Nase Novine, May 15, 1986

              .:u-V'-:.iv..u.,1,,ri-
M,L. .ч,у,лЖ5Дх,м w
Ш
w
t sssj л miiip '555 _j0 ЛдЈчв 'II II NCV
Konzervativna vlada donela je
Wilsonov budzet koji je jos pre gla-san- ja obecavao povlastice korpora-cijam- a. Smanjenje dzavnogdeficita
prebaceno je na leda radnog naro-d- a.
Budzet nije nista predvideo da bi
se olaksao veliki problem bespo-lic- e
ali je Wilson izjavio: "Pustite
otvaranje novih radnih mesta pri-vatno- m sektoru". Nista nije uci-njen- o
za omladinu zene, dva sek-tor- a
stanovnistva koji se tesko po-gode- ni
besposlicom. Nista zna-cajn- o
nije predlozeno za resenje
problema farmera koji nalaze na
ivici propasti.
Wilson je izasao susret banka-rim- a
iz Ciriha, Londona New
Yorka krupnim korporacijama, ali
je sav teret prebacio na narod.
Krupni biznis jetrazio od konzerva-tivac- a
porezne olaksice dobio je.
Korporacije su trazile da se bespo-slic- a
produzi odrzava na visokom
stepenu da bi im bilo lakse prego-vorim- a
sa siridikatima da bi sniza-va- li plate radnicima.
Dobio je gospodin Reagan: pove-can- o je izdavanje za vojne svhre!
Narod Kanade sa budzetom nije
dobio otvaranje novih poslova (rad-nih
mesta). Nije dobio postepeno
prestrojavanje poreza. Umesto rata
protiv siromastva dobio je vise to-pov- a. Umesto povecanja ekonom-sk- e
sigurnoti poboljsanja socijal-ni-h
programa, narod Kanade dobio
je smanjenje istih.
Konzervativci su jos od ranije po-zna- ti
po tome sto ignorisu potrebe
vecine stanovnistva, dok daju po- vlastice krupnom kapitalu. Umesto
da budzet smanji deficit na nacin
koji bi odgovarao vecini zaposle-nih- ,
umesto da otvori poslove na
taj nacin spreci odlivanje fonda
bespolesnicnog osiguranja Welfa-re-- a otvori mogucnosti za brzi razvi-ta- k
domaceg trzista; umesto da sma-nji
vojni budzet; umesto da zaustavi
odliv milijardi dolara na strane
profite; umesto da oporezuje super-profit-e
banaka, koje one dobijaju
sa odrzanjem visokih kamata ume-sto
da prikupi milijarde dolara od
korporacija koje nisu placale po-re- z, konzervativna vlada sa svojim
budzetom smanjuje deficit time sto
ce oporezovati radne ljude zene
jos vise milijardu pet stotina
miliona odmah, sedam po mili-jardi
narden'ih pet godina!
Vlada je smanjila drzavne tro-sko- ve ali na stetu socijalnih po-trebn- ih
programa.
Najvise provizija budzetu idu
za tim da od Kanade stvore atrak-tivn- u
zemlju za americki kapital,
narocito onaj koji je zaintereso-va- n
za vojnu industriju slo-bodn- o trziste. Razume se da pove-canj- e
trogkova naoruzanje gura
Kanadu integraciju sa SAd preko
rata zvezda NORAD-a- .
Kanadi je potreban narodni bud-zet
koji bi Kanadanima osigurao
puno zaposlenje, povisice plata- -
'-- Ц
, '"',-- „
ч . , 'w. ' . i ,. - ' .. "V? .л ..rk .л г-- ч ..-- .i i,... .
Ш i it,4 ? Vf ,J m
i
1 r
£
I
v
i
se
u
i
i
i
i
u
i
i
i
i
i
i
i
i
— i
a i
u
i
u
za
i za
za
u
i
u
HI
aw
-
'
.
-
M 1
V
ma koje na drugoj strani povecavaju
kupovnu moc. Zatim smanjenje rad-nih
sati ali bez smanjenja plata; do-brovol- jni odlazak u penziju sa ma-nj- e
radnog staza i povecanje penzi-ja- ,
masovni program socijalnih za-stit- a,
investicije i izgradnju stano-va- ,
programi za urbanizaciju itd.
Drugim recima, da se u bogatoj
zemlji iskljuci siromastvo, budzet
koji bi pokazao da Kanada moze po-stoj- ati nezavisna i na strani mira i
razoruzanja.;
Wilsonov budzet treba opozvati.
Masovne akcije pokazale su vec jed-no- m
konzervativcima da se budzet
moze ponistiti (slucaj prekrajanja
penzije) i od Kanadana se ocekuju
akcije protiv konzervativnog bud-zet- a.
KONGRES PROTIV
POMOCI CONSTRASIMA
Washington — Nastojanje americ-ko- g
predsednika Ronalda Reagana
da se nastavi pruzanje vojne pomoci
nikaragvanskim konfrarevoluciona-rim- a
izaziva zestoke otpore u kongre-su- .
Thomas O'Neill, poznati demo-krats- ki
kongresmen iz Massachuset-tsa- ,
izjavio je da bi pomoc od 100 mi-liju- na
dolara znacila katastrofu i sra-mot- u
za Sjedinjene Americke Drzave.
Reagan je u seriji prethodnih su-sre- ta
s kongresmenima predlozio da
se protivnicima sandinista u Managvi
dodijeli 70 milijuna dolara kao vojna
pomoc, a 30 milijuna u druge svrhe.
Jedan funkcionar odjela za antite-roristick- e
akcije u State Depar-tment- u
izjavio je, prema pisanju
agencije AP, da Reagan nije iskljucio
upotrebu sile protiv Libije. Pred
americkim kongresom taj je funkcio-nar
najavio da ce americka morna-ric- a
i zrakoplovstvo ponovo iduceg
mjeseca mozda izvoditi operacije po-p- ut onih koje su nedavno izazvale na-peto- sti izmedu Libije i SAD.
YUGOSLAV
COMMUNITY NEWSPAPER
ESTABILISHED 1931
VOL. 55, NO. 9 (689)
THURSDAY, MARCH 6, 1986
ASTAVITI BORBU ZA MIR
SPRECITI ISPROBAVANJE
RUISERAKETA
Kanadska vlada je preporucila
da se obnovi ugovor NORAD-- a i da
Kanada ucestvuje u americkoj
"strateskoj odbrani" (Strategic De-fence
Architecture, Phase II (SDA
2000). Ako se ove preporuke usvoje
to bi dovelo u pitanje opstanak ka-nadsk- og naroda i povecalo opa-sno- st
od nuklearne katastrofe.
Mi se pridruzujemo ogromnoj ve-cini
kanadskog naroda koja je pro-tiv
uvlacenja nase zemlje u ame-ricki
program "rata zvezda" i mili-tarizedje
svemira. Rat zveda i NO-RA- D
su nerazdvojni u njihovoj uza-jamn- oj nameni. Obnova NORAD-- a
uvlaci Kanadu u americki program
rata zvezda, sa tim stvara od Ka-nade
partnera SAD-- a u njihovoj
vojnoj strategiji "prvog udara". Na
drugoj strani Kanada nece u svemu
tome imati nezavisnu ulogu, nece
moci odlucivati kad je u pitanju mir
ili rat, zivot.ili smrt, nacionalni in-ter- es ilrizdaja.
Isprobavanje Cruise raketa stav-lj- a
Kanadu u polozaj poslusnog voj-nik- a,
bez prava bilo kojeg prigovora
u administraciji ratobornog Reaga-na.
Cruise program je direktno
ukljucen u Reaganoy rat zvezda i
njegove opsednutosti o nuklearnoj
nadmocnosti, njegovoj doktrini da
se moze dobiti nuklearni rat, ako bi
SAD-- e udarile prve i ako bi se stvo-ril- a
odbrana kojom bi se zastitila
odmazda za napad.
Kanada treba da sledi put mira i
da energicno prihvati moratorijum
nuklearnog isprobavanja, da bi do
dvehiljadite godine svet bio oslo-bode- n
svih nuklearnih oruzja.
Ako Kanada ne iskoristi sansu za
ucvrscenje mira u svetu i nastavi sa
kolaboracijom u isprbbavanju i
proizvodnji oruzja za masovno uni-stenj- e,
ako se stavi na stranu ispro-bavanj- u
Cruise raketa i rata zvezda
onda ce ona biti na strani rata i
agresije.
Umro drug
STEVO SERDAR
Primili smo tuznu vest daje
drug Stevo Serdar umro u Be-ograd- u.
Drug Stevo Serdar bioje is-takn- ut
jugoslovenski doselje-ni- k
u Kanadi i veoma zasluzan
organizator jugoslovenskog
naprednog pokreta i stampe.
Iz Kanade otisao je da se
bori protiv fasizma u span-sko- m
gradanskom ratu a po-sle- je
ponovo iz Kanade otisao
da se bori, zajedno sajugoslp-venski- m
partizanima, protiv
fasistidkih okupatora i njiho-vi- h
slugu.
Kao sto se nekada iznenad-no- ,
sapadobranom biospustio
medu partizane, tako je i pre
pet godina iznenadno dosao iz
Beograda na proslavu 50. go-disnji- ce "Nasih novina".
(OpSirnije o drugu u sledecim
izdanjima)
Americki predsednik Reagan nedavno je ratnim brodom Iowa oti§ao na Grenadu i otuda
je pretio Kubi i-Nikara-gvi.
U svom ratnohugkadkom govoru on se hvalio sa svojim plahom
u kom se ukljuduje pomoc kontrasima od 100 miliona dolara, istiduci podrSku teroristima
protiv vlade Nikaragve. Ameridki narod demonstrira u meduvremenu, protiv Reaganove
politike i ameridke intervencije u Centralnoj Americi.