Nase Novine, July 10, 1986

              Ж-- м ш. Шгр ,-;"из,- Тг v-- т Tfrf ..гч јч мегу рта 'т м-- ,rrs v' гдаг -"- сгч n,w :—:- -- 'Ц
ii f--Ш p"im?
i&fu {
дtf.3а№ m m
vs$
ш
1 i
w " vl I
,w
Ispred americkog konzulata u
Torontu od kako je deportovan
monstruozni zlocinac Andrija Ar-tukov- ic, demonstriraju neki jadni
ljudi. Demonstracije su dosfigle
kulminaciju 18. maja kada je ne-koli- ko hiljada jadnika protestvo-val- o
protiv osude na smrt na za-sluze- nu
kaznu, jednog od najve-ci- h ratnih zlocinaca u istoriji.
Hrvatski fasisti i profasisti iza-s- li
su na demonstracije u odbranu
kriminalca koji je pocinio zlocine
kakve istorija do sada nije zabele-zil- a.
Masovna ubistva Srba, Jevre-ja- ,
Cigana i Hrvata od strane usta-sko- g
fasistickog rezima ne mogu
se nicim opravdati.
Ustaske i proustaske elemente
u Kanadi a i drugde, narocito iri-ti-ra to sto je Artukovie jedini od
krupnih voda doveden iako kas-n- o, pred sud pravde.
Pavelic i drugi visoki ustaski
oficiri izbegli su narodne sudove
zahvaljujuci Vatikanu, koji im je
obezbedivaofalsne dokumente i
bekstvo u Spaniju, Argentinu,
SAD i druge zemlje. Pored Artu-kovic- a
pred sud pravde od visokih
ustaskih funkcionera izveden je
Stepinac, koji zvanicrio nije bio
ustasa, ali koji je viden saradnik
u ustaskim pokoljima nevinog na-rod- a.
Nas zabrinjava fanatizam mla-di- h
koji se ispoljava u odobrava-nj- u
ustaskih zlocina i moramo da
se pitamo zbog cega je nastupila
moralna kriza i pad kod ovih lju-di.
Kako se moze razumeti 18-togo-dis-nja
devojka Iveka Zelic, koja
kaze da je Marko Djukic bio u
pravu kad je sebe potpalio u znak
protesta protiv deporatcije Artu-kovic- a
pred sud pravde i kad kaze
da je Djukic "bio hrabar i pokazao
veliki patriotizam". Ona izjav-ljuj- e
novinarima da bi i sama uci-nil- a
isto. Ona je sa jos dvoje malo-letnik- a
od 23. februara provodila
svaki vikend pred americkim kon-zulato- m
u znak protesta protiv iz-ruce- nja Artukovica.
Sta je to sto ljude cini ovakvim?
Kakvi su to odgoji, koji cine ljude
fanaticima do ove mere? Sta ruko-vod- i
Josipa Gamulina da bude
predsednik "Hrvatskog komiteta
za ljudska prava" da odobrava us-taske
zlocine, svirepa ubistva,
zena i dece, najkrvolocnija iziv-ljavan- ja
nad zrtvama, dovodenje
saradnika u sfere gde ne postoji
ni trunka ljudskosti i covecnosti?
Ali nije samo kod hrvatskih us-taskih
elemenata ostao fasisticki
zloduh. U demonstracijama je
ucestvovao i Ernest Zundel, fasi-st- a
koji je bio osden u Ontariju za
vredanje zrtava fasizma.
Medutim, hiljade Hrvata, koji
su istog dana dosli na Festival fol-klo- ra ispred opstinske zgrade u
Torontu, odbili su da ucestvuju u
ustaskim demonstracijama i da
daju podrsku ratnom zlocincu Ar-tukovic- u!
Kanadsko-hrvatsko- m
YUGOSLAV
COMMUNITY NEWSPAPER
ESTABILISHED 1931
55, NO. 18
THURSDAY, MAY 22, 1986
Muslimanima citaocima
cestitamo praznik Bajram i 30 dana Ra-mazans- ke Vaktije od 10. do 8. juna.
Bajram-nama- z ce se klanjati u ponedeljak,
9. juna u sati ujutro.
O WA]
U Nacionalnoj arhivi u Washing-ton- u
pronadeni su dokumenti koji
terete Kurta Waldheima da je kao
oficir potpisao dva izve-staj- a
o partizanskoj aktivnosti na
osnovu kojih su samo posle 48 sati,
spaljena tri sela i 114 oso-b- a.
Predstavnik Svetskog jevrejskog
kongresa izjavio je da ovi izvestaji
pronadeni u Nacionalnoj arhivi
predstavljaju prve pismene dokaze
koji terete Waldheima za ratne zlo-cine
u Jugoslaviji.
Jugoslavia je trazila da se Wal-dhei- m
izvede pred sud da bi odgo-vara- o
za unistenje sela Krupice,
Gornji Blavan i Donji Blavan koja
se nalaze izmedu Stipa i Kocana na
dan 14. oktobra 1944. godine i za
ubistvo 114 ljudi, zena i dece.
Ovaj zahtev za izrucenje Wal-dheima
bazirao se prvenstveno na
osnovu svedocenja zarobljenog ne-mack- og kapetana Karl-Hein- z Eg-berst-Hilk- era,
koji je obe-se- n
zbog pocinjenih zlocina.
Waldheim, naravno, porice sve
ovo i kaze da ne poznaje Hilkera.
Waldheim je izjavio da je on kao
porucnik pripojen visoj nemackoj
grupe "E" kojoj je podno-si- o
izvestaje ali da su pret- -
Preko devet-stotin- a mladih hrvatskih folklorista ucestvovali su na
folklornom festivalu ispred op§tinske zgrade u Torontu. Organizatori ovog festivala odbili
su poziv hrvatskih ustasa da demonstriraju pred americkim konzulatom.
VOL. (698)
"Nasih novina"
posta
maja
8
nemacki
ubijeno
kasnije
komandi
njegovi
OKUMENTI
HEIMU
postavljeni odlucivali o vojnim
operacijama.
U dokumentima stoji da je Wal-dheim
potpisao izvestaje u kojima
se govori o "jacanju banditske (tako
su Nemci naziyali partizane) aktiv-nosti
na putu Stip-Kocan- e" i o "po-jacan- ju banditskih (partizanskih)
snaga na podrucju Stip-Kocane- ".
Advokat Eli Rosenbaum kaze da
je "Waldheim morao znati sta znace
ovkavi izvestaji jer su mu bile po-zna- te naredbe za odmazdu prema
stanovnistvu potpisane od strane
Hitlera i komandanta armijske
grupe E, generala Alexandera L6-hr- a.
48 sati posle izvestaja tri sela
su bila unistena a stanovnici zver-s- ki
pobijeni.
Kurt Waldheim je licno uneo u
svoj dnevnik Hitlerovu komandu o
odmazdi prema stanovnistvu.
Drugi dokumenat u kome se na-la- zi
potpis Waldheima govori o jed-no- m
drugom slucaju gde su 739 par-tizan- a
bili ubijeni i 94 zarobljena
iako su pronadena samo 63 oruzja.
"Mnogi, ako ne svi ostali, — vise
od 700 dusa — bili su nenaoruzani
civiii i to je gospodih Waldheim mo-rao
znati", rekao je Rosenbaum.
SVECANOST U
JUGOSLOVENSKOM
PAVILJONU
U VANCOUVERU
"EXPO '86":
HVALA
ISELJENICIMA
VANCOUVER, 4. maja (Tanjug)
— U jugoslavenskom paviljonu na
svjetskoj znanstveno-tehnicko- j i
kulturnoj izlozbi "Expo '86" u ka-nadsk- om gradu Vancouveru od-rza- na je prvomajska svecanost na
kojoj je govorio jugoslavenski am-basad- or
u Ottawi Vladimir Pavi-cevi- c. Govoreci pred vise od 200
gostiju, iseljenika i prijatelja Ju-goslavi- je, Pavicevic je naglasio
veliku podrsku i pomoc iseljenid-ki-h organizacija u Kanadi u iz-grad- nji jugoslavenskog paviljona
koji je otvoren tjedan dana prije
roka. Na svedanosti su govorili i
sef jugoslavenskog paviljona, ge-neral- ni konzulu Vancouveru Ni-kola
Jelinfcic i njegov zamjenik
Slobodan Zaric.
Veliku svjetsku smortu nauke,
tehnike i kulture "Expo '86", na
kojoj sudjeluju 53 zemlje i detrde-seta- k teritorija, saveznih drzava i
multinacionalnih kompanija,
otvorio j e birtanski princ Charles.