Serbian Herald, January 11, 1946

              чрЈрриррирри рвдрШЛ
,
цјрј,
-
"ЧВДЦ г ff 1.Д',Ш;,1а
СТРЛНА 2 "СРПСК11 ГЛАСНИК" Петак, 29 марта, 1946.
Српски Гласник ff
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. V. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Излази сваког уторка и петка.
Сва писма и чекове треба слатп на:
"SRPSKI GLASNIK"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Дописи без потпнса ce не примају.
Рукописи ce не враћају.
КОНАЦ ЈЕДНЕ СРАМНЕ ПРЕВАРЕ
За народс Југославијс, на првом мссту
за српски народ у старој домовшш одапио
јо јасно ко јо н шта јс бно Дража Михаи-лови- п.
Они су својим очима глсдалн њс-го- ва
срамна дсла издајо н њсгове страшио
злочнно над својим сопствснпм иародом.
Оии су то злочишз иа својнм животнма
искусили. Оин су глсдали чстшпго и њн-хо- во
руководиоцс у крвавој сарадњи са
италијанскн.ч н нсмачким окупаторнма н
са најгорим изродима хрватског иарода,
Јгајкрпавијим злочинцнма — усташама.
Држашм комисија за истраживањс
ратних злочина и злочииаца издала јс
дво огромие кн.нго иуис догсумената о
издаји Дражс Мнханловића. За ту издају
и за то злочнно чуо је сав широки свет.
П само оии Kojii су и сами крнви за то
злочино н издају, којн су их помагали
организрватн п они који су заслсплсии
прсварама и лажима оррслих фашиста,
само такви говорнлн су још да су Мнхаи-лови- ћ
и њсгови чстници искаква српска
војска, којих со тобол: много хнљада још
увск кријо у брдниама Југославијс и чска
док со "зазслсин гора" па да оида, зајсд-н- о
са хрватским "крижарнма" навало и
оборо народно властн Југославнјс.
Али сада, са ухвапсшш злочницсм са
само 1 1 чстпика дошао jo icpaj и тој сра-мн- ој
прсварн, у коју су још всровали јс-д- ан
дсо канадскнх н амсричкнх Срба.
Михаиловић јо ухпаћеи но као нски војни
илн политнчки nofya, itch као друмски раз-бојши- с,
као гснгстср горн од Ал Kanoim-- a
илн Дилшфора. У брдима Југославијс
остало јо маљо н.сгово "војскс" исго што
су јо имали Ал Капонн.нлн Дилшфср,
амсрички гснгстсрн. Полнтички Михаило-вн- ћ
у Југославнји зиачио јо нсто толико
колнгсо и ова два у Амсрицн. Нрсвара да
ho "Чича" подигнутн устанак кад гора
зазслснн, са којом су агентн тога издај-ии- ка
н злочннца варали јсдан дсо канад-скн- х
н америчпих Срба, сиршнла је јод-на- ко
као н она када јо говорсно о њсго-пи- м
народбама о "мобилизацнји" када јс
рочоно да ho on мобилизовати 300 хнла-д- а,
500 хнљада, 700 хиљада "за коначиу
навалу на Нсмцо када савсзници дођу са
својом војском"!
Оним часом када јс нсстало у Југосла-mij- ii
номачко и усташкс војскс, псстало
јо и Михаиловнћевс. Нсшто се нрсдало
иародним властима п иривромсно држано
у логорима а касинјс пуштено на слобрду.
а нсшто пребсгло у Нталнју, Аустрнју и
којо куда. Нобсгао би био и сам Михаило-пи- ћ
да јо смсо, алн ои јс знао да jo on
доказан нслики ратии злочпнац н да би
га савсзиици као таквог про или носло
морали прсдати Југославнји као што су
најзад прсдали н Нсдића. To р зашто јо
он остао у брдима, lie са војском да сс
спрома за устанак, neli са малнм груин-цам- а
штеточнна којс су се за no.Moh могле
ослаљатн само иа оно лало беднс тако
зпано опознцнјс која политнчкн у Југосла-виј- и
вншо но значн ништа, да но могућ-iioc- tii
проводи актс саботажс протнву на-ро- да
н љсговнх пласти. Сто хнљада свсло
со на спсга 11 појннка.
Сада ншпо но може битн вараи.а да lie
"Чича" днзати какав устанак. Сада ninijc
но можо битн варања да у брдима постоји
нскаква иојска. lie можо вишс бнти гово-р- а
нп пред најзавсденијим о неком прс-вра- ту
кога би Миханловнћ могао ирсдпо-дит- н.
С тим јо свршсно. Гадии издајник
ho добити заслужсну казну. Он за сигур-н- о
нсћо добити амнестнју као што су је
добило хиљаде обичннх четника који су
учсствовалп у борбама нротнву свог иа-ро- да
под њсговом командом. Стотинс, хн-ља- до
слика орнгиналиих нарсдаба н спо-разу- ма
којо су својом руком пнсалн исма-чк- п
и италијански командаитн, Михаило-пи- ћ
п њсговн офнцнри, Недић, павслнћев-ц- п
и друш крволоци а којс јосвс нађено
на љнма самима јасно показујс срамиу и
крваву улогу коју јс Миханловић нграо у
уинштавању свога народа н зсм.ге. И
радп тога сваки Србин и Српкиња који
за то сво зиају а нпсу изгубнли осећај
родољубља, поноса н људског достојан-ств- а,
мора да со радујс што јо тај издај-нн- к
ухваћсн да одговара за злочни.
л Шта је са организовањем новог
чланства у Савез Кан. Срба?
Mil имаио кампаи.у за ре-грутова-
ње
иовог чланства у
Савез каиадсЕих Срба. Она
је продужена до коица ап-рнл- а. На прошлој конвеици-ј- и
смо усвојили план за наш
општи рад и такође узсли
обавезу да ћемо у току 6
месеци организоватп 400 но-в-их
члаиова. До седнице
Главиог одбора СКС, која је
била 18 фебруара, би.ги смо
прешли нсшто преко 200 но- -
внх чланова. Од онда до са-д- а
вероватно је још исшто
ириступило пових чланова,
а колико — о томе нс знамо,
јср јгитн ко шта о томе гово-р- ц
нити п.ише кроз иовину.
Зиачи, још имамо месец
даиа до копца кампаае. На
седннцн Гл. одбора смо, као
п иа Конвепцпји, рекли да
јс у том псриоду главни аш
задатак да мспунимо квоту
од 400 новнх чланова.
Шта смо ураднлп од тада
до данас? Да ли су условп
добрн за педобиваие л.уди
за дсмократску ствар код ка-надс- ких
Срба, какви су усло-в- н
за то? У чему је крнин.а
да се томе тако важпом ннта-it- y
за нас, антаиу које је
толико пута претресапо, ин-ј- е
посветнла озбнл.инја паж-ita- ?
Установаено јс да смо
токои рата све друго внше
раднлн и о свсму више во-дн- ли
рачуиа исго о iiauioj
сопствсној органнзацијн, од-иос- ио
]1.езкиој лзградљи, па
ипак иекако то још не узн-ма- мо
уобзир. Зашто сс о
камиаин чланстоа има месец
и по, на н прс тога, готово
стално hym — иема члаиака
и потпцаи--а из колонија, a
иитн има од странс иоиине
— зашго?
ђока Рошулов на 3ace,iaiby
Гл. одбора СКС 18 фебруара
пзјавно je да je Један ноин
члаи, чнин мн се да рече да
је то Милпвој Станкоп, у
кратко врсме прс те ссдинце
сам оргаинзовао 22 нова чла-и- а
у оргапизацпју С.К. Срба
у Ниидсору. Нико данас не
монсс доказатн да нису добре
крилнкс за демократскс сна- -
гс у свету, па према томс н
добрн уатови За наш српски
дсмократски покрст у Кана-д- и
— за лрнлип нових спага
у itcra. Ис, не можс, бсз оо--
(Свршетак)
Свака Ренублика нма сво-ј- у
сонствену Народну скуи-umiii- y,
која је најмпии ор-га- н
држаинс власти у Репу-блиц- н.
Скупштнне рснубли-к- а
нмају законодавну uoh п
нмају све дужностн и фуик-HJij- e
власти републикс које
ннсу дате Нрезнднуму На-род- нс
скуиштине рснублике
н ли владе Ј)спублнке. Скун-штнн- а
ренублнке бнра Пре-аидиу- ма
ЈЈародпе скупштн-н- е
дотнчне рспублнке и нме-ну- је
владу, у сагласности са
прописиуа Устава Републн-ке- .
Народна скупштнна рс-иубл-
пке
бнра сс за рок од
4годннс. У члану 2 еавсзног
Устава садатае рснублиис
означсне су како cie,u: Ср-бнј- а,
Хрватска, Словеинја,
Босна н Хсрцеговина, Ма-ксдон- нја
п Ilpua Гора. Нај-вшн- п
извринш н управнн
орган поједнних република
јесте влада ренублнке. . .
Преуа законнма република,
нова мнннстарства могу блтн
образоваиа а стара iiiiiiii
старства укинута.
Устав комиетентпе рспу-блн- ке
одређујс права н дс-локр- уг
властн аутономних
нокрајнна, областн н окру-г-а.
Највиши орган државнс
власти у аутономној покра-јцц- н
јесте Народка скуц.
штииа аономие покрајиис,
која се бнра на рок од 4 го-ди- пе.
Опа шрађује статуте
којн су устав за аутономну
покрајппу. Народна скуп-штии- а
аутононне покрајине
бнра своје извршне и управ-н- е
органе, који се зову Глав-п- п
извршаи одбор аутоиом-н- е
покрајине. Стчно је и
са аутономним областнма.
Највншп оргап државне вла-ст- и
у №има јесте Обласцл!
народни одбор, којп се бира
за трн годпне. Он израђује
статуте који су устав за об-ла- ст
н бнра обласпд одбор
који је главкн нзвршни н
управни орган за аутономиу
знра на узбуну и дсснсрат-- ј ра времену н иашим спецн
иост реакциЈе. Очсвндно је
да су још одавно настала те-мсг- ита
npcmipaita н код
OHiix Срба у овој зсил.н који
су назад годнну-дв- е дана бн-л- и
Далеко од демократских
CTpcM.ieiba. Зиачи, пко нс
може тврднтн инти се оправ
давати тнмс да поставл-ам-о
превелнкс захтсве, којн се
пе могу остварити, за којс
снтуацнја не одговора. Обра-тн- о,
менн се чини, да су за-да- ци
поставл-си- и л сувишс
малн када се узмс у обзир
оншта снтуацнЈа, располо-;kcii,-c
канадских Срба н сио-собиос- ти
кадра међу напред
пии Србима у Каиади.
Ади шта јс онда узрок да
пнсмо Beh и до сада исиуии-л- и
ону половнпу квоте? Шта
је узрок да ce о томс ништа
не говори и it од организа-цнј- а,
н и од иомшс, пи од
Извршног одбора?
Menu изгледа --као да смо
се мало опнли успехом кам-па- ае
"Српског Гласннка" па
погрешио долазимо до зак
лучка да he ce .гуди, због
тога што су посталн прет-платни- ци
iioimiie, ујсдно и
зачлањнватн без иашсг на-стоја- ња, бсз далс наше брн
re. Menu нзгледа да смо се
мало заиелп "што пас јс нопа
Југославија иохвалила за до-б- ар
посао, што смо учннили
током рата и послс ibcra. A
iiito je најкритнчннје јесте,
да иако смо признали да смо
уочпли, да смо увидсди да
je наш недостатак био нај-ве!- ш
баш у томс што ннсмо
упоредо са радом и борооч
на другии важнни сектори-м- а
увек ималн у ииду н ра-дн- лн
на ирсдобива.у нових
снага у наш покрет, то
ннсмо исправили. II када
сио то уочнлн н прнзналн да
је тако, нпак стварно још
ннсмо учннили ни близу
оиај нотребни прслом у
практнчном раду iii томе
пол.у. i
II опим начииои аашсг до-садашн- :ег
органнзационог,
иросветиог н политичког ра
да можсмо да идемо напред
— ломало, али напред. Но
не ако не пзмси.имо став у
одиосу ирема .гудима ннка-к- о
оинм темпом који одгова- -
ПРЕГЛЕД НОВОГ УСТАВА ЈУГОСЛАВИЈЕ
област.
Савезин (за сву зем.гу)
Устав noMiiite једну ауто-иом- ну
покрајниу, Нојводи-иу- ,
п аутоночиу об1аст Ко-сово-Метох-
нја. Обадвојс су
део Ренублнке Србнје. Ре-иублн-
ке,
аутоиомне нокра-јин- е
н аутономие областн
подел-сп- е су на управне је-дшш- це
— областл!, округс
вароши, срезове и села. Сва
ка jcjVniima нма свој Народ-н- н
одбор. Снака конт]ол11шс
рад нотчпн.еипх управних
органа, одговорпа је за еко-помс- ку
и културну добробит,
за одржава.с јапног рсда н
мора поштпватн заионс н
усвајатн буетс (прорачу-не- ).
У оквпру своје компеи-теициј- е,
one доносе одредбс
на баан иостојепнх закоиа п
устаиа. У савсзпом Уставу
спсцифнчио је иаведепо да
je itiixoua дужпост да се о-ciaib- ajy
на шшцнјатнву н
учешће радног народа у
Bpineiby својнх дужностн, са
радша нзмеђу народа и упра-вни- х
органа спецнјалио је
наглашепа.
Одборс бирају граћани
калнх варошп и села на двс
год.ине. У већим градовпма,
окрузнма.н срсзовина иа трн
године. Извршин и управии
орган одбора јестс Нзвршни
народнл одбор, који бнра
скупштина одбора. У малнн
сслнма Нзвршни одбор са-сто- јп
сс само од претсединка
и секретара, док у другим
идборима имају прстседник,
потнретседннк, секретар и
један број чланова. Месни
Народии одборп морају са-зива- ти
састаике гласача, ко-ји- ма
су они одговорни, пре
ма означешш раздоб.гииа.
Нзврппш одборл потчнненн
су Народннм одборима и Из
вршном одбору Народног
одбора друге внше управае
јединнце — која јединица
може понпштпти нли изме-иит-и
lbiixoBe одлуке.
фичним приликама. Да ис
заостајемо лза времспа и на
том сектору, онда морамо да-лек- о
вишс воднтн рачуиа о
народу, о томе да га заишс-ресујем- о
и органнзујемо у
наш покрет, од чега само
иоже нматн користп општа
ствар за коју се иокрет за-ла- же.
На стотине српскнх рад-инк- а
у Канади данас је спре-ми- о
да ступе у СКС, са врло
мало настојаша да нм се об--
jacini како и колнко je то
нотребно. Алн, иц томе се
врло мало ради, изузев Ниид-сор- а, Хакилтоиа и још иско- -
лике колоннЈе. ииндсор it
лакилтон могу najoo.ie по-служ- нти
како се народ из-мен- по
на боле и како се ио-г- у
нолучиги сјајни успеси
на оргаиизовап.у иовог члан-ств- а
када сва оргаиизацнја
на томе активно ради. Оан
могу да утуку потцсаиваае
н песниизам код свакога ко-ј- н
сматрају да су масе толн-к- о
затроваие шовиннзиом,
да су сувише реакционарне
па да према томе не трсба
трошнти "драгоцеиог" врс-мсн- а
н "драгоценс" снаге да
нх сс окупн у демократскн
покрет. Та "тсорнја" не вре-д- н
и оиа иема ништа зајед-иичко- г
ни са реалношћу код
иаших досе.геннка н општим
прнликама, ни са нолнтиком
и програмима прогресивних
иародних н радиичких пок-рет- а.
Ако неки од старнх чла- -
нова сматрају да они нлсу
прикладик за регрутован.е
нових чланова, н да у томе
нећс нмати успеха, да лн се
онда покушало да се ловнм
члановима стави у задатак
да он к буду оргаипзаторн
иових члапова, оргапизато
рц својих блиских прпјате-л.- а,
којима је пајмнлнјк по-са- о
у оргаиизацпјн тај по-са- о?
Сваки iioBii , ч-i-an
најбо.ге
воли да некога другога ој-гаинз- ује
у оргаиизацнју. Ои
сматра да је то ајвндније н
мајглавније што on може
учинити номепталпо за по-кре- т,
II стварно, тако и јестс.
Онда трсба сваком иовом
члаиу дати прнлику да на
СУДСТВО
Члан 13 савезног Устава
садржн главие лрнициис сис-тс- ма
судства, који јс разра-ђе- и
у детаљс у закону о рс-гулациј-
ама
народнлх судо-в- а.
У томе закону сврхе иа-роди- их
судова проннсане су
иако С1сди:
1. Заштита дсмократских
тековина народно-ослободн-лач- ке
борбс, заштита ните-рес- а
обухваћепих законои.
заштнта тела плн оргаинза-цнј- а
јавиог илн ирпватног
карактсра, заштнта лнчности
п права власпнштва и интс-рсс- а
грађааа JyrociaBiije.
2. Ociirypaite строгог за-ко- на
н одредаба којс пиају
законску моћ од стране свих
предузепа, оргапнзацлја, зва
IIII4HIIX it лриватнихособа.
3. ItaciiiiTaibe rpabaua у
духу лојалностн према сео-ј- ој
зем.гн, о праведном удо-B04"fii- by
засонлма и поште-и- о
BpuieiL права дужности
q)abatia.
Судови су потпуно нсза-вис- ли
у свом суђеиу н мора-Ј- У
судити у сагласностн за-кол- а.
Осудс се доносе у име
народа. Одлуке су јавне
сви судови суде рсдовно у
савету. (Нема судова са са-м- о
једним суцем). Када они
суде у првом степену, Савет
се састојн од редовног п по-uohu- or
суца. Судскн процес
водп се на језику репуб-шк- е у којем ce cybeae проводи.
Али ако оптуасени ие разуме
језпЕ, нему се лора дати до-бр- ог
тумача.
Судски снстех састојл се
како следп: од Врховног су-д- а
Федератпвпе Народне Ре-публи- Ее
Југославије, Врхов-ни- х
судова Република н Ау-TOKOMi- uix
покрајина, окруж-ци- х
и среских судова и вој-ни- х
судова. По закону нови
судовн се уогу успоставити
за решавап.е спепЈ1Јалних
niiTaiba. Врховнп суд ФНРЈ
бира се од стране Народне
скупштине Југоставије, a
томе ради, потстрекиватн нх
на то. Најболн прпмср томе
јс успех друга станкова у
Шшдсору (иовог члана) ko-jii
je у кратко време органн-зова- о
22 нова члана. А Вннд-со- р
и Хамплтон су прниер
за сав наш покрет у Каиадн
којн су у оргаиизоваиу но-ви- х
чланова показалн сјајис
резултате и ујсдио колнко
велики заокрет je настао код
канадскнх Срба. To ноказу
је какве сјајне су могу1то-ст- и
да ce иаш покрст ојача
ако о TOiic организацнје воде
рачуиа, ако руководећа тсла
организација то важио иита
be не буду игпорисала, ако
ce о томе правлмно расподс-л-е
снаге за рад и ако ce о
томе сталио iiiiuic из колоии-ја- ,
од стране новнне н од
страие Нзвршиог одбора.
Ми нс можсмо дозволитн
да се одлуке доносе, да нх
усвајамо, да давамо o6chana
а да ce one не поштују н ие
изваћају y ж.ивот. Мн нс мо-жс- мо
дозволнтн да се одлу-к- е
донашају но једном важ-но- м
нитан.у а да сс иакои то-г- а
прско Н.НХ ирслазн, да се
забацују, да се скаче на нс-ш-то
посве друго, илн да сс
према 1кима одпоснмо мли- -
таво. Одлуке морају бита!
светипл. Кад су one Beh ycno-јсн- е
— опда ce one морају и
нспуи-авати-. Ми имаио све услове да
квоту члаиства испупимо.
Она се мора нспуннти. Це-локуп- но
чланство СКС, и
Српски Гласник с и.име, трс-б- а
битп ангажовапо да сс до
конца алрила ucnyiiti обсћа-ib- a
и одлукс којс смо усвојн-лп- .
Новина треба бити нспу-iten- a
чланцнма, извештајниа
п огласниа о раду н успсси
va тога рада.
Нс смсмо сс заиосити ус-псх- ои
камиаи.с "Српског
Гласпика" л похвалама из
Југославнје. А1и знамо да су
иаш иокрст и "Српски Глас-лик- "
учнинлн добар посао.
To нде у заслугс свему члан-ств- у. To je добро. Алн су
прсд нама данас врло важпн
задацл! и велнке одговорно-ст- н
— прсд нокретом лао це-лнно- м,
прсд појшпом и пред
свакни поједннцем.
Јован I;ajnh.
Нрховни судовн Рслубллка
бчрају се од стране Народ-ни- х
скунштина релублика.
Окружип н срсск;! суцц би-ра- ју се од страис спојнх
скулштнла н ИаЈ)однпх од-бор- а, a noMohiut суци ло ре-Д- У
са лпстс ,ко ју су састави-л- н Народни одбори.
Ирховли суд ФНРЈ јесте
највншн судсси ojrau за cue
Нивилле, крншшалие и иој-- е
случајсве. On решава су-ко- бс
у властн нзмсђу судоиа
н републлка, нзмеђу цивнл-ли- х
н BojiMix судова п измс-b- y
судскнх властн у једпој
држави н других власти у
Другој Државп. Нрссуда јсд-по- г
суда можс бити нзмеп.с-л- а
само од странс вишег су-д- а.
Одсл.е11.а лравдс н управ-)1а,оделд.'п- .а
су апсолутпо ло-себ- на.
Крховлп судови ре-публ- нка
могу, због слецлјал-нн- х
разлога, иреузети cybe-ae
сваког стучаја који jc у
току ла суђеау нижнх судо-в- а
у свакој фазн судског лјкј-цес- а.
Молба н алслација до-зво.ге- на
је лротив свнх одлу-к- а
судова, ирсмда Јавпи ту-жнл- ац
може подпсти молбу
за поповио разматрањс до-нгсе- пе
одлуке, Јавлн тужи-ла- ц
мора сс побрнцутн да се
сви закони строго иоштива-ј- у
и у тои задатку у н.егову
ладлежлост спадаЈу почсрши
од uniuicTpa Савезле пладе
па све до сваког управника
млп прнватлог грађашша.
Јавпп тужилац ФНРЈ би-р- а
се од страпе савезпе На-род- ле
скупштлне, јавпн ту-жно-
цн
иеколико република
бирају се од стране истог
тела па предлог Народне
СЕупштплс свакс релублике.
Обласли, окружни и срескп
т)-жно-
ци нмснииаин су од
страпе јавних тужнлаца ре-публ- ика
у споразуму са Са-везн- ли
јавнпм тужиоцем.
Свп јавип тужиоци незавп-сп- и
су од свпх других органа
државне власти н потчиаенп
(Наставак на страип 4)
Политички преглед
ХЕНРИ ВДЛАС ОСУЂУЈЕ АНТИСОВЈЕТСКУ
ПРОПАГДНДУ
Хснрц Валас. секрстар државлог оделеае
трговине СЈСД.1И.СНИХ Држава Амернке н
бпвшн потпретседлик Сједнасних Држава
рекао је пре нгколнко даиа v ILvjookv ла
he "Лмсрнка платнтн рекама крвн" ако
протусовјетскн 'лемент,!! усппју да гурну
Сјсднасле Државе у рат против Совјстског
Савеза. Валас јс гогорпо а кечерп Руског рстфа која јс прпређепа у пичаст Аверила
Харимала, бпвшег амбасадора у Москвн.
Валас је између осталог рекао:
"Совјстски Савсз врло добро зладс гато
су капнталнстпчкс земЛјС, нарочнто Велнка
Прнтаиија, локушале учиипти од 1919 до
1921 годипе. Народн СССР зиају што лекс
војне Bobc у кааиталистичким земллма да-н- ас
мислс н говоре.
"Како год неке војнс лцчности тврде да
су једини иут у правцу мира атоискс бомбе,
базе, велике суме повца за паоружаае и
арктичке скспеднцнје, тако м Совјети могу
oceliaTii да јс једшш пут мпру и сигурлости
да даду капиталнстлчкнм зсиллиа мпло за
драго. Онн су отшплк дал.с н почсли су
први задавати ударце. Онп су одлучилп да
оспгурају својс гЈ)а"нне. Они страхују од
калиталлстнчког опкол.авааа. Жсднп су за
науком н машипсрпјом и ocehajy да је кре-м- с
кратко да сс припреме за voryhn рат
којл би био пзазван од страие ка11нта.1нста, "II када бн сс рекло да је Руспја погрс-шн- а
у свсму, ја join кажем да Сједиаепе
Државс смају ишнта да добнју, Beh напро-тн- в
имају свс да изгубс са хушкааем рата
протип Руспјс. Помнсао о неком рату измс-ђ- у
С.Д.А. и Руснје за vcne je татнко мон- -
струозна н бсзумла колико н једаи рат Амс-ри- ке
протип Елглсске или Фрапцуске.
"Нама јс лотрсбно бо.ге разумеваи раз- -
лога за скорашп.с акцијс Совјетске владе
Совјстска влада м нелс eobc поричу агрсси-вн- с
памсрс и икакву жел.у за светскои до-мпнацпј- ом. Нскн Асрикаици страхују од
комуинстнчкс лсистрације н светске кому-пистлч- ке
рсволуцнје. Ова бојазаи нас води
атраг где смо били пре 10 нлн 15 годила,
као да сс ннсмо борнли у свстском рату ра-м- е
уз рамс са Руспма лротив нацпстлчког
пспријатслл. Ако дозволимо овом страхо-ваи- у
да caiuabyje лашс душс и срца онда
hcwo понавллтн лсторију и стипн he дан
када he иаиш силовп и улучад платпти за
опу бојазан рекама крви.
"Сада пмамо прилнку да отстраннмо овај
страх н да расиравимо све noTcinKohe отво-рсл- о,
тако да можемо постигпути паметап
компромпс. Имамо Оргаиизацнју Ујелпие-ли- х
Пацнја. Али поред УНО. ми у Сједи-аспн- м
Државама морамо лодузетн ларочлте
коракс да постнглсмо пријателлко разумс
ваас са сопјстским пођама. Сигураи сам да
можсмо увернги Совјетску втаду да ии једиа
зсмга, без разлнкс колико бнла сллна.
појно илп скопомски, ле може дом.ииирати
силои ман.с земл.с дуже времсна. Руснја нс
можс газитн прско источнс Пвропе ио својој
милој вол.11 као што ли Лмсрнха не може
у Јужиој Лмсрн11и и Епглеска у Иидпјн н
Афрпци. TaKobc морамо разјаснити Совјет-ско- м
Савезу да иемамо намере за ствараас
блокопа или спсцнјалпс осовние у или вап
Оргапизацлјс Уједиаслих иацпја. Ми смо
лротпп сваке ндеје о неком "Амерпчком
Столе11у" или "Англо-амсричко- м столећу."
"Малн (радлн) ларод света nehe толсри-рат- н
iidnii импсрнја.111стичкн лапад чак ни
лод локропите.гством атло-саксонс- ке атом-ск- е
бомбс. Епглески лароди имају само јед-л- у
судбниу, a to je да служе свсту a ле да
ii.it it доминирају."
ЗАШТО ЈЕ БРИТАНИЈА НАПУСТИЛА
МИХАИЛОВИЋА
Иод тиу nactOBOM "Тороито Дејли Стар"
у свом уводц.ику од 27 марта ппше слсдеће:
Напуштен од свих ослм шаке следбепи-к- а,
генерал Дража Мпханловпћ, којп je у
једло време уживао британску потпору као
вођа про-савезнпчк- их југосчовенских спага.
yxeaheii je после дугог покушаваиа да пзбе-гл- е
xaniueibe. Бпло je то у мају месецу
1944 када је г. Черчпл, као претседнпк владе
казао зашто је Брптанпја пренела своју
потпору са Миханловпћа на маршала Тита.
Он је рекао:
"Разлог зашто ско ми престалп снабде-ват- п
гелерала Мпхапловића са оружЈем п
подупнрати га је једноставаи разлог. Ои се
ппје борно протпву непрпјател.з, п, шта
впше, некоји од иеговпх потчпиенпх учи-нпл- и
су екомодацпју (прпдружплп се) са
непрпјателем пз чега су насталп оружапп
сукобн са снагама маршала Тпта, што је
ntnheiio многпи оптужбама п протпвоопту-жбам- а
и губптком латрпотскпх жпвота у
корпст Немаца. Мп смо се пз?аснплп чврс-ти- м
подуппрачима маршала Тнта, због в
гове херојсге п каспвпе борбе протпву не-ачк- пх
армпја."
Затим "Стар" ппше како су_ борбе и по-1е- де
иародноослободилачке војске н парти-анскн- х
одреда бпле дуго прппнснване Ми-xaiuoBi- ihy
и п.еговим четпицима, те како
Se ce na суду утврднти како је Михаило&ип
чалско заглибио у злочипе и издајство, a
онда још наводи Чсрчплове рел, ко5с је
изрекао касшие, у јулу месецу 1944,Черчил
је, каже "Стар", рсгао:
"Ја пратп-- м са највећом пажвом . . . шта
се догаа у Јггославпјп, и ја сам заиста
склон да сматрам да је одлука коју
смо донелп пое нетг игхмена да се разлру--
жпмо од генерала Мпхлпловпћа бпла у сва- -
ком погледу оправдапа.
П