Serbian Herald, May 20, 1947

              Wtf l w~
тштттшптшмм Mrfifef &&Ц flgggtBM јјаШЈРИИрИИИИИИИЈ I n нШнНННШшннВшШ"
— - fflHWrili inrjw irAji— i,.— t.ir] .hi, i- n- firm, i j J
CTPAHA 4 "СРПСКИ ГЛАСНИК" Петак, 25 апрпла 1947.
AS I 5AW YUGOSLAVIA
—By BMERIC SIMAC—
PART IV.
IS IT POSSIBLE TO SEND A
BRIGADE OF CANADIAN
YOUTH TO YUGOSLAVIA?
The above question is being
posed and placed before me where-ev- er
I meet and speak to young
people. Their interest has been
aroused in this project and a large
number of them want to go to
Yugoslavia, to voluntarily work
on the new Youth Railway.
At our national office (Canadian
South-Slavi- c Youth Federation) in
Toronto, we have received a numb
er of lettcre In which young Can-adians
— especially those of Yu-goslav
origin — request informa-tion
on the formation of a Can-adian
youth working brigade.
In her letter which we have only
recently received, Miss Eda Siak
states: "As we have heard much
talk about a youth group to be
organized to help the Yugoslav
youth to build the new railway, It
has naturally made us very an-xious
to help our Yugoslav
friends. ... Is this talk about the
Canadian brigade serious or is it
just fancy talk!"
The above is only the partial
content of Eda's letter which in
essence shows that young people
thoughout our vast and broad
ountry are interested in rendering
their assistance to the Yugoslav
youth.
Is it actually possible for us In
Canada to send a number of young
people to the Youth Railway in
Yugoslavia? It definitely is! We
have every intention to tend a
brlgado of young people to Yugo-slavia
and it will definitely go!
Already, according to the offi-cial
reports received by our na-tional
office, twenty-fiv- e students
from the University of McGill in
the city ef Montreal, Quebec, have
already signed up to take part in
the building of the railway. These
students are not of Yugoslav ori-gin.
They do, however, constitute
a mixture, or a combination of a
number of nationalities. In the
main they arc Canadians. Tho
fact that these students have sign-ed
up to go to Yugoslavia indicates
that the interest in the building of
tho new project is not limited to
our Yugoslav youth in Canada
alone. It shows that generally
young Canadians throughout the
country, regardless of national
origin, want to assist the heroic
efforts of Yugoslav youth with
whom they fought together on the
fields of battle.
Besides the University of Mc-Gi- ll
students, approximately twenty--
five additional Canadians will
be sent to Yugoslavia, either
through the National Federation
of Labour Youth, or through a
special committee which we might
possibly establish.
As yet we didn't finalize the
draft of our campaign which we
intend to launch within a short
period of time. In 6pite of the de-lay,
however, a working brigade
of young Canadians will, never-theless,
be sent to Yugoslavia.
Furthermore, the fact that a
substantial number of young Can-adians
of Y'ugoslav origin will be
returning to their native country
with their parents this year, pro-vides
us with positive assurance
that a larger number than the
above mentioned will go to the
Youth Railway. With the first
group it is possible for us to send
twenty members from the Can-adian
South-Slavi- c Youth Federa-tion.
If we incorporate these three
groups, which are mentioned, into
one total, we can justly come to
the conclusion that well be send-ing
seventy young people to
Yugoslavia. It must be understood
that this number will constantly
be increasing as the number of
young people returning with th
other immigrant groups is added.
We must also take into consi-deration
that the World Federation
of Democratic Youth — a militant,
international, anti-fasci- st youth
organization with a membership
of over fifty million — Is organiz-ing
a World Youth Festival in
Prague during the months of July
and August. At this festival young
people from all corners of tho
earth — from India, China, Eng-land,
France, U.S.A., U.S.S.R. etc.
— will meet and display their cul-ture.
This festival will serve as a
very decisive factor in the stren-gthening
of international youth
friendship.
To this international affair we,
from Canada, intend to send ap-proximately
two hundred young
people who will spend two weeks
in Prague, Czechoslovakia. After
the festival, many of them, along
шшШШШШтшШШШШшШШ
with the young people from all
other countries, will go to Yugo-slavia,
to see and to work on the
Youth Railway.
PART V.
AFTER 11 YEARS I VISITED
HRIHIR
I was at last preparing to visit
Bribir, a little town composed of
a number of villages and situate.)
in the Croatian Maritime (Hrvat-sk- o
Pnmorje). On its south-wester- n
side, Bribir is bordered by a
large mil wnicn ovenu. =
irregular coast of the beautiful,
blue Adriatic Sea. On its north-eastern
tide is another high
rocky cliff from which ono could
look far-of- f into the neighboring
districts. From it the windswept
shores and the blue waters of the
Adriatic, the island of Krk and
the town of Senj, with its picture-sque
snowcapped mountains, could
be seen. Not far from this cliff
is "Vishevica" which is enveloped
by hills and green forests, where
Tito was once during the war.
It appears as if nature ha
touched this little town and the
whole district with, its beauty and
splendor. It seems S3 u и was
gifted with natural beauty and
scenery.
As other towns have, Rriblr
also has its history behind it. It's
an old, perhaps and ancient town.
Its church was built during the
early part of the sixteenth cen-tury.
Even before the church
was constructed this town was
obviously inhabited by people.
Through hundredj of years, Uri-b- lr
grew from a little settlement
into a town with a prewar popu-- I
at ion of approximately six
thousand. Its people are courteoui
and very hospitable.
Tho principal occupation of the
inhabitants — of the people — is
farming. The soil which they cul
tivate with primitive tools, pro-duces
in the main such products
as potatoes, some wheat, cabbage
etc. Sinco there is no other in-dustry,
farming is tho manner in
which the people gain their live-lihood.
Today, a large section of Bribir
is in ruins. It has felt the impact
of war and occupation. Even to-day,
the wounds inflicted by the
war upon this little town are yet
fresh; they have not yet healed.
Through its villages the fascis:
scum and their collaborators have
passed. Besides the others, the
Chetniks, in particular, have left
their label upon this peaceful
little town by burning homes and
by murdering innocent men,
women and children.
Eleven years have passed since
I have seen Bribir, the place where
I was born. When I came into the
village of Jargovo and looked
across the little green valley, 1
saw ruined and completely des-troyed
homes where peasants once
lived before the war. Now no one
occupies these homes; they were
destroyed to the foundation. In
the centre of the town not a single
building stands with the exception
of the town hall, and the church
which has been partially damaged
and a hall. In the tower of the
church, from which every one cf
the villages could be seen, the
Chetniks, Ustashis and the Ita-lians
mounted machine guns.
They used the church as a mili-tary
post.
Tears fell from my eyes when
I again, after eleven years, walked
through the village of Gradac,
when I saw the devastation in the
centre of the town and the des-troyed
school which I attendel
when I was a boy.
Inspite of the hardships, the
people of Bribir are today proud
of their wartime traditions and of
the contribution that they have
made toward the defeat of fas-cism.
On numerous occasions 1
was told by persons in other Croa-tian
towns and even by Serbs
who fought against the Chetniks
in this region, that Bribir was a
spark which spread to the near-b- y
towns and villages. With its self-sacrifi- ce
and heroic struggle it
has inspired the people in the
neighboring district to take up
arms against the bitter enemy.
Through its heroic struggle Bribir
produced such heroes as Tomo
Strizic and Josip Krsul whose sa-crifices
are well-know- n and ac-knowledged
throughout the coun-try.
As soon as Yugoslavia was in-vaded
and when Bribir was occu-pied,
Tomo Strizic (Narodni
lieroj) and some of his intimate
friends and comrades began to
work underground. They had tD
continue their work in secret, in
an underground manner because
of the danger of being arrested
and immediately executed by
the Italians. Without food, guns
and ammunition they had to go
into the thick, green forest where
they found shelter and protection
from the Italian forces of occu-pation.
Inspite of being confron-ted
with numerous hazzards, they
occasionally visited the town and
its villages during the night for
the purpose of organizing the peo-ple
and thus offering more
effective resistance to the bitterly
hated enemy.
It didn't take a long period of
time until a substantial garrison
of partisans was formed. When
the Italians came Into Bribir they
organized pogroms — mass execu-tions;
they terrorized the inhabi-tants
by lining up a number of
people against the wall and shoot-ing
them for no reason at all.
With this measure the Italian fas-cists
thought that the people
would not dare offer any resis-tance.
The people, however, had
no alternative other than to tak
up arms and to go into the for-est.
Rise with arms in your hands
or death! — these were the alter-natives
that faced the heroic peo-ple
not only of Bribir but of the
whole country.
The men and especially the
youth took to the forest The
women, on the other hand, sup-plied
their sons and husbands with
food, with guns and ammunition
that they were able to obtain.
It was very difficult to provide
the partisans with food and espe-cially
with guns and ammunition
because there was a great lack
of these goods. Besides this, there
also was the danger of being
caught and shot on the spot by
the Iatlians. But the women
knew no fear; it was merely an
empty word with no meaning for
them. They knew that they led
a life nnd death struggle and so
they found ways and means of
providing the partisans with the
necessary supplies of 'ood and
other material.
would bo so frightened that they
All meetings were strictly for-bidden
by the Italians, but under-ground
meetings were held Inspite
of the severe restriction. At these
meetings a life line was formed
through which the partisans, the
sons, husbands and brothers cf
these women, were supplied.
The very success of the military
operations carried on by the par-tisans,
not only in Bribir but else-where,
depended upon the support
given to them by the people. With-out
the support from the broad
masses of people they would not
hao been able to forever banish
the enemy from their native soil.
In order to exchange some of
their food products, the women
had to walk with a heavy load
on their back (usually a load of
about one hundred pounds) as
far as over one hundred kilome-ters.
With the back-breakin- g load
and under the most difficult war-time
conditions of being arrested
on the Journey, the round trip
took them as long as twelve to
fourteen days. They walked by
day and by night, under sun and
rain. Some of them, who were
unable to bear the strain, fell un-conscious
to the ground from hun-ger,
exhaustion and fatigue.
When they returned they were
confronted with even greater dif-ficulties:
they had to carry the
exchanged food over the high,
rocky cliff behind which the par-tisans
were concentrated. The
cliff was constantly guarded by
the Italians, by day and by night.
If anyone was seen going over tha
cliff the Italians immediately
opened fire. This, however,
didn't present any form of
an unsurmountable obstacle to Che
partisans' life line. The food an'
other materia! was carried over
the cliff at night, even though
it was brightly illuminated by the
blinding Italian searchlights.
When there was lack of salt the
women found ways of obtaining
it by boiling sea-wat- er until it
compleletely evaporated. Every-thing
was well organized: by
night a number of women went
to the near-b- y Adriatic Sea to
get water; a few of the others
provided fuel (wood) for the stove
on which the water was boiled.
There was constantly a person
beside the stove who kept the fire
burning and someone was always
vigilantly on guard. The whole
proceedure operated like a preci-sion
machine because this form of
producing salt was well organized
by the women.
In March, 1942, the Italians
under Becocci, (an Italian of--
ncerj Degan to arrest peoP'e in
mass. The first time they arrested
forty people, including whole fa- -
milies. They were all sent to a I
4АЧ ЈфмфЛ J#lVl-- k tl WO Vni" I vuilLClltluiivii voiiip 41 uuivaii
(To be continued)
Јачи je био народ од вешта-чк- и
наметнуте клике
Ово писмо је примио ђорђе
J. MiihynoBiih из Билиигс,
Моитана, Сједииене Амерн-чк- е
Државе од своје непозиа-т- е
сестрнчпе Симопе удате
KocanoBiih, сада кадонизира-п-е
у Бачку, Војводнпа. Сп- -
мона пнше свом ујаву о itn-хово- и
жнвотном стаиу прс
рата it о родбииским везаиа.
За дар свом ујаку шлљс
слнку Маршала Тита а пспод
ilc пише : "Шалск ваи слпку
оца иаше слободе, Маршала
Тнта. Веруј твојој сестрнчпн
да док ои влада iiehe поштеи
да страда". Iliiuiyhn му о
страдашима за време окупа-цнј- с,
она кажс:
. . . Наши иас тадашњн вда- -
стодршцп у току 1941 годиие
дадошс Неицииа без икаквсм
отпора, н нашим народима иа-нссо- шс
naJBchy иссрећу п
срамоту. За време окупацпјр
тежн су нам били нашн до-iia-hii
издајппцн нсго што јс
сам окупатор-Нема- ц, алн бла-годаре- лн
провиђеи.у, Ларшал
Тнто се са омладипои борио
док нас не ослободи.
Мој ујаче, ја сам муке прс-патил- а,
бнла сам у затвору
са малнм дстетом. Затворилм
ме наши нзродн-гестаповц- п.
Опллчкаии смо до голс душс.
Но ослобођену колоннзирани
смо у Војводниу. Iluauo у за-дру- зн
трн сина, два су мати-летн- а,
а старпјн je у војсци...
Из писама оних који су се
повратили у домовину
других о њима
Нојислап Соптнћ у Торои-ту- ,
прнмио је писма од Томе
и Пожндара Совтића, којн
су о божппу отишла у домо-вин- у,
и од свог снна којн
му о ibiiM.1 пишс. Војнславов
снн нзмеђу осталог пнше:
Пндио сам се са Патка То-м- а
и Божндар који су дошли
од Иас. С и.има сам ирили- -
чно иричао о свсму a асао un
јс било што ннстс дошли н
Ви. Oiiii су ми причали о
свему, иарочнто Патка Tova.
Мило мн је бнло што јс п оп
спс схватно правнлно дух н
карактср борбе и што
ствари рсзонујс тако правил-но- .
Сматрао сам да he му битн
необично из једног жнвота j
дпуги да nnobc, али опи се
добро прнлагођују н објаш- -
илваЈу свнма како je у дру-гн- м
земллма (куда су про-лазпл- н)
а касо је код нас,
су оии иа свом путу про-шл- н
кроз иеколико земалл.
Зачудили су сс да код нас
све функциоиншс као car.
Да код иас пема протекције,
мнто, да га свагдс дочекују
како треба. Ио другнм зе
мл-ам- а прнча да нсиа доволи-н- о
хлсба н да је пллчка ја-к- о
распострал-еиа- .
Дале се у пнсму говори дз
је иаиравл.еи аутомобнлски
пуг од Hehii до Призрена п
овп путеви између iuixo- -
Народно здравље
KosniTCT за Јаштиту народ-но- г
здрал.ва ФНРЈ. y сарад- -
aii ca републнкаиским мини- -
старствнма народног здравл
п свнм здравствсним устано-вам- а,
нредузсо је снергпчнс
мјсре за сузбнјање тубсрку-лоз- е
у нашој зем.ги. У том
цнлу ускоро he се нзвршитн
вакциннсан.е Бе-Се--
Же ссру-уо- м
на птрокој бази.
Бе-Се-- Же серум протнв ту
бсркулозе. проналазак фран-цуски- х
иаучника Калкета и
Жерала, добнја се нз ослаб-хсно- г
бакцила туберкулозе
говеди. Велнку пажшу ово)
мјсрн прсдохране протнв ту-беркул- озе
поклаи-- а нарочнто
Совјетскн Савез у коие no-сто-је
ннстнтутн за Бе-Се- Же
серум. Систематско вакцнни-cait- e
овии серумом спроводп
се н у ДапскоЈ.
Ирема овој методп треба-л- о
бн вакцинисатн свако ди-је- те
по рођеи.у, а првенстве-н- о
дјецу туберкулозппх ро-дите- лл.
Затнм бп требало да се ва-кциии- шу
n one особе које
нијесу заражеие бактиом
.ту.б„ер.к.у„ло„зек, ,а „кnоnдfaкноејпгахтпј
вна( ШТ(Ј ЗИИИ да пможе.
цц всћој опаспостп оболлил
t,Anrvimp
" Ko line nia за "Бе-Се-Ж- е"
серум Комитету за за- -
До твоје адресе сам дошла па
тај иачин саи скоро би-л- а
у Куршумлнјп, Србија,
дао ми је Гојко Нетров. Бнла
бп срећпа да ми одговориш
и
лашс
јср
npu
када
на ово пнсмо. . .
Овде сно колопизпраии већ
10 месеци. Држава uac по
иогућностп поиажс ,алп мој
у)аче вп тамо пе можсте ве- -
роватп како je вашу држаоу
Немац опустошпо. једипо су
се партпзанп против нпх бо--
рплп а све друге фракције од
дапа капптулацпје до пада
Неиачке бплц су у саставу
пемачЕпх једиппца п највеће
су зло иавели српском паро-д- у,
Као мсштаип позпавали
су луде и тсреп. Алп се хва-л- а
богу уипштпше, јачи је
парод од вештачсп паметиу-т- е
клнкс.
Сада мој ујо, будп добар
као што тс твоја пок. ссстра
а моја мама опнснвада код
мепе па мп пошали твоју
слику а ја тсбн сада шалсм
Тптову који нас је спасио
од унпштсља, а после ћу мо-ј- у
п мојс деце слпку послати.
Друго за сада нсмам шта
да ти пишем пего прпии нс-кре- пн
поздрав од твоје сс-стрич- пе
Спмопс п мојс дсцс.
Када мп одговорнш пнсаћу
тп опшприо о свеиу.
Са борбспни поздравом:
Смрт Фашпзму — Слобода
народу !
Симона К. КосаповпН.
вих ceia п .lanpuiaca са пору-ho- si
оцу да се поисури ку1ш.
Друго писмо је од Томе
Совтаћл. Ои у свом ппсму
саи:е:
За сада још има лсита, a
кад нестапе добнћс се од др-:кав- с.
Они којн су нмали mi-ni
ковс, једап дсо јс узела др-жав- а,
да се иоже давати јев-тини- је
онпма којн асито трс-бај- у,
док осталн дсо могу
продаватн у "Чаршији. Haj-гор- е
је то што јс била суша
па жнто нијс довол,но ро-дил- о.
Овде тн је вслнка слобода,
пди где год хоћеш, инко гс
ис пига. Спромашни народ
вссео, а опн иису koj'h су че-сал- и.
н псЕоришгавали снро- -
тињу. Много је бол.с за нас
сада, сзмо једно што ироппо
лсто ппје роднло, узостало
иас вазад, алп омдадина ча-посл- сва
је па све страис, ра- -
де увек. Иут cpaj Дуб je прџ
ппсио пзграђси п стално re
радн п тај пут јс драсавнн.
Лко Hfheui сада a ти до!;п
па Јссен купи после велиге
госпоје, мп тп савстујемо не
мој да седпш таио исго пу- -
туј дома. Посла има доста п
внше зараде него гамо. Мој
Војо поздравлд тс, твој То-х- а
сао и сва моји u твоји ч
све у Савезу саиадсснх Срба
и уредвнштву Српског 1ла-сник- а.
Ваш Тома.
П1титу народиог дравлд вла-'д- е
ФНРЈ доннјеха је закл-у-чк- е
на основу којих he се из--
вршити вакцинацнја новоро-- т
bene дЈеце, нрвенствено у
породнлиштнма, болница и
Едмника, B€hc дјеце н омла- -
диие који живе у колективу,
као доховима ученпса у прп-вред- н.
студентскн доиови-ма- ,
нтд., болничарског и ме-дицинс- Еог
персонала и бора-ц- а
Југосмвенске аринје у
смислу вћ издатих днректн-в- а
Министарства народне од-бран- е.
Југословенска apunja
je опет и на овом полу учп-ни- л?
први корак у системат-ск- ој
и асовној примјсри Бе-Се-- Же
ссрула код свих бора-ц- а
којн не реагују иа тубер-кулн- н.
Народне властн у кратком
времену послнје ослобођеид
повсћале су број антптубер
кулозних дпспанзера н број
кревета у санаторнЈумпма за
лнјечеи тл-берсул-
озе за око
150%. Предвиђа се проширс-њ-с
продукцпоног цептра за
вакциву, који је сада у скло-п- у
Сакезног епндемиа10шког
пнститута. Према овом плану
овај продукцпонп цептар
треба да се развије у Ннстн-ту- т
за Бе-Се-- Же серум са шп-роЕп- м
научппи задацпиа. Дл
би се наш љекарСЕИ кадар
што боле упознао са најно- -
КРАТКЕ
Новп Сад. — У окрузина
Суботнца, Септа и Бачка To
пола, у аутономној областп
Војводнне, поднпипе се у то-к- у
ове годчне 8 новнх насе-љ- а
за 11ассл.сннке н друге се--
ллке који су добнлн земл)
аг1арном реформом. На овс
радовс утрошипе сс нсколи- -
ео стотниа милиопа динара.
Иодпћиће се преко 1.300 ку-ii- a
за становаи-е- , 60 јашшх и
задружнпх зграда.
ЛескОвац. —У Лесковачком
округу у HP Србпји ового-ДИШ1М1- М
илаиом прсдвпђепн
су гројевннскн радовн иа ко-ј- е
he се утрошити скоро 100
мплиона динара. У самом Ле-сков- цу, којијс тешко стра-да- о
за време рата од напада
из ваздуха, поднћпћс сс куће
за станован.е са близу 100
модеринх станова. Норед
тога подићиНе се н нова згра-д- а
за гнмпазнју, док he сс у
другнм мсстнма округа нодн-h- n
7 нижсразредннх гнмиа-зиј- а
и завршнти радовн на
иоднзаи.у 33 осиовне школс,
чнја је нзград а започсла
прошле годнне.
Организацијс Н a р о дио!
Фронта обавсзалс су сс да he
убрзатн нзградшу добровол.-ии- м
радом, што he истовре-мси- о
смап.ити и трошкоке
изградн.е.
Цстиис. — Иародна скуи-штпп- а IIP Црне rojie одржа-л- а
је 14 апрнла своје прво
зассдашс. Заседаау јс прчсу-ствова- о
мпиистар Савезне
владс Мнловаи Ј;илас, сми
члаповн ц])Пог])сес владс па
челу са прстссдинком владе
1лажо1 Јовакопипсм. ла
днсвиом рсду је прсдог бу--
пета за 1U17 н фпнаискски
засоп.
Загреб. — Лнса Бсрус, мп
пистаЈ фииасија Народие
1'епуолнке Хрвагскс дала је
сеспозс о буџсту 111' лрват-СЕ- е
аа 1917 годииу. Ома јс
рскла да иовн бдист доказу-i- c
да смо нзмснилн иаш еко- -
uomckii н фпиаиспјскп сис- -
тем н саобразилп га са дубо-ен-м
иромепама које су извр-шеи- с
у полмтичком урсђеи.у
н друштвсно - скономскнм
односнма. Буует изиосн С,-295,417,-
000
дниара. Издацн
за иародио npocBchiinan.e, на-уч- нн
рад н стручио уздизаи.е
Еадрова изпосп око 744 ми-лно- на
днара, 24% пншс од
прошле годинс. Нздацн за
народно здравл.с су за 10%
Behir од прошле шдиис. Пз-дац- п
за обнову и инвсстпци-ј- е
изиосс 2,550,000,000 дина-р- а
од чега јс najnchii дсо од-neh- en
за нпдустцију н пудап- -
ство.
Скоил.с. — Министар Ф-нанс- нја HP Максдоинјс, Да-р- с
Замбас на зассдаи.у На-родп- ог
co6j)aii.a дао je еЕсио-з- е
о буџету за 1947 годину.
Расходи нзиосс 2,033 мнлио-и- а
дниара а ирпходи 1,857,-790,00- 0
дниара; 8G5.7G9.000
дниара — дпа нута пишс нс-г- о
прошле годнпс — одЈ)с1)е-- о
је за фииаиснраи-- с држав-и- е
СЕОНомије и разнс ниве-стнцнј- е,
a 195,700,000 динара
је одрећсио за просвету.
♦
СЛОВЕНАЧКО-ИТАЛИ-ЈАНСК- А
САРАДЊА
Трст. — Доппспик Танју-г- а
јавлл да су сс у, Трсту
састали прстставиици ко-муинсти- чкс
нартнјс Јулискс
Крајпнс и комуинстичкс иар-тиј- е
Нталнјс. Они су одлучи-л- и
да ocuyjy покрајннссу фс- -
дсрацнју Комунистнчкс naji- -
Tiije ЛталиЈс у дорнцн, Koja
he припастн Италнјн. Доц-ииј- е
he се одлучити којс he
подруч1е припастн нод Фе-дерацнЈ- У- Нсн главнн зада-та- к
бнће-борб- а за демократи-ју- ,
за братску сарадп.у изме-ђ- у
Оовенаца н Пталијана
за усиоставлап.е npujaie.'b-CEii- x
односа са Југославијом.
ј
ПРОТЕСТ ЈУГОСЛОВЕН-СКО- Г
ПРЕТСТАВННКА
У АНКЕТНОЈ КОМИ-СИЈ- И
Специја.1нн дописннк Таи-југ- а
нз ИГсневе јавлл:
У вези са радом Анкетие
Еомисијс којн је до сада оба-пље- п
у Женеви, jyrocioncn-ск- и
делегат Јосип ђерћа упу-тн- о
је пнсмо нретседннЕу
Анкстнс комнснје истпчућн
вијии уетодама продукциЈе к
прпмјеие Бе-Се-Л- Се ссрума, у
Данску су послана два наша
ллкара, којн he своје практн-чн- о
искуство преннјети на
пове л.екарске кадрове. Ши-роко- м
прнмјепом овог иетода
пзвршиће се дио вслнког
плана на сузбијаау тубсрку-лоз- е.
.i'g iaaftSE2£'.g?gg!'ggR?!WHP ff?4w фџт'ш'шл " # А ЛфујкЧЦ&г - - ГГг-- , ,
ВЕСТИ
јда од свог доласка у Жепс- -
ву Југословенска делегацпЈа
нпје ннЈедном још обавештс
на о дпсЕуспјама еојс су се
водиле у Анестној комнснји,
тако да јој ннје могуће дх
пратн ibcii рад, нптн да tipy-ж- н
комнспји потребиу по-I- I
oil.
Ijepba je naaoueuyo да пре
ма обавештегтма из Еругова
блискпх Лпкетпој . миспј.и
може се заклучитн да посто-ј- и
теиденција да се промени
досадашаи пачпп рада Ап-Еет- пе
сомиспје у погледу са-pa,;i- te
претставппка запптс-ресовапи- х
зеиала н јавпнх
заседаиа комисије. Ове теи-денрн- је
имају за цил. да се
рад Аикетпе комисије у овој
заврпшој фазн обавп иза за-твореп- их
врата, што зпачн
псклучива11е јавностп и от-суст- во
претставника запптс-ресоваи- н
зеихга. У пнси)
се даље подвлачн да остварп-Bait- e
ових теидепцпја — под
прстпоставкои да су ипфор-мани- је
тачнс — зпачило бн
очнгледно иегпраае одлукд
Апкетпе компсије допетнх у
Атиии. Шта више, таква од-лу- ка бпла би у отвореној
противурсчпостц са праксои
која се спроводи у свнм ео-миспј- ама
п подкомпснјама
органпзацпје У ј с д н iteunx
Народа. југословенска деле-гациј- а
поздравила би свасо
обавсштеае еојс бп пас увс-рпл- о
да су ови пзвсштајп ие-осиова- ип,
п да he сс рад Аи-кет- пе
ионпспјс водити сао и
до сада. Међути ако се по- -
тпрдц да су ови извештаји
тачип. југословепска делега-циј- а
биће прпморапа да уло- -
жп још епергпчпиЈи протсст.
sic A 4с
СКОПЉЕ. — Нреиа зва
иичппи резултатпма пзбора
за пародпе одборе у HP Ма-кедон- ији
од укуппог броја
гласача, 97,29 по сто је изи-шл- о
на пасаае. 95,37% гла-сал- о
је за Народнн фроит.
Листе каидидата пзваи Фроч-та- ,
које су поставдлпе cawo у
окрузпма Охрида п евђсли-је- ,
добнле су укуппо 314 гла-со- ва
илп 0,07% од укуппог
броја. 4.50% гласача баспло
је куглицу у вутпју Ссз лп-ст- е.
Избори у цслој HP Мл-ксдопи- ји
прошлн су у нај-болл- м
реду.
ЉУБЉАНА. — На садпи-ц- н
Народпе скупштинс HP
Cionciinje, Зораи Ilcuuh, ми-пист- ар
фииапсија говорио јс
о предлогу бупета за 1947 го-дин-у.
Буџст је уравнотсжен
сумои од 3,223, 883.000 дииа-р- а
са исти.ч износом расхода
и прихода. Овајбуџет прет-cmn.- ui
буџст чмтаве приврс-д- с
увхучујућн нздатЕе за фп-iiancitp- aitc
привреде, за ин-вестиц- нје
н нздаткс за обни-в-у.
Више од 881 мпллиои дн-на- ра
јс одрећспо за финаиси-pait- e
фиврсде и Друге инве-стнцп- јс.
Од ове суме 643 ми-лно- ла
дииара he бпти утро-шси- о
у иидустрпјц и рудар-ств- у.
За обцову је одрсђеио
ирско 307 мплиона дппара, л
за научни рад и стручно уз-диза-
ае
кадрова, просвсту,
културу и школс 411,628000
дииара. ЛУАМАЈ хидлда ди-на- ра
јс одрсђено за социјал-н-у
помоћ н народно вдравлс.
РИЈЕКА. — Мост иа нуту
Лабин-Раба- ц пуштеи је на
свечан иачии у саобраћај.
Мост је за време рата био
тсшео omreheii. Радпнцина и
градител.нма моста подслене
су цовчанс нафаде. Иовоса-грађен- н
мост је једаи мећу
најлспшим и jiaJBchim у це-л- ој
Истри.
ЉУБЉАНА. — У досадаш-iLe- si
кајскои такмичеау руда-р- н
рудника yroa у Словели-ј- и
постигли су добре резуж-гат- е. Радни Еолектив рудпи-к- а
углд у Трбовлу постигао
је најбохе резултате, прсма-ши- о
пронзводни задатак за
npeso 18%, смамно произво-дн- е
трошкове за око 10% н
повећаораднн учинакза 17%.
У знаЕ прмзнааа радни ко-лект- ив
Трбовлл добно је пре-лаз- иу
заставу Савеза слове-начки- х
рудара. На другои
месту се на.газн колектив ру-дни- ка
Сеново, којн је према-шп- о
план за 11%.
ВЕЛАНД - КОНЦЕРАТ
Оргапизацпја СКС у Ве-лан- ду
приређује прославу
шестгодиишпце СрпскогТла-сник- а,
па 10 маја, у Украјни-ско- м
дому у вече у 8 сатн.
Позивамо сав наш парод дд
носети ову прослазу.
Одбор.
'I]