Nase Novine, December 07, 1983

              1Ш1111Ш11111111111ШШ11111ШШ
VOL. 52, NO. 42(575) TORONTO, NOVEMBER 2, 1983. 50 CENTS PER COPY
MfssiiEeBiaaniiiuuinri м 1 1 itn и m t м 1 1 1 1 1 niiiiiiuaacsagiiiiMMiii i 1 1 м i n i м ii itiiiiumEESssBiisimum i м i м 1 1 1 мипмЕо-ЗЕзазвши-
п
1 1 m 1 1 it 1 1 1 1 1имит1в:з£:-- ::
,..,..,y.m..№..,.,i,..,.y..i,..,.,- -, iv.j-im.wliJ,JJJM.rjgWVU,,)L'a.agB5-
Snn
ЏШШ
U proslom broju "Na§ih novina"
doneli smo vest o ubistvu premijera
Grenade Maurice Bishop-a- . Posle
tog dogadaja dogodilo se nesto sto
niko u svetu nije mogao odobriti.
Iskoristivsi neslaganje u vladi
Grenade i boravak ameridkih stude-nat- a,
Reagan je naredio invaziju na
ostrvo na kom zivi 110 hiljada
stanovnika.
Tragedija naroda Grenade nije
pocela sa ubistvom premijera i sa
izmenom u vladi, nego sa iskrcava-nje- m
i gnusnifckim nadiranjem ame-rifik- e
mornacire.
Reagan i Pentagon nisu naSli ni
jednu grupu niti jednog pojedinca
koji bi ih pozvali da intervenisu u
Grenadi, nego su podmuklo, ne
se ni sa svojim lutkama u
Barbadosu i Jamajici, napali na
slabo naoruzan i goloruk narod
Grenade.
Sa svom tehnikom najmocnije
zemlje na svetu sa brodova i iz
vazduha osipali su vatru na sve Zivo.
Iskrcali su dobro opremljenu vojsku,
tenkove, teske topove, vojne heli-kopte- re
a iz baze u Barbadosu
uzletali su avioni sa oruzjem, bom-bam- a,
vojnim materijalom.
Reagan je hteo da pokale svoju
vojnu silu i premoc nad jednim
malim narodom ali se prevario u
габипи. Sav novae i ekspertize
ameri6ke tajne sluZbe CIA, пебе
uspeti u Grenadi da potplate makar i
malu grupu ljudi koja bi saradivala
sa americkim kolonljalistima. Tek
sada, posle nekoliko dana okupaci-je- ,
poceli su da iznalaze
sa kojima zele da obrazuju kvinslin-sk- u
vladu.
Predsednik SAD Ronald Reagan
pokuSao je preko sredstava za
informacije da umiri savest amerid-ko- g
naroda. Medutim prave infor-macije
do naroda nikad nisu stigle.
Vojska je zabranila novinarima da
dojaze u Granadu, oni su mogli
6ekati u Barbadosu da dobiju isfab-rikova- ne novosti. Kada su, na kraju
pustili jednog izvestafia, on je
morao da prode kroz sva "sita i
reseta" ClA-- e.
Tako je, na primer, i Charles
Mordica, upravnik medicinske Skole
za amerifike studente u Grenadi,
morao promenuti svoju raniju izjavu,
i6."da studentima nikada nije pretila
opasnost i da oni nikada nisu bili
ugrozeni od bilo koga u Grenadi, i
dovesti je u sklad sa Reaganovom
paranojom: "Uzimaju6i sve faktore u
obzir, invazija je opravdana".
Od polovine proSlog veka amerid-k- e
oruzane snage intervenisale su u
Latinskoj Americi i na Karipskim
ostrvima vise od sezdeset puta,
podevsi od okupiranja meksifike
teritorije 1846. godine do stacioni-ranj- a
preko pet hiljada vojnika u
Hondurasu, odakle pomaiu teroris-tick- e
akciie Samozivinih sluinika
protiv vlade u Nikaragvi.
Karipske ostrvske drzave nisu
bolje prolazile od kontinentalnih. U
prvoj polovini ovog "naSeg" veka sve
nezavisne karipske zemlje bile su
od'strane ameri6kih voj-ni- h snaga. Moze se slobodno reci da
je mladi ameriCki imperijalizam
uveibavao svoju agresivnu i ucenji-va6k- u
politiku prvo nad svojim
juZnim susedima. Ојабап posle II.
svetskog rata (i na габип drugih
imperijalistickih zemalja) on danas
preti celom svetu.
Kubu su SAD okupirale od 1899.
do 1902. godine, a zatim ponovo od
1906. do 1909. godine. Washington
1901. godine prisvojio pravo da
nadzire kubanske obaveze i ugovore
sa drugim drzavama, da intervenise i da se meSa u unutrasnje poslove i
da prisvoji luku u Guantanamo Bay,
koju joS uvek drzi.
Haiti su SAD okupirale 1915.
godine posle neuspele pogodbe za
prodaju ovog ostrva. Ostali su na
Haitima sve do 1934. godine.
Dominikanska Republika (koja de-li
ostrvo Hispaniola sa Haitima) bila
je okupirana od amerifikih vojnih
... Sea '".'.. ? ЛлЈv?lrt
1 s
шннннинннпламикмнотмИФММЧТгчЧЛКТПТТПППТТТПИаиЛ Ф.1Л.Ч1 ЈАЛЛ1''.Ч"ЛЈЛЛЛЛ". V W'ff JOt
Saveznici zlodinu. SAD Ronald Reagan i njegov
pajac prvi ministar Dominike Eugenia Charles invaziju
na Grenadu
snaga 1916. godine. Vojska se
povukla tek 1924. godine kada je
generala Rafael Trujila
koji je vladao trideset i jednu godinu
sa zverstvima koja se
ne mogu uporediti ni sa jednim
drugim diktatorom u Latinskoj Ame-rici.
nekim slu6ajevima Washington
je uspostavljao kontrolu nad Kari- -
bima i bez vojne intervencije kao §to
je slufiaj sa Puerto Rico. 1917.
godine Washington je "kupio" dan-sk- a
Antilles (sada americke Virgin
Islands).
Direktna upotreba атепбке vojne
sile na Karibima je 1965. godine
kada je tadasnji predsednik Lyndon
Johnson naredio iskrcavanje 22
hiljade vojnika u Dominikansku
da bi zbacili vladu Juan
Bosch-- a samo zato sto je on
simpatisao Fidel Castra.
R f#USA 0l KILOME"TR~ES"'10'00 ? ометрц s Лх-ч-О, ђл. rteT_:'i
I ST. J I Pea Airport] V' tegj Caribbean Sea ST. VINCENT: , fc м&ф
iSffllr GRENAPAa tf--Дг
I Ifell AMERICA (ХЈШ .A L
i шк РТлК '1'У' BARBApQsi GRENADA 7- - —
гШ'лжзоитнАМЕП1СА)'; f - ':".. :..."4
ЕШШИШШ St. Ш $ '-
-"7""::
"."' ШИШГОШ IPoint Salines I лл5 I
Caribbean "Ј~ '" u Д4рт - -- - - .- - _и-дИ8аВ- ави
instalirala
bila
George's
Calivigny
military barracks,
Egmont
Mjgosla VVfeekty
A CommLjnity i
ik-;wspap- er
Established 1931 i
11
ONTARIO, WEDNESDAY,
m шпнсозззовтип MniiitiuiiiigEsssEBiiiitiui n nminiusEE:SEMSimnm
savetujuci
pojedince
okupirane
..W.V..VXT& ..UIMi1. ."ЛЛЧЛ'. ' .' вОС!Х
u Predsednik
najavljuju
brutalnoS6u i
U
Republiku
, ,
IUCIU4 rl
) '
. '
'- -
мшдмаммииудшв
Poznata je атепбка vojna akcija
protiv Kube koja je u zalivu svinja
doiivela fijasko. Takozvanom "Ope-racijo- m uspeh" Washingtonu je
роб1о za rukom da zbaci vladu
Jacobo Arbenza u Guatemali 1954.
godine.
Osnovna strategija kojom. su se
americki agresori sluzili u Gvatemali
ponavlja se i sada u атепбкот
"tajnom ratu" protiv sandinisti6ke
vlade u Nikaragvi.
U svim slu6ajevima amerifike voj-ne
intervencije i invazije u Latinskoj
Americi upotrebljavan je izgovor koji
se bazira na doktrini Monroe-a- , po
kojoj se samo Washington mo2e
me§ati u unutraSnje poslove latin-sko-amerifi- kih
zemalja.
Pored Monroeve doktrine upotreb-Ijav- a
se za izgovor i takozvani
Ruzveltovzakljudak (Roosevelt Coll-to- v)
iz 1904. godine po kome
Washington daje sebi pravo da
intervenise radi "spaSavanja ameri6-ki- h
zivota i imovine". ZnaCi da je
Washington oduvek prisvajao pravo
da intervenise gde smatra za pot-rebn- o,
ali pod Reaganom ta vrsta
politike postala je glavno пабе1о
ameriCkih odnosa po celom svetu.
Za okupaciju Grenade Reagan nije
dobio potporu ni u Predstavnickom
domu, niti u kongresu. Mnogi
Republikanci ustali su otvoreno
protiv njega. Organizuju se javni
protesti po mnogim gradovlma
Amerike. U Kanadi politiCke partije
osudile su amerifiku invaziju uklju-6uju- 6i
i prvog ministra vlade Pierre
Trudeau-a- . Jedino je konzervativni
voda Mulroney pokuSao da opravda
Reaganove postupke. Voda Nove
demokratske partije Ed Broadbent
(Nastavak na st. 2)