Jedinstvo, March 23, 1956

              тишцди, i i w t н i j mn,. Л u wmmpjwmww mmM-iwfwfvmwmmmmmmmmmmrmimmi'mm- m
________Ш___ _ _ ijp_
JUGOSLAVENSKO-KANADS- KI DEMOKRATSKI LIST
VOL III. NO. 24 (646) Apel novih doseljenika
radnickim unijama
"Nadamo se da ce rezultat postupka, radnicki pokret pruziti
pomoc radnicima kao sto smo mi", izjavili su strajkasi Mall Tool Go.
Toronto. — Strajka§i su
napustili tvornicu Mall Tool
Co. nakon je provincijalno
minlstarstvo rada obecalo
da ce provesti istragu. Do
itrajka je doSlo kad je vla-en- ik ivornice otpustio 24 ra-dni- ka
i radnice zato Sto .su
pristuipili u uniju. U tvornici
su bill detiri dana.
Radnici su izmarsirali iz
tvornice uz pjesmu i muziku.
Strajk se nastavlja i pred
tvornicom su formirane
JtrajkaSke straie.
Vecina radnika u ovom
poduzccu su novodoseljeni '
Nijcmci, medju kojima je i
Teliki broj icna. Oni su u-najm- ljeni nakon preseljava- -
n jc tvornice iz Guclpha, kad
{ vlasnik Mall vi3e nije токао
da odoli unionizaciji. On jc
mislio da je unajmljivanjem , novih doseljenika Nijemaca I
rijcSio unijski problem. Ra- -
cunao je da de oni raditi za '
nlske plate I da ce stajati
daljc od unijc. Pladao ih jc
od 90 centi do $1.30 na sat
To je iSlo neko vrijeme, a
onda su radnici doSli do za-kljud- ka da se organizuju.
Oni su masovno pristupili u
uniju. Kompanija jeodgovo-ril- a
otpustnnjem' dvadeset-cetvoric- c
mislodi da ce za-stra- Ait ostale. Mcdjutim, ovi
su odgovorili obustavlja-nje- m radn i ostali u tvornici.
izlnzn iz tvornice
StrajkaSi su izdali izjavu u
kojoj osudjuju postupak
kompanija prema novim do-seljenici- ma
i pozivaju orga-nizova- ni radnicki pokrvt
(sindikate) da se za njih za-itzm- u.
"Mi c nadamo da ce sada.
kao rezultat nascg postup-ka,
radnicki pokret Kanade
poduzeti vcce organizacione
mjere i pruziti vecu pomoc
radnicima kao sto smo mi",
kaie se u izjavi
Dalje se velit —
je onaj ( razni
izjavio da mu je zao sto je
dosao u Kanadu, ne mi. Na
ma je drago sto smo doili.
Mi cemo uciniti sve sto bu-de- mo tnogli da se poboljsaju
plate i radne svih
doseljenih radnika."
Akcija ovih radnika na
' oШrgаajneiznoavasnimogpartaidjuninitevasamveod
ditave javnosti. Radnici iz
drugih poduzeca u okolici,
kao Sto je Anaconda Cop-per,
clanovi unije automobil-ski- h radnika. unije staklar- - skih i keramidkih radnika i
drugi dolazili su pred tvor-nicu,
donosili darove i kura-ii- li
StrajkaSe.
Mall je bio zatraiio po-moc
za izbacivanje
strajkasa iz tvornice, ali je
ova odbila.
Strajkasi su izjavili da ie
na svaki pokulaj nasilja pre-ma
sebi odpovoriti strajkom
Kladju , Predstavnici raznih unija
osudili antiunijsku djelat-no- st kompanije.
Cotterill od United Steel-- j workers unije je rekao : j Tool Co je sprovodio
politiku otpustanja da spri-- { jeii unionizaciju. Njihov re--: (Nastavak na str. 4)
TORONTO. FRIDAY, MARCH 23, 1956
kao naseg vecu
kod
Prilikom
okolnosti
policije
Murray
јкЧј к~~~'7" Sdtv &f v Ч
Jo Jrdin prixor iz tvornice Mall Tool Co. u Torontu za trijrmc- - "May.in" itrajka.
IIAHRISOV BUDGET
Narod
poreze
ce
OTTAWA. — Ministar financija Walter Harris
podnio je parlnmentu drzavnih prihoda za idu-c- u (193657) fiskalnu godinu (prorndun izdatnka obja-vi- o je ranije).
U proracunu noma naro-citi- h
promjena prema pro-l- oj
godini. Visoki porezi os- taju. Ukupni dohodak ce do-sc- ci svotu od $4,763,000.000
ih 113 milijuna vise od pred-vidjen- ih izdatakn. 91.7 posto
prihoda treba doci od pore-z- a,
a 8.3 posto iz drugih iz-vo- ra. Na vojne svrhe pak od-pa- da
vise od 40 posto izda--
Mall bio koji je taka, dok su ignorisani
su
"Mall
problemi (na primjer, izdr-iavan- je Skola).
Porezi na Hcni dohodak
su istoj visini i predstavljaju
27 3 posto ukupnog prihoda.
Nepromjenjeni su i porezi
Ottawa. — Govoredi po
prijedlogu za inkorporaciju
jedne kompanije za kon-strukci- ju
cijevi za razvod
gasolina u provincijama Sas-'
kHaytdcrhoecwarabnonsi MPiapneiltionbea l—i-mited
— poslanik Stanley
Knowles je kazao, da se ova
kompanija nalazi u rukama
istih ljudi koji kontroliSu
ulje, plin, go'rivo i vodenu
snagu. Stvara se orijaSkt
"octupus, (hobotnica), re- kao je Knowels.
Knowles je pronaJao da
Otpustcno 140 radnika
zbog unionizma
Toronto. — U ovdaSnjoj
America.
l
za
dalje placati visoke
oruzje dok razne
potrebe ostaju nepodmirene
proracun
na dohodak korporacija, a
oni predstavljaju 23.2 posto
prihoda. Prihod od poreza
nn promet prcdstavljn 15
posto. U ovom porezu date
su neznntnc olaksice t.j. bit
ce smanjene porezna stopa
na neke artikle.
Jedna novotarija u budz -- tu je porez od 20 posto na
prihode ameridkih £asopisa
koji izdaju posebna izdanja
u Kanadi, specifi£no prihod
od njihovih kanadskih ola-sa- .
Time je poodajeno de-set- ak amerikih £asopisa,
koji su u£inili proteste. Har-ris
je rekao, da je ovo u6i- -
SA6ICA POSJEDUJE MNOGO
I postoji bliska veza izmedju
ovih kompanija :
F. H. McGraw and Co. iz
Harforda, Conn., USA., F.H.
McGraw Co. of Canada,
Nesbitt, Thompson and Co.
iz Winnipega, Anglo-Canadia- n
Oil Co. i Trans-Canad-a Pipeline. Posljednja je opet
dedo velikih americkih kor
poracija plina i ulja.
Prijedlog je ipak odobren.
Trail produljcnjc
vremena za glasanjc
Ottawa. — Poslanik Jo-seph
Noseworthy je izjavio
da ce predloliti produienje
tvornici za pravljenje kabi-- vremena za glasanje u fede- -
neta za televizijske aparate ralnim izborima za jedan sat
otpusteno je 140 radnika t-- j. da se glasanje zatvori u
zbog organizovanja u Inter- - " sati urn jesto 6. To b! omo- -
national Woodworkers of jnadilo mnogima koji moraju
, raditi do kasna da glasaju.
PRICE 5c PER COPY
njcno zato da se pomogne
knnadskim casopisima, koji
se nalazc pred propasdu, jer
nisu moRUci da izdrze ame-ri£k- u kompeticiju, poJto sc
nmeridki casopisi ovdjo ob--
zirom na vece pORodnosti
joftinijc izdaju.
U svom Kovor'u Harris jc
podvukao opasnost inflacije.
Priznao je zavisnost vanjske
trKovine od USA.
Komentari na budget su
razliciti. Najvise se njih se
slazu u tome da Je budiet
sastavljen sa vidom na fe-dera- lne izbore iduce godi-n- c. Naime, vlada ide za I tim da stvori budzetski vi- - iak da bi iduce godinemo-gl- a dati neke koncesije
koje ce upotrebljavati kao
izbornt mamac.
JUGOSLAV ESSKI
;
da, kako je
Alekundir Rinkovid. tnrii ona
lizu aktuelnth pitanja iz 2i-x- x
i tdi Sa%-cz- a komunista u vezi
s rro%-odjije- ni VI. kon
dru£Oa da $e odrede zidaci
Saveza komaniita u borbi
za upradnju i socijalizma
t ocijakAe demekracte.
U vn uvodnem gevera marial
Tito je ukazao na glarne prebterne
treba rrjeiHL
On ie ru prvom podru-ka- o
da je "poUife VI konpreva. ru
komc Je irrrtena krupnija preori. ..
9RIR
Jos uvjek velike manjkavosti
u zapadnom planu za
svjetsko razoruzanje
LONDON. — Na zasjedanju Potkomiteta komisije UN za razoruzanje podnijet
je francusko-englesk- i plan za razoruianje koji ne predstavlja narociti napredak u
poredjenju sa ranijim prijedlozima zapadnih driava, premda ukljucuje i Eisenhow-ero- v
prijedlog o zradnoj inspekciji i Bulganjinov prijedlo o kontroli u lukama, vai-ni- m
saobradajnim i drugim strate§kim todkama. Najveci ncdostatak plana je u tome
Sto daje prednost kotttroli nad smanjivanjem oruianih sila i naoruzanja i ostavlja u ne- -
izvjesnosti pitanje zabrane atomskog oruija.
Izdanjeod utorka ce biti promaseno;
% iduci broj u cctvrtak 29. marta
Obzirom пж odriavinjc Jle konvencljp Saexa JuKOlarnskih
Kansdjan u ubotu 24. i nedjelju 23. marta izdanje od utroka n
moi iza. Uelijrd Iors, kao 1 zbojc blagdana od i
izaci Jrdan dan rani jr t. j. u frttrtak 29. marta.
Molimo da e
lfrrdnUto i uprata.
P0V000M GALAME 0 STAUINU
(U rednicki clanak)
Prcporucamo Citaocima "Jcdinstva" da se ne uzru-javaj- u
povodom vijcsti i komentara o pokojnom Josipu
Visarionovicu Staljinu.
Vecina onojja. bto dnevna Stampa spada u naj-obidn- ije izmisljotinc i nagadjanja, koja ncmnju nikakve
osnove, niSta zijedni6kojr sa stvarnoSdu. To je nastavak
neprijateljske propajjande koja sc protiv SSSR od
njegovog postanka.
i "Jedinstvo" je objavilo nckoliko iz kojih de
cltaoci modi zakljuciti o demu se radi, a objavit demo joS
to bude za razumijevanje ove stvari.
Prije svega treba, istadi da nema dokaza da sadaS-nj-e
rukovodstvo Sovjetskog Saveza ide za tim da ponisti
Staljinovu ulotfu i zaslugc u izgradnji socijalizma u So-vjetsk- om Savezu i da oda priznanje trockistima i dru-gi- m
izdajnidkim bandama, koje su htjele da Sovjetski
Savez skrenu sa socijalistidkog puta. Cinjcnica je da je
Sovjetski Savez u periodu Stnljinova vodstva izrastao u
modnu socijalistidku driavu. To je svakome.
U Staljinovu vodjenju bilo je i pogrcsaka, koje se
sada podelo ispravljati.
Jedna od takvih pogreSaka bio je sukob sa Jugosia-vijo- m. Sustina toga spora je bila u tome to se Jugoslaviji
nije priznavao onaj put razvitka u socijalizam, koga su
njezini rukovodioci pronasli kao najbolji, vec se trazilo
da ona ide putcm kojim su i51e zemlje narodne dcmo-kracij- e.
Ovo pitanje je od vaznosti ne samo za FNRJ,
vec ditavi medjunnrodni radnidki pokret, jer ako bi se
na taj nacin pnlnzilo pitanju razvitka socijalizma, ako
bi se trazilo da se sve zemlje razvijnju po jednom ka-lup- u, to bi bilo od velike §tcte za razvitak socijalizma.
Nedavno dvndesoti konres je dvrsto po-dupr- ao Ienjinovo udenje o raznim formama prelaza u
socijalizam.
Na konjjrcsu je takodjer kritikovan "kult lidnosti",
t. j. pripisivanje velikih zasluga Staljinu, a ignorisanje
drugih rukovodilnca. a sto je gore, uloge sirokih narod-ni- h
masa, koja jc osnovna. U toku posljednjih 20 godina
nije bilo kolektivnog vodstva, pa je do.slo do raznih ncz-drav- ih pojava. To je omogucilo imperijalistidkim ajjcn-tim- a Beriji i dru2ini da se uvuku na visoke polozajc i
naprave veliku Stetu i Sovjetskom Savezu i ditavom mo
djunarodnom radnidkom pokretu.
Dalje je redeno, da je Staljin udinio pogre.Ake u
ocjcm mcdjunarodnog druStvenog ruzvitka, koje je on
iznio u svojoj brosuri "Ekonomski problemi socijalizma
u SSSR-u- ". Sada se ti nedostaci u Staljinovu radu ispravljaju.
Ispravljanje pogresaka je dobra stvar, pa i u
ovom slucaju.
Medjunarodna rcakcija jc sada oko toga raspirila
galamu da bi dokazala ispravnost svoje nepri-jateljske
rabote protiv Sovjetskog Saveza i socijalizma
Ona u tome ne de uspjeti.
PROBLEMI
Bcornd — sti plenum Siven I u radu Mvcza komunutj. .spcktni, o ulozi komunitt u torn
Jucosbmic inuo ie ulna komc su donescne odlukc u ram'tku, dolazimo do icdnc kon
zidatik rekao referent
nekih
odluka
preva,
dalfnjoj
razvitak
koje
mjests
izdanjr prtka
uvaii.
pi5e
vodi
stvari
vaino
vidno
odrinni KISS
uvijek
radi toga
uopce.
icntaaia
komunisu
skladu s druittentm zbiraniem u
Juposla%iji i na kome se ukaralo
na ulopi koju u diljnjem razrttku
soojaltznu trebaju da i£Tiji ko-muni- sti dok da take kaiem. do
ir-jesn- e stapvacije "
"Ljudi se nisu tiogli snafi. pa se
Into potto i knvifn pMtem r-adu.
rekao je Tito.
Dalje je kazao:
~U cenw su esaevnt nedetad a
stataa'jc, koja je moid do%eU do
j pometnje u glarama nekih ljudi.
— naime, da s postepenim odumi-ranje- m
centralnih driarnih privre-dni- h
i administratf-ni- h funkcija
odumire i potreba da poitoji jedna
organ iz! rana i tako u naiem drus-tvene- ra
sistcmu postartjem partija
Lao {to je bita nab Kemumstiflca
partija. ShratHo se te krht zbeg to. Sto su budi пшК, da — аемахицет raaa dareza когаит- - , . . _--
-- n. % .
sta Ako ezmemo da smo na VI I""1? -°- "-"" "4™ --k- ongrt
Saveza J
" fBnkQi- - odnno usbjed de-vi-jc
govorili o daljnjem razvitku ccntralaadje epravljanja u pmrHt
socijalizma uopce t u daljnjoj per t administradi uopfe — ni komu- -
lako su se zapadne driave.
predhodno dogovorile pri-jedl- og je doSao u ime Brita-nij- e
i Francuske, a podnio
ga je francuski predstavnik
Jules Moch Amerikanci su
se neko vrijeme driali rczer-visan- o, a potom su dali svoj
blagoslov. Predstavnici SSSR
i Kanade joJ nisu rekli svoje
miSljcnje.
Plan bi trebao biti spro-vede- n
u tri etape. Na prvoj
eta pi bio bi stvoren sistem
kontrole. Istovremeno sa pri-mjen- om kontrole bila bi za-mrzn- uta visina oruzanih sila
i naoruianja. Zatim bi usli--
jedio poduii period mirova-nj- a. Potom bi se priSlo sma-njivan- ju
oruija i oru2anih sila na po-lovi- cu visine koja bi bila pri-zna- ta svakoj dr2avi za obra-n- u.
U toj etapi bi takodjer
bili obustavljcni pokusi a-tom- skog oruija i ргок1абепа
"moralnn zabrana" toa o-ru- ija. U trecoj etapi bilo bi
sprovedeno ostalo sniiava-nj- e oruianih sila i naoruza-nja
i zabranjena proizvod-nj- a
i zabrana u potrebe a-tom- skog oruija osim — ov-il- je je kvaka — u sludaju
obrane od agresije
' Ovaj plan ne moic biti
usvojen bez velikih promje-na.
Kontrola je vrlo Skaklji-v-a
stvar, jer on omogudava
jednoj drinvi da ustanovi
vojnu jakost druge bcz ga-ranc- ije da de ikad doci do
emanjivnnja nnoruianja i
oruianih sila. Dozvoljavanjc
u potrebe atomskog oruija
za "obranu od agresije" je
druga opasnost, jer historija
pokazuje da svaki agrcsor
pokuSava da svoju agrcf?iju
prikaie kao obranu i zato on
moie pribjeci upotrebi atom-skog
oruija pod izgovorom
da se brani. Da bi zabrana
atomskog oruija bila cfek-tivn- a
ona mora biti bez toga
ogranidenja.
Ipak sadaSnji progovori so
odriavaju u atmosferi vedeg
povjerenja pa je mogucc da
doncsu nekog plodn, ako ni-5- ta
drugo stvorit do se bolje
pogodnosti za buduce pro-g- o
varanje.
H-hom- ba nad AVinnipc- -
Kom mozc da unisti
zivot do Oshawc
Ottawa. — ССГ poUnik Ha-rold
NifhoNon jr ukazao na o
paanot hidrKmkor oruija.
On je rrkao da u naornjari
pronaili da bi hidroRrnka bom.
ba, barna na Wlnnipc. тоц1а
da unUti mt liot do 0hawr, u
provincijl Ontario.
Titov govor o demokratizaciji
posljedicama „tudjih ideja"
kotnntaJagla.
konvencionalnog
nisti i(e ne te imati onakvih te-Jk- ih
zadataka, kao Uo je dotada
bilo Komunisti -- su previse obko
pnili tome. Verupfi da c samim
prenotmjem mnogih funlcia na
tiri krug ljudi. na mase, prodirati
i automat ski prevladavati i sociji-Iistifk- a
svijest Mnogi nail dragori
nisu shvatUi. da se ba{ pri dertn- -
trab'zacfji upravljanja u prHrredi t
adminlstractti traii od Iceraufmta
joi vile za lagan ja, da bi se pravtlno
razvijao Uj nevi stttem lfi ao
uvodfli"
Ccvoreci o organizjeionim raje-ram- a
koje su podnjete Tito rekao,
(Nastivak na str 5)