Serbian Herald, September 17, 1946

              ШШШиШш iitafrawiMiifffctfiiTfflfrti iiffinriimiitfigm iVllMifriMM ншвнммиаваамниминннмими
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont.
SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrley 9947
Цна годишњој претплата за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За пностранство, год. 5.00, пол. год, 3.00, No. D. N. 764. March 12. 1942
Год. 6. Број 345. Цеиа једном прпмерку 5 цеи. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, SEPTEMBER 13, 1946 Price per copy 5c. Vol. 6. No. 34S.
БЕ30БЗИРН0СТ ВАШИНГТОНА ПРЕМА ЈУГОШВИЈИ
ВЛАДА СЈЕДИЊЕНИХ
РЕПАРАЦШЕ"
Прсма вестпка из Ва-шиигт- она
од 11 сентембра,
влада Сједиаених Држава
послала је Ј у г о с л а в и ј и
р а ч у н за оштету због гу-бнт- ка
својих дваЈу авиона
и за погииулих пет авијати
чара. To је за one авноне u
авијатичарс због којих је до-ш- ло
до иајиепријатсљскијпх
испада у Сједнасним Држа-вам- а
нротив' Југославије и
створена хнстернчна мржмд
код једиог дела америчког
јавиог Miieita, Влада Сједшм-ии- х
Држава, према тим ве-стн- ма,
тражи од Југославије
оштету од 300 000 до 400.000
долара. Владиин претставии-ц- и
ису рекли тачну суму,
али очевндно су дали разу-мет- н
да се она креће пзмећу
тнх огромннх цнфра.
Да чнтава ствар ннје по-зна- та
како је потскла н дсако
сс свршила,, могло би се no-un
итп да је југословепска
авијација дошла н просула
боибс на Њујорк, Bauiiinrroii
или који другн амернчкн град
и да нрсма томе америчка
влада нма ираво да тражи
"ратну оштету"! Као да је
Југославија учнпила Сједи-,л.еш- ш
Државама оно што су
н,ојучнш1лс Пталија н He-мачк- а.
Као да оиа нема ираво
да браии своју цезавпсност,- -
Као да je оиа прсварпла аме-рнчк- с
војне власти, иагово- -
ривши их да шаљусвоЈе авц
one да лсте нзнад Југославн-ј- е
и оида отворила паљбу на
н.их. Као да je oita то тражи-л- а
нлн као да она није опо-мепу-ла
толпко пута владу
СЈСДШ1.СШ1Х Држава па то да
ibcuit авнонн повређују н,ен
сувереннтст!
Кад Југославија тражи од
Пталијс једаи малл део one
огромне штете коју је претр-пел- а
од Мусолнннјевнх по-бешиел- нх
фашиста, оида
нрстставннцн владе Сједнње
иих Држава кажу ис, Италија
инје у стаиу да то платп п
Југославнја може да опростп!
Њој очсвидно ннје ни пужда
да јој сс илати ратпа штста!
Pymcite, паљеие н пљачкап.е
аепе земље од страпе Игали-јан- а
очевидно и пнје био нп
ДРЖАВА IPffl "PATHE
ОД ЈУГОСЛАВИЈЕ
какап злочии и она је то лако
могла нодпетп, па зашто да
она сад тражн да јој сс иешто
за то плати ! Изгледа као да је
горе то што је Лмермка својом
крнвњом изгубпла два ави-он- а
и п ет л.уди пего што је
Југославија изгубила, пе сво-јо- м
KpiiBitosi, стотине села и
вароши ц што је изгубнла
не пст пего близу два мнли-ои- а
живота, и као да itoj mije
нужда толнко колико је Амс-рнц- и
да јој сс платц штета'
Југославпја иијс крпва што
је Лмернка изгубила два ави-он- а
и пет л.уди. Она иије
тражила да доће до тога аме-рнчко-југословен- ског
ннцц-дент- а. Она је хтела да до
асга нсдође. Зато јс она упу-ти- ла
амсричкој влади толнко
опомсна и нротеста, молбн и
жалби, траже!ш да сс избегне
ненрнјатнс догађаје. Лли
влада Сједнпеннх Држава
бнла је глува н нема. Ова је
могла спречитн пнциденат,
али иије покушала.
Најзад, како се може тра- -
жити од зем.ге која je проли-л- а
толико крвц својих иајбо- -
Л.ИХ синова и кћери за своју
слободу и иезавнсност, да
сада дозволн да јој се то РУ'
ши оиако како ко xohe? Mo
гу лп Лмсрикапцн бнти разу- -
M11HI1I н могу ли оин мислити
мало о жртвама које је Југо-слави- ја
дала за#иихову ~као
н за своју слободу? Како су
они заборавилп one авноне и
one Амернканце који су обо- -
ренн н којп су ногннулн од
рукс лнтдсрових н ЈМусоли-иијеви- х
фашиста?!
Лстсие амернчкнх авиоиа
mije бнла иужда ии потреба
Америке. To je била потреба
само амерпчке реакцнје да
тнм летек.см окуражи рова-pci- tc
и саботажу остатака ре-акц- нје
v Југославнјн против
народне власти и управе. To
јс било потребпо целој свет- -
скоЈ рсакцнји да створи пе
што што бн се могло искори-стит- и
протпв праведнпх зах--
тсва Југославије па н.еп тери-тор- нј
н на ltenc оштете на
Мнровпој копференцијн.
ТРЕћИ СВЕСЛОВЕНСКИ
АМЕРИЧКИ К0НГРЕС
Одржаваће се у Њујорку 20, 21 и 22 септембра
Из Сјсдињспнх Држава а Коигрсс долазс 2000
дслсгата. Нз спих словсискнх- - зсмаља нрпн иут доћи
ћо ирстсташшци шших братскнх народа на Трсћи
спссловеиски конгрсс; пз ЈугославиЈо долазо i
прстставипка, од свако пародпостн по тројица — 3
Србниа, 3 Хрвата, 3 Словснца и 3 Максдоица; из
Совјстског Савсза долазо G прстставннка међу којн-м- а
и гснерал Александар Гундоров, прстссднш: Све-словснс- ког
комитста у Москви и Ванда Васиљевска-]а- ,
чувсна списатсљнца која јо паписала ратну дра-м- у
"Дуга"; Чехословачка н Пољска шал.у по два
претсташшка.
Нз Каиаде he такођс nolui вслика дслсгација,
прстсташшцн разпнх словснскпх оргаиизацпја и
новина. Мсђу овима нз Канадс бнћо п Србн ВоЈин
Грбић, Глашш сскрстар, н Милош Грубић, члан Гл.
Извршног одиора Савсза канадских Срба. Оин ho
иа Свесловснском конгрссу претстављап! С. К. Срба
п Српски Гласиик. Од браће Хрвата, Словснаца u
Македонаца ћс такоћс поћи дслсгатн који ho прст-ставља-тн
њихово органнзацијо н новннс.
Iionrpcc !с сс одржатн у
Manhattan Center
34th Street near 8th Avenue — New York. N. Y.
Ири крају Коигрсса одржаћо co y Медисон Сквер
Гарденс вслпки масовнн збор на комс со очекујв
нсколико дссстака хиљада посстиоца.
-
МОГУћНОСТ ДВЕЈУ
ДРЖАВА У КИНИ
Нанкпнг. — Претставпик
кинсскнх комуниста, Ваш
Иннг Нан. рекао je у својој
изјави од 9 сеитембра да he
у Кшш битн успостав.гена
нопа независна држава ако
Чаи Кај Шек ие нзда нскрено
napebeite за прекидаше борбч
и граћанског рата.
Он је такође рекао да ако
Чаи Кај Шек ие изда такву
наредбу за прекидан.е борба
и докоичаае грађаиског рата,
да he то зпачнтн коначни ие
успех посредовап-- а Сједние-ни- х
Држава у Кнни.
Ванг је рекао да комуиисти
нлаиирају сазивап.е Народиг
скупштине, претставннка са
свнх ослобођених подручја у
случају ако Чаи Кај Шек са-зо- ве
Народну скупштнну ко-ј- а
је успостављена од стране
Нолнтичког саветодавиог ве-- ha
у јапуару мессцу ове го-ди- не.
"Ако Чаи не нзда нскрену
наредбу за прекнд борбс, on
he noneifani Кину иа две ио
себпе државе", иекао је Иаиг.
1орбе пзмепу комуннста и
Чан Кај Шек-ови- х трупа се
наставлају.
Њујорк. — Генерал Карл-со- н,
којн је преводно позна-т- у
иивазију на Макии остр- -
ву за време рата против Ја
дао нзјаву-у-кој- ој јекГеиераЈјеЈлагЈкадауи -
иагласио да Америка ширн
иламсн грађанског рата, којн
Мануилски каже да Минхен
поновно васкрсава
Лек Суксес, 10 септембра.
— Дмнтрн дшиуилски, мшш-ста- р
СПОЛ.ННХ послова Сов-јетс- ке
Украјине, рекао је да-н- ас
а заседаау Савета без-беднос- тн
Уједпаених нацнја:
"Сенке Мпнхена се поново
дижу, дижу се као да и нцје
бпло једног од највећпх ра-тов- а."
Манунлски је ово рекао
cyuiipajyhii своју оптужбу
против грчке владе.
Одговарајућп на оптужбе
брнтанског претставинка, А-лексан-
дра
Кадогана, који је
рекао да су раније изјаве сов-Јетск- ог
прстставннка бнлс
само проиаганда, Мануилскн
је рекао да га такве тврдие
imrcehajy на дане пред овај
par, када су хистернчнн го--
ворн о совјетској пропагандч
која угјдажава свет" билн
главин предметн нацнстичког
конфеса у Ниренбергу.- -
Оитужујупи да је у Савету
оргапнзовап "зид гласова", з
такође ДЈЈупн разуметп дз то
Ношто је до сада све оиро-бан- о
да се пошале штрајку-jyh- e
челичне радннке
па посао не постнгнутнх пра-ведп- их
захтева, влада у Ота-в- н
да опроба још једпо
средство. До сада бпла је
поднешена формула шпппстра
рада Мпчела, која је офанп-чавал- а
повишепе плата иа
10 центн ио сату; успостав-ле- н
је био парламеитарн :
одбор који је прнхватио ту
формулу; послано je у Ха
милтои неколнко стотниа фе-дерал- не
п по-лиц- ије
са сврхом разбпјаил
штрајка, итд.
Сада је донешен закон по
коме треба да се проводи оп-ш- те
гласаше о томе да лн су
радннци за штрајк п повп-шеа- е
плата нлн нису, и да то
r.iacaite буе контролпсаио
од страпе властп. Доппспик
"Торонто Дејлн Стара" јав- -
се води у Кици чак у већој
мери него и сам Чан Кај Шеп
и затражио је да се одмах из
Кнне повуку амернчке трупе
н да се престаие са помага
пем Куоинитапга (Чан Кај
Шек-ов- у владу).
Генерал је такоће казао да
he се иа 19 н 20 октобра одр-жат- и
копференција у Сан
Францнску, Кал., Нацпонал
ног комптста, који комитет
и ма за задаћу ociBapeibe свет-ско- г
мира. Гецерал Карлсон
је јсдап од вођа поменутог
комитета.
Генсрал Kap-tco- n ie два пу--
nana, je
xohe
.та посетио Книу. Нрвн пут
1937 године и други пут 1940-4- 1
и у својој садашаој изја-в- и
је казао и рво: Садаши.а
политнка Амеррке није у ин-тере- су
америчкрг иарода. Ге-нер- ал
је далс казао да сг
Амсрнка не cue мешати у
ствари Кнне "ци под какву
цеау, већ да треба да однах
престане са имапш.ем Чан
Кај Шека it иа тај начнн he
га ирипуднтн да дође до спо-разу-ма
са кнпескни комунп-стим- а
и свима осгалим демо-кратски- м
групама. За владу
Куоиинтаига гсиерал Карл-со- н
јс казаоћ да нста само
дајс "o6ehan.a, oGehana и опет
o6chan.a кииеском народу,
нсскн комуиистп дсмикршккс
снле своје земл.с.
важи и за Мировну коифсреи
цију у Иарпзу протнву Сов-јетск- ог
Савеза, он је такође
истакао да зем.ге Нсточпе
Европс желе да --саме одлучу-ј- у
о својој упутрашиој н спо-лн- ој
поштнцн. "To je itnxo-в- о
лепшшио лраво, рекао је
он, алп агптаторп рата внчу
да те државе желг да ставе
ограду око себе од друтпх
земала са челпчном завесом.
На месту је да се каже да
је тај пзраз употреблавао нај-прв- п
Гебелс." #
Москва, 12 сепгембра. —
Совјетскп радпо-комеитат- ор
изјавно је даиас да изгледа
да Сједиаеие Државе не иа-мерава- ју
да вапусте своје
војне базе по свету. Оп каже
даХједиљепе Државе пемају
нотребс за одржаваие тпх
база оспм на северо-амери- -
чком контииентЈ, алп да их
одржавају мпого које кјдз
ук.гучив у фраицускои Ма- -
року, у Нталији н да нзгра- -
ђују аеродроме у Саудп,
Арабцја.
лл мз Отаве да клада сматра
да нема сипсла водити дал.е
преговоре, већ да треба опро-бат- и
нови закон н провести
гласаље. У сугестпји се, на-рав- по,
пстиче да требају гла-сат- и
н штрајколомцп којп су
осталп радпти када је већпна
радннка изашла на штрајк.
Л1еутпм, п ретставнпци
раднпка кажу да треба отво-рнт- п
преговоре поповно, да
се штрајк решн иа иачпн ка-к- о
се једиио п може правил-н- о ,
решити. Разлпка која сада
стоЈп нзмећу раднпса и вла-д- е,
која говори пспред чели-чио- г
труста по пптаи.у по-вишс- ва
плата, је тз, да је
влада одступила уало од ра-ниј- сг
orpamineita повишеаа
на 10 цептн по сату u пред-лаж- е
noBiiineite од 11 до 122
центн, док радппцп траже
151£ ценгп позишпце.
За радничку уннју која го
. Влада у Отави хоће да
опроба нови закон
иаза;
провпнцнјхтпе
ЈУГОШВШД УПОРНО СТОЈИ
КОД СВОЈИХ ПРАВЕДНИХ
ЗАХТЕВА
На Мпровиој конфсренци- -
јн у Парпзу, потпретседннк
јутословеиске владе п шеф
југословенске делегацпје на
Мпровној коифгренцпјн Ед-вар- д
Кардел., пзјавпо је да
Југославнја неће присташ
на нпкакву одлуку п да iiehe
потппсатп шфовнц утовор са
Пталпјом ако се не пслравп
неправда која је наиешена
Југославпјп.
Ову изјаву дао је Кардед
у расправи о пнтаиу jyrocio
веиско-пталпјаис- ке границе,
односно протпву пргдлога
сполнпх мшшстара велпке
четворнце са којпн се остав-д- а
велпкк део југословенског
терпторпЈа поново под Ита-лпјо- м.
Забрањена комеморација
жртава фашистичког
терора
Допнсник Танјуга јавлл:
Трст. — Савезннчка војиа
управа забраипла је комемо-рацн- је
жргвама Базовице, ко-ј- е
су пале од руке фашнстнч-ко-нта-шјапск- их
окупатора
на овом подручју. Комитет
Го1ппши .! irnupunn.iiinip v
јпојеиротегтпуковнису.
Еаумеиу, шефу војпе унраве
у коме се измећу осталог ка- -
же:
"ЛСртве Вазовнце — људи
из Трста, Дндовец, Мару-iiin- h,
Милош и Валептиичнћ
бнли су прве жртве које су
већ 1930 годнне пале под у-дарц-
пиа
фашистнчког терора
у борбн за демократнју н
ослобођепе нашнх иарода.
Њихове жртве и cehaite иа
љпх тајно je прославлдпо од
нашег народа чак и у ајте-жи- м
даиима окупациЈе. У то-к- у
антифашисшчке борбе
ibiixoea нмена постала су све--
тн сихболи отпора. Сада, ме
ћутим, 16 месецп после по
беде иад иацистнма н фагаи-стпм- а,
војна управа (савез-вичкк- х)
окупациоппх сиага
иеда дозволу за комемораца- -
је Базовнчким жртвама, алн
иа другу РУКУ опа дозвољава
шовиипстичк-- е пталнјанске
манпфестације"
Влада Сједињених Држава
спремна да- - употрвби
војску и морнарицу
за разбнјање мор- -
нарског штраЈка
Вашпнггои, 12 септембра.
— НретседиикТруман суочен
је са проблемом да нађе фор-му- лу
за докончаи.е штрајка
нсколнко стотина хн.гада
uopuapa. Taj проблем он на-иера- ва
решит употреблава
п.ем војске н морнарнце, које
треба да замене штрајкујуће
хорпаре на onepucaity лаћа.
Војсса it мориарнца чекају
само иа зиас претседиика
Тоумана да се прихвате no- - ј
СЈ- -
Лмеричсн нориара изаиии
су на штрајк са захтевом по-воше- па
плата п да се укине
такозвапа стабплпзацнја рад-ппчк- нх
надвпца, којои се за-бран.- ује
повпшеља плата рад- -
пнцпма. Овпи штраЈЕои за
уставллно је преко 3.000 л aha. Ј
ворн у име штрајкаша дово-ла-н
је доказ да су радници
одлучнп да нзвојују своје оп-равда- пе
захтеве то, што су
пзашлп на штрајк, за којн су
одгласалп огромном већпном.
За уннју је доказ да то рад-ниц- п
одлучно траже, осим
тога, н то, што уопште ннјс
бпло it tieua колебаља код
Канадски журналиста о
провокацијама против
Југославије
Чарлес Херберт Хјутис, јавнла да oiiu лнчпо знају о
који често ннше политнчке честнм другнм лстовциа.
чланке за "Торонто Дсјлч , "Тајм" у свом нздап,у од 2
Стар", напнсао јс у истој но- - сеитембра — када ја ово пи- -
внни у нздан.у од о сснтем
бра слсдећи поучан чланак о
нровокацијама протнв Југо-славиј- е:
Хистернја која се развила
у штампп и нреко радиа у
Сједнњеннм Државама noed-до- м
жалосног случаја обара-н.- а
двају амернчких авнона с
југословеиског пеба у који-м- а
је погниуло пет авнјатн-чар- а,
а нарочнто оштра иота
yiiyhena југословенској вла-д- и
од страис Стет департмен-т- а
са ограничспим вреиенон
за одговор, изазива помпсао
да инцидепат, ма како трагн-ча- и,
није био нспожелли, јср
je on oMoryhno шади Сјсди-ilciih- x
Лпжава да "добнјс пе- -
шта" пјНЈШву Тнта, 1#Ако ви
нмате факат рекао je Коми- -
тс, ви можсте да у .era ис-ш- та
уложите", а оиде је бно
факат којн се ие можс но-pch- it
и кога је Тито ирнзнао.
Алн штамна и радно оирезио
су избсгаиали друге факте,
којн су Tury n lLeroBoj арми- -
ји дооро познатн.
Чак "Тајм", кој јс поно
сан на своју објсктпвиост,
промашује да помеис да је
овај иицнденат повређнванл
југословеиског територнја од
страпе амернчких авнопа тек
нослсдац од миого других
(инцидепата) којц су ссодј
игравалн мсссцима. У апри-л- у
овс године маршал Тнто
говорио јс у Пародној скуп-штш- ш
у Веограду о 'летеау
савезннчких авиона иад ју-гословеи- скнм
тсриторијем,
које је, благо рсчсно, прово-кациј- а
и опасност по мир.
Од 1 1 фебруара до 26 марта,
рскао јс on, савсзиички ави-oii- u
новређују наш тсрнто-ри- ј.
. . Шта то зиачиг" —
упитао је ои. "Да лн звес_
нп кругови желс да спречс
коисолидацнју мнраи сарад-н.- у
н прнјатсљство са пашим
савезницнма?. . . Наш арод
„е МОжс трнети такво повре
ђиваи.е iLcroBor суверснитет!
и п-его-
ве независности. lo je
on ноказао у рагу."
Моглн бп се унитати, ка-к- о
би реагирала америчка
штампа и радио да су авио-ii- ii
којс друге земље учинила
неовлаштснс летове изнад
Сједн1!с1!их Држава?. . .
Десетог јула сам reiiepa-- i
Коча lIoiiOBith, шеф штаба
Југословсиске армнје, ннсао
је амсричкои Војиом аташе-- у
у Београду истнчући да се
озби.чшст овнх не овлаште-нн- х
летова амсрнчкнх авно-н- а
ие може потцеанвати. . .
Било је говора да су иекојц
од ових авнона сиуштали ле-та- ке
н иеке цотреиштнне —
за кога? Американци су ко-нач- ио
одговорилн 16 јула и
7 августа. Ствар, речено јс у
тим иотаиа, узета je у обзир
од стране комнетснтннх вој-ни- х
власти, које иису одго-варал- е.
У једно] од овнх но-т- а
речеио је да je кратко врс
ме нре тога америчка влада
издала циркуларио писмо за- -
6paityjyhn амернчким авио-ним-а
да лете нзиад пријател.- -
скнх земал--а без снециалие
дозволе. Али летови су се п
дал.е иаставллли. Било je, из- -
Јавнла je Југословеиска вла-д- а,
172 таквих летова изме-ђ- у
16 јула н 8 августа — 87
бохбаша, 45 транспортпнх
авиоиа и 40 ловаца. Н заис-т- а,
јавлсио је да је посада
лрвог акеричЕОГ авноиа који
је био оборен на Бледу нз
пикога међу штраЈЕсашима, u
коаачпо, imixobo гласа.е не-к- н
да којпк су јсдногласно
одбнли владину нову форму-л- у
о мало изиеаеном ставу.
За владу ннје доволап доказ
да су радннцп свц за пости-гнућ- е
својнх захтсва нн то,
што све rope помеиуте мерг
иису успеледа нх поколебају.
шем — каже нешто што ба- -
Ј ца светло на осетлнво амери- -
чк0 реагнрање на овај трагн- -
чни ннцнденат. Добро је но-зна- го
да су Бритаинја н Сје-дние- не
Државе са велнком
иерадошћу окреиуле своју
потиору од Мнхаиловнпа и
аегових четанка ка Титу н
ibcroBiiM парпиапина. Јср
MnxaiuoBiih je био мшшстар
војнн кралл Нетра н крал. је
са својом владом у избеглн-штв- у бно iKi снгурном иесту
у Енглеској н бно признат
као законнтн претставпнк ју-гословсп- ске
в.1аде. Кралсви н
ирсстшл су драга срцу г.
Черчнла, а за Тита се знало
да je ои комуписта н да ирст-ставл- д
иного теже "iiorahaibc.
II тако "Тајм" у овом инцн-деиг- у
гледа како he стварн
шглсдати које join долазе.
Говорсћн о кризн која је сада
нрошла. "Тајм" ишне: "Ово
је бнло кратко, али у истори-ј- и
20-то- г стшећа то бн се
могло показати као кансн ко-ј- и
оказује километражу. Да
леко важппје иего што је са-- а
криза, јесте иитап.с којс је
тнм иодншуто, за сваког да
чита у дииу н пламену, a то је: може ли онај део свста
у коме л.удска слобола стојп
џзпад државнс власти жнвсти
у iiiipy са пошцисхом држа-вом- ?" iisVehiTnqfстjоeкjаmaи 'ЗзаантаедглауVтоoсjaт
je суштнна размимоилажеаа
које спречава васоставл.сп.е
мирног света.
Због тога разлога, важно је
да у свнм таквим ралшиои-лажеп.пм- а
н таквнм ипцидсл-тии- а
као што су ови о којниа
овде говоримо, трсба учшш- -
т иокушај да сс внди и дру-г- у
страиу као н нашу сон-ствен- у. Мало un uuauo раз-ло- га да сс попосимо са o'iiiiu
шта смо ми учниили са де-мо1)атиј- ом,
па зашто би глс-да- ли са нрезирсш на земл
које покушавају друкчнје?
Југословенско-америчк- ц ни- -
сац, ;iyj Лдаиић, у исморап-дум- у
од 28 августа. . . каже:
"Било бн добро када би
"Њујорк Тајмс" и другс ио-ви- ис
које се пе одричу улоге
одговорпнх изграђивача јав-по- г
Miieita престале С1ав.гати
у наводпе знакове речи као
in ш су 'аисрпчки реакцно-iiapn- u
ннтереси' н 'аиерички
империјалпзам', као да истн
пе ностоје. Те речи као н
Miioic друге, употребллвају
се претерчио. Али ствариост
за које one иосе iiueua јс ту
и свсжа je у uiicitiua миого
народа Источне Европс.
Што се iliix тнче "IIMIIE-РИЈАЛИЗА- М" није нешто
чега је естало са крал.нцои
Викторијои. . . За jmix je им-псријали- заи
врло недавии
араижмап са којим су запад-но-европс- кн
улагачи у бак-рсш- ш
рудпнцима извлачили
годпшае 235 по сто па својс
улошЕс, док су југословеиски
радпици у тим рудиицпиа
били 'урођеипци" — који су
прималп платЈ' која је равна
(паших) 25 центи на даи.
АмерпчЕп реакцвонарни ин-терс- си
су велнке корпорацн-ј- с
уља и друге, које, за во-.г- у
пођсна свога бнзииса (во-ct-a)
у Нсточној Европи, из-гле- да
да намеравзју извла-чнт- и
вслике делове богатства
тнх зсмаоа и које изгледа да
нграју велику улогу у одре-ћиваљ- у
иотнтике it аисрпчке
гатахпе н радиа н Стет де-партмеп-
та."
Он (Адамић) наводн да је
амерички амбасадор у Бео-град- у,
Р. Ц. Иетерсои, тссно
повезан са корпорацијама
Вол Стрпта н Ш1ХОВИМ иптс-реси- ма
на Ба-ткан-
у. Оп не
гајп снмпатпја према повој
Југостовенској Републици и
каже te да брптански дипло-мат- и
у Београду говоре о ш:-м- у
као о "аиерпчЕоц аибаса-дор- у
код Тнтове опозицшје."
iAl.