Serbian Herald, March 11, 1947

              4 USE
1
tasA-Ksn.-,- '' мЈл. .
"V
АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ЗАХЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ "СРПСНОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide Si. W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAvcrley 9947
—
Цена годишиој претплатв за Канаду 4 долара, па пола НЕЗАВИСН0 ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 2.50. За нностранство, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764, March 12. 1942
Год. 7. Број 387. Цеиа једнон прпиерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO. TUESDAY, FEBRUARY 11TH, 1947. Price per copy 5c. ,
Vol. 7. No. 387.
Ј
,
; I
t
У новој Југошвији нема граЂана првог и другог реда
„ПРИМЉЕН CAM У НАР0ДН0 ОСЛОБОДИЛАЧКУ ВОЈСКУ БЕЗ
ОТАЦ БИО ОРГАНИЗАТОР КВИСЛИНШКИХ ЧЕТНИЧКИХ
ИЗЈАВА БРАНКА МИХАИЛОВИЋ
Када xohy да шписм о иашсм животу данас и
приликама у нашој иовој државп, ио могу а да со но
сстнм бившо Југосланијо п нашсг живота у н.ој.
Кроз чстирн годино борбо нротнв овунатора и
њсговнх иомагача и за дво годиио рада на обновн
нашс зсмљс прсшлн смо огроман иут н толико со
удаљили од оног старог, окова што јо нрстстављао
суштину старс Југославијо (иацноналиа подвојсност
п локални шовшшзам,
ILCHH КраЛ.СПИ II HillXOBC
корумпирано владс, љсни
жандарми н власт, коју
су они ирстставлали).
Да со укажо на свс то
,. нзазнва у нама cchaiia
иа иски всома рђаво рс-жир- ан
комад са прло ло-ш- им
глумцима.
Оно што јо битно данас
у момо ;кнвоту н што мо
нспуњава оссНан.см по-но- са,
то јс, да сам грађа-ш- ш
ФНРЈ, да имам својо
мссто у раду на обновн
и изградњи, да учсству- -
јг
кЈРЗввИ
чЗ?
јсм у полнтичком животу ЛСМЛ.С, јодном рсчн да
ичам дужност и права која-- су иам ) бишној
Југославији била иснозиата. Наш нови жипот, a
то су дужности п права која нам дајо наша отаџ- -'
бииа, јссто нашо безгранично љубавн лрома
и6#ФНРЈгКашч1овн-ж11вот--дпјеч1амснагуи,слакојп- м
савлађујомо сво прспрско и рсшавачо свс задатко
који стојо на нашсм путу.
У иародно-ослободнлач- ку војску мо јо довсла
жсља да сс борнм против фашнзма, жсл.а да со борим
на страни Ујсдинеилх лација протип сродл.свсков-ногмрак- а
и днв.гачког крволоштва. Иошао сам бсз
задилх мисли и бсз личиих мотнва и прнмљсн сам
исто тако бсз рсзсрво нако јс мој отац био оргализа-то- р
квислпшпкнх чстничкнх формација. Кроз борбу
сам каманднр и руководиоц, добио офнцпрскл
чии и ордси за храброст и ликада ллсам осстио ии
најмању нссимнатију пли нотрлсЂнвост прсма ссби
због тога што сам члан ужо породицо Дражс Мнхан-ловић- а.
Наш случај нијо нзузстак, то јо иаша ствар-иос- т,
наша пракса п наша домократија. Хнљаде чла-ио- ва
породица колаборацнониста и нздајиика жнве
данас н радо са свнм правима која иам дајо лаша
ФНРЈ, јср у иашој људн сс цепо по властитом
раду и личиој врсдностл.
Но завршстку рата нрсвсдон сам у рсзсрву као
несвршсни студснт. Запослпо сам сс, лалазим. сс у
државној служби. П овдс, у цшшлној рлужби, као п
у Арчијн, имам сво могућиости за рад, уздизањо и
лично образоваљс. II овдс. као и у Лрмнји. цснс мо
по момо раду и мојим способиостима. У нашој ФИРЈ
нсма грађаиа првог u другог како су замишља-л- п
Дража МихаиловиК п Драгпша Пасић н.ихопу
државу, ми смо сви просто грађани ФИРЈ. а врсдност
н суштину овог назива разумс сваки појединац у на-т- ој
зсмл.11, уме да јс цсни и знаћс да јо чува.
Бранко Михаиловић.
Радништво провинције борби
права
Монтрсал, Квебек. — Деле-гаци- ја
која прстставлд шпро-к- е
уасе народа, одржха је.
прошле педсге конференцп-ј- у
у "Пипдсор хотелу", па
којој се дпскутовало п ство-рн- о
плаи да поднесу дпрек-тн- с
захтсве па претседннка
Квебешсе провппцпјалне вла-д- е,
Мурнса Дуплесп-а- , п да
му се званнчно пзразп опозн
цпја у прогаиаљу радппштва
и радничких сппднката. Зах-тева- ју
се гарантују
за оогапизоваие радвпштва
у сво.им сппдпкатпна п да
се ova радпнцп, који су )-ха-пш-
сни
због свог актпвног ра-да- 'у
својим сппдпкатпма, од-м- ах
пусте па слободу.
На овој уче--
" вввввввввж
ввввввввввввввввввш I! тк lBLitk Н'
ШШи вввввввввва
вввввввввввввк ? "ЈУвкЖ
узрок
постао
зсм.ги
реда,
права
БРАНК0 МИХАИЛ0ВИЋ
ствовали су 25 Офапака раз-пп- х
спндпЕата, претставпнци
црквепнх п нсколико другпх
оргаиизацпја. Сала је бпла
испуиепа делегатнла којп су
у усвојеној рсзолуцпјц оштро
осздилн прогпв-раднпчк- е п
дпктаторске акцпје Дуплесп-ов- е
владе.
Створеп је план п дато је
у дужност Одбору за радни-чк- а
права да се тај плап про- -
шнри н на друге деиократске
пнстнтуцпје. Првп корак Од-бо- ра је да се одржи гонферен- -
{ ција са Удр)асеием за гра-ћанс- ка
права п са Одбором
' против распе днскрпмпаацц- -
је, да се коордиппра зајсдни-чк- а
борба у одбранп демок- - ' ратска права народа.
квебешке у за одбрану
својих
да
коифереицнјп
Разговор Максима Бијелића са Бранком
и Горданом Михаиловић
У разговорнма с лудима у
Пеограду, заиитерссовао сам
се и за сииа п Иерку Драже
МихапловпКа. Речено мп је
за апх да обадвоје упествују
одушев.гсно у изградип н
органпзациј зем.ге. Пптао
сам да ли бп бнло могуНе са-ста- ти
се с 1шма н разговара
тп it рстено ми је да нншта
лакше од тога. Снаха пашег
Чпке ("Старог") Борка Ко-вачев- пћ.
била је прва коју
сам пнтао и која мп је то ре-кл- а. II запста сам лако добпо
састанак с шша.
Брапко је запослен у држа
впом статнсшчком уреду. Ра-д- и.
алн после п уз рад сту-дпр- а.
одпосно наставпо јс
студије које су прекмнуте
ратом. Студпра за правнпка.
Гордана је још у гпмназији.
Наскоро he положпти матуру
н оида he и она па ушиерзп
тетске стуДнје. "Какву 1еш
Тн струку нзабратп?, пнтао
сам је. "Ја сам је веК пзабра
ла, студнраћу медицнну." О
на је у "Партизанској гимиа-зпјп- "
где пиа 2000 студена-т- а.
Ниаче, п она се нс бавн
само yieiteM, запоиена је и
у надлештву Народног одбо--
раБсограда. - --.- --. —
Врло радо су се самном са- -
Анкетна комисја уједињених народа у
Грчкој декларација делег. ФНРЈ
Атниа, 1 фебруар. — Стеваи
ДЕДИЈЕР, специјалпи допн-спн- к
ТАНЈУГА нз Атнпе
јав.га :
На седннцп Лнкетне комн- -
сије Савета безбедностн УЈе-днасп- нх
народа, одржаној у
Лтиин Јуче по подпс, прет--
ставцпк Владе ФНГЈ. Јоснп
pErljli дао је следепу декла
рацију:
"На почетку рада Аикстне
коиисије Савета безбеднрстп.
а у нскреној же.ш да са својс
стране у иајвећој мери до-приис- се
успеху iteiior рада,
часг ми јс сао претстапипку
Владе ФНРЈ доставнти слс-Aeh- e:
"Прво, када сс у Савегу
бсзбедностн покреиуло Лнта-ib- e
одаши.гаил јсдне Анкет-I-I
е кокпсије, са онии и онако
задацииа као
што је то случај у одлуци
Савета Сезбедиостн, Влада
ФНРЈ преко свога нрстстав-нис- а
.устала је протнв ion
ii прсдложнла да се анкста
orpaiunit на Грчку, сматрају-h- n
да је то дово.го да би сс
добио потпуи одговор на ос-пов- ио
питање: како јс н за-ш- то
дошло до оружаие 6oj6e
грчвог парода протпв моиар-хо-фашистпчк- ог
рсжниа у
Грчсој н коснстсматским про-вокација- ма
на граници ;сие-т- н
суседске односе, те ствара
једну ситуацнју која иоже
постатп опасна no мпр.
"Међутим, ј у г ословсиска
Влада, када је Савет безбсд-ност- и
донео одлуку о аикет-ао- ј
комиснјп у опој фориу-лацпј- ц
како је опа изражепа
у одлз'ци Савета безбедиости,
у ваше интересу прнмнла је
до знаил ту одлуку.
"Прп таквом стаау стварп,
а ловодои почегка апксте у
Грчкој, желпм иагласптн да
је жела п захтев Владе ФНРЈ
да се анкета нзвриш што пот-пупи- је,
што Д)"б.ие п свестра-ииј- е,
како бп се у потпуиости
моглп остварнтп цплевп које
је Савет бсзбедиостп. доиосе- -
hn поменЈту одлуку, жстео
да постлгне. У том цил5' Вла- -
стали. Разговор с нпка бпо
мп је прпјатак, а чшш ип се
— и ibiiMa сампом. Нпсам пм
постав.гао много ninaiu, пп-тал- п
су впше онп меие о на-шп- и
псе.генпцпма у Канади,
а нарочпто Гордана пнтересо-вал-а
се мпого за нашу омла-днн- у
тамо. Било јој је мпло
кад сам јој дао адресу глав-no- r
секретара паше омладпн-ск- е
оргаинзацпје у ГСанадп
и владе
формуслпсаппм
МАКСИМ БНЈЕЛИћ
I да ФНРЈ сматра да је пот- -
рсбно најпре да се тсмелпто
испитају у Грчкој све one чи-асии- цс,
које посредпо плп
нспосредно cjoje у вези са
пореклои н узроцпма ситуа-циј- е
која је предмет анкетс.
Југостовенска влада сматра
да само иа таЈ начип, дуоо
ким it свестранну пспптива-н.и- а
тих елслената анкета
можс да постнгие цпл. који je
Савет безбедностп, доносећи
своју одлуку, имао пред очи-м- а.
Југословенска Влада же-л- и
да нстакне да је формула
ција одлуке Савета безбедно-ст- н
таква, да она јасно и не-двосмисл- сно
ставлл пспитп-ван.- с
ситуације у Грчкој п
ПО РЕДУ II ПО ВАЖНО-СТ- И
НА ПРВО МЕСТО, те
је тај захтев, садржаи у од-луц- н
Савета' безбдности, у-пра-
во
псопходаи услов за
успешност рада Комисије.
..-Дру- го. 'V складу са rope
наведеину н у пстом цпл.у,
Влада ФНРЈ предлаже да сс
Италијански фашисти на-па- ли
послзнстео ФНРЈ
Рпм. 10 феб. — Неколико
хи.гада нтхигјансгих фаши-ст- а
наналн су на зграду југо-словенск- ог
посланства, пораз-бија.- ш
ироаоре ц некххшко
вратн. Једна група је унала
у згјшду, алц сс у вестпма
не каже да лн Је онло и фп-зичк- их
напада. "БУП" јавлд
да је та банда нодерада a
амерпчку заставу.
Фашисти су покушалп да
изведу папад н на совјстску
акасаду а.тп су били снре-чои- и
од полнцпје. Такоће су
пгалнјански фашпстп у Иолп
убплп брптапског бригадног
генерала Де Впнтопа.
Јуче је Италија потписала
мировпи уговор са ФНРЈ и
прсдала Полу Југославпјп.
Радп тога су фашпстп ство- -
рили перед и пзвршили ve
хлочпне, каже се у вести.
Мпрка Шпмца. 'Тако, рекла
је, nncahetio пм сада." Дао
сам пм један прпмерак Срп-ско- г
Гласнпка, којн је она
однах однела. после разгово
pa, у своју пшназпју. Рекла
ми је кад сио се другп пут
састали да су га отпмалп јед
но од другога, а тако п нпхов
лрофесор. Каже да је гпина-знјалцим- а
бпло необпчно мп
ло хад пм је казала да је ус-поставп- ла
везу с нашом омла-дпно- л'
тамо.
Пптао сам Браика п Гор-дан- у,
како то да се не тражс
и да не дају каквпх пзјава
за јавност због нпховог u'onc-во- г
случаја. "Па то је ппта-ik- e
код лас јасно" — одгово-рпл- п
су мп. Рекао сам пм
онда како у Каиадп п Сједп-неш- ш
Државама Амсрике
пка још таквпх којима иије
јасно, п замолпо пх да мп иа
ппшу нешто о томе. на што
су радо прпсталп. Овде вам
шаин преппс нпховпх пзја-ва- ,
? рукоппсе hy донетп са
собом.
Слпкалп cwo се заједпо.
Бпло пи је драго што смо то
учппплп. He иогу вам по-сгат- п
ту слпку, јер није још
гтотоваалпЈгЈедонетц кад
дођеи.
; сав рад Лнкетне Комиспјс
ВРПШ ЈЛВНО. TO ЈЕСТ У
ПРНСУСТВУ ПРЕТГТЛВ-ННК- Л ШТАМПЕ II ПРЕД
ОЧНМЛ СВЕТСКЕ ЈЛВ-НОСТ- Н.
Влада ФНРЈ убе-ђен- а
је да he на тај начпи
Анкетној Коуисијн бити aia-кшан- о
извршсн--е аеног задат- -
ка. Био бп велпкп педоста-та- к
анкете и Авкетва еомн
снја бнла би дпшена драго-цен- е
помоћи, a so бп се, ма
иј најмањег дела рада Анкет-н- е
комисије искл.учили прет-ставнвц- и
штампе, и ако бл
се узрочннци јсдне ситуацн-ј- е
који разумд.вво занннају
и нзазивају огорчеле свнх
слободних д.уди, цстражива-л- и
иза затвореппх врата.
"Tpch, Влада ФНРЈ сма-тр- а
да јс за успешан рад Ко-мпси- је
потребно да нн прет-ставн- ик
у Анкетној Kouncuju
буде стварнв п актввни са--
радннк Коинсијс и да аегово
учешће у раду Комнснје буде
сталво. to jeer кроз цело вре-- е
рада. Влада ФНРЈ је уве-рен- а
да he Анкетна Комисија
пнатп најкћу горвст од ак-твв- и
и сталне помоћв п са-рад- ае
оретставнвка ФНРЈ.
Заиста, не може се нв зами-слнт- в
да иретставнпк оне
Владе која је кп 18 јула 1946
годише и вслпким снлама
тадаткој грчжој Влади озби-,н- о
свренула пажлу на уну-трашк- и
терор мад Јегејским
Максдонцима, сиојвм доку-меитомни- м
Меморандумом, и
да арстставник једие врло за- -
иитересомве зехле у авкстп
шоја. ј вочела да се водв у
Грчвој, не буде у могућно-ст- н
да бсирекидно п актив-н- о сарауј и вонаже у раду
АвЕетве кохвсвј. He voxe
се нв ммпслити праввлан
рад и тос ове авсете без тога.
"Доставллјући предне Ап-кетн- ој
Компснјп Савета без-бедвос- тв,
част мп је додатп
да Влада ФНРЈ са озбпл.вли
ивтересох пратп цео рад Ан-сетв- е
Компспје п пада се да
he Анкетна Коввспја посве-твт- в
горввх предлозвма сву
ову пажљу соју овв заслу-жују- ."
- шу Драшина деца
РЕЗЕРВЕ ИАКО ЈЕ МОЈ
ФОРМАЦИЈА" - БРАНКО
ИЗЈАВА ГОРДАНЕ МИХАИЛОВИЋ
Стуиап.ом у Народно-ослободилач- ку војску, мо-ј- и
поглсди су со у многомо искристалисалн. Ту сам со
но само кроз литературу и илегалну штампу, всћ ис-посро- дно
на дслу срола са л.уднма који су со читаво
врсмс фашистичко окуиацијо исссбично борилн за
ослобођрн.о иарода. Моја очокиван,а су у том поглсду
далско npciiaaiibciia. Нро стпан,а у једшшцо Н.О.Н.
rbbbbbbbbbklbv Jbbbbif
КвввввввввввЖш 'ШјПН
LbVLbbbbbbbbbV И. ffcJ1 LbVLbbbbbbV 1№ф Л ШЛ
ГОРДАНА МИХАИЛОВИЋ
аг
просечно
ja сам миого слушала
о борбсности
пашпх партизана. Алп
дух другарства, братства
imicby иарода, л.убави,
дпсциплино и
1Гомуш1стичкој партији,
јо томољу живота
свако н најмаљс једшш-ц- с.
ii давао јој спс-цифич- ни
паршзанскн
дух. толико нознат омн-л.1- 41
народу. Заиста,
јо оно што сам ја
ранијо могла само да
схватим, а што сам ну- -
иој мсри тск животом јсдшшцн. Ту у народ- -
ној Армији, научила сам како с,о стварно полн народ,
како со за л.сга трсба борити и радитн. Ту сам на дслу
шцсла н иупу равнонравност коју ужива сваки
иаш грађашш. Осошла сам колпко су дубоко истшшто
рсчн Маршпла Тита, да ho свако бнти цси.сн по свомо
раду, Нпкада у јодшшцама НОП као ин ло.дсмобилиза--"iHijiOfiica- M
оссшла ии дух нси1ИЈатс.гстиа, а отиорсно
испрпјатсљстпо још лан.о, ирсма ссбн нако јо мој отац
био Ч0ТШ1ЧКИ оргаиизатор во!;а. Ордсн за храброст
модал,а заслуга за народ, дали су ми join вишо по-ле- та
за рад. Hit у јодиом ноглоду, па пи ту у одаваи.у
иризнаља за борбу п рад иисам со запостав-љсио- м.
Но дсмобнлизацнји ступила сам у драсавну слу-жб- у,
у Нзвршпп иародни одбор града Псограда. Кроз
рад но државиом соктору, као н кроз организацију
Иародио омладшт Југослаппјс, мсни су као свој
осталој очладшш Југославијо пружгпо пуно могућ-иос- ти
да со до максимума својих сиага развијам.
Раднти п учити, учпти н радити јо парола омладшг-ски- х
маса Југославијо. Но чнтавој зсмљи пламтн слан
такмичси.а и ударништва. Иикада омладина раннјс
кроз исторнју Југославијс, нпјс са толико љубавн
радиог нолста учоствонала у нзградн.и гвојс зсмљс
као сада.
Нрско омладипског Iionrpcca, на потпуио дсмо-кратс- ки
начпи створила јо омладпиа нашо зс.чл.с
СтатЈт својо лшлиоискс организацијс. Тај Статр јо
израз жел.а чнтапо омладипо Југославијс. Он јс тс-мс- л.
оргаиизацпјо која јс cijojiim младпм сиагама ио-диг- ла
"Омладингку нругу". прокоиала "Иосавски
канал", оргапплапијо сс рад ocolta фабрици,
установи, школи. с(лу јсдиом рсчи у свим крајсвима
нашо зсил.0. Наша очладина ради, развија се, учи,
али пстоврсмспо оиа учестпујо у изградњи иароднс
власти. нма пуну слободу нолнтнчког културног
развоја, иајпосло — оиа маса. Иису далско даин ка-- да
су старо-југословсис- кв жандарми растЈрали псн-дрсци- ма
п оружјсм нашс напрсдис rpafyaiic, када сс
iiiijo смсло слоиодио pclni оио што сс мнсли п occha.
Cehan сс лспо дсвојака и младића, којв су дсмонстри-рал- н
бсоградскнм улицама, да би нослг можда двсста
корака иали окрва1п,снн од пуцсва монархистичких
агсиата. Сада јс то само мрачна прошлост.
Ппсатн о ФНРЈ могла бих всама миого, чак чи-тав- ог
жпвота, Jcj iincani о њој. значи пнсатн о не-бројс- иим
хсројима рата и иира, који са невиђеннм
слаиом граде први пт у исторнји Југославпје. народ-н- у
државу Тнтову Роиублнку.
Гордана Михаиловић.
ШТРАЈК РУДАРА У НОРАНДИ ЗАВРШЕН СА ПОБЕДОМ
Нораида, 11 феб. — Накои
80 дана штрајковвс борбе
јуче су се рудари баЕрсно-златно- г
руднпка у Норандп
повратнли а посао уз вели-к- у
победу.
Радџицп су добилн: 13
цептп повишице у платн по
сату н 115 долара
заостатка на радника. Нокрај
тога пзвојсвано је право на
безбедвост сивдцката (уии-је- ;
упија he имати право на
компаниску канцеларију за
исћ
хероизчу II
одапостп
био у
онај
—
и
у то
много
у
осстнла у
осстила
п
п
осстнла
и
и
чији у
—
;
наплаћпваље члаварвве; гом-пави- ја
ива да поврати ва
посао све раднвке у року од
14 даиа, компавпја се обаве-зуј- е
да ве сне бвтп ппгаЕве
дискримннацпје протпв шт
рајкаша.
Читави кордовп Дуплеси-јев- е
полнцпје нп бовбе, пп
зима пвсу могле поЕатебати
штрајкаше вего су устрајали
у својој праведвој борбв, све
до победе. Та победа у Но-раид- н
даће инспврације це-л-оу
радвпштву у зсмл.п.
т- -
PI
Ј1