Serbian Herald, May 11, 1948

              iiMmnrrrtKMwiiMwrfififimiWrtiMTi
Уторак, 16 марта 1948. СРПСКИ ГЛАСНПК" CTPAHA 3
РЕЗУЛТАТИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ У 1947 УЈЕДИЊ. НАЦИЈЕ УЗЕЛЕ У ОБЗИР
ГОДИНИ HA ИЗВРШЕЊУ ПЛАНА ПРАВ0 ЈУГОСЛАВИЈЕ НА ЗЛАТО
II. КУЛТУРНО ПРО--
СВЈЕТНИ РАД
Од свих форин културно-просвјеги- ог
рада које је
Фронт унно у свој нлан, нај-бол- .н
резултатп постнгнутн
су на сузбијаиу пеписмеиос-т- и.
У кампааи опнсмеи.аван.а
1946 1947 дата јс обавеза да
lie сс oniiCMCiiiiTii 120 хиллда
неписмсннх. Omicxeibciro је
129.222 лица. У овогодншиој
кампап-- и 1947 1948 обавеза-олисиенава11- а
износи 200.000
Да би сс она остварила по-трсб- ио
је у аналфабетске те-чаје- ве
обухватитн 250.000
исиисмених. До 1 јануара
Резултати иа извршену пла-п- а
Народног фронта Боспе и
Херцсговнне за 1947 годину
1948 годинс у течајеве јс обу-хваће- ио
241.000 ненисмених.
Овогоднш11а знмска кампан.а
у сиакои поглсду мпого јс бо-л- с
оргапнзопаиа од прошло-годшшк- е.
Осиовин задатак,
од којсг завнси у псликој мјс-р- и
успјсшан завршстак кам-naik- e,
a то је свсстрана агита-циј- а
и пропаганда за уппс
течајаца, извјшшо јс Иародни
фроит. Организације ИФ-- а
нружилс су такоће номоћ на-родп- ој
власти у ироналажсиу
ЈЕДНО УПОЗОРЕЊЕ НАШЕМ
НАРОДУ У ХАМИЛТОНУ
Пошто сс рсгнстрација за
Нрву груну о.г. већ нрпмичс
крају, јср јс тск само nap да-и- а
до закл.учка нстс, Мссии
одбор llcha KIC у Хамплтону
жсди да унозори пашс досс-л-снп- кс
у Хампдтопу па слс-дсћ- с
:
Сви опп којн су одлучилп
да се са помепутом групом
поврате у домовипу, а који с
још пнсу решстровалн, могу
се рсгпстроватн код Мссног
одбора Beha. Мссин одбор
Bcha he вршнтн регистрацнју
сваког уторка н пстка од 7 до
8 сати увете н педе.гом, тако-h- e
у нсто време,
Редовпе седипце исс.геии-ка-повратпнк- а
одржаватп hf
сс сваког уторка умче у на-ш- ој
"Нартнзапској" халп на
Бпч Род. Упозоравамо све
one које су регнстровапп са
Првом групом да nocehyjy
седппце, јер на шша he се ре-шава- ти
сва . niuaita у взи
лрнпреме за повратак у домо
внпу. Нико пе треба да оче-ку- је
да he члановн Одбора
nohu од једпог до другог по-вратии- ка
и cpehmain imxoie
стварч. Због тога јс потребпо
да свн запнгересовапн noce-hyjy
седппце редовно.
За Одбор иссгеиика no-врашп- ка
Ирве групе у Ха-мплто- иу:
Мијо Сопчпн.
руководшака течаЈева, про-сторп- ја
итд.
Нрема иепотпуинм подаци-м- а
у прошлој годинн биле су
очо 2374 читалачке групе, ко-ј- с
су ннтензивно радиле у
знмским мјесецима.
Ннтању нздагачке дјелатно-ст- н
Народног фронта није по-свећс- на
дово.гна пажил. Тех
у другој половини годипе из-дапач- ка
дјслатпост била је не-ш- то
јача. Издато јс 7 брошу-р- а
"Мале политнчке библио-tcwc- "
које су третирале поди-тнчк- у
п привредну проблема-тик- у
Посне и Херцеговине.
Укушш тпраж тих брогаур!
пзносио је 77.000 прнмјерака.
Осим тнх брошура нздате су
4 сдиције предавап-- а које раз-рађу- ју
Петогодишљн план са
укуипим тиражои 70.000 прн-мјера- ка
н 3 брошд-р- е о Угово-рим- а
о узајампој noiiohii и
прнјател.ској сарадп.н Југо-славиј-с
са Бугарскоч, Руму-пијо- м
п Мађарском. Укупни
тнраж био је G0 хи.гада при-мјсрак- а.
Cue rope поменуте брошурс
растурепе су лреко срсскпх
одбора ПФ-- а na vjecna под-руч- ја
н села.
Одржапо је око 2820 струч-!!и- х
и популарно-паучнн- х
прсдавап-- а из разних облас- -
ти, у всзи са рЈС1навап.ем при- -
прсднпх п културно-проспЈет-ни- х
задатака.
Културно - умјетничкн ц
iipocBJcTini рад бно јс парочн-т- о
актпвап тамо, гдјс су сс нз-поди- лс
Behc акцнје п замаш
mijii радопи. На прузп Лубп- -
ja — 1резпчан и ступарп —
К.тадап. тај рад бпо јс паро-чит- о
опссжап не само упутар
радиих бригада исго јс пмао
спој утпцај и па сста дуж тпх
пруга. У ујсстима н сслпма
дуж Омладинскс пругс Ша-ма- ц
— Сарајсво културио-просвјстп- и
ii умјетнпчки рад
био јс парочито пнтепзпвап.
Ирема пепотпуппм подаш-м- а
данас постојп 185 чптаопи-ц- а
од којнх је 139 ссоскнх.
lliiixon рад још упијек ис за-дополд- ва,
а.1и се у срсзовима
ocjcha залагап-- с НФ-- а да ч-тло- пице
што пријс постаиу
културни цептри у сслпма.
1роз павсдсне формс, a
прско Одјсгснл за агптацнју
ii штамиу it актива аштатора.
упавном се одвијао масовно
iuMHTii4Kit п куиурпо-про-cnjcTii- it
рад.
III. ОСВРТ НА ДОНОШЕ-IL- E
II НЗВРШЕ1БЕ ПЛА-Н- А
НФ-- А У 1917 ГОДШШ
Лко сс оспрнемо па доио-mm- r
inaita НФ-- а н асгово
остварсп-- е у 1947 годинн. ви-.ijche- jio
да је у томе раду бц-л- о
ii 1утана и тсшака. To јр
разум1.иво, јср je то била на-ш- а
ирна плапска годипа, no--
кн.ижслиости
Совјетска књижевност моћно
оружје идејног васпитања
(3)
соцнјаднстичког рада у сои-јотск- ој
ки.н;кепносл1 рађала ci као
актуелаи задагак жинота и књнжон-1ШЦ1- 1
ноказииадн. oOpaljyjjhii оп
тсму хсронлам хм.гада одушси.Ђоиих
тцудбсника и трудСсница,
и омладинки који нодизали no-ne
градопе, који су стпарали фабрике.
који градили жсл.озш1чке нруго
КрОЗ IiyCTlllLC. lill.llIKOIIIIIIUH су учили
соијетске лудо, а нарочито нопо поко-л.сњ- с.
како стпарал! нов :ки-ио- т.
Иатос соцнјалистичког рада оитаи
Јо за 1ш,1 дјола напнсаних. у четиртој
децсинјн: М. Шолохоп — Узораиа
лсдина", Маријсга Шагнњаи — 44Хи-дроцонтра-
ла"
Лсошц Лсоиоп — "Co-ча- ",
Нља Еронбург — "Дан друпГ' п
"Јсдннм дахом''. Валентнн Катајоп
"Нријеме, иапрнјед!" л друга, као и
мноштво умјстлшчко-публицистичк- нх
ропортажа посвсћоипх соцнјалистич-ко- ј
пзградљи.
Таш зато што совјстска држа-и- а
и иаша Нартнја припомоћ сов-јстс- кс
кљижсвности васпиталс нашу
омладпну у духу бодростн, пјорс }
гвојс снагс, баш зато ми смо саплада-л- и
највећс тсшкоћс у изградњи сопи-јализ- ма
п постпгли побјсду над 11см-пн- ма
и Јапанцима", је друг
Жданов у свомс рефсрату о часописи-м- а
"Зпијсзда" и "Лсњинград". Ово
ријочи подвлачс одговориост и ппачај
чецн пашег плапског рада.
--
V-tn бнло је и таквих греша-к- а
које су се могле са мало
внше труда н пажае да пзбје-гп- у.
1) Узимање обавеза, којг
су, касннје разрађене и рас-nopehe- iie
no грапама, сачшка-ва-i- e
плапове појединих одбо-р- а
НФ-- а, нзвршено je у ве-hii- nii
случајева на базп широ-к- е
иницијативе парода. Алп
било је и таквих планова ко-ј- и
су стварапп и разраћивапп
по &анцеларнјаиа.
Иако су плапови у већвни
случајева стварани одоздо,
ппак се догађало да прим.ге-н- е
обавезе превазнлазе спаг)
н рехше могућиостн поједи-iiii- x
срезова: (Бијелипа, Бо-санс- ка
Дубнца, Градачац,
Радатпца). Нереалност нла-п- а,
због своје опсежиостн,
пајбо.ге пам нлуструјс плап
Срсског одбора НФ-- а Бнјељп- -
не. кош ie узсо ооавсзу да he
датп у ток--у 1947 годиие 310.- -
G44 ооичиа радпа дапа. Јо
зпачи да па сваког стаповпп-к- а
иа срезу долазп 4 радпа
дана. Иоред тога обавсзао сс
да дадпс 29.G72 радна дана са
запрегама и G452 стручпа рад-п- а
дана. Нли па принјср,
Срсски одбор НФ-- а Босапска
Дубпца који се обавезујс да
he" дати 33.850 стручннх рад-нн- х
даиа, G3.718 обичпнх и
рго.иии колскнх рдпнх дапа.
xio к.1аС11фикацЈ да
иа види сс да јс план перса-ла- и,
јер пзпад реалних мо-ryhnocT- ii
ii снагс парода Ду-бнчк- ог
среза. Ако поглсдамо
резултате остварсипх обавеза,
иидјећемо да je у том срезу
дато свсга 100 стручпнх рад
дана.
2) Бпло јс иотцјсп.иван-- а
радног слана н спаге парода
па поједшшм срсзовпма, што
јс одвело у другу крајност.
НОТА ФНРЈ
Амбасадор ФНР Југославн-ј- е
у Пашнпгтону Сава II. Ко-caiioa- iih
дао јс у јавпост 4
марта слсдсћи тскст поте ко
ју јс он послао Стсјт дспарт-мснт- у
:
Л'лбасадор ФсдсЈттивпс Иа-родн- с
Рспублпке Југославпје
подпсо је своју поту држас
сскретару Сјсдиисимх
Лмсричких Држава у којој му
сс скрсће пажиу па стсдећс.
На 24 фсбруара 1948 Ксо-шјстс- д
прсс јс ибјавпла всст
пз Мнпхена. Баварнја, о жс-иид- бц
icoiijyia С јсдип.спих
Лмгрпчких Држава. Сем Иуд-с- а
на којој је г. Муреј Д Han
Haruiiep. директор амсрпчкс
канцпарнјс no ј mix властп за
Баварпју бпо једап од госта.
С. Ј. Леушсва, доцоит нстојшјо цуске
То.ма
су
омладипа-ц- а
су
су
трсоа
су
уз
]ккао
радиих
је
mix
совјотскс rimckcbiioctii у задатку нас-иита- ња
сопјетске омладино. .V под-ратнп- м
годинама совјстска кљнжсп-нос- т
одиграла јо огромну улогу у фор-мира- њу
херојскмх црта карактсра Ho-nor
совјстског чонјска, који je у борби
риотив фашизма положло испит с-трај- носл,
храбрости п хсројске ода-нос- ти
својој отаџбшш.
У даннма рата совјсгски књижсв-ннц- и
борили сс заједно са .миого-MiuHOHCKi- iM
народом иа фронту п
радила у позадшш.
кн.ии:свинка но-пту- ла
су у борбама — Нлазимпр
Ставски, Акардиј Tajiap, Јуриј Кри-мо- в,
А. Афиногенов, Епгениј Нетров
и други. Ироко трнста кн.нл:свш1ка
одликопано је ратним одличјима. Као
одушсвл.сш1 позив на храброст и на
истрајиост. иа бор-б- у
пјп)Л1в звучали
чланцн Нље Еренбурга; Алскссј Тол-ст- ој
учно јс сс воли отаџбниа н
се истраје у високој оданости отаиби-.и- н;
на нсумо.гиво уннштавањс фа-шиз- ма
позивао јс Михаил Шолохов у
"науци мкње". У својнм причама о
Николај Тихонов иока-за- о
је неунореднву храброст
у данима блокадс.
У дјслнма Пасплија Гросмана.
Коистатппа Симонова и многум дру-гн- м
је масовпи херои-за- м
совјстскнх бораца. С нзузстно вс-лик- ом
снагом одјскиула je у данима
рата тсма родо.губа у совјетској гос- -
узнмаи-- е ипппмалпих обавсза,
т.ј. испод просјечппх могућ-пост- п
п снаге среза. Но та-кв- и
су плаповп сгваранп ма-хо- м
одозго, у
без претходног савјетовапа
са народом. (Маглај, Мрко-itii- h
Град, Лопаре, Босанска
Крупа, Босапскп Истровац,
Лпвпо, Травннк град нтд.).
На прнмјер Срескп одбор
НФ-- а Mpicoitiih Град узпма
обавезу да па важним радо-вп- иа
утрошн 17.000 радппх
дапа док срез броји 27.948
стаповшиса. Срескп одбор
НФ-- а Маглај узпма обавезу
па укуппо 14.879 радппх да-п- а,
иако је број становннка
среза 23.521. Ако погледамо
пзвршепе плаиа у ова два
среза, опда ћемо видјеш да je
парод срсза Мркоп.ићког дао
78.741, а среза Маглајског
34.592 радна дапа.
Ствараче плапова без
довошог учешћа парода од-вс- о
је поједине среске одборе
НФ-- а у пову грсшку. Плапо-в- п
су по своие садржају не-рсал- ии. На извршеау таквих
плапова бнло је тсшко мобп-лнсат- п
доброволпу радну
спагу. Радп тога се често мо-ра- ло
огстуиати од узетих оба-вез- а.
a wacc су учествовале иа
извођсау радова плапа,
којн су и м бидп прпступачин- -'
jit it схватлпвпјн (Босапсса
Дубнца, Гламоч Ливно нтд.).
4) Mil cvo, остваруЈући
плап НФ-а- , тсжнли за тпм да
обухватпмо плаиским радои
огромну радпу cnary ccia и
града која пијс била плани-рап- а
државиим плапом. По-крста- ас
такве снаге па рад,
захтјевало је претходио у са-м- ом
плапу, ствараи-- е оргапи- -
зацпоппх формп рада и оспо- -
собл.еае стручног. пашпп- -
ког п културно-просвјетп- ог
(Наставак на страпи 4)
АМБАСАДЕ У ВАШИНГТОНУ ДРЖАВНОМ
СЕКРЕТАРУ СЈЕДИЊЕНИХ
пом
су
са-мопрмјсг- орпо
Двјсстачетшссстдва
самопожртвовану
непрнјатела су
да Д1
Лсњннграду
Лољпи-граћа- на
овјековјечсн
капцеларпјеиа,
3)
вап
ДРЖАВА
Прсма Есошјетсд прес међу
другим гостима на свадби о-л-ог
амсрпчгОг зваппчппка
бно je it бивпш perenr Ма-ђарск- с,
Адмирх! Ииколас
Хорти.
Југословснски Лмбасадор
пма част да скрене пажау др-жавп-ом
секретару па чип.сии-пу- .
да је Лдмијлл Хорти ра-in- n
Kpuviiiia-iait- , који је р-гист)о-
пан
иод бкјеи 6 на
страни 2G ЛЈеђународнс ко- -
Miicnie за ратнс крнмпналцеЈ
у лондопу. Југословенска
влада захтсвиа je од амери-чки- х
B.iacTii нз Вајсбаден-- а G
апрнла 194G годпнс изручеи- -
Ддмпрала лортнја н поновн-i- a је овај захтев 24 августа
1946 годнне, адп 6сј [icsyt- -
тата.
зији. Нјссмс Алсксоја Сурокова. Ми-хаи- ла
Нсаковског, Алсксандра Нро-кофејсв- а,
Алсксанара Твардовског
наилазиле су на жип одјск код мнлно-н- а
и мнлноиа совјстских читалаца —
на фронту и у позадмни. Нрло значај-п- с
спјововс о херојској одбрани Лс-љингр- ада
створнлн су И. Тихонов —
"Kiipon je с нама" и Вора Ннбер —
"Нулковскн мердијан". Ови спсвовн.
нро:кстн социјаластичким хуманна-мо- м,
прнказали су духовну моћ и чвр-стн- ну
Леиишграђаиа н надахкивали
су лудс за новс подвигс.
Лиризмом је проткан хсројски лнк
совјетског борца у спЈсву Иавла Ан-токолс- ког "СшГ. партизанкс Зојс
ЈГосмодемјанскајс у спјву Маргарн-т- с
Алигср "Зоја". У спјеву "Васнлије
ТјоркшГ' Алскеандар Твардовски
створио је лик совјетског борца koi
оваплоћава у ссби најболе иртс рус-к- ог
народног карактера.
Ндсја братства совјетских народа
изражсиа' јс у Џ&мбуловој пјесничкој
посланици "Лсњинграђанн. дјцо н&--ја
.У
новслама Л. Соболсва "Мврси
душа", у романима К. Симонова Ла
mi и но1ш", В. Гросмана — "Над
]с бссмртан", у главама романа М.
Шолохова "Онн су се борили за отац-бии- у''
оваплоћеи је тк варода —
хсроја који Сраии своју земљу п дат
је снажан ндејно-умјетпич- кн одраз
комунпсшчког васпитања счзвјетског
борца односа бораца и кохандира,
Иартије п народа. Лирским патосом н
оптнмизмом проткана су ова дјела
посвсћсна херојској борби совјетског
napoia протнв фашпзма.
Храброст и нстрајиост совјетског
човјска, духовиу снагу, праву човје-ино- ст
у побјсди над нспои]ателбм по- -
rarj.MjffiWll1ittMliri1"t%7ritrjlllliir'- - ШnШћifШsжfm0mimФ, гптМ№1Шт~-г- А -- ..
Екоиохска мшнснја у Ор-гапизацн- јп
УЈеднисмих наци-ј- а
на свом мнтингу од 2 мар-т- а
огпочела је са испптива-ае- м
коју је поднела Југосла-впј- а
протпв одбпјаа Нладе
Сјсдншсмих Држава да преда
златие резерве Југославпји
које се iixiaaii у СЛД.
Југословепски претставппк
Др. Нплфап изјавио је да
Лмерика парушава скопом
скн развој Југославпјс и за-драж- ва
поболшап.е жпвотпог
ппвоа парода одбнјаисм да
преда јтос1овенско злато.
Таквп сгап је потпуно у су-протно- стн Чартера Уједин.е-niix'iiaiui- ja
у комс се каже, да
Скупштина
Торонту за
У суботу 29 фебруара др-жа- п
je yacoBini збор папшх
iicciciiitka у Торонту. којсг
је сазвао Одбор мссног llcha
КЈС. Носст је био добар.
Ton при.шком гу прпказива-n- a
трн филма из Југославпјс
које су присутнн са bciiikom
пажпок пратплп.
На збору је говорио Нвап
IIpii6aiinh, члан Главног од-бо- ра
llcha КЈС. Он је објас-нн- о
задатке којс је поставп-л- а
плсиариа ссдпцца Главпог
одбора lleha прсд иашс ор-гаппзац-
пје
n iiccicihikc у К"а-над- и.
У всзн тога осврпуо сс
ii п а општс прплпкс у зсмл.11
п пајважнпјс мсНуиароднс
догаКаје. Најглашшјс јс, у
овом случају, гако појачатп
рад Иећа н оспгуратп успсх
камиаас llcha од 25 хп.гада
долара за noxoh децс палпх
бораца у Југославнјп за врс-и- е
ос1ободилачкс борбе.
Месно Ilche у Торонту оба-всзал- о
сс да сакупп у ту свр-х- у
2.000 да1ара. Нл овом збо-р- у
почетак је био добар. Са-купп- ло
сс 500 дшара и 80
цснтн. Разумс сс да he сс овај
1ад настапптп н да.ге н очс-ку- је
се notioh к од осталпх
irojii jow пису за ово помог-л- и.
IIPIICVCTPO ОВОГ 11041IIIM.1.
који је објавно jt протип
Југосмвије к Сјсдн.еш1х
Аксрпчснх Држава, женпдбе-но- ј
церемонијц зајадпо са
внсокнм ахсрпчкпм звашп
ним нрстставпицнма, баца
свегло иа ово амерпчсо псиз- -
ручеае еој мора Јадузроко
вати негадовање Југословсп- -
ске владе.
Југословснскн avaca.mi)
молн државног секрета1а да
га обавестм кане мерс he сс
подузетн за каж№аваие оии
амсричких званичннх npri-ставнпк- а.
државе чланицс Уједнаених
нацнја морају водптц брпгу
п колсктппио п поједнначно
о no6o.wiian.y жпвотпог ппвоа.
Пптапс које јс подигла Ју-гослав- пја
пс сфсктира само
јсдпу нлп две државг, јср то
важпо пнтаис које је изложс-п- о
пепрплпкама nenciiyibana-it- a
обавсза од страпс јсдне од
члапопа Оргапнзације Ујсдн-11.СПИ- Х
пација темс.ги ra па
Чартеру. Због тога се не можс
казати да Нкопомско и Соцп-јалп- о
всће пије компетептно
да реши ово питан.с.
Сваки прекршај одрсдаба
npoiincaiuix у Чартеру мора
сс тпцатн свих држава које су
ВећаКЈС у
помоћ деце
Следсћп су далп iiomoIi na
.i6opy :
Ho 50 долара: Mcciio llchc
КЈС; no 10 дшара: Мнрко
Mapk-yiunh- , Јоснп Петрич,
Јосип Довртсл, Лудвик Тро-х- а,
породпца Брп-ац- , Пвап
Шубат, Стојаи.НаумоппК Јо-СШ- 1
СучиМ, Г. MapiuiKOBiih,
по)одца јакомшшп, Д. Ко-ра- п,
Матс Гаруппца, Лубо
lio6ononiih, Joe м п Лт н
Плпја Клчић.
lln 8 доора: Ј. Дпвјак.
По 5 долара: М. Шнмац,
Ilnan llpit6aniih, II nan Нс-Tpaiion- nh,
породица Hlepjai:,
породпца A. Дражп11, породп-ц- а
Ј. Фак. породпца II. Ро-па- ц,
С. Itcccmli, породица
ЛатпичиН, Xcicii ICaiyiiap, С.
п К. Колф, породпца Смркс,
Hiiico.ia Hnaiiiiiiiciinh, Гого-л.у- б
Стспапоп, Нвап Штимац,
1. Ссрдар, М. ItyKc.tnh, IC.
HaniKiiaii, Јонап I;ajnh, A. Бс-.io6paj,-
iih, II. MiikMiih, M.
lipmiih, Лубап Мамула, 11.
Суша. породпца И. Б. Majnn-pul- i,
II. Кучап, J. Шсмс, M.
ЈСолбас, 11. Miinuih, Мила Јо-naiioi- nilt
lis Ннндсора, Мплош
rpj6nh, породпца Катупар,
породпца Т. 1'адошс1и1, по-родп- ца
Majiiapnh (МапдиК),
С. Itapjaiv-oniih-, Мнлан Гужић,
Пиап ЛппардиК, М. Л1сдак,
Мата Typiuia.
Ho 4 долара: Ф. Гспац п
породпца Ii.iaiiita.
Ho 3 долара: Л. Кошмрл,
Т. Pynaih, 1. РупчнИ п 1. Дс-лос- т.
На вратпма јс саиуплсно
50 долаа к 80 цспти, а кас-пп- је
у салп тако1;с 22 доларп.
Свсга 500 ,oiapa и 80 центи.
3axna.i.yjyhii сс свим ирила- -
гачима na iliixoboj племспи-то- ј
noMohn, mii ујсдпо ynyhy-јсм- о
братгкп anei н позив л
па осталс землдкс у Торонту
да пам noMoriiy пзпунитн
ову кампап.у од 2.000 долара
казују дјсла iiocnoliciia борби иарода
на тсриторији која јо Сила окуннра-- а
од освајача: "Дуга" Паидо Наси-.гевс- ке
и IIciioi:ojonit" Dopiica Го-бато-
ва.
Идсјом совјстског родо.губа,
којс оплсмсује и уздинсо душу, нро-ж- ет је кочад Лсоннда Дгоноиа "Нај-мда- ".
АлексаидаЈ! 1адјојои напнсао ји до-кулснтар- ни
роман "Млада гарда" —
ЈК)ман о херојима !Граснодона. младн
hn.va и дјевојкача — ко.чсомолцима
Kojii су с боспри.чјоЈшлч одпажношЈ!)
a xpaojwuitiy ушли у борбу нропш
Но.чаца. Књижсшпп; јс иок-аза-о у хс-ројн- ма
ЈГраслодоиа ирто спојствснс
совјетској очладинн. коју јс пасиитао
иио совјетски поЈсдак. совјстска сио-х- а.
Кочуиистнчка партпја. Изузстно
велнка снага п Погатство дј-ui-c
хороја
Краснодона, п.нхов херојизам оду-шсагав- аЈу
стотипе хи.гада совјетски
омладннаца u омладпшси, пспун.ава-ј- у
апхова срца ионосом н ријсшгнош-h- y
да се боре, не штоде1ш ссбс за сре-h- y,
за слободу н ИЈкшват отаџбинс.
У поратиох периоду, у совјстској .
KiLiixeBiiocTif, иојапио сс ннз дјола
посвећеинх тсми нобједе, народу —
побједноцу: "Саиутници' ]с)с Иа-т- м,
"Људн чисте саијестн" Нстра
Рершиго1)е, "liyha крај п}та" Алск-саид- ра
Гвардовског. Исто тако, иа-raica- na
су дјела која обрађују тсму
paza у новој Ста.гш1ској пстољсткп
— Cpeba" If. Навлснка, "Прољсћнн
шум" Ане Каравајевс, "Иосилац
Златне звијездс" Кабајсвског и многа
друга.
Совјетска кшижевпост доиоси ци-јел- оч
свнЈету идсјс и ликовс који од-рал:а- вају
соинЈалпстичпо односс л.у-ј- и.
она се зајслно са цнјслпм совјст-скн- м
народом бори за изграшу кому-нн.ч- а,
за правн дсчокраппач. за рап- -
V
Одбор
члашии УјеД1ш.ених иацпја.
Побнјајућн противл,ен.е да
Екопомско п Соцпјално ве-h- e
Органнзацнјс Уједнн.е-- п
нх пација ццје компелентпо
да рсшава то питак.е Југосла-внЈ- е.
Др-- Иплфан је нодвукао
значај задржавапд тога злата
на скономскн жмвот Југосла
вијс.
Ус1сд такве акцпјс Сјсди-n.eiiii- x
Држава југооловепскп
парод мора да трии велнЕе
пссташице н пе можс да ра-пнд- по
развија своју обмову и
нзградп.у, a iiniii uory ynoipe-бнт- п
y nynoj мерн своју .гуд-ск- у
и материјалпу cnary na
ti3rpa.ibn, као ппо бн када би
добилц olio злато које јс ibii
хово ii за које би моглн ку-nii- Tii оно што нм трсба.
Због тога. је Екопомско и
Соцпјалпо вепе обавезпо да
устаповп, да задржавап југо-словепск-ог
власпшпгва (тога
злата у СЛД) паносн штсту
jyrocioBcncKoj екоиомији, tcao
n да устапс у одбраиу Чартс-р- а
када сс парутавају iutobc
од1сдбс.
У својој сумацији Др. Ппл
фап је павео ннз к.1а'зула нј
Чартсра, нз којнх сс jacno и-д- п
дужпост Екопоиског ii Co-nn
јал nor Bcha да испита сва-Ki- t
случај парушавапа Чартс
ра области ceohomcl--c н со-цмјзл- нс
опсрацмје.
llocie Нилфапа нрстстав-пп- с
Сјсдк11.с11мх Д р.ж а в л,
Гск.т покушао је да no томс
ntiTaiLy заштнгп став Пладс
САД ii докажс да llchc нпјс
komiictciitiio да рсшава то ју-гословеп- ско
пнтаас, псго
прстставиицн правног одсл.с- -
п.а ())га1шзацјс Ујсднисннх
пацнЈа. uckpcTapujar, ncpn,
одбно je амгричко стаповнш
тс, naiiue, on je одбио тс тврд-I- M
амсрнчког прстставппка.
На 3 фебруаЈа наставпло се
поиово са тим југословспскпм
пигапсм. Совјетски прстстав-I- I
II к у скопомској комнспјн
Лрутнниап, подупЈч је југо
словспскп захтсв, тјав.гују- -
hit да је сваком чипу Кко-поис- кс
комнснјс јасно да јс
to ckonoMCKii спор н да с Ис
he због тога комнстсптпо да
га рсши.
Пслогичне изјавс кзвссипх
претставннка, voju су, nnas
ciiMiiaTiimyhii jyrociOBciiCEOM
захтеву, бнлц присилчгмн иот
прнтпском Сједип-снп- х Држп-в- а
да гласају против Југосло-вспгко- г
прсдлога.
На Јакл-учк- у иолскк прст
сгавиик Ланге ставио је пред-lo- r
на основи сојег јс Нко- -
номско и Социјашо Behc мо
pa.io донетц одлуку, предта-жућ- н
Ч1анивнма држава да сс
предаЈу монгтпс резерае којс
су уложенс иа чуваа за вре-- с
рата.
ноираипост жсна, за актшшо учешпо
цијслог народа у иолитичком животу
држапс, за ноп однос ИЈсма раду као
лрома "ствари частп, прлине и слаис '
(Стал.!ш).
— Задатак јс совјетске кљижсв-И0С7- И,
рскао јс Алсксандар Фадјејеи
иа засијсдаи.) Инстит)та "Горки",
iiociiohona достпгнуЈшча совјстско
ки.ижевности 1У4П годпис, у томс да
"истинито ирикажр совјстског човјс-к- а,
iLoroiic внсокс чоралнс ирлнис,
л.опоту м.еговог духовног облика".
"Снага совјетске књнжеиностн, нај-нанЈдн- нјс
КП.НЖСВН0СП1 на свијсту,
састоји со у точс што јс она кп.шксв-нос- т
која нс.ча и нмож да н.ча дру-г- с
иитеросс со.ч инте1сса парода, ин-Ti'c- ca
државс. Падатак совјетскс
кн.ижопиости састоји сс у томс да по-мог- ио
државн да правилно васиита
омладину, да одговори на ilchc пјн)6-лом- е,
да васпита ново поко.гоњс тако
да опо будс оодјм). да вјорујс у својс
дјело, да со не боји ПЈен[ека, да бу-д- е
способио за cafuaf;iiBaiw свнх тс-iiiKoh- a."
Нпсока идејност и шнрина друш-твгн- ог
видика совјетске књижсвнос-ти- ,
нсна дуоока разумијевања руко-водсћ- е
улоге совјетске државс у про-цос- у
свјстскс исторнје, љена најпри-ciyij'- a
иовозаност са животом цијслог
сопјстског народа, једпнство ствара
лачких тсжљи и задатака Партнјс и
владе, као тумача народног духа, и
руководилаца народа у стварању ко-мунистичкогдру- штва
— све ово чшш
совјстску книжевност моћни.ч срсд-ство- и
ндсјиог васпитања ис само сов-јстс- ке
омладнне, већ и народа цијс-ло- г
свијета.
С.И. Леушева, доцснт
нсторнЈе рускс кшнжсвности
ГСвошетак)