Serbian Herald, August 26, 1947

              СЛТАНА 4
iWiW.! „№-.к4Ш-им- и и .--а- ---- ј,Гддн-,- 1 riTIiiilKi'ariilrti'iririi.ifi iliii rftrui .г - '
1--т -- fn Пчи Г-тј-
штшшшшттштж тшмттттплш. Т imiiti iiriMaitIMtMfcaMaiiifa
гфтгчг-Ф"- " №ф14®т%-- г irTpwe.
Текст југословенско-бугарско- г
уговора
ПРОТОКОЛ О РЕШЕЊИМА ИСТОРИЈСКЕ КОНФЕ- -
РЕНЦИЈЕ ДЕЛЕГАЦИЈА ВЛАДА ФНР ЈУГОСЛАВИЈЕ
II HP БУГАРСКЕ ОДРЖАНЕ 30 II 31 ЈУЛА II 1 АВГУ- -
СТА 1947 ГОДИНЕ НА БЛЕДУ
Владе ФНР Југославнје п HP Бугарске коистатујићи
да су: са победом иарода ФНРЈ у Ослободллачком рату
против лемачких фашистпчклх импернјалиста, апхових по-нага- ча
н домаппх иадајника,
са свргавааем са властн бугарскнх фашлстлчклх и ре-акционар-
них
клнка, иа челу са Кобуршком династијом и са
побсдом Отечествслог фролта која је омогућнла активно
учешће бугарског народа у Ослободнлачком рату против
немачклх освајача,
са заједннчки проллвелом крвл.у у борби против зајед-ничк- ог
пспрнјателл — лемачкпх освајача,
са успоставлллем у овли землдма републнкаиског по-рех- ка
и народне дсмократпје.
отстрааене све прелрекс и да су се отворнлс ганроке
могупностн за оствареае вековннх тежаи апхових народа,
за зајсдлччку акцлју за заштиту ннтерсса обсју зсмалл.
као н за решаван.с отворених иитан.а у цнл.у алхове поли-тнчк- с,
прнврсдпе н културие сарадае. реншле су следсће:
1. Југословслска н Бугарска влада, сматрајући исоп-ходни- м
да закључе Уговор о пријатсл.ству, сарадал л уза-јамн- ој
помоћн, н пошто су лзмећу двсју делсгациЈа јсдно-душн- о
уговорсие н.сгове осповие одредбе, саставнлс су сак
тскст Уговора;
2. да развијају до крајалх могућлости размсну робс и
ирнвредну сарадн.у нзмсђу двеју зсмалл тнм што he утвр-днт- и
одрсђеии курс својих монста, прлпоемлти ствара-јб- с
царинскс упнје лзмеђу ФНРЈ н IIP Пугарске, све
више усклађивати своје прнврсдне нланове. Обс владе до-не- лс
су ннз кошсрсшнх закл-учак- а за усклађнван-- е и ујсд-начава- ас
мера и за узајамиу помоћ у областн лидустрлЈС,
елсктрификације, рударства. поллприврсдс, транспорта к
спол.ис трговине;
3. да успостапс путсм слсцлјалиог споразума нов режим
о двопласннчкнм лмаалма дуж ислс југословснско-бугар-ск- е
граинцс. који споразум he замсинтн постојспу Коивел-цлј- у
нз 1939 годнис; да упросте пасошкс формалностл за
стаиовинштво обсју земалл, да му олакшају прслаз jyro-слопснско-бугар-
скс
граиицс тиме што he се за прво време
ликвнднратн улазис н пзлазис визе и урсдити сва отворсна
плтааа држаплднства нзмсђу ФНРЈ и IIP Бугарске;
4. да приступе прошнриваи.у жслсзллчклх н путних
веза измсђу дпсЈу земал-а-, тнм што he спецнјалиа мешовлта
комиснја, одрсћела у ту сврху, уталачитл правце и пупк-тов- е
који треба да се всжу, ради чсга he требати да се и?-вр- ше
грађевннскн радови;
5. да се успоетави тесан контакт и споразуман рад лз-ме- ђу
двсју плада у односу на чсстс граннчне провокацнје
грчких монархо-фаншст- а, у односу иа Апкетну поткомиси-ј- у
установхеиу од Савета безбедиости према аелом доса-дашае- м
необјективиом раду, као н у односу на све друге
важиије иеђулародпе проблеме који заднру у алхове лн-тсре- ее,
нарочито у плтаае режлма на рецл Дулаву, за коју
они сматрају да оправдапо прнпада једпго прлбрежшш —
подулавским државама.
G. да разпију до највсћпх могућностн културну сарад-а- у
нзмсђу парода ФНРЈ и бугарског народа у коме цлл--У
he сс нредузети мсрс за олакшаае свнх корисиих нницијз-тив- а,
као п за размену каижсвлнх производа, часописа и
ловппа;
7. да се објавн специјалиа Декларација о братском гес-т- у
којим се Влада ФНРЈ. надахнута већ створеллм брат-ство- м
народа Југославије н бугарског народа лсиробанлм
у борби иротнв заједнлчког иепрпјателл, да би олакшала L..n ..ппплг Лпптг!.-- . Ррпгблике Глтапске. лма]у- -
hn y внду нарочнто тесну прнвредну сарадау и усклађнва-а- е
прнврсдних плаиова o6ejy земалл — одриче, у лме па-ро- да
Југославије, репарацпја које су јој одрећене, у лзно-с- у
од 25 мнлиопа долара, no Млровлом уговору са Бугар-ско- м.
8. Овај Протокол лма 4 прилога п то:
а) Саглашени текст Уговора о пппјатсгству, сарадан
п узајамној помо1ш нзмеђу ФНРЈ и IIP Бугарске,
б) Споразум о прнврсдној сарадљп између ФНРЈ н HP
Бугарске,
ц) Споразум о царпнскпм олакшицама п о припремп
царннскс уипје нзмеђу ФНРЈ и HP Бугарске,
д) Споразум о двовласничкпм имаљпма на југомовеп-ско-бугарск- ој
граннци, о атакшаваиу прслаза граппце, о
npciaaceity граннце од стране погпаничпог стаповпиштва п
о државллнству пзмеђу Ф11РЈ н HP Бугарске.
Гории прнлози сачннлвају нераздвојпи саставнп део
овог Протокола.
Рађсио па Пледу на српско-хрватско- ч и бугарском је-зп- ку
1 авгЈ-ст- а 1947 годпис, у по два примерка за сваку зем-љ- у
тин да сваки од них пма. једнаку важност.
За Владу HP Бугарске потпретседпнк Пладе и минис-та- р
иносграннх послова
КИМОН ЕОРГНЈЕВ, својеручно.
За Владу ФНР Југославије мнпнстар нностраних по-сло- ва
СТАНОЈЕ CIIMIIIi. својеручио.
ИЗЈАВА ВЛАДЕ ФНРЈ О ОДРИЦАЊУ ПРАВА НА
РЕПАРАЦИЈЕ ОД БУГАРСКЕ
Влада ФНР Југославије, nwajyhn у внду нз оспова пз-Meite- ne
односе нзмеђу народа Југославпје к бугарског па-ро- да
којн су уследилн победом народно-ослободилачк- е бор-б-е
у Југославнји, као н победом Отечествепог фронта у
Бугарској, а такође н активнпм учешћем бугарског народа
у борби против Немачке, узпиајући у обзпр усклаНнваи.
прпвреднпх плапова обеју земалд, tiehu да п да.ге све-стра- но
развнја братску сарадау народа ФНР Југославнје
п бугарског народа, да олакша развој апхових привредиих
одпоса и да помоше привреднп напредак братске HP Бу-гарс- ке
— регапла ]е да се одрекне, у пме народа Југослави-је- ,
репарацнја у пзносу о 25 мплнопа датара које су јој
одрсђспе Мировппм уговором са Бугарском, што је уста-новл-с- по
Протокачом о решеп.пма псторпјсге конферелцпје
делегације Влада ФНРЈ п HP Бугарске, одржане 30 п 31
јула и 1 авг-ст- а 1947 годнне па Бледу.
ПРЕТПЛАТНПЧЕ, ВИДИ ДА ЛИ ТН ЈЕ ИСТЕКЛА
ПРЕТПЛАТА II ПОЖУРИ ДА ЈЕ ОБНОВИШ!
ДЕМОКРАТСКА АРМИЈА ГРЧКЕ ПРОВОДИ
УСПЕШНЕ ОПЕРАЦИЈЕ
АТИНА. — Последиих
дана снаге Демократске арми- -
је извршиле су низ успешнпх
напада у скоро свпм крајевн-м- а
Грчке. Акцнје Демократ-ск- е
армнје нарочито су успе-шн- е
у Тракији. О овим ак-ција- ма
грчка влада је објави-л- а
нове податке. Нрема објав-.геин- м
подацпма, Демократ-ск- а
армија је вршнла нападе
на 15 варошн, варошица и се-л- а
у областн Евроса. Гснерал-н- и
гувернер Тракнје пзјавпо
је да се овде вигае не радп о
партизанском рату, него о
правом рату. Сазнаје се да
су нападн Демократске ар-ми- је
вршенн н у другнм об-ластп- ма
Тракпје и да.се сва-ко- г
дана прошнрује тернто-риј- а
која се иалази под коп-тршо- м
Демократске армије.
Демократска армнЈа такође
СОВЈЕГСКИ GABE3 HE МОЖЕ ПРИСТАТИ НА АМЕРИЧКИ
ПЛАН 0 КОНТРОЛИ АТОМСКЕ ЕНЕРГИЈЕ ,
Лек Саксес. — У прош ш
пстак претставинк Совјетског
Савеза у Конисији за кон-тро- лу
атомске еиергије Ан-др- еј
Громнко, рекао је да
Сопјстскн Савез не може при-стат- н
на амернчкн плаа за
контролу, јер да тај план са-др- жи
ногрешну претиостав-ку- ,
да су иацисшалнн сувере-шие- т
н исзавнсност сведенн
на нулу у атомском добу.
Совјетскн Савез и западнс
снле предалеко сс разилазе по
том пнта.у да бп могле по-сти1- ш
споразум пре заседаиа
Генералне скупштиие Уједи-ilciiii- x
нација, која he се одр-жат- и
16 септембра- -
Совјетскн иретставннк од-би- о
је плаи већине због то-г-а,
што сс тнм плаиом даје
прсдложеној атомској кон-ipa- m
noh да поседује, управ-л- л
и даје дозволе светским ва-жн- им
атомскнм предузећнма.
ПОЧЕЛА ЈЕ ИЗГРАДЊА МЕТАЛСКОГ КОМБИНАТА У
НОАОМ САДУ
ГРад-22-747- Л I
Иови Сад. — Јуче је у Пе-гроварадн- пу,
поред новог Са-д- а,
иа свсчан начин обавле
ио је полаган-- е тсиелд комби-нат- у
лпвнпце п фабрике ку-дсгн- нх,
млпнскнхи поллпри-вредин- х
машнна.
Овај велики металнн ком-бин- ат
заузнмаће површипу
од нсколнко десетина хилл-д- а
квадратннх метара и има
he укупио десег зграда. До
к-pa-ja
1947 годиие изградићс
се Фабрика куделлшх маши- -
на н ливница, KOja пе онти
образоваиа од више маи-и- х
предузећа нз Новог Сада. Од-ма- х
по нзградан фабрике ку-дслн-
пх
машина и ливниКе
6nhe упослено око 600 радии-ка- .
касшпе he се тај број по--
већатн. Остхле зграде, радин- -
чке Kaioinije, дечЈи доиовн,
домови културе, школе н
нгралишта 6nhe нзграђени у
току Нетогодишаег плана.
'купно је у целом комбина-т- у
предвиђеио да he радпти
преко 3.000 радиика
Ирви почетци землорадае
сежу још у камеио доба. Cva-тр- а
се да је прапостојбина
пшеннце Јужна АзнЈа и Се-вер- на
Африка
II а обронцима брда на Ка
кавказу, Индијн, Афганиста-ну- ,
Абесенији још се и данас
може uahn такозвана дивлл
пшеница. Радп се о дивлој
пшеници, јечму н ражи, кој
ннсу С1НЧНИ данашаим врс-та- ма
пшеннце. Ова дпвла
пшеница нма посве ситна зр-н- а,
класје је крхко п ннје от-порн- о.
Ипак је та бнл.ка бн
ла претсча паше данашае
пшсинце. Са овнм врстаиа
пшенице садили су некоћ по-л-л
под жарЕнм поднеблем.
Ирошло је внше од педесег
хнлада годпна од те примн-тивн- е
фазе землорадил. Лу-д- п
су у оно време стално лу-тал- и,
селпли се, тражећи пре-дм- е
где је много птпца и жн-вотин- а,
а нарочпто дивлег
бн.га. Када се колпчпва била
смаапвала, људп су први пу-т- а
засејавали површине зем-л- е.
Научеилцп тврде да су
земллрадау започеле жене. У
Абсснннјп, ва Кавказу, око-лпп- п
Хниалдјс п у предсли-м- а
Средозеиног мора жен:
нису само сејале него су и
обраћивале посејано биље. С
нарочптпм моткаиа обрађнва-л- и
су богато тло да бп добн-л- п
урод за снабдеваае своје
породиме.
Ј .
'
,„ , .i Д„- -
'СРПСКИ ГЛАСНИК"
је постигла знатне успехе у
Епиру н Западној Македонп-јц- .
Ilocie G сати жестоке бор-б- е,
снаге Демократске арми-ј- е
заузеле су варошицу Мери-т- н
у блнзнни Лерина . У
oKOinnii Драме дошло је до
јаког сукоба измеђуједини-ц- а
Демократске армије н вла-днн- е
жандармернје.
Влада је нздала паредбу о
забраин поморског саобраћа-ј- а
између средие Грчке п Пе-лопеие- за.
Штампа доиоси ве-ст- и
да је у областн Капеје па
Криту отпочела офанзива
4iiiuheita од стране владннг
жандармерије п деспичара.
Сва грчка штампа објавл.у-ј- е
да се очекујс да he се у то-к-у
нарединх дапа напади
Демократскеариије још вишб
појачатн.
i }дГц1јајућп пригцип америч-ки- х
предлога Громнко је ре-ка- о
да би то зассцало у суве-рснит- ст
малнх држава.
"Иостоје зиакови (у аиери-чко- м
плану) да су такве ства-р- и
као што су сувсреиитет н
незавпсност изашле нз моде v
атомско доба н да, радн то-г- а,
та nmaita не постоје —
рекао је Громико. "To је врло
погрешпо н не може нздржа-т- н
крнтнку."
To је, рекао је совјстски
прстставннк, зашто Совјет-ск- н
Савсз не може прнхвати-т- и
амернчки план- - "Ако су
совјетски нредлозн неирихва-ТЛ.НВ- Н
зато што се не иокла-иај- у
са амсрнчкнм планои —
рскао јс Громпко — то је за-т- о
што мн мнслнмо да је аме-ричк- и
план у супротности са
Новелдзм Уједнаеннх лацн-ја"- .
Овој свечаности почетка
изградае вслнког металског
комбината ирпсуствовао Је
претссдиш; Главне дирскнн-ј- е
металне индустрије за Ср-би- ју
МнлнвоЈе Стојковип,
иретставннцн Народног од-бо- ра
и Народног Фронта Но-во- г
Сада н Нетроварадпиа п
B&iHKii број граћана. Са свс-чаиост- н,
одржапе поводои по-чет- ка
радова, послани су те-лсгра- мн
маршалу Титу, прет-сединк- у
владе Народне Репу-блнк- с
Србнје др. БлагоЈу
HeiiiKOBiihy, мшшстру иидус-триј- е
Савезпе владе Борнсу
Кидричу, претседнику Илан-ск- е
комнснје АндрнЈИ Хеб-ранг- у,
прстседннку Нланске
комисије Народне Републике
Србије Јовану Веселинову и
другнм впсоким државним
руководпмима.
Свечаност ј е завршена
уметннчкнм програмои, који
je нзвела уметничка група
Месиог снндпкалиог Beha
Нови Сад.
У та прнмнтивна времепа
земллрадил јс била врло сли-чн- а
повртларству. На сасвим
мхшм површинама произво-ди- о
се јечам п пшеипца Кас-ниј- е,
када су се луди насг-лил- н
на велике новрнпше иа
југу, поче.ш су у eehoj коли
чнни ссјати пшеницу. У вре-м- е
naciajaiba првпх старове-ковни- х
држава Египта, Вави-лониј- е,
Аснрије, Кнпе и Ин-диј- е
у тпи землдма су се seh
шпензпвно бавплп с узго-јс- м
жнта, јсчма, а зналл су
и за врст бплл, која дапас ни-ј- е
позната, п много палнчп
житу.
Није се само па југу гајп-л- а
пшеница. Људп су насто-јал-п
да се удомаћп на свим
подручјпма, где су се паста
нилп. Но зехлл није посвуда
била прпк.тадва за пшенпцу
с југа. На велпким, сухии.
непрнкладнпм комплекспма
ннје била когућа пвтевзвв
пија поллпрпвргда. Разне
врсте пшепица различпто су
успевале. У тој борбп поку
зао се јечам као најјачп п нај-отпорнн- ји. Та врста пшени-ц- е
успевала је већ тада добро
на далеком северу, на тлу
Норвешке п Шкотске.
Жнто се дуго нпје укорени-ло- _
па већпи површпиаиа
због велпког снега и лошег
тла. Раж су ла Балкапско по
луострво допела словевска
ПОЧЕТЦИ ЗЕМЉОРАДЊЕ
КУЛТУРНИ СПОРАЗУМ ИЗМЕ- -
ЂУ РУМУНИЈЕ И
ЈУГОСЛАВИЈЕ
Споразуи за културну са-рад- ау
Југославпје н Румунн-ј- е
који је недавно потпнсан
у Букурешту, важан је чннн-ла- ц
за зближеае и упознава-а- е
ове две суседне землл.
Нов споразум, између оста-ло- г,
предвиђа да у моменту
када матернјалнн условн то
буду дозволнлн, потпнсницс
споразума оснују једап нау-чв- н
инсииут, посвећен нзу-чава- ау
жнвота u културе оба
народа- -
У цилу остварпвааа обаве-з- а
предвиђених у споразу-м-у,
основаће се меишвита
румунско - југословенска ко-мисн- ја
са два оделеаа, једна
у Букурешту, а друга у Бео-град- у.
Ове комисије преузе-h- e
све мере за органнзоваае
изчеие научппка, профссора,
студената н уметвпка, за
снабдеваае културних уста-нов- а
кангама, часоинсима,
новннама. Иосебне установе
he палити па vnojuaeaav и
изучаваау културе оба иаро-д- а.
Нов културнн споразуи,
којн је закл,учен на 5 годпиа,
доприпеће ииого на обоСтра-но- м
упознаваау културних
добара обе државе, а уједно
he се тнме прошнрнти и до-бр- н
суседии односн између
Југоставнје Румуинјс.
РАДНИЧКИ ГОДИШЊИ ФЕ- -
СШАЛ ОДРЖАВАСЕНА
17 АВГУСТТА
Годншн-- н фестивал Радпи-чк- е
прогреснвне партије, ко-ј- н
је требао бнти одржан па
27 Јула и одгођеи ради кише,
одржаће се у недел.у 17 авгу-ст- а
иа Довс род пмкнпк зсм-л- и
шту.
Очекује се до дссет хнллда
особа да he прнсуствоватн
пикиику, што је веома добра
прилика свакоме да се разо-иод- п,
a 6nhe разнпх народ-- н
nx je.ia
НаЈмзд he поздравити Тим
Бак, а тема говора he бнтн
"Нраво значеае Маршаловог
плаиа."
Euhe спортске пгрс, играп-к- и,
певаил, а за дсцу утакмн-ц- а
трчааа.
Са трамвајси долазше бли-з- -
леста асо узмете Колсп или
шур трамваЈ источно до Довс
Род и западно од Довс род до
зем.гишта пнкника.
Незаборавите у неделу 17
августа, посетити радинчки
фестива.1.
ОТКОПАВЊЕ GTAPHX
СПОМЕНИКА
БЕОГРАД. — Лрхеолошкл
ннститут Српске академпјс
наука врши испитнваае и от-копава- нд
великог броја архе-aiouiKi- ix
споменвка, у првои
реду старих српских споне-ннка- -
Наставллпа су отко-каваа- а
Царичиног Града,
кога je у VI веку основао
византи јски ц а р Јусти јан
I, под именом Јустипиана
Прнма. До сада је откопава-ае- м
овог града открнвеиа је-дн- а
од највећнх визавтиских
цркава.
Врше се такоће ископавааа
рииског града Каструм Map-гу- м,
ва yinhy Велике Мораве,
затим рушевиие васел-- а из до-б- а
сеобе Словева код Панчева
и Кнкпнде, као в већег броја
старих cpncsux градова.
ПОДИЗАЊЕ ШКОЛА У
МАКЕДОНИЈИ
СКОПЉЕ. — У току прве
годиве Петогодишаег плава
HP Македоније изградиће
се у Македопији 105 нових
основних школа н нпжнх
средаих школа, 6 внших
средапх школа, н једна учи
телхса шсола. Такође he би
ти довршена 163 основве
школе чија је изградил поче-л- а
пропзле годиве. Уз 26 ос
новних ШЕОла подпћнће се
доховп културе, док he се ии-терна- тк
отворити уз ниже
гнмназије. Подвзааем оввх
шсолсккх зграда број haca у
осповним школама noBehahe
се за 12.000, у влшпн школа-м- а
за 2000, а у учителхким
шкатама за 500.
племева п одавде се прошл-рпл- а
чптавох Европои.
Пшеалца је вајхраапвнја
врста жпгарица. У Европи
где је сада појавлује се пре
2000 годлва, у Норвешкој
пре 800 годпна. У XVI. веку
пшепвца се полагаво удома-hiu- a
у Јужвој Америцп, а ка-сни- је
в Севервој. II
КРАТКЕ
ЗАГРЕБ. — Предузеће за
електрнфнкацпју северпе Хр-ватс- ке
"Електра", нремашило
је за првнх 6 месецнх ове го-дн- ие
план градас електрич-ии- х
водова за 31%. Овим ус-пех- ом
омогућено је рсдовпо
с it а б д е в аае електрнчпои
енергијом пндустрнског базе-н- а
јужног Загорја, града За-гре- ба
н околнне. Упоредо сл
градн.ом водова, граћене су н
трансформаторске станнце.
Нова травфориаторска стани-ц- а
у јужном Загорју јсдна je
од uaJBchnx иа Балкаиу.
БЕОГРАД. — Грађевннски
радови на подизаау две ка-лорнч- пс
централе у Костат-цу- ,
у IIP Србнји, коју су по-чел- н
прошле године, прнводе
се крају. Ове две ucinpaie
дгвајје елсктрнчну енергију
за погон целокуине пндус-триј- е
ссверпо-всточп- е Срби-ј- е.
Њихии каиацитст ирелаЈн
гзпацптет свпх цеитрала у
предратној Србијц.
ТРСТ. — У iiohn нзмсђу
прошле суботе и недсл.е груиа
од 40 фашнстичкнх баидпта
дошла je у Једио радннчко
предграће Трста и иаиала јс-ди- у
тупу радннка којн су сс
одмарали. У току овог нана-д- а
фашистн су испалплн око
15 мстака нз револвера н ра-ни- ли
1 радинка. Као н увск
до сада, полнцнја јс на лнцс
места стнгла тск осле наиа-д- а
фашнста.
ЗЕННЦА. — Амбасадор
Иол.скс реиублике у Keorjia-ду- ,
Јаи Карол Иеиде, посстно
je логор пол.с"ке омладипскс
Ј)адне бригаде, која учсству-ј- с
у нзградан омладннске
пруге Шамац-Сарајсв- о. У ло-гор- у
пол.ске омладиис одр-жа- и
је ноиодом овс посете мн-тин- г,
иа коме је амбасадор
Ненде одржао говор п изра-зн- о
своју Јадост што у обпо-в- и
Југославије учсствује u
по.гска омладина, као што на
изградан Паршавс учествује
југословенска омладииа.
ЉУБЉАНА. — У издаау
Државног накладног завода
Словсннје, за последае дсс
годнне изашло је из штампс
156 дсла. Иорсд дсла чувеинх
Е
"Гелсрал Суворов", једал
од лајвсћлх совјстсклх лсто-рлскл- х
филиова 6nhe иока-з- л
вал у ЈГино театру за јсдлу
ледслу дана а лочлае у ло-едел- дк
18 августа.
Главлу улогу нгра глумац
II. II. Чсркасов. Длригован
по врло слремнои фнлмском
израђивачу Пудовклну са
музиком од Шапорила.
Злачај л смисао фнлма "Ге-пера- л
Суво])ов, јесте побсд1
Суворова лад Наполсоиои у
Нталлјл ц Аустрнјл, л прл-каза- л
је ученик Суворова, ко-ј- л
је касллјс лобсдно Напо-лсон- а
у Руслјн — Маршал
Кутузов.
За разллку од многлх лс- -
БИ-Ћ- Е
У ФИЛМУ
Раднлчки фестлвал, којл се
одржава у леделу 17 ав!уста,
сав рад ва истоие 6nhc фнл-мов- ал
ла локрстлом филму. л
ј свп којл буду обавлллл раз- -
и е постове биће у фллму.
Пстл фллм he блтл пока-злва- л
у Клпо Театру, а поче-h- e
од попедел.ка 18 авглста л
тада he бити показал у слвм
главллјим градовлма Кана-Д- е.
Филм he се показлватп за-јед- но
са Совјетсклм филмом
"Гелерал Суворов". - CKG
Огранак Савеза каладских
Срба одржава своју редовпу
седнлцу овог прве ле-де- ле
после 10, то јест седлл-ц- а
he се одржатп у ледел.у 17
августа, у 2 сата по подпе
Мус халл. Потребпо је да
свп члаловл прпсуствују овој
седлпцп.
(У прошлом броју Српског
Гласплка јавллво је леком
погрешком да he се седппца
одржаватл у педелу 10 авгу-ст-а. Матмо да се ово уважп.)
М. Ijepnh, секретар
Уторак, 12 августа 1947.
словеиачкпх каижевппка н
публицпста, издата су дела
светскнх класнка и већн број
политвчких и других публн-кацпј- а.
БЕОГРАД. — Чланови пр-в- е
шведске ударпе омладип-ск- е
радне бригаде, који су по
повратку са омладннске пру-г- е
Шамац-Сарајев- о, стигли у
Београд, посстнли су радпли-шт- е
фабрнке тешкнх машипа
а.татл.нка у Железинку. Југо-словенс- ке
оиладинске радне
бригаде у Железппку дочека-л- е
су срдачно швсдску омла-дписк- у
радпу брпгаду.
САРАЈЕВО. — Државпо
издавачЕо предузеће Босне и
Херцеговние, које је своју
нздавачку делатпост повело
иеколпко месеци после осло
бођеи.а. нздало је до сада вн-ш- е
каша него што сс за вре
ме старе Југославнје штампа-л- о
у целој Поснп п Хсрдего
шиш за пуиих 10 годппа.
Иредузеће јс штампало до
сада око 100 разинх капга,
од којих су иеке имале и трн
нздааа. У првој половшш ове
годние предузсће је нздало
око 800.000 прнмсрака разпих
канга.
БЕОГРАД. — 27 јула je u;i
свечан начнн у IIP Хрватској
н Босни н Херцеговпип про-славл.- сн
даи устаика, када су
народи Хрватскс, Босне н
Хсрцсговнне устали у оружа-н- у
борбу а позив комунн-стнчк- е
иартнје Југославијг,
нротив пиостраних завојсва-ча- .
Тнм иоводом ппнрсђсне су
у Загребу и Сарајсву свечане
акадсмиЈс.
СКОПЉЕ- - — Завршени су
радовн иа прокоиаваау каиа-д- а
за нсушеас моносипотоз-ско- г
блата. Капал је дуг 22 км.
шпрок 912 метара, а внсок
2-- 4 мстра. На коиаау канала
риладпна HP Максдоннје
дала је преко 67.000 добро-вољпи- х
радннх дана. Довр-шеас- и
радова на нсушеау
otiociiiiTOBCKor блата добије-п- о
јс 1 1 хи.1ада хсктара лрво-класн- с
земле, подеспе за п
јсае паиука, мака, дувана, се-за- ма
и пириича.
торнских филиова, "Генерал
Суворов" н ма брзлх покрета,
скокова, хуморлстлчких до-гађа- ја,
тс л.убав војника —
ној)сд свом гелсралу, да није
блло војлика којл га iinje
волео, Х1И не обожавал од
ллемства.
Додатак филму he бита
прнказ радличког фестлвхта,
којл се одржава у недел.у 17
августа.
1МНИК
У
На 17 августа одржава се
нсћулародпл ћиЕлпк па по-знат- ом
мссту, ла Гарковој
фарил где Украјнлди одржа-ваЈ- у
своје пвкнпке.
Којл буду пшлп ва плкнлк
иека узму Врајт стрнт бус,
којл пх возн тачио до фарме
где се плквик одржава.
Позлвамо све ваше Југосло-вел- е,
да лосете овај пикллс
у 1лто Beheii броју. Euhe раз-ловрсл- пх
лгара, утрке и све
остале разолоде за старе п
младе. У стучају клше, пик-лл- к
he се одржатл у Украјлл-ск- ој
халн.
Одбор лпклака.
ПОРТ АРТУР — пикник
Месло Behe ханадских ју-жл- пх
Словепа л ограпак ка-падс- ке
Југословелске оила-дивс- ке
федерацие, одржаћг
заједнлчкп взлет (ппкпик)
ла 17-т- ог августа па добро по-знат- ом
месту Ред Парк.
Специјалпп аутобуси за
превоз па пзлет 25 целтн по
особп. Узпмајте аутобусе па
углу Беј п Сикорд, Вплсоп л
Корт, Тапер п Корт, Bail
Хорп л Кумберланд, Марпоп
л Греввил. Првн аутобус по-ла- зп
са Беј и Корт у 12-3- 0,
другп са пстог места у 1--
30.
Позпвако сав паш варод
места л околпце да посети
овај излет а за добру подвор-б- у
л угодлу забаву јамчп
Одбор.
ОБ J A В
ИСТОРИСКИ ФИЛМ "ГЕНЕРАЛ СУВОРОВ" -А-
ВГУСТА 18 У КИНО ТЕАТРУ - Т0Р0НТ0
РАДННЧКИ ФЕСТИВАЛ
ПОКАЗИВАН
НОРАНДА СЕДНИЦА
месеца
у
ВЕСТИ
МЕЂУНАРОДНИ
ВЕЛАНДУ
СОВЈЕТСКИ
3и--— --- -; jui'jr'— ЧР!#г: