Nase Novine, October 14, 1981

              ,ii&?t,
Л
1ЛЈТрЧЈЧЧЈР'Риччџм1џрр,ЈШ11Ч1И1 MHMwiiMpiju
VOL. 50. NO. 28 (467) TORONTO, ONTARIO, WEDNESDAY, AUGUST 1981 50 CENTS PER COPY
Svet je opet bio zapanjen.
Sta se desava na Bliskom
istoku? Zar je Reaganova
administracija zaista toliko
neodgovorna?
"Nase novine" izlaze svake
nedelje normalnim uslo-vim- a. "Presko6ili" smo
nekoliko izdanja zbog strajka
kanadskih postara, za to
vreme Reaganovi ljudi, on
sam, ucinili su toliko
neodgovornih besmislenih
koraka. Svet se pita da je
moguce da drzavnici jedne
tako velike sile bas nemaju
smisla za meru normalnost.
Pored otpustanja strajku-juci- h
radnika, pored pro-turan- ja
sumnjivog unapred
osudenog na propast bud-zet- a,
sa odlukama za pro-izvodn- ju
neutronske bombe,
sa pritiscima na vlade
evropskih zemalja za po-veca- nje
naoruzanja postav-Ijanj- e
novog atomskog
oruzja na tlo Evrope, sa
odobravanjem kriminalnih
bombardovanja od strane
Izraela, sa pretnjama novom
francuskom predsedniku da
ne prima vladu komuniste,
sa pritiscima na Kanadu
Meksiko, sa direktnim
negativnim stavom prema
"saveznicima" pogledu
inflacije ekonomske krize,
sa sve otvorenijim poma-ganje- m
hunte Salvadoru
вРб
Kraljevska komisija za
stampu, koju predvodi Tom
Kent, bivsi urednik profesor
univerziteta, predlaze, posle
duzeg proucavanja, fede-raln- oj
vladi da izglasa zakon
kanadskoj stampi.
Prema preporukama ove
komisije zakon bi trebao
voditi racuna interesima
javnosti ne smeo doz-voli- ti
monopol nad Stam-po- m.
Proucavajuci situaciju
Kanadi, Kanadska komisija
za stampu, pronasla je da
ogromnu vecinu novina
Kanadi drze rukama tri--cet- iri
velike kompanije. Ona
navodi podatke: od 117
drugih diktatora Latinskoj
Americi, sa raznim bloka-dam- a
izazovima prema
Kubi, Nikaragvi drugim
latinskoamerickim zem-Ijam- a,
cije im se vlade ne
svidaju, Reaganovi sluzbe-ni- ci
tvrdoglavo uporno traze
izgovore za unistenje
covecanstva ili bar za vece
lokalne ratne pozare.
Mnogi posmatraci mane-var- a
Reaganove admini-stracij- e
slazu. se da je
uklanjanje embarga na
avione za Izrael, nacin na
koji su se opravdavali 6ak
izvinjavali Izraelu, put
americkog sekretara odbrane
Caspara Weinbergera
London, na 6etvorodnevne
razgovore sa britanskim
sekretarom odbrane John
Nott-o- m, koji je planiran pre
incidenta sa Libijom, nije
slucajno veze sa provo-kacija- ma
americke flote
vodama Libije.
Weinberger je izjavio na
Londonskom aerodromu da
se vise nece sukobiti ame-ricke
libijske vojne snage.
vodili vojne po-mors- ke
vezbe na torn delu
zemlje. Obavivsi vezbe,
uputili smo se prema drugim
stanicama."
meduvremenu americki
Stejt departman uputio je
ostru notu libijskom vodi
Hwl
dnevnika, 88 nalazi se pod
kontrolom velikih kompa-nij- a,
od kojih su 54 dnevnika
pod kontrolom kompa-nije
Thomson Southam,
sto predstavlja 58. 7% tiraza
svih dnevnika.
Thomson Newspapers
poseduje 41 dnevne novine,
Southam Press 16 dnevnika,
Sterling Newspapers 10.
Torstar izdaje Toronto Star
19 nedeljnih Pored
monopola nad stampom ovi
trustovi kontroliSu neke
radio TV stanice.
Konrola nad stampom
veoma je jaka na engleskom
jeziku. Quebecu situacija
je bolja.
11111111111и11111111рШж1 [шЈсч Јлт)-?!н111111-
1
yilllllllliyiuly.SaiSE учР УЛ5!ВД11Ш1£љ__Јад
ШШВШШШеИшшШгжЖгЈшЗ
Muammar Gadafiju kojoj
se kaze da 6e SAD "svom
silom" izvrsiti odmazdu ako
njeni avioni budu napadnuti.
Stejt departman je pozvao
2.500 Amerikanaca, koji zive
Libiji, najveci brojnjih rade
za kompanije ulja, da odmah
napuste Libiju. Predstavnik
Libijske ambasade Parizu
izjavio je da se nikakvo zlo
nece dogoditi ameriSkim
gradanima koji zive Libiji.
Said Hafiana rekao je na
konferenciji za Stampu:
nemamo nameru da se
svetimo (Amerikancima) jer
mi znamo da pravimo razliku
izmedu vlada naroda.
Amerikanci imaju ista prava
kao drugi stranci Libiji".
Americke kompanije
Exxon Conoca Inc. izjavile
su da one nemaju nameru da
povuku Amerikance
njihovoj sluzbi Libije.
Sekretar mornarice John
Lehman rekao je da bi mu
Stampanje novina postaje
sve unosniji biznis jer se
oglasivaci (koji su sami
monopolisti cpsto puta) ne
interesuju za kvalitet
vernost istini te se troskovi
oko uredivanja prikupljanja
vesti smanjuju.
Komisija predlaze da se
intersu javnog miSljenja
slobode stampe sto pre
donese zakon Stampi koji
bi regulisao odnose izmedu
izdavaca javnosti zaStitio
narod od prepredenih
manipulanata sicardzija
stamparskoj industriji.
Izmedu ostalog ona predlaze
kanadskoj vladi:
toku godina da
"A sada ovaj.
bilo veoma zao da su
americki avioni pali
okrSaju. "Ovako rekao je
pokazalo se da ono Sto mi
imamo funkcionise bes-prekom- o".
Mnogi se jos secaju
razmiSljajuci najnovijoj
provokaciji da je Reagan,
odmah posle zakletve, dao
do znanja da ce SAD pre-ispit- ati
svoje odnose sa
Libijom.
Uskoro posle toga Stejt
departmana je procurilo da
nova (Reaganova) admin-istracija
smatra Gadafija
"najopasnijim 6ovekom na
svetu".
Reaganova administracija
sve otvorenije drskije otvara
put novom svetskom ratu sa
provokacijama na vise mesta
Africi, Aziji Latinskoj
Americi. Ove neodgovorne
pothvate najlakse ce spreciti
americki narod.
Thomson proda dnevnik
Globe and Mail njegovih
39 drugih novina Kanadi.
Da Southam proda
30 procenata svojih dionica
Selkirk Communications.
Zabrana svim kompa-nijam- a
koje imaju pet ili viSe
novina da gutaju druge
listove.
Usvajanje zakona po
kojem se zastitila neza-visno- st
urednika od vlasnika
novina povecala uloga
javnog misljenja korz Od-bo- re
za prava stampe.
Prisiliti razbijanje
regionalna monopola
Irving familije New Bruns-wick- u
Sifton familije
ИИ Ш PI
novina.
U CAST 50-GODlSNJ- ICE
"NASiH
NOVINA"
Mozda nismo dovoljno
istakli da nam se zuri
pripremanju izdanja "Spo-menknjig- e",
brosure koju
cemo izdati za dan glavne
proslave 50. godisnjice nase
stampe Torontu.
Nas dogadaji vec preticu.
Mnogo stvari ne dospemo ni
da zabelezimo nekmoli da
do kraja objasnimo.
Malo smo pisali peto-godisnji- ci pokretanja
cikaske stranice "Nasim
novina ma" organizovanog
nastupanja Jugoslovena
Chicagu stvaranju jugo-slovensko-amerid- kih
organi-zacij- a
od strane novih
useljenika. Oni pripremaju
piknik, 6. septembra, kojim
ce obeleziti jubilej.
Pripremaju se proslave
drugim mestima Kanade
Amerike.
Pored raznih vidova obele-zavan- ja
50. godisnjice
napredne rodoljubive
stampe Kanadi, ovog puta
zelimo da istaknemo pothvat
jednog naseg prijatelja
saradnika, koji zivi stvara
Italiji.
Josip Stanic Stamos
saradivao je "NaSim novi-nam- a"
prilazuci svoje
umetnicke radove formi
crteza vinjeta sa pesnid-ki- m
prilozima. Jednom je,
prilikom njegove posete
Kanadi urednistvu, nacuo
malo proslavi 50. godis-njice.
Jednostavno je upitao
da bi mogao izdati rukovet
svoje poezije ediciji "Nasih
novina." Mi smo se sne-bival- i,
bojeci se troskova.
Nas prijatelj, drug, saradnik
pesnik Josip Stanic
Stanios pripremio je sve sto
treba svom trosku izdao
"Biblioteci poezija" zbirku
svojih pesama, pod nas-lovo- m
"Pas visokog
drustva" cast slavu 50.
godisnjice "Nasih novina".
Mi smo osnovali tome
nismo mnogo pisali) "Biblio-tek- u
poezija" pri "Nasim
novinama". Prva knjiga
ove biblioteke bila je poema
"Mahovina" Miroslava
Antica. Druga knjiga cast
50. godisnjice je buket
pesama Josipa Stanica
Staniosa "Pas iz visokog
drustva". Sledice druga
izdanja.
Josipu Stanicu duboko
zahvalni sto je svojim stvara-lastvo- m
doprineo da se 50.
godisnjica "Nasih novina"
pamti slavi kroz njegova
dela.
Na centralnoj proslavi 50.
godisnjice Torontu podeli-cem- o
gostima neke primerke
"Psa visokog drustva"
Josipa Stanica Staniosa.
ii"i vWi.tiV
''
,.
26,
u
a
i
i
Ii
i
i
i
u
i
u
i
u i
П ћ £!
i
o
o
i bi
u
u
u
u
i
i
i
i
i
u
i bez
u
i
"Mi smo
U
dve
— i
i
i
i
i v
u
u
u
u
"Mi
i
i u
i
u
iz
i
i
i
u
i
o
i i
i u
— U pet
u
—
—
—
o
—
iz
i
u i
ili
u
— Inc.
u
—
—
bi
i
— dva
—
u
i u
0 Fl Q
U
u
u
a
o
u
i
u
u
i u
i
i
u
i
i u
—
u
u
i i
i
o
Ii
u
i —
i o u
iz
u i
(i o
iz
i u
—
i
smo
i i
u
iz
—
4
.
1 . f
1
.
'
'
'