Serbian Herald, September 02, 1947

              I!
--4
CTPAHA 2
satgjfeggj МНШИШШМ бимкил' , ftitiMflfflfMl'IftHrtffiWliniMntl тГгпггг № ш&&ш&-?1~&-#-
&
Српски Гласник
(Serbian Herald
Publiehed twice weekly by Srpekl Glaenik Publlehlng
Company —proprietors In the Serbian language at
200 Adelaide St., W.f Toronto 1, Ont.
Излазв сваког уторка п петка
Сва писма п чекове треба слатп иа
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Рукопнсн ce ие враћају.
Доппси без погппса се не примају.
ВИНДСОР И ВАНКУВЕР МОП БИ БОЉЕ
На другом мссту у овом нздању нала-з- н
со прсглсд рада наших организацнја
Савсза каиадских Срба за Српски Глас-ни- к.
Нодаци н оцсиа којо jo у то.м чланку
дао администратор друг Никола Нпанишс-iui- h
нрло су иоучпи н значајни, и трсоао
ои нх проучнтн свакн наш члан н члани-ц- а.
Друг lliiaiiniiiciiiih јс у праву кад ка-ж- о
да јо рад у гснсрално бно добар. као
н у томс, кад кажо да јс ту бнло н исмар-HocT- ii
у нским колонијама и организаци-јам- а.
Рсзултати рада н за фоид за лстно
лздржаван.о ношшо п за обианлаио ирст-илат- а,
када се узму заједно, ппсу лонш,
али опи су могли бити далско п далепо
бол,н. To he бсз сумн.с свакам битн јасно
док мало иоглсда тс рсзултатс. Л да су
рсзултати у геисралио доири, можо со за-хпал- пти
малим и срсдњпм организацнЈа-м- а,
U само јодној великој. Од псликих ор-гашшц- ија
једини јс Торонто који jo nch
учинио добро спој дсо, п код тога нијо
остао, исго lie учииити још у овој ссзопи.
Срсдњо оргаиизацијс које су такођс, прс-м- а
својим могу1шост11ма учшшло спој до-б- ар
дсо, то су оргаиизацф У Ксланду.
Хамилтоиу U Моитрсалу, а малс, Мауи-тс- н
Нарк, Норт.Колборн, Кркланд Лск,
Чадам, Иорт Артур и Нораида, онс су нрс-маспој- ам
снагама учинилс још пшио нсго
ли one среди.е.
Организација у П.шдсору вс-h-a jo ма-ка- р
ссдам пута иего оиа у Чадаму, пст
пута псго она у Норт Колбориу или Мауи-тс- н
Парку. Она jo ueha псго спо три зајед-н- о
Исланд. Хамилтои и Монтрсал, a ор-гапиза-
ција
у Ваикуиеру nelia јс нсго она
у Торонту. Оиа jo ncha исго нсколико дру-ги- х
заједно. Ианкувсрска органпзација
noha jo макар чсшри пута од оис у Иорт
Колборну, а напраиила јо тамаи толико ко-ли- ко
Норт Колборн, као што јо Виндсор
толико колико н мали Чадам.
Ту јо дакло очоиидан добар рад и зау-зиман- .о
на јсдној страии. и номарност на
другој. MobyniM, 110 жолимо лш са оинм
pclni да Ииндсор и Ванкувор имају ман.с
заслуга у издржаваи.у ипше ношшс пего
што имају друга мсста. Нанротпв. бсз
Вшцсора, Торонта и Ианкупера ми уоп-шт- о
но би могли имати нопиио. У томо ho
со, бсз сумн.с. сложити с нама спи иаши
члаиопп у малнм и велнким организаци-јам- а.
Осим тога. ми знамо да су органи-зацнј- о
у Гишдсору и Ванкувсру одржава-л- е
нзлсто у другс спрхо у којо остало орга-низац- ф
СУ морале. Томо би со могло
додатн it то да су иостојали и иски други
fini.nnrm. кпп што io лобити слободан дан
и мссто којо иису заузоло nch нско дру--
гс оргаиизацпјс и слично. ио свс то шши
ис зиачи да ту. досада. у оиоч ишшил р..-д- у
liujc било прнличпо доста н исмарнос-т-и.
Ссзона летњсг рада. то јсст летљсг из-др;кап- ан.а
ношшс ннјо са овим запршсна
и лш псрујемо да ho 11 Впндсор и Ванкувер
понравитн до краја ову слику да она нз-глед- а4
бол.с ucro што изглода сада. А ми
ово написасмо да их на то нотсетимо, јер
iioniiiia са овнм што јо досада учињеио
ццјо осигурана. као што нн борба иротипу
фашнзма н реакцијо а за ооли и слобод-iiuj- ii
жнвот linjo завршсца.
ПОМОЋ ФАШИСТИМА
Ирстсодиш; владе Мсконзи Кииг из-јав- ио
јо у Отавп прскјучс да јо примно за-хвали- ост
од протседника грчко владо за
noMoh коју јо Каиада дала Грчкој у изио-с- у
од чстири милиона долара. Нретсеишк
пшкп пл.по Мпксимос kjukc да со "пскрс- -
но" захпа.гујо иа интсрссовању Каиадс
за "помератно проблеме" Грчке.
Кападска плада дала јо помоп такођс
Аустрнји н Нталнјн. Тако оиа помажс
оио који су бнли иа стрдни Хпт.ура за
врсмс рата. и оно којп данас хитлсровски
гпрапљају и пладају над грчким пародом.
Прстседпш; грчке пладо у јодиом пасусу
својо захпалности покушапа да прш;а.ке
ову помоћ као помоћ грчком иарогу. али
одмах у другом јасио ка;ко да јо то помоћ.
грчким фашистима. "Грчки иарод. . . на-рочи- то
јо захпалаи оним иацпјама које му
дају драгоцону iiomoIi у овом крнтичнолг
врсмсиу. када јо стпар слободе п његовл
сама иезаписност иа коцкп". — кажс
Максимос прстссдннку каиадске пладс
Кингу.
ЗАШТО АМЕРИЧКЕ ВЛАСТИ СПРЕЧАВАЈУ СВОЈИМ
ГРАђАНИМА ДА ПОСЕТЕ ЈУГОСЛАВИЈУ
Делегацнја америчке омл.'.-дин- е
воја се налазн на Свет-ско- м
омладвнсЕом фестнвалу
у Прагу, затражила је од
аисричсвх властп дозволу дз,
посети Југославију. Амернч-к- е
власта су јој то усвратнле.
Тим поводом спољно поли-тичк- п
уредвпв Тавјуга иише
да ово ппје првп пн јединн
случај оваквог поступка аме-ричк- нх
властп, п да овапвн
поступцн свасако ипсу звас
моралпе сиаге "амернчке де-иократвј-
е".
Пре неколико
месеци јсдпа група студената
Харвардског упнверзитста за-тражи- ла
је впзу од америч-ки- х
властп са желлм да ради
на омладпнској прузп у Ју-гослави- јн,
н амернчке власти
су и тада одбпле пасош са мо-тивацпј- ом
да је у Југославп-ј- и
несигурпо стаи.е и да амс-рпчс- и
претставницн нису у
стаау да пруже заштнту аме-рички- м
државллниуа у Јуо-славиј- н.
Лпализпрајући разлоге за
опакос поступке амсричкнх
втасти, спол.110 политнчкн
урединк Танјуга подвлачн да
ш се после две три годнне
uiimeiba најордннапнијнх из- -
мшиллтина о Југославнји,
америчка демократија нашла
у врло иезгодној снтуацнј"
када бн се иенн државлани,
a у првом реду америчка ом-лади- на
на лнцу места увери-л- и
да је рташе у Југославији
дијаметрално супротно оно-м- е
што оин читају нлн слуша-ј- у
у Аиерицн- -
Лмсрнчке новине, иочев од
Хсрстових и Маккормнкопнх
на до "иезависинх" а ла "Њу-јор- к
Тајмс," којн су чссто
разиим каналниа везани за
службснс кругове, већ годи-нам- а
пишу управо нсверова-тн- е
стварц о ЈугослапиЈн.
Они измишллју вестн наро-чнт- о
о глади, о ревотуцнји,
затнм о прогопнма Хрвата,
iiporoiiuua СрСа нли о прого-нин- а
анеричких дрисапллиа,
оила о покпетнма апмпја нли
о ирстстојећсм упаду у Тјст.
iviipyiiiKy или ])чку. иидили-irhi- i
л.1 ce to спе чиии ла се
Југославнја омразн у очнма[
амсрнчкнх грагана, споллт
уредник Танјуга указујс ка- -
кпе фаптастнчне размсрс могу
узетп тасве измишл,отш1с и
паводи случај члаика iickoi
Иојсса, који су донели свп
амсричЕп листови н у комс
IIojcc тврдн да је недалеко од
Пеограда "но са четпицима
Дра;кс Miixainoniiha, којн
ЗЛ0ЧИНЦ.И У БРИТАНСКОЈ
ЗОНИ СПРЕЧАВАЈУ ПОВРА- - т ШБЕГЛИЦА
БЕОГРАД. - Пос.с стра-шни- х
мука и тсрора, пз лого-р- а
у Миистсру, у брнтапско)
окупацлоној зопи, вратила сс
нова фупа репатрнраца, чла-нов- а
чстничеих формацнја
Еојн су побеглн заједно са
оЕупатором пз Југославије.
IIo доласку у ЈугославнЈу ре-патрнр-
дп
су добилн хран)
за два месеца, подел.ен ни јс
велиЕн број пакста п, пошто
су се неколнко дапа одмара-л-и
у ирнватиој стаплцп, от-путова- -iu
су својим кућама.
Репатрирди нз ове групе.
Еао и из ранијих, причаЈу о
страховптом тсрору који у ло-гор- у
за Јтселена лица вршс
ратни здочннци према свима
oinijia Еоји пзразе жел.у да се
врате у отаибину
У овии аЕцнјама ратне зло-чнв- це
нн мало нс спрсчавају
енглсскс логорске власти.
Басо Манднћ из Колашнна
прнча да je у логору у Лнн-ц- у.
свакп онај Југословен ко-ј- н
бв нзразно желу да се вјж-т- н
својој Еућн бно врсмлаћен.
Др. Ковачић. усташа, који јс
радио у болницн у Лннцу
хтсо је да га Ј"бије због тога
што ie оиучно да се впати у
отаџбнву. Ннкола Тришнћ.
ссллк из ирлипа у Ш срон-ји- ,
прнча:
— Једног дана прошлс го- -
Ебсшју да he бити гласаас
ко желп да нде кући. Уочп
тога дана злочинци су зашли
у бараке где су оштрнлн но-же-ве
за оне еојн су се изјас-нил- и
за одлазак. ifa дан гла-сањ- а
јчуан vajop нзјаснио се
за новратак у домовнну. Чим
je nocte гласања извшао пред
барак} ва н.ега су вавалили
четнвчЕл злочинци и читавог
га нсеклп ножеввма.
СРПСКИ ГЛАСНИК"
располаже са 70.000 л.удп п да су тп амернчкн државллни
да he до пролећа у JyrociaBii
ји букнути револуција. Оли не и Срема koju су своЈсвре-сам- о
петнаест дана доцннје мено жпвели у Америци, a
Дража Мпхаиловић је ухаи- - којп су се пре рата вратилп
Степннчевог суђеа америч- - та бплн стубовп Хптлеровог
пе новнпе cv тисале о стпаш- -
iiiiM мукама којима је Степн-па- ц
бно подвргнут за време
пстраге, п ако је сам Стспи-на- ц
изјавно да ce с н.нм лепо
поступало. Но врло често и
одговорни претставници аме-рпчк- их
службених кругова
протурају слпчие вестн- -
Иама су још у памети ра-зп- е
произвол.не изјаве држав-но- г
потсекрстара Ahecona,
као н самог Патерсона, бив-ш- ег
америчког амбасадора у
Југославнјн, н других.
Да бн иотврдилн сврје иа
воде о песређеном стаау у
Југославнји и о "лесигуриос-тн- "
којој су изложенн амери-чк- н
грађаин у Југославнји.
америчка штампа, иа чак н
одговорнн америчси кругови
позивају се на иске амернчкс
грађане појс су југословенски
судовн осудили. Тако на при-мс- р
у иотн амернчке амбаса-д- е
у Беоргаду од 22 јула чи-н- е
се нокушајн да се докажу
прогони амернчкнх државља-н- а
тнмс што је Пван Ннитер,
ансрнчки државллнни, Хр-ва- т
који се јс родио у Лмерн-ц- и,
осуђен у Југославнјн на
20 година робнје. Но Нин-те- р
није осуђси зато што је
амерички државлдшш, иего
зато што је био чла илегал-н- с
усташко-крижарск- е груне,
и што јс као такав организо-ва- о
тспорнстичкс акције-Пните- р
je јавно обсћао по-мо- ћ
амернчког коизулата у
Загребу, у цнл.у да придоби-ј- е
вшпе л.удн за свој злочи-начк- н
рад. Као дал.и доказп
о "прогонима америчкнх др-жавлл- на"
наводе се некп
амсрички државллии којн се
налазс ннтсрниранп у југо-словснск- нм
логорима. Међу- -
тим, у Ноти, као ннтн у амс- -
нс спомии-- е у
Југославенско-Бугарск- и споразум је
допринос Балкану
Лрпдон. — Лоидоискч
"TAjMC" објавио је оппш-ра- н
посвсћен спора-зум- у
између Југославије u
Бугарске, заклучсиом иа Пле-д- у.
Лист истнче да јс југо-словснсЕО-бугар- скн
споразум
у толпео важнији што онвше
дпнастијс ПугарсЕС н Југо-павв- је
ппкада у нрошлоств
нису успеле да створе мврпс
одпосе нзмеђу две зсмље.
Наглапшвшн да је ствара-ii.- e
заједпичсог војиог фроп-т- а
у току ослободилачЕог ра-т- а
добвло свој пуни
за оствареље мира на ПалЕа-и- у
једппо што је
бнло imnpaheiio да.1еБосеж-ни- м
политичкнм вромснамз
— "ТАЈМС" Еаже: "Нз обе
:iei ув1ои.ене су дннаствје,
Иравдз. орган Срба у РумУ'
нпјн лоносн ову вест:
Није први пут пгто нам је
у тсшкпм данима iipiticsao у
помоћ наш вслнкн сјхсд Сов-јетс- ки
Савез.1945 годвне
примили смо 30 хнллда ваго-н- а
житарнца, 1946 пркмила
смо исто велику помоћ из
СовјетсЕог Савеза, а сада
нам је наш источнн сусед
упЈТно 6000 агона жита ч
2000 вагона кукуруза.
"Дало нам се колико смо
тражвли" — билс су пре р-- чв
Георгиу Дежа. мвнистра
трговнне н нндустрије, вос-л- е
из МосБве. До?
су всев, познавајулн врло до-бр-о
иагау всхранбсну CfTj-s-- "
ннју, хтели да зараде на гва-ко- м
нашсм залогају. дотле
нам СовјетСЕв Савез даје ео--
лпко смо тражвли и то нод
ловагнвм платежннм условн
иа.
"Влада CoBjeiCEor Савеаа
не сматра овј- - комвенцију
трговачком транзакцијом —
рекао је Мнкојав, мпиистар
трговинс СССР — мћ као
помоћ дату Румунијв" Сов-јетсЕ- п
Савез ве продаје нам
ради зараде. већ да нас пс- -
ii
у ствари Неицц из Војводп- -
тегкЈп.1 н none тога постали
државллпп Хптлерове Нсма-чк- е.
Осврћућв се на далп
оиплепп пзговор амерпчкпх
одговорппх кругова којим
мотивишу одбпјаае nacoma
за алерпчБе држав.глпе гоји
желе да путују у Југославн-ју- ,
тобоже зато што америч-к- п
граћани пе могу да изра-жавај- у
својс полптпчео
спол.но политнчси
уредвис Тапјуга потсећа да
су у току првнх 8 месецн ове
године Југославију посетнла
34 амер]Гчка иовинара, н да
даиас у Јогуславнјп има та-ко- ђе
већи број амернчких
и д1угих грађана Лме-рнк- с,
којн потпуио слободно
мог) да нзрзжавају своје по-лнтич- ко
мншл.еае. Ово
изражаване мишллил
внди се из IIOBHIICEHX пзвеш-тај- а
амсричкпх дописписа пз
Геог]1ада, који чссто пута на
тај "слободип начнн" прика-зуј- у
ствари друкчије него
што су. Међути.у, можда аме-рнчк- н
претставинцн сматрају
слободним нзражаваи.ем мн-ш.т,сн- .а
дрске ннцнденте vajo-р- а
Рамза и каплара Флорска,
или шпијупскн рад Придоио-ва- ,
који не бн могла подпстн
и u једна америчка држава, a
камо ли једна суверсна п ие-завис- иа
држава као шго је
ЈугославиЈа.
OcBphyhn ce иа један пови
нзговор, нсто тако бедаа, ко-ји- м
се одбијају пасошн аме-рнчкн- м
државхаинуа за пу
тован-- е у Југославију, пзго-no- p
у коме се тврди да је ју-гословеп- ски
саобраћај рђав н
да "нема хране", спол.ио по-литнч- ки
урсдник Тапјуга пп-п- е
лл ie захвал.У1ућн оадном
херонзму радннх маса Југо--
рнчокј штампн се славиЈе. caofipahaj Југосла- -
на
уводннк
зпачај
чн11.снпцои
повратка
ииш-л.ен.- е,
но-вина-ра
сло-бодн- о
синбош аутоЕратске Biacni
Еоја је увек вндела Еористп
у пссрећама свог суседиог
cynapHnEa."
"TAJMC затпм подвлачи
да оба иарода ocehajy да сс
суЕобп, којв су међу ава
тзео дуго Сеснелв могу сада
јсднои за увек оЕопчатв.
"Треба врвпвсати у заелугу
комунистичЕИУ вођалз у Co-фп-јв
н Београду што су уме-л- в
да дају пзраза овон дубо-ео- и
н често пута вејасво
осећалу о насталој пролевп.
Из тога pas-tor- a ова су пове-л- н
југословенске и бугарске
масе Еоје пвеу комуввстнчке.
"ТАЈМС сматра дак да
је највећи звачај споразууа
у томе што he он створити
нут за ширу јужно словснскч
помогве до нов жетве. Прн
оценн ов номоии не смемо
лбппапитн иа велвке штетс
нанесене Совјетском Саез
од стране фашистичкнх хор--
ди, не смсло заслравитв да
с) у СССР хитлристичкс
хорде вајвише рушкле в да
je cywa у Совјетсвои Caes)
нанела орвличну штету у во-.оири1е- ди.
Овои рутвлач-ко- х
раду ирвдружвле су се
и Антовесвове бжаде, ој су
покужале, ако ј to ногув да
надхаше сао госводарс вј
Берлнна.
Иостав-- w ее аитав, аавпо
нас нвЈВ иликн сусед ваа
тако свесрдво вмжаж easo
су joe недавно старе маде
Румуннј учиивле се да ру-мунс- ки
народ онрзне Совјет-ск- в
Савз? Водил се иајврв-лавиј- а
вампака клевета и ла-ж- и
вротнв Совјетског Сае-за- .
Наша coouia иолнтика
вр 23 ашгуста 1944 годнве
бнла е уир"а иро§ик Со-јетск- ог Савоа и учвиило
см да уав1иствчж дипвжу-р- а
АмоиескЈ--а добвје добар
терен.
Одговор ј рло јдноств-вав- .
Даиашиа Тумуппџ ниј
више оша иредратиа. воау-феудал- ва
РумЈ-виј- а. ојо
ПвввввввввввВвввввввМ'
внЈи одавно иориалнЈоваа u
да нзговор да у Југославијп
неа храие итирииа env хпио
крианЈу нзвесннх амепнчкпх
кругова. Овога пролепа, ка-д- а
је прехранбена снтуација
у Југославијп занста бнла те-шк- а,
амерпчко минпстарство
сполиих послова устало је
протпв предлога Унрс да се
поша.м жито Југославнјн, с
нотпвацпјом да прехранбене
прплиее у ЈугославиЈи нсу
пезадовојаваЈуће. У југосла-внј- н
су током ове годнне бн-л- е
хпллде страпаца, Чехосло-ваЕ- а.
11оллЕа, Француза,
Швеђапа, Швајцараца. 1ри-тапац- а
птд. н сада ce у Ју-гослав- ијп
налазе хнллдс ом-ладипа- ца
из свнх евроисЕнх
зема-г- а, па чак и осталнх кон-тппепа- та.
У Југославнји су боравилн
п угледпи претставници аме-рпчЕ- их
црЕава, Eojnua су
'америчЕе власти прво одбнле
да нздају пасошс за Југосла-виј- у.
Тек после енсргнчних
ннтсрвенцнја и из страха од
СЕандала, дозваген им je iiyt
у Југославнју. Ови угледин
претставницн разних цркава
у Сјсдшвсннм држапама далн
су некатико врло повољпих
пзјава о ситуацнј" У Југо-ставиј- и.
Оии су сс на крају
најлепшнм рсчима захпалилн
на гостопримству на које су
наншлн у Југославнји, пос-туп- ву
југословеиских пласти.
II баш због тога што знају
да би јуословенска стварност
најрсчнтнје дсмаитопала Јан-тастич- не
измишллтнпс и ла-ж- и,
које се фабрнкују о Југо-славнј- н
иза гпоздспе запесг
амернчкс, амсрнчкс властн нс
дозволлвају својим државлл-ннм- а
да поссте Југославнју
н да дођу у вонтакт са л.удн-м- а
у и-о- ј. АмеричЕс властн ис
жслс да и.ихова омладнна ви-д- и
зсмљу где влада иупа сло-бод- а
и полнтнчЕа н всрска н
национална н расна, зсмл.у
где исма тнраннјс, моиопо-листнчео- г
капнтала н моно-пошстич- ес
сЕСПЛоатамијс.
миру
Јвиј. "Федерацнја је јсднни
цачнн да се учинн крај ста-ро- м
и вслнеим делом вешта-чк- п
створспо супарннштву
које је растрзало југовсточ-п- у
Европу у Н.СНОЈ сапрсмс-по-ј
псторпјн. Иова федерал-п- а
струстура Југосла1ШЈе
претставлл по свзеом мсри-л- у
зиачајан п охрабрујуНи
успех у том правцу.
"Јужпи Словеин плн lie
напредоиатн Еа федерацнјп,
влв he ce вратвти у племен-ск- и
рат, а пема сумае у то
шта је болл и за иих н_ за
Европу. Можда јс остало јога
доста барута у балкапсЕом
"бурет) барута' , али је изве-св- о
да га сада нма зиатно
нан.с него пре," завршава
"ТАЈМС.
СовјеТе Савез помаже економски Румунију
влада час једна, час друга нз-раблнва- чЕа
клика.
Давашња Румукнја је зсм-љ- &
гдс народи слббодио нз-ражав- ају
своју волу н своја
стрсмл.сна под boIicibom дс-можрат- ске
владе, чнјн су иа-зор- в
очувати светсвн мпр. дс-моЕрат- вју
и живети у добрим
односима са свим лиролуби-ви- в
народима, a у првом ре-д- у
са СовјетсЕИм Савсзом- -
Та су медншта руководил
СовјетсЕв Савез. на челу са
г е в сралисмусом Стал.ппом,
адд су нам уступнли жнто
нсвод светсквх пијачннх це-н- а.
Само таво се може разумс-т- в
братска nonoh Совјетсвог
CaKt која је пр-же-
иа без
трговачквх TapinJa н без кр-њсњ- а,
вационалпе иезависпо-ств- .
Давас еада се међупаро-дн- в
монополв и трустови
труде за смтску домннацнју.
румувсЕИ, као п осталп малн
народи. виде у СовјетсЕОМ
Савезу моћног чувара слоје
нацноналнс. економске и по-литнч- ке
независностп.
ТРАЖИ СЕ
М А Н Е БУДИСЛВЉЕ- -
iПii.i.i.i !it. .i.i i'ii': iimir iiii;i Hi4:t iiie;i !i _iiihkii iikt- - iiiiiix ki„ii:i.i. „iii.i.iлinлiiiлi: .ii.dniLtitiiiuimttiitnliitit тilлiп'vлiп' ПИћ ,-- , innit vne.YIIIIIIITBV , лјлшлш ди v- - - .-- -г Л.п.....пп јо.пл .лг. .. ti.-- n .л П.т,'л п 1 hoi гшпмш маплшм Л1ШГ ТЛ1М ППЛТРТЛП- - ГппГКПГ ГлаСПИЕЗ За ППСМО IliaUlilLld JULIIU AVID II Ш I 11 It 1LU.IKIU, U . llll ll'inil ШИЧДЦ.Ч. U". ..vi.. ..-v..v- — . t.- - - — -
oBHM jo to само потирђсно. To je помага- - .гају опасност за мнр у оном делу Европо. које има нз старог Kpaja.
Петак, 22 airycia 1947.
Политички преглед
ЈУГОСЛАВИЈА ПОДУПИРЕ ЗАХТЕВЕ ЕГИПТА
БЕОГРАД. — БОРПА од 14 авгста у
чланку поснегк-но- м егииатско судапсЕои
пптањ, huje je овнх дана поднето па раз-мат!аи- .е
Савета безбедпости, ппше да је
захтев Египта да, сс брвтапске војве сваге
повуку, засиовап на Иовслп Уједшмпих
нацнја, н да he Југославвја датв свој глас
за пупу пезависпост п ослобођеше егпоат-сео- г
парода п протвв сваког страпог иеша-ib- a
у живот овог варода.
БОРБА ппше да чвњенвца изношења
егнпатсБо-судаисЕ- ог пнгаил прсд пајввшк
међупародми форум претстав. группу по-бе-ду
ослободнлачких вацвопалппх демо-кратсЕи- х
сиага ешватског варода протпв
војпс окупацпје и екоиомссе п полптпчке
домниацнје снглесЕнх импсрпјалиста, домн-наци- јс
која траје ech 65 годипа, в да то
ирстставлл таЕођс победу вад полптиеои
реакцноиариих клнка зем.чл, које су желеле
да ово иитаис буде решеио трговачсо-дин-ломатскн- м
путсм са Енглсзвма, па штсту
octioBiiiix нитереса народа.
Лнст далл истнче да катастрофални ре-зулта- ти
војнс окупацнје захвалујући еојој
су снглсски импсрнјалнстп стекли у Епшту
дошширајуНе познцнјс, пајубедл.нвијс го-по- ре
иротнв iLiix. Готово све главне граие
надустријс, банЕе, пстролејсБс компаиијг.
чнја врсдност достижс готово 500 милиопа
фунтц стсрлинга, налазе ce у рукама или
иод коктролом страног канкгала. Еиглсзи
извлаче фантастнчис профнте од компаипје
СусцЕг канала, Еоју држе у својим рукама.
Иоред тога Енглезн дугују Египгу 500 мн-лио- на
фунтн стсрлнмга и пемају navepy да
илате овај дуг. Као плод таЕвог система вла-да.- а
у Егнпту је око 91% одраслих мушЕа-рац- а
иссиособно за војСЕу, прско 90% ста-ношшшт- ва
ie неиисмено, морталнтст децс
износн око 05%. Упркос овзевог оптужују-lic- r
стан-- а снглсскн пмперпјалнсти покушали
су да уз iiomoIi Сидки иагае, дворске клиес
н рсакцноиарних буржоасЕнх врхова намет-и- у
Египту "споразум", војим сс проджапа
осупација и всзује Египат војипчепм спора-зумо- м
са Еиглссеом. чпме бп Египат постао
пазал Нслпес Бритаинјс. Када су т мрачни
нлаиопи проналн захва.ч.ујући борбисгц-иатско- г
народа, мшшстар Бевпв је взјавио
да, акп иишта ис може да буде проиеиеио, f
уговор од 1936 остаје па снази.
БОРБА подвлачи да ова изјава, порсд
намсрс да сс нродужн снглесса sojua окупа-цнј- а,
садржн и озбилну опаспост u npenLj
мнру. Нозиато је да енгдесвп импсриЈалис-т- и
учвршћују и развијају па базв војпе оку-иаци- јс,
у зсмллма Блнсеог ИстоЕа. ciictcv
110)облтплмл тих иарода, a оспн тога опи
изграђују читав лапац стратетЕвх н војпнх
база у циљу припремапл т. зв. всгочвог вој-ио- г
блока протпв девократсквх и слабодо-.убпвн- х
народа. Ocephyhn ce па мпчвост
прстседника владе Новрасп name. Еоји се
иалазн на челу ешпатсЕе делегаппје прсд
Ујед1ш.сшш ttannjaua, лпст notcelia да је
шеф опозицпоне партпјс, Котла. пзјавпо у
Парламспту да Носрасп nama nnie позван
да заступа владу Егвпта — nauia je бпо j-д-
ап
од члаиова сгппатске делегадпје у прс
гпворнна са Епглезпна. којп ce mjaenno за
впјни савсз са Бритаппјом u продужеое on-паппј- е.
Дворскп лист "Акхбар" ппсао је да
јс НоЕраси паша одлучпо да ствар озпесе
пред УЈсдпаепс пацпје да бп пзбегао рево-чуцп- ју
у Eruirry.
Нодвлаче!ш да ова копстагацнја вовлзу-ј- с
колпка сс важноет првдаје свазп ослобо-днлачЕ- ог
поЕрета ет1патскпх иаса. ПОРБА
ппше да дапас, мећутив. она впје доволла
да објаснн промсну држања владе Иовраси
нашс према Еиглезпма. У мсђувремеву до-ro.iir-rfe
су се новс ствари које бацају више
спетлостн на овај нолнтнчеи иансвар Новра-с- н
паше. Амсричвн ионополи истисвулн су
са пекнх позпција. важиих сеопоуских no-зицн- ја.
снглссЕе монопаЈвстнчке кругове.
Слабл.снч; енглеСБПх позпдија ие cavo у
Епшту, него на читавом Блисеом Нстоеу
искористио је претседпик владе Егвпта, Ио-вра- си
паша. па тај вачвв што се све ввшс
всзује са аиернчким виперијалнггвва.
БОРБА потсећа да је шеЈ генералштаба
сгииатсЕе војске отвшао у Avepnsy. радн
принрсмааа доласва амеркчЕвх војинх
стЈ)учИмПка у Епшат, да се Иограсп пашз
обратио Трувапу за доларсЕн aajaa в да је
тсф пропагапдног отсека стапатске владс
Амсрикапац. Узневнреност ватрвотсипс
кпугова Егнпта такође је појачава чааени-цо- м
да he прави саветник егвватске деле-гацп- је
при УН такође битн Анервгавац.
Таква полптика владе Hospaca name —
подвчачи лпст — нвЕако ве водв иствнсеој
иезависностп и слободи. него у ссбв срива
онасногт да he војиа и врввредва донииа-миј- а
једне пмпсрвјалвстнчЕе свде бати за-мсае- на
домннацнјои једве Друге силе.
Разматрајући пвтале држаља Скупшти-и- е
Уједнњсвих Надвја на заседану у сеп-тембр- у.
у везн са егвиатско-судавскн- в ппта-и.е- м.
БОРБА пвгпе да било какав нокутај
да сс нзнграју права егнватског в судавског
народа — одбиЈан.ем, делвмвчнвл ретељем
нли повушајев да са друге имвервјалЕстич-Е- е
снле замеве Енглесву — вретставлао груб
ударац политици мнра и да бимогао да пот-ко- па
тсмел Ујединенпх нацвја.
, Народи Југославвје, soia су надлуд-сби- м
напорима сгеклв слободу, даће свој
глас за праведву ствар егиватсхог народа,
за аегову потпуну независвост в слободу и
против бпло каввог мешана из ивосгранства
— завлучује лпст.