Serbian Herald, August 23, 1946

              ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА!
СРПСКИ ГМСНИК "СРПСКОГ
АДМИНИСТРАЦИЈЕ
SERBIAN HEM1D
Цена годпшљој претплати за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За пностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764 March 12.
Год. 6. Цена једнои прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, AUGUST 16TH, 1946. Price per 5c. Vol. 6. No. 338.
ПОДИЗАЊЕ КУЛТУРЕ
У ЈУГОСЛАВИЈИ
Пише: M. НЕКРИЧ
Цретставиици Југословен-ско- г
учатслсЕог савеза који
су били у посетн Москви пре
кратког времена, говорили су
о незапамћеној желл за уче-не- м
и зааи-с-м мсђу народом
иахове земле. Свак учв, ре-ка- о
је један лзмеђу учитељз.
Иошто јс поразно и истсрао
пемачке окупаторс и н.ахове
слугс из земл,е, народ Југо-слави- је
тежа за културом, у
којој је оскудевао под ста
рим рсжпмом.
Нсписмсност јс била стра-пш- а.
Ирема званнчиим пред-ратни- м
подацлма, 51.5% ста-иовишт- ва
било је пеплсмено,
то јсст оннх који нису мог
ди читата н писати и који
нису зпалл ин itajocuoBiiujBX
нравила арнтметике. У
подручјнма земл посто-та- к
јс био знатно Та-к- о
јс у Босип u Херцеговлиа
' бнло 81% ненисмсннх a у
Македопији 84%.
Војплцп - партлзаан били
су нионири народиог иокре-т- а
за које се данас
проводи. За време затншја у
борбама, онн су се учнлн у
каквим иеНниама при крају
шумс. Иоруџбине од иарти-заи- а
које су сс позадн-н- и
су ,као иравнло тражале
"оловке н муннцнју". Днп-ш- !
сн о шумскнм школама и
пиировнзнраиии штампара-јам- а
које су ширнле зааље и
културу, има још да буде
иапнсан.
Послс победе, народ јепро-следн- о
да усиостави свој дом
— фсдерацију братских демо-кратск- их
рспублика. Нроб-ле- м
учсал, зајсдно са тешким
проблсмлиа нациопалнс еко-поми- јс,
долазио је на прво
иссто, Лнтнфашистнчки на
роднн одборц — локалис вла
сти којс су формираис за врс
ме ослободилачког рата, по
чслн су граднти школе н ор- -
гаинзоваш течаЈеве за одстра-п.аваш- с
аеписмеаостп uehy
шлроЕии масама. Каииаил
нолитнчког U просветиог вас-иата- а.а
која ;е лроведсва у
всзн са пзбораиа за Уставо-творн- у
скупштниу а која је
трајала близу иола годиие
(до нзбора 11 аовеибра 1945),
бала је повсзана са каипа-ilo- u
одстраиела lienncueao-ст- и.
Резултатп су задовол-авају-ha- .
Бројке подлешепс од
стране Културае комисије
под чијаи руковоћством су
лровођеал редовии течајеви
за народ којл ннје нмао ни
осиовне наобразбс, пе може
а да не развеселн срца свих
нстннскнх пријатела иапрет-к- а
и дсмократије. Ево тих
бројкн. У Србији где јс бнло
блнзу 1.250.000 пепасиеаах
особа, 136.000 особа
стекле су осиовио зааие у
чнтаау, nucaity и аритмета-ки- .
У Босал п Херцеговшш
где су писиеие особс, ааро-чат- о
сељаштвом моглс
готово на прстс бнти пребро-јен- с,
одржано је 3194 течаја
за одстран.ене непнсисиости,
којц редовно функцноиишу.
Нарочпто је забележеа
успех у ХрватсЕој. У овом
кратком времепу од 800,000
исписиених особа, 300,000
узеле су учешћа на течајеви-и- а
учснл. Пошто коиачаа
подаци пису још нредана нз
низа подручја, лаведеае број-к- е
аасу инпошто потпупс.
Чииеиица да се аарод учи
у свом лародлои језику и
што се одстраиеие непнсис-пост- л
проваћа на бази кул-тур- ае
аутоиомаје, што је је-д- аи
од иринцнпа иа којима
је нова југословеиска држава
утеис.1сиа, као велнсн
нотстрек желе за уче1Беи
шнрои землс.
Македонпја је пример. У
ciapoj југославији Македои-п- и
уопште инсу бпли приз- -
наваии као народ. У судству,
адииппстрацији н другпи
државинм органнма, македои-ск- и
диалеет сматрао се иепо--
АДРЕСА
ГЛАСНИНА"
200 Adelaide St W.
Toronto 1, Ont
TELEFON: WAverlcy 9947
1942
Број 338. copy
не-ка- м
внши.
учелс
слале
некнх
исђу
кажаа
служп
стојећим. Али у радннчким
суседствима, н у сељачким
домовнма, народ се чврсто
држао свог народног језиса.
Школа, ако је пеко од пнх
ишао у ity, иије пх давала
готово ништа, најпре си мо-р- ао
учнти званпчии језнк у
којеи се вршила настава.
Македонци данас жнве у
новом свету. Њихова зем.га
је сада једна од шест равно-ирави- их
федералннх једшш-ц- а.
Та федерална републнка
има сада свој сопственн др-жав- ни
језик — језик иајшн-р- е
употребљаваи у македон-ски- и
диалектима Новинс и
Kibiirc штампају се већ у том
језику. Македонци сада про-учава- ју
историју н географн-ј- у
своје земљс у свом рође- -
иои Јсзнку. 1урцн и Албан
ци који живе у Македонпји
уче чнтаи.е, писаае, аритме-тнк- у
и своју цародиу исто-риј- у
и гсографију у својии
пародини језицима. Мусли-шанск- е
жсне, које су некад
бнле најназадннје у Југосла-виј- н
нарочито су одушевле-- и
е за учеие.
Нндустрнска н р е д узећа
предводс у кампаи,и просве-ћиваи- а.
Тако на прнмер, ус-пе- си
мехапнчко-нижиљерск- ог
предузећа у 1'аковнцн блнзу
Беофада н у капарији "Вар-дар- "
у Сконљу нарочнто су
зпачајии. У овим нрсдузећи-и- а
стварио свс пеписмеис
особе уче се. To је и разум-л.ив- о
jcp даиас у Југославц
Ји.-захваљ-
ујући активцости-м- а
синдикалног покрста, фа-бри- ке
су постале прави кул
турни центрн, којц прпвлаче
стаиовишитво чнтавс свој;
околнис.
Југословепски иарод има
свако право да будс попосан
на чии.еницу да је у једпој
годипп учншспо внше за на-род- ну
иросвету, за mnpeibe
знаи--а мсђу шпрокпм масама,
него што је учнљено за де-цсни- је
владаља Карађорђеви-h- a
н Пашпћа.
0
Београд — Бсоградска шта-мп- а
од 3 августа посветнла је
топлс чланке Плнндену, иа-цпопалн- ои
празннку Д1акс-Доцнј- с.
''Полнгнка", истнч-д- а
је македоискн иарод кроз
педссстогодишљс напорс за
националио ослобођсие забс-лежн- о
два велика исторнска
догађаја — Илннденскн уста-па- к,
којп је букнуо на Илин-да- н
1903 године и Антнфа
шистичко собране иародног
ослобођеиа Македоиије, одр-жан- о
на Нлпидан 2 августа
1944 годнпе.
Илнндеискн устанак је нај-круиии- ји
догађај у македои-ско- ј
ослободилачкој борбн.
Опште иароднн устанак од
1903 је мерило за револуцп-опарнос- т
македонског парода.
А нова, још славнпја, још
јуначннја дела устаннка пс-пуни- ла
су 1941 годину и го-дн- не
НО борбе.
"ГЛАС, орган Народног
фронта Србпје, пнше да је
Плиндснскн устанак остао
чароднп устаиак п по свои
садржају дубоко прогресиван,
јер су принципп које су ру-ководп-
оци
Iaкeдoucкe рево-луциоиар- не
оргаипзације по--
гтавнлн пред македонскни
масаиа верно одражавали ве-ков- не
тежње македонског иа-рлд- а
и претставлллн прилог
борбп поробљсних народа
протпв упБетача.
Кроз све акте Македонског
револуциоларног рудсоводств!
провејавало је дубоко увере-а- е
да је судбииа македоиског
најХЈда тесио везапа са оста-ли- м
брагскнм иародпма на
Балкаиу и увек се пстицала
тежаа за зајсдиицом у којој
би н македоиски иарод био
равноправаи партнер.
БАНДИТСКИ НАПАД НА РАДНИКЕ
ЈЕДАН ОД УПРАВНИКА ГРАДА ХАМИЛТОНД јНАГНАО АУТОМОБИЛ НА ШТРАЈКАШКУ
СТРАЖУ, КОЈОМ ПРИЛИКОМ ЈЕ ОЗЛЕЂЕН И НАШ ДРУГ ГОЈКО ПРАВИЦА
Нрскјучс прсд чсличном фабриком свс.чогућног чсллчног труста званн по-краће- ио
"Стслко", контролср у градској управн Хамилтона, Доналд Кларк, најурио
јо спој аутомобил на штрајкашку стражу. Тај хитлеровац јс гл'чпп и изнснада на-јур- ио
иа радникс од којнх је днојнцу ооорно на зсмљу н који су задобнли озледс.
Један од тс двојицс јс наш друг Гојко Правнца, а другн јс иски ТЈорђ Дирач. Нрсма
извсштају дописннка "Торонто Дсјли Стар"-- а, тај Хнтлеров потомак иијс хтсо
ин уставитн пошто јс всћ пидсо да јо погазио људе, него јо продул;ио својим пу-тс- м
ка фабрицн. А када јс упитан зашто је то учннио, изјавио јо да јс зато што
радници "нсмају право" да га смстају иа путу.
Мсђутим, раднпцн иису љсга зауста вљалн нити су имали иамсру да га зау-CTan.7i- ajy,
пошто јо он сам био у аутомо билу н онн знају да ои нијс тај који идо
тамо да радн у фабрнци као штрајколомац. Он Јс истога дана про тога инцидсита
ишао својим аутомобнлом тим путсм и иико му ннјо смстао. Шта јо он хтео јссто
то, да нскали своју хитлсровску мржљу на савршсно хнтлеровски иачин против
радннка који, борсћи со за повишсљс сво јнх илата, боре сс н за дсмократскс слобо- -
дс канадског иарода.
Иротпв овог хитлсровца подпгнута јс оптужба од страно уннјо ових раднпка
и банднт ћо битн нзвсдси прсд суд. Радници н ilhxobc вође у ннзу нсдавних н тску-ћн- х
штрајкова кој су нзвсдснн прсд суд за актс за којо и нс би трсбали бити
суђенн, бнли су кажњсии затворима н глобамадоставеликим. Давиднмо садакако
he суд поступнтн ирсма овом хитлеровцу.
СА К0НГРЕСА Н. Ф. МАКЕД0НИЈЕ
СЛОБОДНА МДКЕДОНИЈД ТРАЖИ ЈЕГЕЈСКУ МАКЕДОНИЈУ И СОЛИДАРИШЕ СЕ GA
ЗАХТЕВИМА ЗА ПРНПОЈЕЊЕ ЈУЛИСКЕ КРАЈИНЕ GA ТРСТОМ ЈУГОСЛАВИЈИ
БЕОГРАДСКА ШТАМПА
ИЛИНДЕНУ
Скопл. — Сскрстар Земал.-ско- г
одбора Народиог фрон-т- а
Македоније и прстседнш:
владе HP Македоније Лазар
Колишевски подпео је иа кон-грс- су
Народпог фронта рс-фер- ат
о полнтичкои н еко-иомск- ои
положају Македони
Говорећи о ИО борби ма-кедоис- ког
народа, Колишсв-ск- н
је подвукао да је Народ-Ш- !
фропг првн у исторпјц
ДГакедопијс успео да реали-зуј- е
јсдннство Македоиског
парода, затрпавајући јаз из- -
међу "Бугарофила", "Србо-фнл- а"
п "Гркомаца". Народ-Ш- 1
фропт је извршно огромап
АМЕРИЧКЕ ПРОВОКАЦИЈЕ
ПРОТИВ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Нски дан јавнле су рсстп
да је близу Лубљане присн
Л.СН да се сиустл једаи аме-рич- ки
авиоп. Тај авноп је
тобоже остао без радпо всзс
ii тако јс ''залутао". He знасс,
каже сс у вестима, како су
Југословепи прпсплплп Амс-рикан- це
да сс спусте, да лп
мапсврима свог авпона -- лли
како друкчије.
Југословспске властп узеле
су посаду авнопа у прнгвор,
шго је посве разумлнво, и
третнрају је добро.
Међу путппцниа па авио-н- у
налазпло се седан лпца
америчког војног персопала,
један амерпчкн и трн друга
цнвпла.
Ово није први пут да Аие-рпкан- цп
лсте пзиад југосло-венск- ог
територија. To они у
задипх иеколпко месецп чпве
често п често су бнлп опомп-iban- n
од страие југословеп-с!кп- х
властп да се тако пе
може. Алп Лиерикаици мнсле
да су онн сплнп п да опоие-ц- е
ие морају уважавати. A
кад нм се овасо покаже да
се тако ве може, оии се опда
изговарају да су залутали.
Али шта п да кажу друго, кад
се лровокацнје не дају нн-чи- и
оправдатп.
He зиамо да ли јс на авло
ну био ко од "Краллвске Ју
гословенске војске" илп од
"крпжара" да пзвпђају тереп,
али мог)ћиост пије искључе-иа- .
рад у васпитаи.у шнрокпх
радних waca у здравом пацп-опално- м
духу н у мржњн про-ти- в
шолиннзиа. Нсторнски
зиачај ове правилне "полкти
ке у толнко је већн, што ту
данас постоје фалснфнкаторп
борбе иаксдонског парода.
"НАЈВЕћН ФАЛСИФ1НО.
ТОРИ СУ ВМРО ВАНЧЕ
МИХАЈЛОВА II ВЕЛИКО-nyrAPCKI- L II М ПЕРИЈЛ--
ЛИ1ЛП — рекао је Коли
шевски. Тн фалсификатори су
покушалн да се у Југосла
вији удруже са Дражом Ми
хаиловићем, у Бугарској дз
се користе подршкон опозн
цијс a у JereicKoi Македони
ји преко баиде Калчева ство-рен- е
за борбу протнв НО по- -
крета грчког н македонског
народа. Ouu се муче да по-вра- те
изгублепн кредит,'прет- -
став.-Lajyh- n се као"АУТОНО- -
MIICTU4KH ИОКРЕТ" it
као "ПОБОРДШЦН САЛ10-СТАЛН- Е
МАКЕДОНИЈЕ-по- д
протскторагом всликих
сила. Као прва гласиик и ком
бпиатор таквог самоопреде-хе.%- а
у таквој "АУТОНОМ-НО- Ј
II САМОСТАЛНОЈ
МАКЕД011ИЈ1Г јавлл се
фаиозиа Херстова штаипа.
Нз овога сс јасно вндн касо
се 11ил домаћс реакције по- -
клапа са цихем међуиародпс
реакцнје. To је део опште
каипаме коју воде извесва
круговн у Енглеској ц Аме-риц- н
протнв иове Југославп- -
"Парола "САМОСТАЛНА
II АУТОНОМНА МАКЕДО-HIIJA- "
под "заштптом вели-кн- х
савезннка" — рекао је
дал КолишевсЕн — нпје ип- -
шта друго до јед!а ножа про
вокадпја за пнтервеицвју
протпв ФНРЈ, за пороблЈвз
ite македонског п осталпх на-ро- да
Јухославпје, за правле-it- e
Македонпје базом међуна-родн- е
реакције"
Говорећн о ппгаљу уједи-iLen- a
Македонпје у грапнца-v- a
Титове Југославије, Колн-шевск- п је подвукао да то
'претставла н а јправплннје,
једпно( ногуће рсшеве маке-донск- ог nniaita које у себп
укључуј најправплнвју једп-н- у
могућносг за уједпиеа
македонског иарода. Техна
народа у Ппрпнској Магсдо-нпј- п
за прпкл.учене HP Ma-кедонп- јц
очпгледна је ппн.е
нпца п пз даиа у дан све се
впше ианпфгстује. Мп смо
убеђенп, рекао је Колпшев-скп- ,
да меродавнп факторп
Отеченственог фронта взде
ту чшденпцу, да ће нашем
народу у Ппрпиској Македо-нпј- п
оиогућптв оие услове за
слободан нацпоиалнп развп
так које пма Бутарска машг
на у ФНРЈ.
л,иШго се пче Јегејске Ма
кедонпје, рекао је Колпшев
скп, таио наш народ заједно
са грчкпм народом водп бор-б- у
за свој опстаиак, за лудска
п национална права. Мн поз
дравллио iberoay борбу —
најправплипјп пут којн је
пзабрао у борбенои савезу са
грчкпм народом."
У свом да.гсм говору Коли-шевск- н
се дотакао iniTaiw
Трста п Јулиске Крајнне нс-тичу- ћп
да се максдонскн иа-ро- д
прпдрЈжује протестнма
осталих пашнх парода и без
резерве подупнре напоре Са-вез- не
владе за правилио реше-it- e
nnraita Јулиске Крајнне.
Са овог Првог копгрсса
Народпог фроита Македоније
упућена је Мировној конфе-рсицнј- н
резолуцнја, у којој
се нзмеђу осталог каже :
Македопскп иарод прик-лучуј- е
се протестнма свих
југословепскнх народа про-tu- b
заклучака Савегга мшш-стар- а
иностраних послова v
I Парнзу у односу па југосло--
венско-италнјанс- ку граиицу.
ТаЕвн заклучци могли су
да се допесу само ие водећц
рачуна да je Југославија би-л- а
савезпнк 'једин,еш1Х па-род- а,
да је као савезпик дала
сразнерно највсћп број жрта-в- а.
Овп закл-учц- н лретстав
ллју једну тешку леправду
за народе Југославпје будућл
да оставллју десетипе хллл-д- а
Југословсна ваи граилца
Југославије и прелазе преко
јасно нзражене воле нтали-јанс- ге
мааине за прлкл.у.че
ite Југославијп.
Овпх закл-учцпм- а кажллва
се Један вераи савезник за ог- -
роину поиоћ дату у naictpa
шнпјем рату, а иаграђује се
стратегиссии базака доЈуче-рашњ- и
фашпстичЕн агресор
за нове ратове н пова крво-пролпћ- а.
Македолскн парод тражи a
очеЕ)је од Мпровне Еопфе-репци- је
да се уважп ледвос-млслен- а
волл стаповништЕ.ч
ЈулпсЕе Крајпле п Трста u
да,се ове југословепсЕе терп-торн- је
приЕЛуче Југославп- -
Ј v другом делу резолуцпЈа
се-- бавп прплнкама у Јсгеј- -
СЕОЈ МаЕедоилјп.
"МаЕедопсЕи варод — ве- -
лп се у резолуцпјн — под
грчЕои влашћу пе само што
нема иикаквпх лрава за сло- -
бодан лацповални жлвот, већ
се лод условнма певлђене ре- -
аЕцпје борп п за сам физнчЕп
Одлазак исељеничке деле-гаци- је
у Југославију
САОПШТЕЊЕ ВЕЋА НАНДДС1ШХ ЈУЖНИХ СЛ0ВЕНА
Прва лссл.еннчка делегацн- -
ja, ле само из Каладе, него
свнју прскоморскнх земалл,
отиутовала је ових дала у
Фсдеративну Иародну 1'елу-блнк- у
Југославију.
Делегацлја, коју предводн
Стево Сердар, главни прет- -
ссдннк Савеза Канадскнх Ср- -
ба, отишла је лз Торонта у
уторак 13 августа, а па брод
у Нујорку укрцала се 16 ав-густ- а.
Осталн члалови делсгацнје
јесу: Јурс Шабан, главнн
прстседннк Савсза Каиадскнх
Хрвата, Пнкола Комбол и
Матс ВолариН лз ВаиЕувера
и Станко јосиповић из Ха
иллтона.
Делегацнја претставлл гру-и- е
иселшиса-повраишк- а и
Behe Каиадских Јужних Oio-вен- а,
а п-с- и јс главнл задатак
да урсди itiiTaibc оргаинзова-но- г
ловратка иссљсиика у зе-мл.- у,
одиоспо да поднесс раз-л- е
лрсдлогс каво да сс то
оствари.
Ссрдара п Шабана je у де-лсгац- нју
нзабрала грађсви- -
ларска група; Јоснповића је
изабрала лол-опривредн- а гру
па, Комбола рибарска, a Во- -
ларипа грула шумсЕнх рад
лика. Остале групе( каисио- -
лоисЕо-грађсвлнарск- а, углл
локопачка, металско-занат-лнјс- Еа
и мсталско-рударск- а)
нису још довољно јаке члаи-ство- м
л оргалнзаиионо учвр--
uihenc н зато лсиају свог де- -
легата.
Главнп цпл. оргаипзоваиа
група јесте, да 11ссл.сипцн
повратници ломогиу у обао-в-и
ii изградал ратои разоре-и- е
л опустошелс земљс, и то
иа тај начии што he сваки
члаи допрнистн извесиу су-м- у
новца, за која he се иа
бавитл разиу машинерију и
РЕАКЦ.ИЈА БГДА "ЧИСТИ"
РАДНИЧКЕ УНШЕ
Џорџ Вурт, канадсЕн дире-Ето- р
Унлје аутомобнлскнх
радника roBO])ehn пред ар-лаисатар-
илм
одбором Илду-страја- л
релеишои коиити, као
одговор коазерватаваои чла-а- у
парламснта, рскао је да
улија ае мара да ли је човеп
Еомунаста, ллбсралац, коа-зерватав- ац
лли члаа Сн Са
Еф--а. Само ако је оа радник
у дотачиој фабрнцц оа лиа
сва лрава да иостане члаи
улије.
Рарфалд Кес, Еоазерватн-ва- ц
н члаа тог комитста за
испашваас штрајковие спту--
ацијс, рскао je да je iteroBO
ллчпо мншл,с11,с да уаије тре-бај- у
"нстерати Еомуаисте".
На горшу нзјаву конзерва-тлвц- а,
добацио је Хера Ар-чабал- д,
Си Сн Еф-ова- ц, "а
како са Хллголом л компа-ллјо- м,
да лл iliix ii с би тре-ба- ло
астератл?"
"Има других л.уди осач
комуписта који су лротив иа-ш- е
уааје, рекао.јс Бурт. Љих
треба очаститл. Аео лемо по-чс- тл
са 4iiiuhcneu коиуииста,
онда he no свој прнлпци пе-х- о
тражиги да се избаце Јев-реј- л,
Црпца и оада ћемо ос-таг- л
без уније. To je што
неки послодавци u xohe, ре-ка- о
је дал.е Бурт.
опстапаЕ. Терор iioaapxo-фашаст- а
ллје плод делашо-ст- п
иеодговоралх група и
поједанаца, већ управо по-ставх- еп
и пострскаваа од да-naiuiL- iix
владајућнх ругова
у ГрЧЕОЈ."
''Место празпача за трого-длша- у
херојску борбу про
тлв фашастлчЕлх окупатора,
македонска ларод лз ЈегејсЕе
Македоапје је ставл.ен у по-лож- ај
да се бори за најелг-меитараа- ја
лудсЕа права.
Десетаае хаљада бегуааца
којн су папустнлп своја род-и- а
опвиииа да ба спасли го-л- а
жлвот, на хлљаде попа-љеаа- х
а оп.гачкааах донова,
десетаве хнљада иатернара- -
OUr ,
I алат, и што he no доласву у
зсмљу заЈсдаичкн преузетп
разие послове. До даиас гру-л- е
всћ располажу са фондом
од псколако стотпла хпллда
долара за пабавку машнпера-j- e
п алата, а спгурао je да he
се та cyua повепати неколи-к- о
иута до одлаСЕа.
G ДРуге страпе, овакав ор-гаапзов-
апа
повратак лружа п
cauau иселеницаиа која се
epahajy боље worj-huocTi-i
сналажеил Еад дођу у земл--v
п ирилагођиваи.а тамоши.пм
екопоусЕаи п жавотаам лри
лакаиа.
Главаа пнтаил која дслсга-циј- а
има рсшатл јссу: Где he
која грула радати а што, ка-кв- у
машлаерају трсба ааба-ват- л
п донстн, хада he сс
путоваш л како, затаи проб-лс- м
фаиалајараах нтд.
Органпзовааи ловратаЕ н-селс- анка
је замашаа потхват,
јср пс he сс uohii тако брзо
п глздео uaha pcaieita свих
лроблеиа Aia оргааазоваии
ловратак је лајпсправлпји a
иајбо.41 за земљу и за one
Еоји сс враћају л аема пака-јсв- с
cyuibc да he се рсшенс
тлх лроблсма uaha.
ДЕЛЕГАЦИЈД СОВЈЕТСКЕ
УКРАЈИНЕ У КАНАДИ
У Канади се палази делега-цпј- а
Еулт)'раих устааова з
СовјстсЕе Украјаае, sojy
прсдводи ЛуЕа Ј1аламарчук,
уредлпк дневаог лiICтa "1'а-ђаас- ка
Ул-рајааа-" нз Кајева.
У делсгацнја сс палазе 2 о-лер- на
левача, нованари, про-фесо- рн
и једаа знамеантн ук-рајиас- ка
ассаак.
Делегацаја је лосетлла нс-колн- ко
западпах градова ys-луч- ав
и Едмолтоа где јс де-лсгац- ају
дочеЕало 15 хиллда
ларода.
На 20 и 21 августа делега-цај- а
he посетитн Форт Ви
лаЈам, на 28 н 29 Вандсор,
ла 1, 2 п 3 септембра 6ahc у
Монтрехлу н ла 6 у Тимин- -
HaJBchit збор у источној
1Сааада одржаће се у Мепл
Лпф Гардеис у Тороато 24
августа.
Делегацпја је дошла у Ка
наду па иозив Украјплске
демОЕратсЕе оргаилзацнје a у
лме Удружсаа за вултурне
везс са страпам зсмллка из
Украјипе.
Масарик у Полемици са
мађарским министром
Ђенђеши
Парпз, 15 августа. — Одго-варајуп- а
на говор r-- heahe-ша-- а,
мађарског мапвстра
сполних послова аа Миров-л-ој
Еонференцији, у xoue јс
мађарска мааастар говорио
више против Чехословачке
како оаа тобоже nporaiLa Ma-ђар- е
aero што јс говорио о
лацрту уговора, Јац Масарик,
манпстар сподлах послова
ЧехословачЕе je pesao:
'Ви heie се сви сложитл
са мном у томе, да смо ма
јако мало чула о аацртпма,
алл врло много о "кривцу в
злочиацу" nehy пародвиа Ев
ропе — ЧехословачЕој."
ивх, затворенвх л убијеаих
пламеаа су оптужба против
управе Еоја је одавао прева
зишла u фашнстачЕн режим
МетаЕсаса.
Зато иаЕсдоасЕа ларод тра-ж- а
— велл се иа завршетку
резолуције — да се доследно
и лаодложно прнмене л на
македонсЕн народ из Јегејске
Македонаје прнацапи Атлан-ск- е
пове-г- е за саиоопредел.е-а- е
и оствареае аацаоаалппх
демоЕратсЕпх права. Cairo е-фика- сиа
примеаа овах прин-цап- а
ouoryhahe македоискои
народу слободап лацаоиалил
развагак л доприаеће ства-paiL- y
трајног iiapa у овои.
делу Европе."
Ш
I