Serbian Herald, January 11, 1946

              If
: Afc"
IV
тг
АДРЕСА АДМИННСТРА.
ЦИЈЕ "С. ГЛАСНИКА" ГОШИК ЗА СЛ01ТИЈЕДИНСТВ0 LPirLnii 200 Adelaide St. W. У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА!
Toronto 1, Ont.
TELEFON: WAvcrley 9947 SERBIAN HERALD
Цеаа годпшњој претплатн за Канаду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
in год. 2.50. За пностраиство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764, March 12, 1942
Год. 6. Број 299. Цена једном прпмерку 5 цен.
Припремимо ce и организујмо прославу
ПеГогодишњице Српског Гласника
0КУПИМ0 0К0 СРПСКОГ ГЛАСНИКА И С. К. СРБА
СВЕ ШТО ЈЕ ПОШТЕНО И НАПРЕДНО
МЕЂУ КАНАДСКИМ СРБИМА
Tpchcr маја he бити НЕТ година како јс прпи број
Српског Гласинка изашао. Ист годнна како су демократска
Срби u Српкиае Каиадс аокрену.ха свој дсмократскп лнст,
којн лх је окуалло да зајсдаачка даду спој удео у страш-по- м
крпапом рату дсмократсках сила протип фашистл-чкн- х
злочипаца. Нст година како су дсмократски Србн н
CpiiKiiibc кроз ступце овс iioiutnc изражавалн свој патрвот-ск- н
стап према ослободнлачкој борба лашпх народа у ста-р- ој
отаубппи — Југославији, и нст година нспомнрллле
борбс против фашнстачкнх слсмсната н агсната издајинчкс
нзбеглс владс крал,а Нстра међу Србнма у Канади. Тога
дана he се павршитп псг годниа попннн која је имала вс-ли- кс
задаћс нрсд собом, алн које јс она ислуиавала часно
и поштено, KOja inije свраћала са нравог народног нута,
uch ]с отворспо и јасно показивала којнм путем требају
иии канадски Србн, а пемилосрдпо ударала no оннма који
су пошли и иозивали и друге да iiohy са исир1!Јатсл.еи
Каиаде и Југославије.
Прстплатипци н читаоцл, оргаппзацпјс Савеза капад-скн- х
Срба, лрославлдлн су сваку годиишлту од самог по-чст- ка
изла;ксн-- а Српског Гласннка, иа he нрославити л опу
сада, Петогодвпивпцу. Прослава иетогодшшшцс трсба да
буде добро оЈ)ганнзопапа, много бо.гс него иједна од рана-ји- х
ирослава, ]ср ]е нерчод у коче Iicmo н)0славитн ПЕТ
годипа иашс iiouiuic мпого зпачајннји од раиијнх. Просла
ва пстогодииш.нцс мора бати за још више окун.ган.с канад
сцих Срба н Срикпља око Српског Гласанка н око српскс
демократскс органнзације — Савсза кападских Срба. Зада-h- e
Сриског Гласпнка н СКС су join млого всћс нсго су
биле ранијс, а то су у исто врсмс н задапс свих демократ-ски- х
Срба н Српкниа Каиаде. Тс зада11с су у томс што наша
новина, иашс оргаЈшзацнјс н сви дсмократски Србн требд
да су ,још бо.гс оргаиизоваин и уЈСди.гели, повсзани са
осталнм наппсдннм н демократскпм- - силаЈГггжанадског-а- -
рода у борбн за очуваи.с мира, за безбедпост бол.сг и до-стојн-
нјсг
;1;ивота свнх.
Прослава пстогод11П111.ицс треба да буде joh nehii и
join јачи нзраз нашс солидарности са иародима Федератн-пн- е
Народне Рснубликс Југослаиије, да им лружпмо много
nehy иату моралпу и матернјалну oioh у iliixobum напо-рнм- а
за нзгради.у порушсннх ссла н градопа. жслсзанца
н путева. ilhxobo екоиомско јачап.е, нсго што смо то досада
члннлн. Ми нм морамо iiomoIui у .хопој борбп за повра-та- к
тсрнторнја који су иепрапсдмо отсти од народа Југо-славн- је
иосле ирвог свстског рата, а којн су датн Италији
која је угн.етавала внше од G00 хчлдда југословенског на- -
рода; траиснт.н од наше none домовнис Каиаде да да своју
финапснску н другу iiomoIi Југославпји. тс да јс тако по-мог- нс
у н.сиој нзфад11.и ратом улнштеапх фабрика н .cue
прнпрсде уопште. Да захтсвамо од каиадскс владс да спрс-ч- н
сваки долазак избеглих ратаах злочиааца у Кападу. н
да спрсчи свако шнре.с и pacmtpitnaiic рсакцлоаарпс фа-итсти- чке
пролагаадс која иде у прплог рата и која сс водн
протнп Орган.изације Ујсднљеиих ација. Ми морамо подн-т- н
борбу нротив свих покушаја каиадскс и другс рсакцнјс.
која заборавлд на милиоинтс жртве н море крпи којс су
народн Ујсдшиснпх нацнја дали у рату ротив фашнсш-чкн- х
освајапа свста. која ндс за тим да нзазове трсћи свст-ск- н
рат. Тс н многс другс задаће стојс пред Српским Глас-нико- м
н Н.СГОВПМ чптаоцнма.
У колнко је урсдннштву н упрапи ношше позиато. до
сада су всп подузстс мерс за рипрему рославс у Торопту,
Монтрсал, Судбурн и Хамнлтон. Парапно да сс одузнма
нсшто и у др;тим колопнјама, алн нам то иије јавл.сно.
Сада смо нри концу марта .н ако исатмо да нам те прославс
успеју, морамо убрзатн прннрсме и о н.пма писати. О про-слава- ма
треба писатн и оглапшвати нх Vpoa nonitiiy, a
седннцама оргаинзацпја и а другпм састаицима о .нма
ТЈеба говорнтн н упознавачи аш карод о значају петгоди- -
iiiibcr .нзлажеил српске демократске иошше. са свим овим
])адом треба ее очетн одмах бсз пкаквог оклспаи-а- .
Урсдшпптво нопнне. као и Главмн Нзврпши одбор
СКС ставнћс своје члановс а расположсп.е разннм коло-нија- ма
као говорпнкс иа прославама гдс то буде иотребно.
Радн овога је потрсбно да орга1шзацијс н претплатппци
направс свој план о прославн и да јаве уредннштву а вре-м- е.
тако да би сс могао учпиити распорсд где he ко nohii.
Дакле напред 6paho н сестрс, upociaBiivo пстогодиш-luiii- y
Српског Гласннка како никад досада нисмо. Учиппмо
сге што је у ашој моћн да те прославе заиста буду всли-чанстве- на
маннфестација свнх демократскнх снага еђу
канадским Србима. Нска те прооаве буду оштра опомена
иинмакоји мнследа he још мопп са својом шовниистнчком
н фашистнчком ироиагандом заводилн Србе у своје фанш-стнч- кс
мреже.
Досадаш.е прославс оснгурава-i-c су изла:ксн.е новине
преко летннх мессци, тако да се ннјс морало подузимати
нпкаквс кампап-- е све до редовне новембарске кампаае за
оснгурање фонда новние. Мн смо уверенн, да he органлза-цнј- е
н појединцп побринути сс да тако буде one годпне.
Ове године, за ове прославе, постојс далеко бол.е MOryh-iioct- h
его што су постојале раннјнх годнпа. Од нрошле
1одине'до данас прнклучило се овом родолубивом демо-кратск- ом
покрсту стотине искреннх родол.уба којн ранлје
ннсу активно учествовалн у раду с нама, а нма нх још
стотнне који су готовн да нам се прнклуче.
Проставамо нетогодишљацу Српског Гласпака са оку-ПЛЛН.- СМ
свега што је поштеао а напредно међу канадскам
Србпма.
Боголуб Стевапов.
шшшшшШШШШШШКишШШЛдшшшшшв
TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, MARCH 29TH, 1946.
Зашто .је Громико напустио
заседање савета безбедности
У среду, 27 марта, совјет-ск- н
рстставпици а заседа-it- y Савста бсзбедностн Ује-диасн- их нацнја у Њујорку
нанустнли су заседаае када
јс Саиет са девет гласова
према два одбно предлог Сов-јетск- ог
Савеза да сс пнтаае
Нрана одгоди до 10 априла.
За предлог совјстског амба
садора Андреја Громнко Ma-cao
јс само иол.ски аибаса
дор у Сједиаснин Државама
Оскар Ланге. Сви ' осталн,
прстставннцн Француске, Кн-н- е
U других гласалн су са
нретставиицнма Сјсдин.епих
Држава U Британнје протнву
сонјетског редлога.
Позадииа и разлози за та-ка- и
став амсричкнх, брлтаи--
ских и осталих ирстставиика
сједнс стране, н за стап сов-јетск- их
н полкнх прстстав-иик- а
с друге страие објаш-иапај- у
се у амсрпчкој и ка-падс- кој
шташш иа такан а-ч- нн
као да је Совјстски Са-в- сз
зннуо да прогута Праи.
Нраи јс постао друга "мала
Фниска", а амернчко-енглс-ск- а
рсакција постали су, кз"
што ,је рскао Громнко, _всћи
HjJaiufiriiefo са'ми ИранЦи.
Са амсрпчкс н брнтанскс ст-ра- не
ствар се тумачн тако
као да oii.li нсмају нкаквих
разлога оснм бриге да зашти-т- е
"нрава" Праиаца, ("мале
Финскс"), u као да нх ништа
друго нс iniTepecyjel
Међутнм, Совјстскц Савез
говори о иравим разлозима
отпорсно. Совјстска новипа
"Извјсстнја" у свом једном
чланку ове нсдсл.е говоцн о
ул.у севсриог Праиа, којс је
од воЈнс важности за совјет- -
ску снгурност. Una оптужује
Ирап, односно рсакционарие
кругове Ираиа, да су прекр-шил- и
трн нута совјетско-прапск- н
уговир од 1921 -- до
1939 годнпе. "Нзвјестнја"
кажу да је тај уговор од 1921
године обавсзивао Нран да
неда коицссија страннм нп-терсси- ма
у Северном Ирану,
али да нх је Hpait дао холаи-дско-брнтанск- ии
прсдузећи-м- а
улд, на подручју уз сов-јстс- ку
јужну грааицу н блн-з- у
совјетских врела улд у
Баку н Туркмеиу. Овс кон-цсси- јс,
каису "ИзЕЈестнја",
ретставллју онасност за со-вјетс- ку
безбедпост.
Те концссије даге су у о-вем- бру
1921 иредузсћима
"Стандарг Ojci"; у дсцембру
1923 "Сннклер Ојел-у- "; "Де--
лавер Ојел-у- " у јапуару 1937
и енглсско-холандск- ој компа- -
0 27
На 27 siajiTa требала су бнта трн радио nporpavia ао-свеће- на
Југославајн. Дат Је
само један, а друга два су
скааута. Програм којсг су
дала. лспао је паопако. To
јс бао музачкн арограм "Се-ренад- е"
од 6.45 до 7 сати ве-черо- м.
Програм се састојао од
реакцнонараих песама, као
"СпремЧе се спрем'те четаа-ци- ", "Маршпрала кралл Пе--
тра Гарда" атд. Програм јс
био е у почаст југословев- -
сках аарода, аего пз,
а реакције. разлачиг
Behe Кааадсках Јужних
заједао са нашом
штампои су преходно огла-шава- лн
оваЈ npoqjau, јер на-см- о
очекавала да he ce аешто
овакова догодита. Бало лам
је речено, да he лаца одго-вора- а
за прнредбу програма
доћа у везу с Већем з-б- ора
песама, ала то иаје
п.ено. Да ла су се савеговалп
с iickiiu другнм не знаио.
н н ј п "Ројал Дач Шел"
годнне у месецу марту. Ове
коццесије су укннутс каснн-ј- е,
али тск послс оштрнх про-тес- та
од Совјстског Савеза.
"Радн тога, кажу "Извје- -
стија , посве je природно да
совјетска влада, узимајући у
обзпр да се Праи иалази у
суседству виталио пажних
центрова Совјетског Савеза н
да је то место које јс служн
ло као база страие иитервен
цнје протнв Кавказа н Турк-мсп- а.
инсистнпа ла копиеси- -
је које су повраћсис Ирану
не буду дате странцнма.
"Нзвјестнја" оптужују да
је "Ројал Дач Шел" компапи
ја којој су дате концесијс
1939 године, била "један од
најупливиијнх ппспнратора
11нт'рве11Ц110""стичкнх пла-нов- а
протнв СССР-- а н која
је помагала liajnenpiijaie.v-скиј- е
клнке епглеских лмпе-рнјалнст- а."
To су дакле разлози за
совјетскн и за енглеско-аме-рич- ш
став. Совјетскн Савез
не може дозволити да ce о
нитересима .егове снгурно- -
сти одлучује Једноставном ве
himou гласова. " — ,- - —
Народ Истре демонстрира
за прикључење
Југославији
Абацна, Истра. — Хн.гаде
л.удн, жена н деце маршнра-л- н
су улнцама демонстирају-hi- i
н кличући маршалу Тнту
н Југославији. Тнм демоист-рација- ма
народ је поздравпо
савезннчку комиснју која је
дошла пз Трста у ово место
да проучава пнтаае граница
нзмеђу Југославнје и Итали-ј- е.
Ово гласовито приморско
излетнште, које je некад оило
игралнште Хапсбурговаца a
недавно внсоких нациста н
фашнста je у Зони Б терито-ријаок- о
Kojera се води спор
између Југославије н Нтали-ј- е
и сада је од југисловен-ско- м
контролом. (Зона A je
под заједннчком савезпнчком
коатролом.)
Сврха демопстрацнја је да
увери комнсију да је тери
ториј iiacraiLeu
Стовснцима н да етнички
рипада Југославнјн. Југо-словенс- ке
демоистрације одр-жа- не
су у сваком селу уз пут
од Трста којну је пролазила
комнспја. На другу руку,
врло мали број Италнјана з-раж- авају
жел.у да тај тсри-тор- иј
постаис мећународиа
зона.
ОБЈАШЊЕЊЕ РАДИО ПРОГРАМУ НА МАРТА
радн
1939
Behe je одмах у четвртак у-ју-
тро
протестархто код СБС.
Речеао нам је, да лм је "мао
го :као што се тако догодило",
алл да иије учап.ено намер-и- о,
аего опи, који су бпли
задужена за програм, место
Да су дошли у везу с Већем,
иаправали су пзбор песаха
сами, а азбор да су правили
из рекорда, које су малн,
без да су зна.ш садржану пе-са- ма.
СБС је такође дала једаа
дајнлка радио програ за Југославп
ју, сасваи од овог
Стовена,
учп
претежно
што су далн за Каааду. To
cy Силе све повије песме, ко-ј- е
је сварао тамбурашки збор
"Тито" а певао Мгкедопсси
уједап.е11Н певачки- - збор з
Торонта. Kpahe поздравне го
воре дала су госа. Перо Ца- -
брнп, отправник послова у
(Јтави, С. Миошнк, главнн
секретар Beha и Гео. Мате-ani- h,
уреднак "Едиаоста".
Behe К. Ј. Словена.
ХИТЛЕРОВА СУДБИНА - 0ПОМЕНА
РАТНИМ ПОТПАЉИВАЧИМА
Пише: генерал-лајтнан- т АЛЕКСАНДАР ГУНД0Р0В,
претседник Свесловенског одбора у Москви.
(Тслсграмом Сриском Гласнику)
Господнн Черчил, бнвши
претседпик владе Неликс
Притаинје н вођа бритапскс
Конзервативие нартнје, одр-жа- о
је нсдавно говор у малом
амернчкои градићу.
Говор г. Чсрчила бно јс
отворснн познв за једипстсо
свнх аптидсмократских спага
и напад а свстски лир н
бсзбедност.
У покушају да нредобпје
светско јавно лишл.с.с да
верујс да Совјстскн Савсз —
Руси, Украјнинн, Пелорусн и
другн лароди СССР-- а навод- -
но угрожаваЈу свстски мир,
г. Черчнл јс ископао нз свог
арсеиала старо страшнло ко-.чупнстл- чкс опасноста" it "со-вјстс- кс
екснанзнје".
Хитлер и Гсбслс испрсста-ii- o
су говорили нсто то кроз
много годппа, са једшшм цн
љем да прнкрију своје пла-но- ве
occajaiLa и да oyoryhc
иемачким фашнстпчкнм пм-псрпјалист- има
р а зуздавап-- с iiajcTpauiiiiijcr рата и да а-ме- тну
свој крвааи "Новн
поредак народпма вропе,
Мн r,_un.. i_n..n„u_n_ L'nk'uii rv iTУIMP. исма демокра
лн резултатн. геке крви ca
kojom cy hBpoiia ii другн де
ловн зека.т.ске куглс Гшлч
поплавлеин инсу сс још ии
посушиле. Ми гледамо пору-шси- с
градове села словеи-ски- х
3eua.va. -- Мцасе-такође
сећамо Лондона, Ковсатри-- а
a Нрл Xaj)6op-- a којс je гос-под- нн
Черчнл очсвидао за-борав- по. Вслика Бритааија
пије пала као Хатлсров нлса
у главиом због тога што су
иеиачкс хорде разбнјенс код
Москвс н Сталааграда, зато
што су аародн СовЈетског Са-ве- за
брашихл европску a
светску цавалазацијУ са св0
јаи жнвотима н заједао са
другнм слободо.1убивлм иа-рода- ма
постаглк коначаи ио- -
раз хатлеровских нмасриЈа
диста.
Београд, 26 марта. Нао
повратку Прага, иаршал
Тпто пзјавао је да су се југо-словенс- ка
и чехословачка
жлада споразумеле да потпн
шу пакг прпјателства п са-ве- за
слпчан 20-годиш1-
кем па
кту прпјателства којн је Југо-славп- ја
потпасала са Совјет-скп- м
Савезои п Подском.
ИзјавлујуКа да ови пакто-в- п
"претстав.гају солидараост
свпх Словена", маршал Тито
јс, уз велпко клацаие и одо- -
браван народа, рекао да
преговорп у Варшавп и Пра-г- у
"нпсу имали нншта зајед-нпчк- ог
са стваранем блокова
п консппрација као шкУ је
редовно бно случај пре pa-ra."
Прплпком доласка у Праг
era .cy дочекале а оурао
поздравпле халаде чехосло- -
вачмст народа, претседаак a
осталп члаиовц чехословачке
владе, жао п војаа офн-цир- п
п дппломатскн Сав
Праг бпо је окпћен застава
ма. У свом кратком говору
пред браћом Чехосдовацама
маршал Тпто је пзмеђу оста-ло- в
помеауо п мпнхеаска
пакт је Чехословачка
продана Хптлеру, а завршно
је са: "Жпвело братство Ју-гослав- пје
п Чехословачке!"
Тако је бпо дочекан п тако
расположен маршал Тпто
на посету у братској Полхкој,
чпјпх је сто хп.гада војнака
марпшрало пспред iiera у
знак почастп.
Price per copy 5c.
Можда сс г. Чсрчнл разга-ламн- о
о иаподипм "скспап-зионнстичкн- м"
и л а нопима
Совјстског Савсза са цпл-с- м
да заглуиш одјек iiyiiii.cna
бриганскс полпцпје н коло-кијалн- их
труиа на улицама
ICaupa н Ллсксапдрнјс, Гом-бај- а
и Калкуте, у градоиима
Јавс и шумама Пориео-а- . Нн-с- у
лн лажис и клсвет-иичк- е
оптужбе aucaciic да
угуше нзраз огорчсћ.а стотл-п- а
иилпоиа па 1лпском Пс-ток- у,
у Нкдпји и Индоиезн-ј- и
којп се дижу iipoT.iiu нмпе-ријалнстич- кс
властн Чсрчпла
и п.и va слич1.11хг
Господии Черчил је аро-чнт- о
сзадово.иаи са ситуаци-јо- м
у словснскнм н друшм
зсмллма iiicto'iiic Квропс којс
су, oc.io6obciic иснод хнтле-ровск- ог
јарма, иошлс демои-кратскн- м иутеи разипткл.
Чсрчил клсвстиички аводи
да су one зсмл-- е orpafyeiic
"гпоздеиом завесом", да су
one "коитролнсаие" од ст[а-н- е
Москве и да у иима вла- -
дају нолициске владе да
Jtnua правс fill-- 1 . .-- „ — _.. „ '
—
из
,
Алн слопсаска аарода a
сав аоштеаа спст зпа да су
Иолска, Чсхослоиачка, Југо-слаии- ја
и Пугарска билс ос-лобоћ- еас
асаод хптлсропског
јарна нпостиглесвоЈу асза; ста ју народ
васаост само као рсзмтат
алсмсаатс aojioha од страае
CCC1' а асговс хсројске Цр
всае армајс. Io зашто су
аарода оиах зсм{.л.а нсиуае-i- i
бсзграаачнои захвалаош
hy Совјстском Савсзу. Ово
сс, аарапао, ие сииђа гопор-ак- у
у Фултопу a оа иоку-ша- ва
да обасие 1Усветама то
occhaiu: захиалаоста брблд-jyh- a
о "совјетекпм сферама
уалава".
Ослобођсас исаод нсмачког
јарма зем.г.с псточне Европе,
словеаскс земл.е, no npiui пут
Југославија и Чехословачка
потписаће пакт пријатељства
впша
кор.
када
.сгове
Сједињене Државе предају
Канади стратешку цесту
у Аласко]
Отава, 26 марта. Tpehcr
апрала Капада he формалпо
1)сузста од Сјсднасннх Др-жа- па
Аласка цесту, чнја гра-дп- .а
јс коштала Сједааене
Државс 150.000.000 долара
као аужаа ратаа мсра. Осим
тога, Капада добива и 6јој
аеродрома аа којс су Амери
ка п Кааада потрошале дру-гн- х
око 100.000.000 долара.
Ова предаја he стварао до-ирш- ата
разнс уговорс азмсћу
Канаде a Cjefviiii.eiuix Држа-в- а
која сс тичу амернчких
ратаах аасталацаја па ,каиад-ско- м
севецу. Остаје ла сс
тзв. У борба
од 134.000.000 долара укл.у
чив рафансрије ул.а у Вајт
Хорсу а цева у.га у дужинн
на стотаае мила.
Цеста коју Капада ареузи-м- а
од Сједиаеанх Држава
дуга је 1.500 М11.га а лротеже
ce од Давсоа Крака, око 400
мнл-- а ссведао од Едмоатона,
до Фсрбаакса, Аласка. Седам
који су размсштс-н- а
између Ед.чоатона а Вајт-хорс- а
модсрпо су нзграђеиа
са потребаам арибором
за и уздизање аај-теж- ах
транспорпшх
н иутаачках авнона. Сматра
се да he ово бата од велнке
уаотребе за домаћу а међу-арод- ну
ваздушау службу у
разватку послератне авнја-циј- е.
6. No. 299.
cy у својој нсторији постиме
праву аезавасаост п суверс-аос- т
зато uito cy воднлс ди-слсд- ау
борбу нротпв квнзлп-пг- а
а исиачких слугу рсгр-топаа- их
између домаКнх р.--акциоиар-
а,
зато шги cy oicnt
власт фсудалаам лордовама a
картслскам магаатима troj.it
су за времс Кскова, Соснкоп-ска-- а,
i'a4KiijcBiiha, Стојада-aoBii- ha
а МнхаилоинИа, Ха- -
ха, цммова a 1 обровски-- а
продали својс зсмл ксмач-Kii- M
iiMiiepiija-TitcTiiu- a а била
ciipcMiiit да ax продају дру-nii- sj
пмисријалнстнчкнм си- -
лача.
Черчал је аезадоволаи због
чнп.синце што у tcJo6ohe-ww- A
зсм.гама псточае Европс
власт прниада раданцима, се-ллци- ма
а иатсшгсацији, дс-мократ- скам
страакама који
11рстстав.гају огромау nchiuiy
становааштва. Ои је исзадо-вол-ла
са деиократскнм вла-да- ма
словеисках зати
што тс владе да иостаау
opyhe ампернјаласта у аитл-совјстск- ни
алааовииа Чср- -
чнла а другах ипхова jcobu.
To je зашто on iliix клсвет-иачк- и
"полицнскам
владаиа", то јс заштооа она-су- је
Грчку, где сс аалазе бра-таас- ке
трупс и домаЈш ка-злааз- а,
монархасти н фашл- -
кој а ажава ,
е
ii
,
—
као дом слоооде.
Карактеристпчао је да Чср-ча- л
док говорн о дсмократ-ска- м
земллма са толи1о мрж-а- с
а ирезира, аијс штсдно
симпатачпах нрема Ис-мци- ма.
Черчал је забрааут
ааводааи закорачиваем дс-мократ- ске
Иоллке иа немачке
аатсресс. Оа "заборавлд" да
je npciiopobciia Иол-ск-а тск
добала аазад својс соаствсае
тераторије које су отсла iit-ма- чка
ампсрајаластм у 1о-шлос-
та.
(hi да-i- e "заборав-лл- "
да је то аравсдаи акт за
која је нољска ааЈКЈД платно
са крвљу својах цајболих са-аов- аа!
која је оа сам одобрно
на Иогсдамској копфереаци-ји- .
Овај говор и алапова Чер-чи- ла
a iterOBiix нријатсгл у-пер-
еаи
су иротав иријате.1-ств- а
всллиих сала, које сс
родало а учврстало у рату,
аротав свих слободол.убавах
аарода а протав словеисках
аарода аарочато, против прл-аца- ва
иа којама Ор-гааазац- аја
Уједаа.ецих на-ци- ја.
г. Черчала и iteroeax
прајатсга објаапи--п је са
Kpajitou jacaohoM од страае
геасраласимуса Сталина, као
став "аотпаливача рата" a
то машлен-- е делс сви слобо-до.губи- ви
нароД.и света.
Черчали aehe успети да
аосеју раздор азмеђу СССР-- а
н другах стовеаских аарода.
Словеал he далс коисоладо-ват- а
своје редове, појачата
своје везе ирајатехства са
свпм демократским зеи.гама
join само иитаи.е
ЈСааол пројекта у вредаоста светског
аеродрома
свнм
сауштаа.е
зсиа.га
аочива
мира
типова
Vol.
aehe
назава
iuho
рсча
Став
реша за коасолидациЈу
Ннта he Черчлли успета
да створе јаз измећу словеа-скн- х
а енглеско-говорећн- х
аарода. Свакн окушај за
потпаливаае ове агреснје
ruhe разбнјеа заједнпчким
напорнма свах стободол.уба-ви- х
аарода. Mohan фроат
СССР-- а a CJiix других дехо- -
кратских народа Јесте гранл-ти- а
стеа о коју he ce прово-катав- аа
покушаји ратаих
потаа.гавача Черчаловог тпаа
и друшх аеговог кова раз-бит- л,
без обзара каквим се
претама оиа утацала, ма
каквнм се лацемсрством оии
прикравалп. Судбнна Хлтле-р- а
а асмачках пациста чека
све one којп гаје мнсла о
светској домааацнјн и база-ра- ју
слоју полатпку ка томс.