Jedinstvo, July 20, 1956

              WvC&v. Ove godine alavimo 25-godiinj-tcu JDgoelaTen&ko-kanadsk- e ргоЕге!тпг Stamp.
PrTi hrej "ВОПВГ — liftta radnika i Ijka ii Jugoslav!)? n Kanadi — iza&ao Je
Г. norembra 1931. rodine a Toronto.
"BORBU- -j 1936. naIi jediU "SLOBODNAMISAO"— lit ргоКгси nih
kanadekMihI SHArrOa4ta — i "PR A V D A", lut progTesiTnih kanadekih Srba. SLOBOD-NA- " tanoriita. 1 "PRAVDA" u bile xabranjene u julu 1940. zboK antlratnog
U dembru 1940. po?eo je izlazit proffreeiTni list kaoadekih Hrrata "X OVOST1"
n maju 1941. Iit ргокге1тшћ kanadekih Srba "SRPSKI GLASXIK", a u julu
JUGOSLAVENSKO-KANADS- KI DEMOKRATSKI LIST 1942. list progreeimih kanadskih SIomaea "EDIXOS T?,
NOUSJTunu 1u94s8e. uj"ed.iVniOli V—OotSadTaI"iz,lazi"S"RJ EPSDKI NI SCTLVAOS"..VIK" i "EDI.
VOL Vim — NO 57 (679) TORONTO, FRIDAY, JULY 20, 1956 PRICE 5e PER COPY
0DG0V0R ST. LAURENTA
BULGANJIHU
Kanadski premrjer Ixmts ucmila taj korak da smanji
SU Laurent odgovono je na
pisrao koje ' je pnmio od
Bulganjir.a od 11. maja u
ezi razoruzanja i odlukc
sovjetske vlade da smanji
svoje vojne snage za 1 mili-o- n
i 200,000 Ijudi. U pismu
Bulganjina St. Laurentu is-takn- uta je nada da ce Ka-na- da "naci za shodno da po-duz- me potrebne mere u vezi
sa trazenjem nadina za us-реб- по
гебепје problema ra-zoruzanja
koje je u interesu
konsolidacije mira i bezbed-nos- ti naroda u op§te".
St. Laurent u odgovoru
Bulganjinu, kojeg je predao
sovjetskom ambasadoru Cu-vahin- u, zahvalio se na pis-mu
i dokumentu o odluci
sovjetske vlade za smanji- -
vanje svojih vojnih snaga. U
odgovoru se izraiava zado-voljst- o kanadske vlade o
odluci sovjetske vlade Sto je
KANADSKE VESTI
Radniu u Rojal York. Ho-tel- a
u Torontu traie c£c plate.
Rukovodstxo unije hotchkih ra-dnika
postaMlo je zahtn na u-pra- vu
liotcla za 18 ccnti na sat
poviJice plus zdratstteni plan i
druge bcncficije. Upraxi liotcla
je dat rok da do 27 jula otpocne
prcgoorc sa rukovodst%om uni-j- c,
ili cc radnici glasatt za Strajk.
Kanadjanm Cliff Lumsdon
pobedio u plianju U utakmici
plixanja 25 milja na Occanu
Rod Atlantic City, USA. Lums-de- n
je pobedio Tom Park-a- ,
Amcrikanca, za jedan ' strok".
Lum$dcn je nagradjen a 5000
dolara i campionstom u pha-nju- .
United Steel Workers of
America trail od Steel Company
of Canadian Ltd. 48 ccnti povi-
Jice plate гл radnike sa ciljcm
da se plate kanadskih i amend-kj-h
radnika izjcdnate u htoj
mdustriji. Kompanija nudt sa-m- o
15 i po ccnti na sat, koje je
unija katcgori£ki odbtla. Oraj
2ahtev unije takodje ima cfckta
i na drupe radnike dehchc in
dustrije u Kanadi.
Inictjativom United Auto
Workers i Farmers Union of
Ontario i prenjkih protinaja
podnece kanadskom parlamentu
propozinju za — puno zaposfe-n- e
radnika u proizvodnji poljo-pmrcdn- ih
masma, podizanje
kupovne moih kanadskih farmc-r- a
. i, otvaranje dugorocruh kre-dit- a
kanadskim farmenma i stra-ni- m
drzavaroa da se omoguci
kupovanje kanadskui poljopri-vredn- ih
rralina 0л akcija ce
se a£initi zbog nig}og opadanja
produkcije i otpestanja velikog
hrofa radaika sa pesla a dotrf-no- ]
tedustriji.
WiStim Irwtfl, pxovtncialm
vodja CCF a Alberti, natazi se
va ptufom kanadikih sodjahsta
u SoA-jctsko- m Saveza. Priatt-al- i
sa zavrJanje serieukep
parkswata i peecuHi гаме £tz-do- v
i sevfske iastae
Df Ge&tpc Wrtl. prefesdr
kemtje na tefeetenkeos whm-zrtel- a. z£fik i aparat kj
pwii oparete lae t sriki fovjek.
va o?kR fa vitih keltko puU-ni- e
utK'e na ramtak raka na t'O--
e-- a p'a a
soje ojne snage za 1 mili-o- n
i 200,(100 ljudi
U pismu se dalje kaze da
je pismo Bulganjina pri-mlje- no
i duie razmatran
njegov sadrzaj. Razmatrane
su i lzjave koje su dali odgo-vor- ni sovjetski ljudi u vezi
istOK' problema. Nakon sve-strano- K1 proufiavanja tih do-kumen- ata
u odgovoru Se ka-2- e
da su kanadski pretstav-nic- i
u okviru orKanizacije
UN uvek zastupali i isticali
KlediSte u korist reSavanja
tog tako vainog problema
"Ako ce to doprineti medju-narodno- m
poverenju, sma-njivan- je
vojnih snaga treba
tla bude deo zajcdni£kog
sporazuma za &tvaranje a-par- ata kojj ce garantovati
potpisnicima da ce se te me
re za smanjivanje vojnih
snaga stvarno izvoditi", go-vo- ri
se u odgovorui
U pismo se dalje istice da
kanadska vlada "deli zalje-nj- e
zajedno sa sovjetskom
vladom §to diskusija o razo-ruzan- ju nije do sada poluci-l- a nikakvog sporazuma".
U odgovoru se dalje go-vo- ri
:
"Kanadska Nlada se stro-g- o
pridrzava miSljenja da
ako je moguce da se dodje
do zajednickog zadovoljn-vajude- g
sporazuma o razo-ruianj- u, onda treba prcgo- -
varati i ona ce uciniti sve
svoje napore da se do spo-razuma
dodje i da se ostvari
voce poverenje medju naro-dim- a. Ja vas ueravam, gos-podi- ne pretsednice, da cemo
mi s nn$e strane nastaviti
podriavnnjem toga miSlje-nj- a
i udiniti sve napore da
so do sporazuma dodje u okviru Ujedmjenih Na-cij- a
. "
Mnogobrojni dokumenti koji se
nalaze u Muzcju Nikole Tesle, ot-voreno- m
krajem 1955 godine u
Beogradu, kao i se drugo cime
raspolaie ovai Muzcj, omoguduju
dana da se stvon pravi sud
o irjjHoj vtednosti Teshnog nauC-no- g
rada i o velidini Te-sli-ne
Ii6iostt.
Ti dokumenti tmaiu ncocenjivu
vrednost. Po obimu. to c najimpo- -
zamnija gradja koja se moic da
zaeasli u jednoj ovakvoj ustanovi.
Do sada je sredjeno preko 70 0OO litova prepiske izmedju Tesle i
6KOO razflili korespodenau, zitmt
12.S3S luta onginalnih drugih
dokumenata Tesltnog naucnog ra-da.
pored 5 297 tehai&ih crteia,
preko 1000 fotografijvi i fotegraf-%ki- h
ploix. mnogo razaih novie-ski- h
isecaka i druge gradjev
Brojni tzleicni preJmcti u evom
prema TesJma btsta. rad na
leg peeaatg Ivana Mekro-%-sd- a.
Izaad Btste s©fe ifsafie Te-sfe- w r6 keje izraiavajw owevni
stav ceiekapneg atejveg stvaranfa
da aaak una da ihtit nap retku
ceve£amtva da je fdmt smtsaej
Protest protiv nezakonitog postupka RCMP
Prilikom nedavno odria-n- e
plenarne sednice Nacio-nalno- g
odbora Radni6ke
progresivne partije, oko
zgrade, gde je plenarna sed-ni- ca
odrzhvana, kruzili su
automobili sa Clanovima
RCMP, na sto je Tim Buck,
odja RPP, uputio protest
na ministra unutra§njih po-slo- va Garsona. U svom pro-tes- tu
Buck je osudio ovu ak-ci- ju kao "vapijudu sramotnu
invaziju na prava kanad-skih
gradjana i ruznu zlou-potre- bu
policijske vhisti".
"To je", ka2e se u protestu,
"otvoren pokuaj da se za- -
straSi jednu politicku partl-j- u
6iji su pogledi u sukobu
sa pogledima danasnje vla
de".
Ministar Garson je odgo-vori- o
na Buckov protest da
je to, tobozc, udinjeno da se
'spredi antikomunisti6ka de-monstrac-ija'.
Buck je na odgovor mini-stra
Garsona u svojoj izjavi
Stamp! rekao da je odgovor
Garsona "tako apsurdan da
ne zasluiujc ozbiljnu pa2-nju- ".
On je rekao da odgo-vor
noma nikakvog smisla,
po§to je nemogude da fede-raln- a
policija vrsi duznost
lokalnih vlasti "To je", re
narod i
agencija kao
drugih, N S. IlruSdov je,
prilikom prijema u Kremlju
u dast vodja Istodne Nema-dk- e, ostro osudio propagan-d- u zapadnih drzavnika i
stampe o t.zv za-padnom
"slobodnom sve-tu",
o "slobodnoj stampi" i
"slobodnim izborima". On
tim ntemali,
da samo 'nih itd.
vlada, re--
"~
tku Rukoodct!t se samo омт sta-o- m
u Tcsla
je bio i jcdinsttcn primer
koji jc posetio ill bolje rdt
irtvovao celo stoje bice — naud.
Zato jc i mogao s lakot'om da se
odrice mnogih povlastica kojih se
ne bi odrekli drugi I {meet to pot-pun- o
Tesla se nije mkada
za svoje postupke A to
potvrdjuju i mnogi izloieni prcd-mc- ti
u ovom Muzeju.
U pnj prostonjt prikazan je
Teslin iivtH Tu se nalaze brojni
dokumenti i fotosnimci iz Tcsline
mladosti, kao i pisma velikth nau-ni"k- a
uputfenih Tesli povodom nje-govo- g
75-o- g rodjen(jana Izmedfu
estakh. tu su i puma Ajnitajna.
Kruksa, Li de i
drugih.
u ve40j takieno; vitrmi. iz i
raedje prtx druge sme
Мигеји srocJicni sa a sest 1 ftene su Teshne Wite ttran Tu
ae uredjenih protorija. su putru terba. Sap, razne
U prroj prooonji pos4av]fesa posveke. utma t Kcla terha. rad
vajara
—
i
regeve rmjkc Djuke. kofu se Te-sla
cuvao celeg ftveta.
U drugoj preenji su predeeeti
§z Teslme radee sebe ©, ae-kek-Vo
knffga bdifjeteke. р$ам u pfepiske sa zetRaaou i
мибноен i tMisatefHfBi.
rrakeg istraiivavkog rada d bude iestrumemi a lbaratorite
podredien potrehama razni clxriti i fotografiie drJra i n ego- -i stalnoxn tun Mei;a kn gvr zapaxa e
kao je Buck u svom odgovo-ru,
"izmiSljeno objasnjenje
kako bi opravdao akciju svo-jih
organa koje je nemogu-de
odbraniti". To je akcija
policijske driave, a ne jed-n- e demokratske u kojoj se
poStuju praa svih gradjanA.
U zakljudku svoga odgo-vor- a
ministru Garsonu, Buck
je izjavio:
"Kanadski je narod vec
nekoliko puta jasno poka-za- o
da mrzi makartiznm —
prikriven ili otkriven. Dva-des- et
i jedna godina je pro-sl- a kada je izbacena vlada
iz ureda koja je zasnivala
svoju vlast na brutalnosti i
peti. Narod je iza-bra- o
tvoju sopstvenu pax4iju
koja je danns na vlasti na
osnovi obecanja da de poni-sti- ti
98 sekciju u t.zv. krimi- -
nalnom zakonu na osnovu
kojeg je veliki broj nedui-no- g naroda bilo badeno u
zatvor".
On u svom odgovoru za-hte- va da se usvoji
zakon za za§titu gradjan-ski-h
prava, koji bi se zasni-a- o
na principu "Magna
Carta" i koji bi spredio vla-d- u
i policiju od svojevoljnih
akcija.
Nikita Hruscov osudio propagandu o zapadnom
"slobodnom svetu"
Prema izve§tajima novin-.tis- u unistavaju
skill United Press i stndo.
njihove
naucni-k- a
specijil- -
JeJir.
ulazu
Zapndne kapitalistidke
drzave desto puta nazivaju
sebe "slobodnim svetom",
ali mi smo se pre 39 godina
oslobodili od takvih i nede
nns povratiti naznd.
"Slobodni izbori" o kojima
galame kapitalistidka stnm-p- a nnjbolje se izrazili u Gu- -
je, prema izvestajima u odbijnnju slobod-reka- o,
jc sloboda izbora u Indokini
za kapitaliste koji eksploa- - Vltava pretsednik
100-GODIS- NJICA RODJENJA VELIKOG IT.ENJAKA
Uluzej llikole Tesle Beogradu
svojim istrainanjima,
svesno,
pokajao
Foresta,
prestenje,
u
nekim
tegove
ieljeznoj
smesta
niko
mt ' ИГ4ј£Ж
zbuka pevirru amernkog Lnitze--- --
nika i Tesltnog mtimnog prijateiia
— Roberta Johnson. V toj kni
nalazi se nekoliko pesaffia Jovaea
JevaeevTda-Znuj- a. kofe Tcsla
prrvee n--a eegieski jezik i гл kof
e nps pfedgevw. a A
preperae.
je i роитеј; a--
ачепЛоЈС ра Marka Tveea. kofi
l Ho Teln an rnni rniatel
re ga рсле ao o tabarator j з
кл
ta
SSSR ce prodati Izraclu
ulja za 20 miliona
U Moskvi je ovih dana
potpisan dvogodiSnji trgo-vad- ki
ugovor izmedju Sov-jetsk- og Saveza i lzraela sa
kojim ce Izrael kupiti od So-vjetsk- og Saveza ulja u vred-nos- ti
od 18 do 20 miliona
dolara.
U isto vreme izraelska
ambasada je izjavila da su
pregovori u toku da Izrael
kupi buSilice i drugi tehnid-k- i
pnbor za proizvodnju
sopstvenog ulja u zemlji. U
izjavi se kaie, ako takav u-go- vor bude Izrael
ce kupiti izvesnu kolidinu
ma§ina i drugog tehnidkog
pribora, a Sovjetski Savez
ce poslati svoje tehnidare za
podudavanje izraelskih teh-nida- ra za rukovodjenjem
istih.
"Voicc of America"
sluzice i SSSR-- u
и Ccylonu
Prema izxcitaju Associated Press
iz Colombo, doznaje se iz ministar-stv- a
spoljnih posloa CcIona da
celonska lada nameraa prodati
Sojctskom Saczu stanoMto rcme
na radiostanicu ' Voice of Ameri-ca",
koju su uspostaiIe Sjedinjcne
Driaxc i predate ccjlonskoj Iadi
pre pet podina.
Iz istih izora se doznaje da ce
Celonska lada ponuditi istc kon-ccsi- je
i druim 2emljama narodne
demokratijc. Ako jc o%aj iztcsUj
taan, onda c ' Voice of America",
koja jc do sada sluiila samo SAD
za propagandu protiv
Sacza i komunista, sluiiti i Sovjet-skom
Saezu, N. R Kini i dru£im
zemljama narodne demokratijc
publike suspendirani su u
Guatemali, koju je narod
izabrao slobodnom voljom.
Nakon zavrSenog prijema
potpisan je ugovor izmedju
pretstavnika Sovjetskog Sa- -
kojem demo javiti u iducem
broju.
u
(Od Maticc iscljenika Srbijc)
nxzttno)
Rontgena
prikijcttun
iV&t "--
ЧГ ЗтЉ f~- - VW -- 2+ т' i
lifSSL? а.Л; SuJKtf ЛВ&.
BISTA XIK0LE TESLE
jdmson
Ta fewgrafia
dolara
potpisan,
Sojctskog
иЖј
Tj nekoliko pi sama koje je Te-sli
pisao pesmk Laza Kestid.
Nekefiko kn-ak- a it nosifla go--
verc e poznatera Tesfmem odbt- -
MEDJUNARODN4 K0MENTARI Tezak zadatak
"trojice mudraca"
Halard Lange, Lt%tcr Pearson
Gacrano Martino, ministn vanj-ski- h
ро1оа NorvcJke, Kanade i
Itahje ih, kako ih nazivaju, "tri
mudraca NATO" — koji su se sa-sta- li
20. j'una u Panzu — dobiii
su na posljednjem zasjedanju Vi-jtrd- a
Atlantskog paku veoma teiak
l nezahxalan zadatak Oni treba da
do iduceg zasjedanja podncsu pre-poru- ke
"o putoima i nacmima za
poboljjanjc i proSirenje suradnje
u NATO-- u na nexojntm poljima
za razijanje xeccg jedinstxa u
okviru atlantskc zajednice" Pret-proU- o,
zasjedanje u deccmbru
nije uspjelo u oom domenu da
uradi niJta drugo, osim da utrdi
da je "uslijcd najnoMje гаглоја
medjunarodne situacije prisnija su-radn- ja
dlanica NATO-a- , prcdvi-djen- a
lanom 2 Atlantskog pakta
(ne%ojna suradnja), potrebnija
nego ikad". Proilo zasjedanje nije
takodjer uspjelo da se sloii o ni-cc- m
bitnom u ooj oblasti ono
se trcnutno rijeSilo brigc "prcba- -
cuju(fi loptu u rukc" drugih, oog
puta posebno formiranog Komiteta
trojice mtnistara, odnosno 'trojice
mudraca".
Nije. svakako, zaidan zadatak
miriistara.a Oni se, vjerojatno, s
nostalgijom i zaMicu, sjeaju dana
Ottawe i Lisabona 1951. — 1952
godine, kada su njihovi prethod-nic- i,
tadainja "trt mudraca" na c'tlu
s AcrcIom Harrimanom, imah
mnogo povoljnijc" uvjete za rad
Na putu razoruzanja nepremostivih prepreka
New York Noa scriia raz-goor- a
o razorulanju namei'c po-non- o
pitanjc koje se tako ccsto
postavljalo u toku mnogih decenija
veza i Istodne Nemadke, o : svietskoe sukoba. a nosebnou toku
i . . , .
.
re
i
i
i
1
i
I
3
'
—
d.ek; ad.e rkoja j. e no" sil.a ob. i:l.jcz_je zao--
stravanja nlaunog rata i ponovnog
smirivanja u medjunarodnim odno-sim- a
Jma Ii izgleda da se ovaj naj-sloien- iji
od snh svjetskih proble-ma
rijeJi u doglednoj perspektivi
Kao i dosad odgovor skeptika
ostaje da je sporazum "ncmogud,
jer je uzajamno inrebljisanje sa-sta-- ni
dio ojckoe nara%i" Za
sxe ostale — a to znafr za najscci
Kanada prikljuciti zapadnim drzavama
naoruzanju
ugovor jos nije ah
svi izgledi da bi
mogao konca ovog
izveitaju
kale da
uvukao za- padnih Kanada, Ле--
na slohodu
Hitlerovog- - generala
Time se ieli revi. miniira
iale tun remenuna zatcgnutoj.ti
i opasnosti, sasvim jasno.
onda bilo lakSc nalaziti jedm
strnu ltmju i izgradjiati za
nicki stav u okviru jednog bloka
USA ne pristaju
Cinjenica jc, ce trojita
sojim sastanctma, koji ;urw
poveli u Palai Chailot, morati
razmotre nilta manje ncgo amen
ki, britanski, francuski, zapadno
пјстаЛ.1 i talijanski plan o prila-godjavan- ju
Atlantskog pakta novo;
situaciji, kao i drugih,
prcporuka, koje se zasad po
nekim bitnim pitanjima Iaiu kao
u vredi. To goon,
se akcija prilagodjaanjc
zahtjevima полс situacije da-na- s
sucxaa s onim istim, nenjeic
problcmima, s kojim se suoCa- -
sog poJctka Na som pr-o- m
sastanku u Parizu
izraziia su glcdiJtc, ne-ophod- no
Atlantski pakt razvije
soju djclatnost e-konoms-kom
i kulturnom polju Ta-k- ve
op!c se ponavljaju
mjesecima, zasjedanja u za-sjedanje,
dosad nije bilo znaka
ncke efc suglasnosti o tome,
koji nadin razijati aktnnosti t
u kakom odnosu stajale
prema jo5 mijck predominantnim
djclatnostima NATO-- a лојпош
polju,
(Mastaak S
nema
u UN — jedna ('injenica ostaje,
medjutim, ncpobitna, a
uko sporazum driaw izgleda
bhzi lako ostvarljiv, razoruia
njc fakto postaje jasniji kurs
u njihoxoj praksi.
Takozsani Istok i Zapad nisu se
formalno dogoonh da smanjitt
ssoje ratne broj xojni-k- a
pod oruijem, Sovjetski
u nekoliko navrata poshje
StaIjmoe smrti ratio kontigente
mobiliziranim kujama i sada u
toku najvedi zahvat u tome smislu
— 1,200.000 ljudi zamjenjuje
svoje chilna odijela
raspoloicnju, opozi- -
dio kako obicruh stanosmka naic riona vecina u атепЛот Kongrc
plancte tako i vlada predtaIjcmh (Nastaak
ce se
lzraela
javCljaanaddaianposPtroejsis mogOudttnaowste iIikIatahBjaritanijda,ireSkjetndo. Dzairnitae-vd-ea padnimKdanrzaadvaamparikuljundaiorzua-- -- I resovane za takav ugovor lanju lzraela. Stvarn tkv , u veZl loa premijer
postignut,
su se on
postici do
meseca.
U Canadian
Press se bi takav u-go- vor nekoliko
driava
Pustili
ne da tn
za
ali je da
je
ed
da na
tu 20
da
niz pojcdi-nani- h
rogovi sc Јд
za NAT-O-
a
mm
va od
tn mudra-ca"
da jc
da
na pohtidkom,
konstatacijc
ef iz
all
na
te
bi one
na
na str
to je da
ne
mti
de se
de
budzcte ill
ah Sa
vez je
je
uniforme гл
U izbornom
na str 3)
u
iz
su
se
ka
nadske vlade St Laurent iz- javio je, da ako se dodje do
sporazuma u vezi naoruza-nj- a lzraela, da to nede biti
samo iskljudivo akcija Ka-nade,
vec kolektivna akcija
zapadnih driava.
Prema izveitaju objaljo- -
nom u Associated Press Iz-rael
je uputio apel na Tita
da on utide na Nassera. pn-- Britanske vlasti su. na i Hkom nosete Juiroslaviii da
u d r.f~ teis сл v- - I preporuku Nemadkog odbo-- , dodje do direktnog kontakta
fceteve nagtade za fizikv. Uz EA-- 1 ? za ratne z,°jne. oslobo-- ; izmedju pretstavnika Izxa- - sonow fetegrafifu naJazj sei jedno ' di,e Keinno,tJ Bruchart. Hi-- ela I arapskih zemalja u po--
Eiefwve ptsew TeL Tu je i t,erovoK Kenerala. koji je gledu situacije na Srednjem
pkme kfe fe Tesla ? tim wadjen na srart zbog Isteku. U izveitaju s kaie
posdom m priel,u. атегк ub,ianJa engleskih avijati-- da je ministar lzraela Aneh
cara za vreme Drugog svet- - Levavi u Beogradu ved pre- - Nasavak na ar 2t skog rata. dao Ukav apel Titu.