Serbian Herald, March 14, 1947

              I i
т
iii ir -- iiioi'ilii TK'tiWi
ччшивВДриМ! ,' #КдатдаШР W JlMMHW'iVHU jyi-p4iii- i %г"чиРж,гп'1Г1Т39гЈ-'-етчзд!ј-г- -. in
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПР0ТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, OnL
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цегноад. г2о,д5н0.шЗнаој ивпорсеттрпалпасттвао,за гКода.на5д.0у0,4 пдоолл.аргао, д.на3.0п0ола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА AuthorizedNo.ааD.SNe.co76n4d, MClaarscsh M12a. tt1e9r42under the
Год. 7. Број 389. Цена једном прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, FEBRUARY 18TH, 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 389.
Планирање на северу Ка- -
наде није у интересу мира
и безбедности
"Сједињене Државе претварају Канаду у евоју соп-стве- ну
војну базу" -"Ново време"
Москва. — Ч lauak II. Јср-масе- ва
у сопјстском часоавсу
"Ноно Нреме" осврћући се
на каиадско-америчк- и војии
пакг и иоднзаи.е војиих базл
иа ссперу Канадс између ос-тал- ог
каже:
"Сталао летснс амервчквх
аинона у лрсделе севервох
иола лотврћује нлаиове за
лретпараие артичког базена у
"лар нострум". Аисрпчки
импсрнјализам идс вспред
државаог 1ред-вслитвваа- а.
Такозвааа ваздушвл иуте-d- ii
будупиости о којима је са-пл- о
Хрст већ играју велпку
улогу у оствариваау амсрнч-к- с
скспаизијс. Они садрже
пшне од таквог јсдиоставног,
"псвииог трговачког карактерл
којсг јс Хрст поставио у 1943
г. и као што га пеки iteroBii
следбеници наставлдју оин-сиват- и.
Сада су онн (ваздуш-I- I
п иутевн) стварно иа расво-лагаи.- у
војске и могу сс т-iiob- o
у спако доба прство-рит- и
у ратне сврхс." Онда пи-ца- с
каже да су тн летови не-шт- о
као што је бнла "географ-ск- а
политика вемачких ам- -
не
п "- -
војпог уговора
члада н Канадс оп-штнн- ски
у
Черли Снмс, члан Гадни
чкс дао
јс odiix дана нзјаву. Симс у
нзјави каже да јс тај пакт
Јканаде н за
н поди-заа- е
ста-ииц- а
у одавно ства-рал- о
cyuiby да су базе код
н део
пакта.
не верујс да he
ратна нка-д- а
више оживетн у
илн или да he
се суочити нротнс
иииазпјс хорда
преко севсриог пола."
"Гади тога, Снмс каже, да
парти-ј- а
сматра да he канадски на-ро- д
гледати са сумњом и
на
такозвани "план без пакта"
за артнчке маневре н
о чему су
Кинг и
решеп.е
уговора са и Јапа-ио- м
it
пација сигурпо he
Лнст весаик"
из
у коме да
казнс које су остале
пз вреисна
дана пре пораза
власти
су велнкнм казнама
сел-ак- с да им
своје
Нозиато је да су се башј
словеначки селлцп
одазва.ш познву
е фронте на н с
тиме наиоснлн штету
Јошко и
Фсрдо нз билн су
1944 годнне кажиеин јер пн-с- у
иреда.1и иацистииа
жита.
пошто Је баш у то
врсхе пропала
је на-пла- та
казнс. је да
који су говорнли
о жнвотнам нростору".
"Иод ван-скн-м нзглсдом
претварају 1Са-на- ду
— сиецијално севсрлл
краЈ — у своју мн
литариу базу.
над ностао
је liiuiie пасплшш намстааех.
разннх
iiojimx органа се из
Све то
наилазн на потпору са стра-ii- c
кругова у . ." (Мно-г- е
и канадске иови-- н
с такођс отворено кажу да
је тај нлан, не
itch
Др
жава у која ствара
артички базсн у земл.вште
нптрнга, га-ј- н
наде
група финансиске
олнгархије којс раде за лре
власт над светом. Та нолнтн
ка
желе да Канада постане ратном базом
атомске ради Вол стрите
Поиодои
Амсрпке
одборанк Тороа-т- у
ПЈХЈГрссивне иартнје,
Лмернке мнли-тарнукоордннацн- ју"
"ратннх безжичпих
Лртику"
.Мускокс-- а Черчила
нројекта заједничког мнлн-тарио- г
Иросечин Ка-иађаи- нн
фа-пшсти- чка
агресија
Ненач-ко- ј
Јаиану,
Лмсрнка
фаишстнчкнх
Гадинчка ирогрсснвна
друк-чнј- с
Каиадско-америчкн- !'
коордн-нацнј- у,
изјавнлн
премнјер Hpeice,HHK
Труман
"Ираво лировнои
Нсмачком
једнпство Уједииепих
гарантова- -
"Слоиеначкн
Це!овцд објав-iyj- e чланаи
Н31ГОСИ аустриски
привредпи органи наплаћују
непспла-hen- e
нацпстичке
окупације.
Годину
Немачке пацисгнчке
предају
полопривредне пјкшз-вод- е.
Корушк
Освободнл-- п
саботажу
наци-стичко- и
окупатору.
Лндервх1д Ошовник
Шпхопола
про-писа- ну
количипу
.Међутнм,
иацнстпчка
Немачка, онсмогућена
Разумд.иво
исрнЈалиста
"заједннчке северо-амерачко- г
континента, Сједи-iLcn- e
Државе
сопствену
"Трустишип" Сјсдиаеаах
Држава Канадом
Актипиости амсрнч-кн- х
врше
п.сзниој тервторајв.
рсакцноиарних владајућах
Канади.
америчке
одбраибсно!
карактсра, агресивиог).
"Полатика Сједпшсллх
Лртлку,
нм-пермјалнстич- ких
најрсакцнонарнијих
агрссивних
прогипуречн ватерссвма
Канађани
бомбе профита
мира и безбедиости.
„ t „ДГР Ж m ч-У- Ш Ј-ЧЗВ-
ц;
тн" бсзбсдносг "Амсрнке од
свакс опасиости од бившнх
фашнстичкнх п с пријателл.
Кашта he онда сви тн дого-вор- н
о потребама за ратлс
прнирсие на кападскои Артн-ку- ? Обичии 1Санађан1Ш нс
може сматрати него
да јс тај покт уперен нротнв
Cobj'ctckoi Савеза, нашег вср-но- г
савсзиика у нсторпскок
рату који је сломио кнчму сн-ла- ма
Хитлерове фашнстичке
осовинс."
Симс всли да су то послс-диц- с
полнтнкс Англо-амери-чк- ог
блока базираие на гово- -
ру Чсрчила у које
ноЈкопавају темел заЈеднич-ко- м
раду S једшених ација.
У КО.П1КО брже Канада н
Сједињене Америчке Државе
прнстану да се "забрамн атом-ск- а
бомба, да се лрошнрн
трговнна it прнјателлки од-нос- и
са CoujcTCKiiu Савезом
и ослобођснои Евроном, као
it да поиогпу Иидији, Кннн
it cbiiu колоиијалним иароди-ха- ,
у толико he бити боле.
У сваком С1учају, Канађани
не жсле да и.нхова землл no-ста- нс базои атомске бомбе за
Нандерберг-Дулесо- в рат про-тн-в
демократнје за славу u
ирофит Нол стрнте. . ."
нико внше iinje могао нн о-ММСЛИ- Т11
да he се та казна
наилатити.
Међутам.овн ссгаци су нс
давно од управе Централног
господарског савеза примплп
акт којии сс иозивају да нс-нла- те
остатак казне у износу
од 750 шплннга, којн су им
одредилн иацистн због сабо-таж- е
хнтлеровских наређеиа.
"
"ОБЈАШЊЕЊЕ
У овом издању Српског
Гласнпка требала је бптп до-несе- на
слпка Грба Народне
Републпке Србпје п планак
којп објашиава спмболпке
Грба. Чак је о Грбу наппсан
п уводнпк.
Међутпм, у пос1едием часу
јавлено нам је да клпшеј нпје
готов. Тако he Грб, у место у
овом пзаћн у пдућем пздану.
СРПСКИ ГЛАСНИК.
ДУСТРИСКЕ ВЛАСТИ НАПЛАЋУЈУ КДЗНЕ КОРУШКИМ СЛО-ВЕНРМ-
А
КОЈЕ СУ Ш НАЦИСТИ ОДРЕЂИВАЛИ
прнсилл-вал- е
Селлцп
одбране"
друкчнје
Фултону,
И у обнови Варшаве
Ово је југословенска омладииа која помаже у обновп Варшаве. По.гска омладнна је
помагала нзграду Омладпн ске пруге у Босин, а југосло веиска сада то враћа.
АНТИНАРОДНА ПОЛИТИКА ДРУ-- А
И ПРОБЛЕМИ НАРОДА
Изјава прогресивног народног посланика
Ирско радно стаинце у То-рон- ту
одржао је A. А. Мек-лау- д
значајап говор ца 10 фс-бруа- ра.
Мсклауд јс члаи Рад-иичк- е
лрогреснвне паршје и
народнн послапик у провии-цијално- м
парламснту Онга
рнје. Нзмеђу осталог он јс
"Накоп Miioro завлачсља
одрећеао је редовао заседаа--о
парлаиеата за 6 марта. Ако
6ir се уобичајена пачаа во-дп- о,
оа ба ниао да се закл,у- -
ча тачно пред ускрс, алн ouaj
he бнта једаа од иајкраћах
од како постоји Коафедера-цај- а.
"Номаслате за момеиат шта
то заача.
"Изабраао је 90 члааова
Народне скулштаае. Они су
плаНснн да служе аатересп-и- л
4 иалаоаа аарода: п.пхо-во- у
здравл.у, iliixoboj просве-т- а,
iLiixoBovi социјалиом оса- -
rypaity a у свам друпш
рама KOjit се одаосе аа ааш
свакодаеваа жавот. Члановн
нмају одговораост на себе Да}
одобре годааш.л буџет од
зу 200 мнлнона долара, који
иокравају те потребе. А, ка-к- о
кажс претседанк Дру, ове
тешке одговораоста аиају да
се обаве у року од 23 дааа...
'Од је on дошао аа
власт (премијер Дру) све се
ваше а вашс сужава моћ н
власт аародаах nociaaiica,
која п м се одулша од страас
Епекутаве (владс) н од
такозваае Крал.свс1:с комасп- -
f је коју је успоставала Дру- -
ова влада иа велики ваш тро-ша- к,
вас која плаћате таксе,
a.iii оез пкаквих корасаах
рсзултага, пзузевшн, иарав-но- .
jypauia торнјевсках (кон-зерватаваа- х)
адвоката који
сакуаллју аередовае наилатс
из аародне благајае за ituxo-в- у
услогу".
Оада Меп.1ауд прелазл аа
важааја nmaiba која се no-ставл- лју
пред аарод ове про- -
гпнцпЈе u велп:
"Ире свсга, шиаае одаоса
азмећу домапаопа н провии-цај- а.
На се ссћате да је чак
назад у 1943 годааа према-јс- р
Дру захтевао домаааоа-ско-провинцијал- цу
конфереи-цај- у
у сврху, како је он ка
зао — "са цн.геи успоставе
правог соцнјалног ocurypaita,
здравствеаог осигураил н за-штп- ту
за цели народ у старо-стп- ".
"Та коаференцаја је одр
Жана у августу 1945 годаве
и пред пу је подиешен про-гра- и
за соцајално осагураае,
врло умерев програм. Канг је
обећавао "рај н иову землу'
Али по аеговом плаау за
здравствеао ocarypaite Оата- -
pnja je амала да добаје пре- -
ко 23 малаоаа долара у са-- 1
изграђује се братство народа
јој
ства- -
бла
како
мом иочетку, а каинје ствар
ао до блазу 50 цалаопа го
даша.е. У додатку тога Онта
pnja је амала да-доба-
је нре
ко 4 мплаоаа долара годиш
и.е у фориа за спецнфачаа
одобреп-а-, као што јс за оп-ш- тс
народно здравл,е, тубер- -
ну дсцу, за ослспллае, за од
rajaibe а за усавршаваа.е ме- -
днцаае у корист народаог
здравлл, По одредба пеазаје
за остареле омаааон има
да даје 30 долара месечао за
свакога иреко 70 годпаа и
подједнако доашшоа са про-шшцнјо- и
ба сносио трошко-в-е
до 30 долара месечао оста-рели- м
лнцнна који су у no-тре- ба
између 65 до 70 года-аа- .
У 1948 годана допранос
Домаааона (федералне бла-гајн- с)
за пеазије остарсшх у
Оатара'". a аа основи тога
програма, азаосао ба преко
83 малаона даира, a oiuapa-ск- а
влада би ava.ia да упла-т- а
тек исшто иреко 5 милио-а- а
долара.
Домаааоаска влада је та
кође узела сву одговораост
аа себе за упосливане беспо-слсаа-х.
У ту сврху се имало
укл.учата а бсспослеиачко
осагуран.с а даваае nouoha
за све који бн остала без no-сл- а,
с:ала noiiohn за беспо-слен- е
амала је батп касаиЈе
85%. To ба значало вслнку
aoMoh граду као шго је ре-ца- мо
Папдсор са 8.000 неупо-слеаа- х.
Домаааоп јс такоће пову-да- о
4 малаоаа да1ара да се
покрају трошкова за плана-раи.- с
аројеката, новах радо
ва, које је Оатарнја имала да
добпје.
To су оас аајглавиаје ства-р- а
које је нмала постаћи
коаференцаја у августу 1945.
Да је то бало усвојено од
страае г. Друа у то време о-бач- аа
народ проваацпје ба
аскорастао на малаоне до-лар- а
у току прошле годаае.
Па заате како се догодило.
To је одбато од стране пре-маје- ра
Дру-- а у августу 1945,
п аоново у јануару 1946 го-даа- е.
Одбајајућп то, он је
проследао пстом бездушвом
паттаком коју је следао
1944 годаае, да лашп децу
Оптараје 70 мвлаова долард
годаша.е soja се даЈс kau uw
моћ породпцама.
Дозволате мп да вас пот-сета- м
шта је on (Дру) рекао
9 августа 1944: "Ја вас уве-рава- м
да в.1ада Оатараје па-мера- ва
да урадн све mto је
у љезааој моћп да ocnrj'pa
да ова аеправедна идредба
не буде усвојена. Ми се пе- -
heno сложата са том велпком
ароцедуром домавпонске вла- -
Пољске и Југославије
ОНТЕРИЈА
A, А, Меклауда
На 23 фебруара 1945 када
су га пзазвала члааова Л1Ш
у Народној скушитинн оа ]с
рекао: "Наје у"мом обачаЈу
да отст)'цам од нзјава које
caw дао алц од ма каквах
подухвата које сам подузео."
ли.вКД,ДС01ЦПрИТ11СЈ11
Јаче iicKoiiiio дана каснијс
прсајер Дру се бао суочао
са поразом у Скупштаав и
ги.евом од1 страае аарода, оа-д- а
је оа нзјпосјс рскао да
nehe подузаматл мсре да
спреча усвајаие Закона за
noMoh породицама.
Дааас, међЈ-та- м, аренајср
Дру ама свгурлу sehiiiiy у
(Наставак на страпп 3)
у
Дааас — 6 феб. — се на- -
ставпло суђење група бав-lua- x
нацистачкпх гснерала,
ратаах злочиааца, пред Вој-ни- и
судои у Пеофаду. Са-ciyai- aa
је оптЈ-жеа-
и геаерал
бнвше немачке војскс фом
Лер, бавша заповедаак "Ју-гоистока- ". На антање да ла
је знао за убијаље заробл-на- х
партазана за врехе чст-врт- е
непрајателЕе о]ааз11ве,
када је једнои lipiuawou само
убвјеко 616 зароб.каах бо-!ац- а
Народвоослободалачке
војске опт)-жен-
а Лер јс одго--
Корушки Словенр за при-кључе- ње
ЈугославиЈи
ТАНЈУГОВ дописнак аз
Геча јав.и Пред 200 прег-ставник- а
повеначких општа- -
на у ооласти 1слака. лове-иачк- а у Еорушка. Јаков Рајх-ма- н. je
претседник Обласаог
одбора Осгтбодилне фроатс
а Скжначку 1Сорушку одр-жа- о
ј говор у коме је подву-ка- о
о1учност Корушках Cto-мна- ца
да actpajy у својој о
борби за ирв'кдученл ФНР
Југославија. Он je нсто тако
ивјавио да Корушкп Словен- -
ци евергвчно протествују
против тврћења да су оап то-бо- же
прнсталвце веделиве
Керушке . аа
"Мп желиио да жпвамо бо-л11- л
п слободнпм жпвотом",
регао је Рајхман. мМп желп аа
ко прпк.г}гчее ФНР Југосла-зпј- п. се
Наша борба Је наш сва-годнев- нп је
плебпсцпт."
Са ковференцлје Јс посла
та резолуцаја Владп ФНРЈ
којом се тражв прак.гучеа.е ле
СловеначЕе Корушке Југосла-ввј- и.
Такође је послав по-ј-- за
дравпа телеграф шефу југо- -
словевске делегацвје у Лои- -
дону. Др, Вплфаву. 'je
Како изгледа данашња
Черчилова Грчка
"ПОЛИТШСЛ" од 8 феб.
of1jam.yje допис свог спеца-Јашо- г
доиисннка аз Лтаае,
my насшвом "1СЛКО ИЗГЛЕ-- Д ЧЕРЧИЛОНА ЈЕДННА
ч ПЕТЛА ТАЧКЛ" У НС-ТпЧН- ПЈ ЕВРОШ1?", у ко- -
мр сс oiiacyjy пралаке KOje
втадаЈу у даааипшј Грчкој.
"1)д Скопла до грчкс гра-ниц- с"
— пшие доппсник IKUIITIIKE" — човек мож-пут1в- ата
сасваи добрам, ка-xiciiM- M
иоп.тчаним аутевама,
преко стотапа аопах мостовд
it MOcTiiha, и внјадуката. Же-тезанч- ка
пруга, којом возова
редовио cao6pahajy а на којој
се ваше пс ваде трагова рата,
иде дуж овог главиог друма.
Мсђутам, чам сс npebe југо-сшпсис- ка
грааица, сптуацаЈа
се иотпуао меаа. Нутсва су
у лошсм стаа.у, iipcnyiia руа-чаг- а,
a а читавом ауту до
Солуаа, једииа дга моста нре
ico којпх треба npclui а који
еу билп разрушена, јши су у
истом стан.у у коме су бала
кад ах јс братанска војска
iipiinpeuciio поправпла.
"ЗКслезаачка аруга од 1)ев-ђслај- е
до Солуиа апје join
нопрапл.епа. Разбајсаа a аа
свс страас разбацааа пагопи,
локомотапс а други матера-јал- и
леже ао стааацама. Kyhe
су бсз прозора и прата, чссто
бсз кровова, док аокадане
жицс васе са тслсграфсках
стубова. Кслсзиичка мостова
и вајадукта у астом су стаау
v коме су бала кад су Иемцн
rtTIflrlllf 1ПГПЧ1,". __Ч
"У блазааа Солуаа чатаво
нол.е арекравеио јс вагоааиа
и локомотавама. Посред свс-г- а
овог хаоса уздаже сс је-дп- на
аова гра!;свааа — жаа-дарисрас- ка
стражара, аово-окрече- аа
a acKiiheaa вслакаи
крал-спски- м грбом. Од завр-шет- ка
рата шпита друго, ссм
ова стражара, иијс аодагау-т- о
аз рушсвана.
вораи. "Те злочаае могла су
почааита само појпици VII
СС давазаје "Принц Еугса"
којом к комаадовао rcaepai
Литрс". Када јс претседаваЈу
hn уаатао Лсра коме je 6iw
IIOT4IHLCII геиепал Латрс, Лер
је одговорао: Menu".
Ha aiiian-- e да ла je бало
могуће да а.сгова офацара у-биј- ају
заЈХЈб.гепе борце Иа-1од11о-ослободил-
ачке
армцје,
асо je on као врховаа зало-ведан- к
тобоже ааредао да се
према itnya поступа човсчао,
Лер у iieMoryhaocni да азбс-гн- е
даректаа одговор, рекао
je: una су морала да се
прадржавају ааредбе .
Тада су арочатааа доку
мсита о 300 заробл.еиих бора-ц- а
Народао - ослободалачке
војске. Ова зароб.геааци ба-л- а
су одрсћеаа за стреллие
зпак репресалаја. Судаја
тада запатао: Дл ла је то
било у духу Хашкс коавеа-цаје- ?
Овтужеаа је цааачки
одговорао: "Нс, ала је бвло
уобачајеао". Судпја је тада
прочатао ааз азјава сведока
звсрствпма која су почваа-л- е
аемачке трупе, о раиенам
борцаиа Народао-ослобода-лач- ке
војске која су ка иај-зверски- ја
иачап убајеап за
време четврте н аете аепра-јате.мк- е
офапзаве. 11има су
грудама палалн ватру, пе- -
клилоге а руке. — Све ово
ааје учавало аакакав утисас
Лера која покушава да
аокаже азнсиађен као дд
ово прва пут чуо.
Председавајућа je по том
прочатао паз докумената о
nycTOiaeibiiwa која су ночипи
аемачке трупе у разаам
крајеваиа наше земл. Само
време четврте офаазиве у
Босаа II лерцегованп упвш
тепо је 2372 Kyhe н убпјеао
5Go8 цавалпах лпца.
Суђење нацистичким
генералима Београду
"()д целокуаае фчкс желез-апчк- е
мреже, за пуае две
годнае, ауштеае су у саоб-pah- aj
само две Kpahe пругс,
Солуа-Дедсага- ц a Атнаа-IIe-лопоие- з,
док главае жслсзни-чк- е
артераје још нпсу осао-соблсн- е
за cao6pahaj. Главам
друм Солуп-Атаа- а асто тако
јс аеуаотребл.ав.
"Драа берза у Грчкој j-зе--
ла
јс аевађеае размерс. 11ла
ста пе само што донуштају,
Beh а иотвоиажу цриоберза
јааце. Грчка је добала послс
рата велака саглескн зајам
за стабалазацају своје валЈ-г- е,
чаја је предаост потпуао па
ла током рата. Створсаа јс
пова Драхма а асаа предаост
утпрђсаа аа 600 драхмп за је
дау фуату стерлаага. Разме
аа старах драхма за новс аз-вршс- ао је ао рату од ваше
иалиона старах за једау no-в- у,
тако да аако најс жслео
да цовац меа-а- . Старс драхме
су једиоставао бачсас. 11а тај
аачаа сва дсаозати у баака-м- а
су'азгубл.еаа.
"Нова "стабалазована дра-хма- ", аако су до данас вршс-а- с
join двс стабалазацајс ва-лут- с,
а да.ге аада. Мнааста]!
фаиаасаја Вулгарасовс вла-де- ,
Налварссос, покушавао ie
да заустава скок цеаа, али je бао аримораа да се аовуче
баш због овах својпх мера. Негов ааследаак лсгализовао
је "Црау берзу" и нодвгао
вредаост фуате са шест сто-та-аа
на 2000драхма. На"Цр-ЈЈабсрз- а'' вредаостАфуат!'
прслаза чак a 20.000 драхма.
"Уоча пзбора бао је заклу-че- а
аагло-грчк- п прнвредан
споразум, а то поаово у цаљу
"стабалазацајс" драхме. Ст-воре- а јс спсцајалаа Стабала-зацион- а
фоад. а грчке фаааа-сај- е
ставлеас вод коатролу
Монстарае комиснје, састав-л.са- с
аз аретставаака Сједи-ibcitu- x
Држава а Енглескс
Рсзултат рада ове Комаснје
бао је да је сада врсдаост
драхме no утврђеаом службе-ао- м
курсу 20.000 за једпу
Фуату стсрлввга! С друге
странс утврђеиа курс долара
јесте 5000 драхма за једап
амерачка долар. На "Цраој
бсрза" вредаост драхме а да
л.е аада. Фуата се већ цева
иа блазу 30.000 драхми, а до- -
лар „а блнзу gooo драХЈ1Н
"Са таквим стаоеи ствара
cacnitu je разуил.аво да су
цеие фаатастачао високе. Јс
даи калограм аасулл кошта
отиралаке 2000 драхми, муш-к- о
одио око милнои.драхмн.
Илате в падааце, међуииг, a
дале су мазерае. Целокупав
дпевна праход чаповпвка a
радаака Malta je од цеве јед
аог ручка у бвло комс скром-ао- м
сстораау.
"Ради тога" — зак.гучуј-доааса- ак
— "шачаца шпеку- -
ланата жава веона добро. Ис-т- о
тако добро жаве и осупа-торск- е
власта, које су плаће
ае у здравој валутп. У асто
време масе грчког аа[ода па-т- е
у aajeehoj беда а пзглад-iMiBaity- ."
Танјуг.
Силни пораст Комунистичке
партије Италије
Фнрепца, Пталаја. — Сов- -
јетска агевцаја Тасс забелс- -
жала je вест рамског рздаја
о коафереацаји Комунаств-чс- е
партаје Пталнје која се
одржавала у Фвревци. Том
пралпкол члаа Цептралаог
комитета партаје Пјед1о Се-ка- ја
одржао је реферат о ор-гаиизацно-
пнм патап.има. Оа
је азложио де.1атвост партаје
од постедаег конгреса до кон-феревцп- је
која се одржавала
почетсом јапуара ове годаае.
Секаја је азјавпо да је 31
октобра 1946 годвне Комуна- -
стачса партаја Италаје бро-јал- а
2,166.448 чланова. Међу-та- м,
вос.тед1К вести jae.iajy
да оаа seh сада ама 2,225.000
члааова.
," ТИ ТТЧ"'
уда- - МЈИЈНВЦИбИ - I -- w
ч
I