ксе нпје добно ввкакво олаг- -
шаае, јср влада нијс угивула
потрошачхе тавхе ва храну,
одело, nOKyhcTio и другв о-вов- не
потревштнве. Нроуч
ваас буџста, каже ов, кока
зујр Да је од укувног снае-а- а
такса у извосу од G50 мв-дио- на
долара 450 мвлвона
дврсктво сБивуто са корво-раци- ја
са уккдаас ташса иа
прекоусрне нрофите. Укида-а- с
оввх такса, рекао ј он да-л.- е,
јссте отворв иоавв вхр-порацнја- ма
да aohajy још
вишс своје нроЈИте на рачун
надничара и фаруера."
Са овим he се, рскао ј Са
Г Г.А-ов- ан Лампус. скину- -
тн са круавог бнзниса 449
уилнона долара у таксамж,
док he се са унлиона другнх
снтних иорсвика скшвутч
само 175 ниЈиона доЈара.
Нстога дана ада ј об)ав-лс- н
овај бувг, обавлно је
ц повпшеас вена уаслу за 10
центи и сиру за четври авта
по фуити. "Свс грувс са ма-ј- иу
прнходиУа ВЈвтиКе за ха-сл- о
оно што уштеде ва так-сама- ",
рскао јеСн Са Еф-оа- ц
Лазарус.
ОМЛАДИНСКА ПРУГА
ЗЕНИЦА. — У досадаш-ап- м
радовиуа на Оуладин-ско- ј
пр-з- и Шауац-Сарај- о
учествује ук)-вн-о 13S радвих
брпгада. Онг су у тоу 18
дана дале 416.254 радна да-- и
а. Задатак овпх брпгада бко
је у првом реду чиввћев те-ре- на
и обавлдн зеуланих
радова. За ово врсме увуино
је очпшћено од траве 23,000
квадратппх гилокетара и вс-копа- по
преко 60.000 комадд
паисва и стабала. У земла-пп- м
радовпуа псхопано јс
преко 352,000 губпка зсхле,
л ла разва места превсмво
је преко 240.000 субака зк--
Совјетсни Савез бедем мира
Москва, 1 мај. — (ИИС) —
П р е тседник Мпиистарскш
Савета (Совјетског Савсза )
гепсралпспуус Сталпп и мар
шал Семјоп Буђопп предво-дпл- в
су дапас мплпопе Мос-Еовла- ва
ва прославп Првог
ваја пспод авпоппуа прскрп-всво- г
пеба.
Буђопп, једаи од пајстарн-јп- х
ветсрава Бољшевпчке ре-волуц- вје
говорпо је па про-слав- п.
On je рекао: "Совјет-ск- п
народ маршпра ка ковии
успеспма у пуиој победи ко
иунпзма у нашој зеи.гп."
Геперал Ннколај А. Булга-- п
nit, шсф Војног штаба Соп- -
ПДВЕЛИЋЕВ ПОВЕРЕНИК У ВЛАСЕНИЦИ И ЖУПАН
У ШВОНСКОМ БРОДУ ДР, ШЕФКИЈА ОСУЂЕН HA
Сарајево, 9 априла. — Пред
Народппв судом у Сарајсву
одговара.ш су за своје зло-чи- не
пз врсуспа окуиацнје
брапа Шефквја н Хуссин Ка-дић- и.
Шефкпја Кадић, адво-ка-т
нз Влассипце био јс по-зва- т
још пз врсусиа старе
Југославпје као распнрнвач
вржае пзмсђу Срба и Мусли-мав- а.
Ои је био главнн орга-низат- ор
ввогобројпих хап-шс- аа
п убвстава Срба, Му-слвма- ва
в Јеврсја у Власе-ввц- в
за време рата. Служећи
срво окупатору, Шефкија
Кадић је постао одуах послс
оку,,а1нјеусташки поверси:и:
у 'Влассници, а доцппје је
би0 Иавслићсв вслики жупан
АМЕРИЧКИ ПУКОВНИК УКРАО
ХЕСОВЕ ДРАГУЉЕ
Франкфурт. апрпл 30 —
(ПУИ 11коиннк 1ек Н. Ду-ран- т
осуђсв јс на 15 годшп
робвје са тсшквв радом, зато
што је узо учсшћа у крађи
Хссовнх драгуха у вредпости
од 1500.000 долара.
Осуда садржн п одлуку да
се Дуранта отоуств вз арми-ј- е.
Оа је ва суду призиао
р1У драгуа "оје Је касип-ј- е
врошвердовоо У Лвервку
кршевксм царавсЕОг закова и
вотовсвваасу вусва другог
офвцнра.
Дуравт a aerosa жена, Кат-лв- в
Б. Наш, биввхи хаветаи
у жевскои одедеау војске,
бвла ј глаавв свсдок иа су-д- у.
Она је осуна ирс неко-лвв- о
кесеца на б годпвз ро-биј- с.
Мајор Даввд С. Ватсон
ocyhH ј н 3 "Дине робвје
зат0 "'To јс иуао удсла у
крађн
УНРО ЈЕ УРЕДНИК MAKE- -
ДОНСКО-БУГАРСК- Е Н0- -
ВИНЕ У ТОРОНТУ
У поиеделак ујутро 28 ап-рв- ла
увро је од срчане капл
Авдро Крпстов, уредивк -а-г5онс_о--
бггао€ког
демохрат--
ског лвста "Ново Време" у
Торовту.
Авдро Кристов бво је једаи
од кавадсквх сдовевсквх дс-лег- ата
на Општесловенскои
глвгресу којв се одрхао про-пхл- ог
децекбра у Бограду,
одагле в отвшао у Бугарску
у којој се родво в одрастао,
а дахл се повратво у Кападу
тек пре веколпсо дана.
Авдро Крпстов је једав од
оввх демогратских Бугара
хојп раде за опште добро ва-ро- да
у Кавадв а својој рође-в- ој
змап, за слободиу Бу-гарсс- у,
за братспо п једвп-стх- о
Словева п за мвр п са-рад- ау
демогратског света у
тоуј цвлу. Ов је бво на том
послу h дугп ввз годвна.
У суботу 3 ваЈа у 2 сата
после подве обаввће се сахра-в- а,
а спровод he nohn од Ма-кедовско-бугар-
ског
дома са
Онтсрпо удпце.
јстског Савеза, позвао јс го-- !
пјстскв парод да чува своју
борбсну спремност у свако
врсмс. "У ов°м пери°ду вој-ск- а,
ваздухопловство и мор-нари- ца
морају нзвојсватн ио-в- а
nocTnniyha у оружју п по
литичком васпптаау, н савр-шеп- о
рсшпти задатке којн
стоје пред шша", рекао јс
Булганни.
Најуаас 100 авнона најно-пнје- г
тина лстсли су пувом
брзнпом нзиад Црвеног Tpia
и Лешшовог спомснпка где
сусе нскупмли иајвнпш прст-ставпнц- и
Совјетског Савсза
за прославу.
ВЕЛШ
СМРТ
у (тапонском Броду.
Iheron браг Хусепн Кадп1,
позиат из старс Југослапијс
no чувсној аграрној афсра,
долазио јс такоћс за врсмс
рата у Илассиицу н повагао
брату у НЈштивпароднои раду.
Спедоци су потнупо докз-зал- и
злочнпачки н пздајни-чк- и
палбпаћс lla.tnha. Народ- -
пи суд осудно јс Шсфкију
ЈСадпћа иа казиу см)ти стре-ллн.с- у,
а аеговог брата Ху-сси- иа
на шсст година лишепл
слободс са припудниу радо
и голииу дана губитка гра- -
bancKiix н нолнтичких правз.
Иорсд тога обојица су осу-bci- ni
на конфискацнју п- -
♦, внис.
МЛАДИ ПИОНИРИ ЋЕ ИМАТИ
СВОЈУ ПРУГУ
ПЕОГРАД. — У одолини
Бсограда nowhc 1 јуна град-iL- a
првс пиоинрскс железнп-ц- е
која he бнти дуга око 8
км. Композпција воза бпКе
састав.гсиа од 10-1- 5 малпх ва-гои- а.
тако да he аом moUii да
путују само пиоипрн. За ове
радове Мшшстарство саобра-haj- a
обезбедпло је сва потре-бн- а
материјална срстства, a
фадау he нзвршнтп омладн-и- а
лоброво.ишм радои. Пру-r- a
he нролазитн кроз шумо-впт- а
п жнвоппспа места око
Београда, и по станпцама бн-h- e
взграђеиа одмаралпшта
за ппонире, павилонн п фп-скултур- ни
терснн. Желсзпп-ц- а
he саобраћати свакоднев-но- ,
самп ппоипри he обав.га-т- и
дужпост коидуктора, ше-о- ва
станнца, скретиичара,
једино he машпновођа бити
одрастао.
ДА ЛИ СУ НХ ПРЕДАЛЕ
БЕОГРАД. — Савезпичке
впастн у 11талвји обавестиле
су југословсиског прстстав-ник- а
да he 27 априла овс го-дн- ис
предати 9 усташких par--
mix злочинаца, чнје јс изру-чга- е
тражила Југос.тавнја већ
дуже врсмсна. Савезничкс
власти пЈсдаћс Југославпјн
слсдсћс злочипце: Анту Мо-сков- а,
Владцунра Крсиа, Ин-гто- п.1 Toyiiha. Влалиуипа
Зпдовца, Внлива Иероша,
Јанка Туравсш - Всрпица,
Ивана Иувсрдпћа, авша
ИваиопнИа и Мпливоја 1а-дп- ћа.
У групн злочинаца који he
сада бити нзручеив не нала-з- е
се пмена усташа-колдч- а
Фрапе Вега, Спасоја Пирце
и Аидре Вркљапа, командав-т- а
усташке црноуорске фло-т- е,
који треба да одговара п
пред совјстскиу властима за
злочппе почин-ен- е над совјег-скн- м
пародом. У групп се пе
налази ни чстпик Радуило
Tphiih, пздајппк в сарадвик
фашистичког нспрпјателд у
Боснн и Хердеговипи, за ко-г-а
је јавлено да се палазн у
рукама савсзннка.
ТРСТ. — Савезпичка војпа
управа у Трсту суенила јс
досадашаег ректора тршћач-ско- г
упнвсрзитета Маусрата,
п иа аегово место поставила
--,Цн ш1 Ју; тдц-к- 1! ' 1уШ№"№ИГ '.' даддааагДД'
Офомпи 80-гоп- а тешки
n-iikoB-ii
бру)алп су улвцауа
п војска је уаршпрала у збп-јен- иу
форуацвјама.
Сталип иије говорио на
прослави, ва којој су )"чество-вал- е
огроуве уасс варода, алн
гроуЕп аплауз поздравно јс
исгову појаву, a ou јс отпоз-дравл- ло
подизањев рукс.
Црвснп трг прстставлло је
уоре траиспарепата са испн-сани- у
поклициуа усђу еоји-м- а
су били н ови: "Живео
Совјетсхи Савез — спгурпа
тврђава ипра п безбедпостн,
слободе п пезавпспостп иацн-је- Г
"Напрсд ка повим успесн-м- а
совјстске отаџбнпе н пуиој
победи ио.уивзма у пашој
земдв 1"
Буђоип је прсглсдао огро-уц- у
иараду са вслнког мрког
арапског конл. Он јс сјахао,
попсо сс на Лсаинов споус
ппк и одржао јс сво] кратак
гопор тачпо по лниији дпсвпе
нарсдбс Булгашша. ЛЈаршал
(Пуђонн) јс рскао:
"Сполна полнл!ка совјег-ск- с
владс јссте напор у пра
шу равнопрашостп иарода п
пскрспе саради мећу зсмла-м- а.
"Овај Првп мај затекао је
иаше оружаи снаге побо.г-uiaBajy- hn
квалптет свог зпа-iu- a
и овладава!кем нодсрне те-хич- кс.
Важни н озбплпв за-да- ци
стоје прд совЈетскви
иародом и аеговпм оружанпи
снагаиа."
Нри завргастку Буђонвјева
гопора. послг aeroBor "Ура вз
друга Ста.1.впа", велпсв opse-ira- p
огсвпрао је совјетску др-жав- пу
хвмву. Овоус је слсдло
бурап војнп поздрав.
Пелвчавстврве проелаВе
Ирвог маја одржаве су у мво-гп- у
згнлака, алв о аиуа јовг
док ово ппше-- о нсуа кзве-штај- а.
Једвво је јав_сво да
гу од стране фашистичклх
бандита ва врославн у Трету
бачене две бонбе уеђу парод
којп је учсствова у паради
и да јс рааено 30 особа.
БРИШЦИ ПРЕСЕЉАВАЈУ
ЧЕТНИЧКЕ ЛОГОРЕ
Рни. — Пргиа ранијим нз-кгштаји- иа
Сританскс окува-цичн- е
B.iacTii су почсле сз
прсуештаасу чствпчевх ло-го- ра
вз Италије у бритапску
окупацпону зоау Немачке. У
првов травсворту tojii је већ
отпшао вз Нталнјс, изуеђу
осталвх валази се Ijyiiiheea
"гарда". саставлева од низа
познатих коллча, "Личкн
пуЕ". као н взвесав број чла-но- ва
босавске в чстннчкс ди-виз- вје
"Дввара". Четнмцн
којв не желе дадл остати у
служби Евглеза взјавл.ују да
сиглссес властв вису иикога
пптале у догору да--ли же.ш
да се вратв у зеул--у илн ие,
eeh вапротив "расел-ен-а ли-ц- а"
из ових логора нису вма-л- а
појиа где вх вреселаеају
в шта пх чеса.
Изјаве ових еоји су побе-гл- в
и који сада чсају на ре-патриац- нју,
доказују још јед-но- у
колиео су тачне изЈаве
брвтансквх звавичнвх прег-ставнн- ка
да ова лица ве xe.ie
да буду репатрирава.
Чваенвца да су брнтансхе
власти повукле чстничЕе гру-п- е,
међу хојиуа се налазе по-зна- тп
ратвв злочпици, јасио
поЕазује колико је пстивпта
изјава о раду т. зв. висвје
Сир Георга Ревдела, Еоја je
требала да взвршв класифи-хацнј- у
расехених лида.
професора Лузета Фсгпћа-Поводо- в
овог иедемосратсгог
постувЕа огупациових вла-ст-и,
студевти су објаввли
шграјс. ШтраЈЕ се прошврио
в ва base тршћанских сред- -
апх шгола.
XZ