Serbian Herald, May 17, 1946

              р £--
I IT
"S
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСА
"С.
АДМИННСТРА-ЦИЈ- Е
ГЛАСНИКА"
200 Adelaide St W.
У БОРБИ ИРОТИВ
ФАШИЗМА!
Toronto 1, Ont.
TELEFON: WAvetlcy 9947 SERBIAN HERALD
Цеиа годшшмзј претплатн за Канаду 4 долара, на пола Authorized as Second Class Matter under the
НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА
год. 2.50. За иностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764, March 12. 1942 I
Год. 6. Број 307. Цена једном прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, APRIL 26TH, 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 307.
Значајни говори делегата Црвеног
Крста Југославије у Торонту
КУХИЊСКИМ НОЖЕВИМД, БЕЗ ДНЕСТЕЗИЈЕ ПРАВИЛИ СМО НАЈТЕЖЕ ОПЕРАЦИЈЕ НА НАШИМ РАЊЕНИЦИМА, КАЖУ ДЕЛЕГДТИ
На концерат скунишнш
која јс одржана у Тороит
21 априла, лосле днвио изис
деиих нсколнко коицсртиих
тачака које су отпсвали и
отсвиралп иово-осиорз- чо пе-вач- ко
друштво "Једипство" и
rauohc ново-ос11ов'а- но тамбу-рашс- о
омладннско друштво,
одржалп су говорс отправнпк
иослова у југословенском no-слаист- ву
у Отавн г. Нсро
Цабрин; мајор Внлнјам ђонс,
иј ТоЈкжта, који је био у
Југославнји с партизаннма у
најкрптпчппјс премс народ-ио-ослободилач- ке
борбс, п
нослс itcra Др. liajoaycp.
nofja делегацнЈе Црвсиог кр-ст- а
Југославије.
О овој скупштшш коју је
нриредило Псћс кападскмх
Југословена, могло би сс
много инсатп. О самом пева
чком и тамбурашком збору,
који су осиовапп тек прс три
месеца, о li.iixouiiM дсио извс
дсшш тачиама, могло би сс
иоссбпо нисатп. Могло би сс
ппсати о одутсв.геи.у народа
на скуиштиии, којс сс изра-зил- о
tie само ислнкпн аилау-знм- а
за врсме говора л icon-цсртн- ог
нрограма, веп, И на-рочи- то,
у лепин лоичацпм
ирилознма орпшнзациЈа "
иојсдипаца за југословеиску
ратиу снрочад. Ллн овде Ксио
ГОВОР МАЈОРА dOHGA
Иосле г. Цабрнћа говорпо
је мајор Нилијам hone, за ко f
га сс може поуздаио pchit да
]е један од најболнх иозиа-вхшц- а
6ој)6с наших иарода
о којој on roiiopit са иеликим
заносом и гонлнпом. Оп је
оинсао како је дошао у Југо-ciaiiiij- y,
како јс прошао сву
зсм.гу од југа до ссвера, п
од запада до нстока. On no-зи- а
нс само руководсЈе л.уде
у Југослапији nch н многе
обичнс борцс, мушке н жен-ск- с,
прпсуствовао је иогим
nclmu it xatLitM састаицима
иародппх voha и састапцииа
народа. Он каже да је лпчно
rtno свсдок нихових говора,
дискуснјс, Cnpaiba руоводи-лац- а
н Лародно-ос1ободпла-чк- нх
одбора. 'Све је то, каже
tlojap l)Oiic, tipOBoheno tia
иајдсиократски)!! начнн. Го
рбспост, всштипа, једипство
н слободарскн дух иарода
Јутславнјс је исшто што мо-ж- е
да у нотпупостн верује
cauo qitaj ко јс тамо бно"
McbyuiM, оа каже да би itnaw
морало постојатн миого 6aw
разумсваи.с прсма народниа
Југославије а западу new
што постоји. Ijottc изругнва
тврдае о некој жслсзној за-иес- н",
која је тобоже npeiptt-л- а
нсточну Европу, ук.1учив
.и Југославнју. Он вст да је
правнлнијс pchu да је на
очнма запада навучепа густа
копрспа, нсткана од азбестг-с- а,
нспод кч)је запад!кацн tie
могу в it д е т и Југославнју
ГОВОР ДР.
Носле мајора ђонса гово-рн- о
]е Др. Најбауер, Он је
говорио пошто je seh била
пЈК)ведена колекга за nouoh
1атне с1цнчади Југославнје у
којој је сакуилеио иешто
преко 2.300 долара. Ha ibcro-во- н
лицу изражавало се некз
нарочито задово.гство м узбу.
ћеае. Одмах у почетку пзру-чи- о
је каиадскцу Југослове-ннм- а
у нме Црвепог Крста и
народа Југославнје топле
ирагске иоздраве н захва!-нос- т
на liouohii која је одавде
тамо дошла. "Bit стс, другови
и другарице, рекао je он, иа-прави- ли себи велнкн споме-ни- к
у срцнма цслог иашег
народа са својим радом овде".
'Јатим је говорио о тешкил
иоментнма из народноослобо- -
сс ограппчлти на само пеко-лик- о
ставака из говора г. Нс-р- с
Цабрппа, мајора ћонса.
којн је одржао на скупштнн!
к другн дзи на банкету; л
говора потпуковннка Др.
Најбауера на тим прнредба-ма- ;
из говора иоручннка Гајс
Ратковнћа на Панксту it из
говора поручника Наде Крај-гс- р
кога је одржала на скуп-штш- ш
Југословеиских демо-кратск- их
жепа у Тороиту у
уторак всче.
У свом сраткон говору от- -
правиик послова у Југосло
вслском цосланству у Отави
г. Нсро Цабрип, поздравио
јс н захвалпо се ирисутнима
иа скунштшш у имс владе л
народа Ф. II, 1'. Југославпјс
на помопи коју су канадскп
Југословсии дали, it нзразио
јс увереае да he иаш народ
овдс дал.с наставлтн тиц
илсмспмтии радом. Он је го-nop- ito
о оствареау велпкпх
идсала народно-ослободнла-чк- ом
борбом — ујсдпњеау
јужпих Словсиа — за хојнм
су oiitr исковима тсжплл. On
је такођс рскао да му јс иај-ticl- ia
желд да што прс nohe
у Југославнју "и а се иадам,
рекао је г. Цабрпп, када дође
г. Сава KocauoBJih за Амба-садора- .у
Сјед u н,еие1ржаЈе
да he мн~ Yo успетп , Народ
]е ноздравио говор г. Цабрп-h- a
са анлаузом.
"HaJBchtt је ансурд, каже
1јонс, говорити о иеком днк--
таторству маршалл Тита нли
ма каквом днктаторству у Ју-гослаи- ији. On кажс да Југо-aiann- ja
има мпогобројпс Ти
те, који су прсдвод.и борбу
а разиик секторнма у целој
зсмл.11. Када не бп било вишс
Тита, каже он, борба народа
била бн немогупа. Све по-краји- ие
пналс су своје војне
штабове своја нолшичка
ГиоНства, која су самоста.то
предводила и уирав.гала па
CBojitu секторима. Када бн сс
cue очскивало од Тита, каже
он, опда би једпа обична
одлука од ltera морала да сс
чека месецима, јер све је ире-tioiuci- to
курирнма, пошто је
саобраћај бно разрушсн.
ђонс каже да је б.ио сведок
н вслнкнх злочина од страис
издајиика. Ои велн да тич
издаЈпнка који су протнв на
ЈнЈДНо-ослободнлачк- ог нокре
та у делој Југослаи.нји није
било внше од 300.000 у свсм
појиика, л.уд, жена п децс.
"Где јс год бно одрсд Нсма-ц- а
или Пталнјапа, с uitua је
било по иеколнко усташа н
чстклка iijii l'ynuitkOBHX до--
хобранаца , кажс Ijoiic. Слп
чио је говорпо 1онс н на
бапкету. Ои носн одликова-tt- e
Орден застугс за народ I
рсда, са којим га је одлпко-вал- о
Иретседнпштво Антнфа-шистичко- г
Иећа Народног
Oc.io6oheiba Југославнјс за
yctyrc које јс учшно.
НАЈБАУЕРА
дилачке борбе, наводећи mo-re
дирливе момснте. Нарочк-т- о
јс дирл.нв мохеаат који је
он испрнчао о тсшкоћама с-раасн-
нцнма. "На Козарн, ре-ка- о
je он, када јс она бпла
oitKO.'Leiia и када смо зпали
да he Нсици гцкЈвалнтн у н.у
у року од неколлко дапа, ми
смо нма.ш тада на том мссту
4.000 тешко рааених бораца
са отсечсннм ногаиа и рука-м- а
и другни тешким pauaua,
који нису лежали у болница-м- а
нн иа креветлиа, peh у
зсмупицама у зем.ш, пореда
ни једаи до другога иа влаж
ним лежајима. Најтеже one-раци- је
смо мц ту вршили
Eyxiiibcu'iiu иожевима at без
ансстезнје, јер инсмо имали
лекарскнх справа пн лекова.
Те рааспике јс требало ире
иети на орзу рку одатле нре
него дођу лсмцп. 1у су оди-rpa.- ie
велику спасавајуНу у-ло- гу
наше женс. На имиро-визираии- м
носилима оне су
нреко гудура н река носиле
гих 4.000 рааснпка из Коза-р- с
(Посис) у Цриу Гору,
кроЈ ненријателско опкол-- е
и чссто иод ис11ријатс.1.ско
палбоч. 2000 тих тешко ja-исн- их
бораца помрло је ллн
побнто за врсме тога спаса
ваил, а попшуле су у томе н
те многе наше жснс. Лли ба-ре- м
смо спасли пола од n.ttx".
Др. Најбауер јс такође го-вор- по
како је иаЈдпо-осло-боднлач- кн
покрст у току бор-б- е
ширно просвету. Али и
ту јс on такође навео TcutKohe
у томе поглсду. Пије бнло
паппра nit оловки, "да о шко-лам- а,
које су иопал-еп- с at no-руше- пе,
it е говорнио. У је-дн- ом
мссту у Далмацији, i1
же доктор, позвала мс је јед
на другарица учшсшца да
видим tteiiy "школу". Ту јс
по дссстсјк) деце служило се
са јсдним магим коадн1н'
оловпе, шпцуНн иа комадпиа
блатне хартије. Али иијс би
ло доста nit те блатнс хартн-јс- .
Деца су се често учила пи-сагнл- .на
псску".. ... . Тако јс Др. НаЈбауер нлу-стрнр- ао
TcniKohe и оскуднцу
нашсг народа, наглашујупк
no псшлико иута еолико су
нам онн отуд захвалпи за свс
ГОВОР ПОРУЧНИКА
На баикету je говорло up- -
ва поручппк lajo гатковпп.
Обадвојнца су иа банкету
говорилн у енглсском јеанку
н а псликом паж1кои саслу-шан- и
како од странс нашег
иарода, тасо u од другнх Ка-нађан-
а.
Гајо, који је управо тога
даиа добно писмо да му јс
умро седамгодишн.11 сиичиН
након је он отлшао у делегаЈ
ituju оваио, такође се захва-ли- о
на noxohit соја јс јп Ка
наде дошла. Лди оп ннјс ни
иомснуо у свом говору да му
је мро син, од туберкулозе,
Koja je нослсдица ратних му-к- а
нашег иајкзда. On јс го-вор- ио
о народу vzo цслипн.
On јс лзмсђу осталог рскао:
"Свак зна да је паш иарод
доирпиео много иобедн cio
бодол.убпвих иа[ода иад за-- ј
е д н и ч к и м неирпјатс.гск
Нада није могла битн ири-сутн- а
Ш1 скунштнни ин бан- -
кету, јер је била још у Су
Сг. Л1сри, spahajyhit се из
Порт Артура где је говорила
на скупштинама. Лли за иу
су дргог дапа, у уторак вс-ч- е,
прирсдиле женскп саста
нак дсмократске југословсн
скс жене Тојкжта, па који
су сс нскупиле жеие као вад.
да инкад ирс. Опа је лспри-чал- а,
измећу осталог, како јс
бпла xehy ottiiu Словспцнма
којн су протсрани у Србнју
и како нх је срнскн иарод
дочекао 4npaiciai, како je с
an м а све делно. "Ннкада зјн
Словсицн, каже Нада, nehe
ио и не можемо заборавита
српском народу ту доброту и
топлнну са којом су нас прн
мили."
Нада je join боле лустЈхп-pit- a
начпи како су се вршн-л- е
опсрације над р.тепим
борцима са кухнаскни ноже
внна п без анесгезије. Она
је испрачала случај једког
борца, којн je Bpuuto днвер
зантскн nocao у окупираиом
тсриторију. Иошто нпје зпао
добро рукогати са мнном a
требало је порушитн мост
нспред непријатеља, та мнна
га је страшно ранила у колс- -
што сио за ilhx учини.гн да
н м бар донеклс олакшамо те
teuiKohe. Он4каасе да he ба-ре- м
у две болинце у Југосла-ииј- и
бити псиисапа пашл
нмсна. Друге.вечери, на бан-кет- у,
на којн су порсд вслн-к- ог
посста пашсг иарода нз
Торонта дбшлн и Mitorit дру-г- и
угледнн Канађапи, Др.
Иајбауер је номеиуо како je
прва лађа која је донста по-iio- h
дошла из Канадс и по-мси- уо
je iiouoh коју је дао
за Југославију Канадски 1р-вси- и
Крст, чии претставнт;
јс такођс био на бапкету н
одржао Kpahii говор. Он сс
захалио Канадском Црвеном
Крсту н цсло каиадском на-Јо- ду
иа помоћн која Јс из
Канаде дошламишем наду
Од истакиутлх Kanahana
бнлн су на банкегу: Свсште-ии- к
Ц. Е. Дајср it rocnoha.
Г. Џорџ Ходлеј, Г--ца Стуарт,
Iocn. и 1-- ђа Л, Luaucp, од
Гд. одб. Црвсног Крста Ка- -
иаде. Госп. и 1-- ђа .Макајвер,
ICoitTixxiep Давид Га.1фор,
Г-- ца Маргарст 1оулд, Госк.
и Г--ba Лндсрсои, Г. н Г--ћа
Кар.т Бузск, Г. н Г--ha Ј. Венц,
од локалног Црвсиог Крста,
Др. и Г-- ђа Ричард bpayit, i .
П. Е. ЛсвенсДр, В. Ст)арт,
Др. и Г--ha Маллн, Свсштенис
н Г--ђа Г. Б. Спс.1, Др. н Г--ha
Маркс, Др. и Г-ђ- а РсјморФ
н jout неги други чнја имсна
iiiiCMO запамтили.
ГАЈЕ РАТКОВИЂА
Наш народ је дао 1. 700.000
живота у овоме рату. Мало
јс народа ојк су далн таш-к- е
жртве, хгп ипак, ии не
кажемо да помоћ треба дати
cauo наиа. He, мн зиамо да
je помоћ потребна u да јс
треба датн и другим цародн-м- а.
Алн као што јс увек било
у ратовима, Да се неко ван-ред- по
истакне и да да ваи-ред- ио
велнке жртвс, тако су
се п народн Југославнјс ван-ред- но
истаклн и далп ван-ред- но
велике жртве. Тако су
и потребе Југославије ван-ред- но
велнке."
Затнм је он говорио о ра-зоренос- ти
земле, о оскудици
болиица, о порушеиим и по-пал-с-шш
ссшма и градови-м- а,
алн, каже он, наш народ
поново изграђује ударни
чкнм радом. Његов говор
поздрав.ген је великим апла- -
узом.
но. Унели су ra у подрум
i јсдне ссоске кукс. Треба.10 Је
брзо иззршити опсрацпју.
Ннјс било доктора. нн заво-ј- а,
ни апссгезије. Ногу тогл
борца, која је за пекашко
часака затекла од троваи-- а
крвн, трсбало је алшутирати
(отсећп). Прасутин, иеђу
којима je и опа бнла, прн
сплилн су једног студентд
који јс међу ltima био, за
кога су знали да је свршко
за апотекара, да он извриш
операпнју. On се, каже оил.
бно устрашио од тогз задат
ка, знајући да јс опасно вр-ши- ти
операције без потрсб-it- or
медицииског прнбора и
од ouor ко за тај посао није.
Нпак су ni иаморалн, алп су
it itera м тога борца аапплп
најпре ракнјом, тасо да је
"лекару" служила као огура-жеп- е
а борцу чија нога јс
морала бити отсечена, као а-иесте- знја.
Ту је извршенп
операција гухшкскнм иожем
а за завијаие pane псцепаие
кошуле. Be.tit 11ада да се вп-де- ла
с IUM борцеи без ноге
управо пред полазак овамо и
да је рекао да се сада добро
oceha н здрав.
Испричала је затим, за илу-страцн- ју
немачког зверства.
ГОВОР ПОРУЧНИКА НАДЕ КРАЈГЕР
како je јсдиом ирн.гиком до-ш- ла
међу једап број деце
којпиа je случајио нмала да
понуди хлеба. Алн дсца пнсу
хтела пружнтц руку да узму,
већ су држала Ј)укс на леђи-м- а
насо су била гладпа. Оиа
вели да je то зато што су
Неици знали варатл дсцу
пружајун им хлеб, а кад сс
она хвате да узму, они су их
оида ударалп no рукаиа. Ири-ч- а
са каквии је всссл-е- м до
чекапа лаћа са робом која је
нрва дошла из Канаде и са
[ којом јс опа из Бари отпуто- -
вала за 1 рст.
Иослс тога је Нада говори-л- а
о теЕОпн иам а пародио-осгободнлач- ке
борбе, које су
тим мусама и тешкоћама ила-heit- e.
Говорила јс о равпа-правпос- ти
жеие коју је изво-јева- ла
н коју даиас има у
новој Југославнјн п унорс-дил- а
то са положајем жепе у
стаг)ој Југославпјн. Пзазоа- -
ла je општ смех када je ре-к.1- а:
"Дошла сам једном у
једну кућу у Боспн гдс јс
жена роднла дете само ире
трн дана. Ллп жеис iinje бпло
у кући, опа јс бпла па но.ху
п раднла, a iben муж седео је
у купи луллшкајупп сс у сто-лпц- и,
npiiMajyhit честитке од
Чсгаиа као да јс О1гродно a
не lfccroea жеиа! Нскада јс
тамо, идућн заједио у град
жена псшачила уз уужа који
би јахао на коау или магар-цу- !
Али тога вишс у Југосла
вијп нсма и nehc бити".
,Кеие су са нарочитом паж-ibo- u
слушале иси говор који
су поздравиле аплаузом и no-сл- е
су поставллле разна пн-тап- л
на која je оиа одгопа-рхт- а.
С тиме су завршеие ирирс-дб- е
загосте делсгате Црвс- -
иог ћрста ЈугославиЈС, чијн
посст he остатп дуго у ceha-a- y
канадских Југословспа ко-ј- и
су ималн прплику да се с
н.нма састапу, a они су обо
ћалн да he зпатп испрпчати
у старој домовплп како за
Н.ИХ ocehaxo н радпмо.
ДР. ДАВНД ШУГАР ОСЛО- -
БОђЕН ОД ОПТГЖБЕ
ЗА "ШПIIJУHA,ЖУ,,
Отава, 25 априла. — Др.
Давнд lllyrap, којн је за вре-м- е
рата бно као стручнлк на
канадскик ратним подмории-цам- а,
а иј" јс бпо оптужсп
за "шпијуиажу", ocio6ohen
je onTj-жб- е због nonainraiui
досаза. Између осталих ства-р- и
које су га тсрстиле блло
јс п то, што се itewojitKO пута
састао са Сем 1Саром, једпим
од вођа Рздпичке прогрссив-в- е
партнје.
Танјуг, југословснсса но-вннарс- ка
из Лондо-н- а
јавдл :
Радост иашег иарода зоог
хватањз овог злочннца впди
се из тиеграма који су упу-тил- и
и намсппспл-ц- п
среза Власотнначког, Они
пппгу;
-- Ухваћен јс највећи нзрод
нашпх народа, четник Драгжа
Мнхаиловлћ. Hccpehe којс
су ианете Орашју и другпм
месгнма од Дражнних ко.га-ш- а.
ублажене су хватан.ем
овог изрода. Протествујемо
протпв мешапл у иаше
стварп и у потпуно-ст- и
придрЈ-жујем- о се одгово-р- у
наше владе иа амерпчку
ноту."
Становниои Мостара, на-род- ва
република Босна н
Херцеговнна, кажу у cbomi
СРБИМА НА ПР0УЧАВА-Њ- Е
И 0ВИХ "НАЧЕЛА"
Мп смо ирошлом броју иисаш о фашнстичкој "федс-paivnjn- ",
у којој се заједпо са аисрпчкиу н каиадсши па-Eciiiheniii- iMa
нашао н Срискп народми савез. Овдс даиаг
доноснмо изјапу о "принцшшла" које је та "федсрација "
усвојнла n ituciia оргаипзација које је сачшиапају онак
како је то објавио "Хрпатскп Лист и Данпца Хрватска"
Tajisjana објавл.сиа јс у снглсском језнку и мп јс доноснн
тако како јс o6jaiti.cna у "Да""Н"" и у "Наша Иада". a
која пасн:
STATEMENT OF PRINCIPLES OF THE FEDERATION
OF AMERICANS OF CENTRAL AND EASTERN
EUROPEAN DESCENT
1. To exert every effort to preserve and promote our
American way of life.
2. To this end, to urge our Government to work for
a just and lasting peace based upon our Bill of Rights and
the principles embodied in the Atlantic Charter and the
Four Freedoms, for which our sons and daughters fought
and died.
3. To counteract the sinister Communist and other
anti-democrat- ic influences which are infiltrating into
group represented in this Federation, in each of which
Communist and other anti-democrat- ic front organizations,
have been established and Communist propaganda is
being spread, endangering the security, welfare and way
of'life of the American people.
4. To promote the security and welfare of the United.
States by insisting upon policies which will bring lasting
peace to all the nations of the world, including the coun-tries
of Central and Eastern Europe, numbering about
150,000,000 people.
5. To urge our Government to seek the restoration
of sovereign rights and self government to the nations
which have been forcibly deprived of them and to secure
the exercise of the fight of self-determinati- on for those
nations which have not been accorded this right, particu-larly
in the countries of Central and Eastern Europe.
6. To urge our Government to fulfill the guarantee
of free and unfettered elections in these countries under
the supervision of an inter-allie- d commission. In order to
achieve this and to eliminate a serious threat to world
peace, it is imperative that Soviet troops and Soviet se-cret
police be immediately withdrawn from neutral and
allied countries as pledged in Article 6 of the Moscow
Declaration of 1943.
Signed bys In Washington, D. C.
April 11, 1946
Carpatho-Ruthenian- s
Lithuanian American Council
Polish American Congress
Serb National Federation
Slovak League of America
Slovenian Union
United Croatians of U. S. and Canada
Croatian Catholic Union
Ukraninian National Association
Providence Ukraninian Catolic Union
Каиадски и амернчки Србп члаповп Српског иародног
савсза трсба да се упозпају са "својнх" савсзннцима и
овни intxoftiiM "иачслима". Дужност је бпла Управс СНС
и ibitxoBor оргапа "Ам. Србобраиа" да то допесу н да даду
какво објашн.си.с. Али оин то нису учшшли. Они и да.г#!
остају код тога, да чланство пе мора знати што управа
ради. Али та унрава барсм не би смсла да чини овако
важие потхпате у имс својпх друштава а да ин ни рсчи о
томс не саопштп. Унрава пе бн бнла смела да се покажс
бсзобразипјои it од самих naBdiihcnana, сасриван,еи од
свог члапства опог што ипсу хтели павслнНевци сасрнтп
од свог!
Мајке испод Равне Горе обраловане што је
ухваћен издајник и злочинац Миаиловић
ТЕЛЕГРАМИ ЗАХВАЛНОСТИ КОЈЕ ПРИМА МННИСТАР УНУТРАШЊИХ
ПОСЛОВА САВЕЗНЕ ВЛАДЕ ГЕНЕРАЛ-ЛАЈТНАН- Т АЛЕКСАНДАР РАНКОВИК
агенцпја
радници
уиу-Tpauii- te
телеграму: иа стотнне сино-в-а
и кћсри пашсга Мостара
уморено јс од пздајпичкнх
чстппчких бандн Драже Ми-хаилови- ћа.
Стотнне мајкп,
очева, 6pahe и сестара завно
F jc у црпо овзј издајник. tn
ли смо сведоци тих злочниа,
као н злочиначке сарадае са
vcTatiiKitM. нсмачких и пта- -
лијанским дивизијама у IV
ифанзпвп, марта 1943 године,
када су аегове баиде палнле
паша села н градове, к.1ал!г
name жепс п дсцу по Херце-говип- п.
За аегова недела не-к- а
иу праведни пародпи суд
одмери заслужену казну".
Главни одбор Срба у Хр-ватс- кој
описује у свом теле--
граму злочине дражшшх
бапди над Српским и Хрват-ски- м
становннштвом у Хр-ватск- ој,
"Дражипп сарадии- -
ЛЧРИИИЧ-1"- !
цн AhiiMOBith, non ђујнћ, До-брос- ав
Јевђевић, ПаЈО Станл-- ш
н h, Л1ане Ратговнћ, Срана
Бегуповип и многн други га-зи- лн
су --кроз потоке крви ле-дужи- ог
иарода."
Лражипа iiepianiiua non
byjith обесио je на Дзлхатии-ск- о
Косову преко 1.000 нај-бол- лх
родолуба Срба, сами
због тога што нису_ хтели да
крену путем пздаје. Поко.т.
Срба 40 рааеиих бораца за
пародио ослобођеил у Крца-п- и,
у Лици, такође је дело
Драже Мнхаиловипл. Због
свега тога, ми Срби нз Хр
ватске, тражпмо праведпу и
најстрожију казпу за иајве-he- r
изрода и издаЈпика".
Грађанп Чапл-иие- , у ХеЈ-цеговн- ви,
пишу:
"Нашп народн протествуј,'
(Nstsrak м Ш. 4.)
wmvmimmi;wmi4iwueLJMHee