Serbian Herald, July 22, 1947

              СТРАНЛ 2
Mitt
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twlc weekly by Srpeki Glaenik Publihlng
Company— proprietor la the Serbian language at
200 Adelaide St, W., Toronto 1, Ont.
Излази сваког уторка и петка
Сва пвсиа п чекове треба слатп на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Рукоппси ce lie spahajy.
Допнсп без потписа ce не прпмај.
КОНГРЕС ИСТОРИСКОГ СМЕЋА
Нрвог јула почсо јс у Чикагу такозва-и- п
"Сиссрпски конгрсс", односно тако сс
назииао тај скун бипшнх агсната Стоја-дннов- ић
- Цвслсовпћ - Мачск - Хит.тср-Мусоли- ни
- Микадо а садашњих агсната
амсрлчкнх импсријалиста и фашиста,
скуи издајника и олоша, смсћа којс је
очистила из "српскнх замаља" нз срн-ск- ог
народа вслпка м слапна борба сри-ск- ог
н осталих народа Југослапнјс.
Разлози за сазип конгрсса, каже се у
"Србобрану" у ibcrouoM ирпом извсштају,
Гшлн су да се скрсно "иажно опој отаџ-бии- и"
(Амернци) на "оиасност која н,ој
ирсти од комуннзма": да уложо нротсст
иротив "нснравдс која јс учинсна српском
народу" II да "створо илаи за ослобођсљс
срнског народа нспод кочуннстнчког роп- -
ства.
Осим владнко Дионисија, који нс зиа
како да с ианом односио с католичком
црквом иодсли попово; оснм бившсг Сто-јад1ШОи1С- вог
и HbctkobiiIi - Мачековог
амбасадора Константина ФотиИа којн је
био и остао главии организатор сво анти-срнс- ко
и антнјугословенско ироиагаиде и
иепрнјатс.гства прсма ЈугославиЈН н дру-г- их
н.ихова кова. на збору овог историс-ко- г
смсћа којо јс доживсло судбниу рус-ки- х
бслогардрјаца. говорио jo п Нсро Гу- -
лат из Ииидсора. Ifa "коигрсс jo дошао
п нскакпп Драшковни "из Квропс". (Ни- -
шта со но кажс из којрг дсла hnpone. Mo
;1гда јо дошао зајодно са Фсрсиц Нађим.
који jo иодавно иооегао у Лмсршсу ношто
јо откривена његова урота за иовратак
Хортија на иласт у Мађарској).
Нрстседнив Дучић јо у свом говору иа-глас- чо
нотрсбу ујодии.он.а свнх Срба у јо-д- ну
иацију: Диоиисијо да Срби троба да
нду путсм који јо постапио "Свети Сава"
а који он за н.их тражи; Неро Пулат увс-ра- ва
како на овај "конгрсс нијо довола
Оаиа" и изражава "пољу каиадског срн-ст- иа
да со бори до коначпе пободе II 10-Т1Ш- У
И.КГОН0ГС1ША II КТ.КГИ) засиа-ссн.- о
сиога рода; Копстаипш Фоти11 исти-ч- о
да јо страшиије "иод Титовом тнрани-јом- "
iicro иод Хитлором и тражи да се
осиујо "српско прртсташшштво" и осии-иан- .о
"ернгке државио" јодшшцо и да свн
Срии yby у своју соигтвону државу!
To jo што jo досада речеио у "Србо- -
брану са тога "конгреса , са тога скуна
историског cMfha н рушовина којо јс очи-сти- о
иарод Југославнјо да бн могао да гра-д- и
своју cpoliiiy будућиост. cMclia којо амс-рнч- ки
фашисти п роакција. амсрички им-исријали- сти
уиотробл.авају за својо им-нсрнјалист- ичко
цил.сво као што их јо не-к- ад
унотроб.гавао Хитлер. счећо нз којег
најбол.о расту и из којрг со најбоље шире
отровнс клицо фашизма. Али пска со ово
нс схваш као да со примсњујо на сваког
ко ic дошао иа "коигрсс". Далско од тога.
cv
OU.U.UU JV,HJ .ЧЈ "'""Ј .."...-"- .
и од иначо поштеиих алн заводоних и про-варси- нх
Срба и Српкшиа. Такве ми no зо-вс- мо
cmcIicm. али "конгрес" као такап нс
можо се друкчијс назпати.
Нитсросаитно јо да со "конгрес" одј-жа- ва
у часу "нолнтичких кротан.ам у Па-нишгто- иу,
која oupohy око Феронца Иађн.
у часу со издаје проглас у име тога
иокрста у комо учестпују u српски н хр-патс- ки
издајници.
"Србобранов" извостплац Iloniih. који
у мстом броју сорвнра и једно измиш.гсно
Ш1СМ0 неког усташког тппа нз "Хрват-ско- г
о томе како су "убијанн u
н.гачкави" панш игсгснпци повратници
у Југославију иа лађи "Радинк". хпали со
н како јо п а "конгросу" сакупл,сно досгл
иопаца.
Тај нопац сакупља со за пропагаиду
против српског народа и Југославпјс. Ои
со дајо овом исторнском смсћу у исто свр-х- о
у које сс давао и за "залтну ко-ј- у
иико још нијс видео и за који они ии-к- ад
но подносс рачуне.
разлози за "конгрес" пису
раалози зашто је он сазват. Фразама о
"српско зсмљс у једиу зсм.гу" н о оснива-љ- у
"српског претставншптва", прикрнва
сс ibtixoB рад у покрету комо јс стао иа-че- ло
Фсренц Иађн. Тим фразама се при-кри- ва
служпиштво овог смсћа америчком
фашизму н империјализму што се
прикривала издаја Југославнјс и
Мусолшшју такпим н сличним фразама од
стране бивших издајничких рсжнма.
Али иска пх, бо.гс да сс окуплају у
Вашингтоиу иего у Бсограду!
Т?Ј &џ
№gAS ШШ шШ&ШшаШШшШШ тШћгтигчјјп лтлтлЈј
ЈУГОСЛАВИЈА HA ПУТУ ЕК0Н0Ж ПРЕПОР0ДА
У склопу општег развоја
прнвреде плап одређује и ве-ли- ки
развој свнх врста траи- -
спорта. 1ако he ce, на прим-je- p,
y тосу 5 годпна извршп-т- и
дефиинтивпа обнова ратом
оппепених саобраћајннх об-јека- та
н средстава, и изради-т- н
у вредности 72,6 ми- -
лпјарди дивара. Обновиће се
и предатн саобраћају 450 ло-комотн- ва
нормалног колосјс-к- а
п 130 локомотива узаног
Koiocjeca. ставнпе се поред
тога у промст 200 нових ло-коуотн- ва,
14.560 новпх тсрег-iiii- x
итд. 300 Еилоиетар.1
гкелезннчких пруга нормал-но- г
колосјека бнће електрп-фнциран- о.
Довршнће се гра-- .
ђеае започетих жслезиичких
пруга у дужнни од 400 кило-метар- а.
Изградиће сс нове
пруге у дужини од 1.500 ки-ломет- ара
и започеће се пз-град- њу
пруге у укуиној ду-жп- нн
од 430 километара.
Илап такође предвиђа из-град!- иу
колских путева који
he одговаратн саврсмсном ау-томобнлс-
ком саобраћају, a у
чему јс Југославнја била јс-д- на
од најзаосталнјих зсм1- -
лл у Lepornt.
С остварсаем првог петого-диим!.- ег
плана ФНРЈ he по-ста- ти
нндустрнски развијепа
н устварн богата землл. Нз- -
лођеи.е плаиа noeehahc ce
народнн доходак од 132 мн-лијар- де
дннара у 1939 годи-н- н
до 255 милијардн дннара
1951 годнне. А вријсдност
укупис произвдо11е новсћаоа
сс од 116,5 милнјардп у 1939
годинн на 26G.7 милијарди у
1951 годнни, што значн пре- -
машитн предпост прсдратие
производне за преко 2Н у-т- а.
П
Прз пораст ироизводипх
снага it nopact богатства у
нашем друштвеном покфету,
псуниовно водн порасту 6.ta- -
гостаи-- а радног народа. lo јс
нензбјсжно зато што јс код
нас нс само уронзвода дру-штвеи- а,
nch друштву прииа-дај- у
и продуктн те ијшизвод-ње- .
У капитализму јс сасвим
су протиа појава. У капитаЈн-ju- y
нораст протводних сна-г- а
и општег Согатства јс не-избјеж- но
iipahcn nopamhy бн-јед- с
н сиромаштва у шпро-ки- и
сшјсвима радииг народа.
Појјзст богатства у капитали-Јм- у
зпачп порзст капитала у
рукама малог броја богаташа,
па једиој странн, u иораст
сиромаштва сод радног варо-д- а
иа другој страпи. To је ве-избјсж- на
закоиоијсрпост све
док постојн саппталистпчка
приватпа својпва иа срсдства
за пропзводау. У тим усло-впм-а
све је већп удпо класе
иаппталпста у онштенарод- -
uuu доходку, дос јс све наљп
удпо npaiepnjata п остадог
радпог парида.
Meljymu, у пашпм друш-tbcuu- v
условима пораст про-изводи- нх oiara и општсг
друштвепог богатства значц
it пораст днје.!а пародиог до-хот- ка
којп припада радном
народу. Јиачп, општн пораст
друштвспог богатства води
благос-raib- a радиог
:"' ;BcpvjcMO да ,п,, „nL™ "српске човјека. Ј тоис се, уосталом ,,ft ™р припцВПИјмиа раз- -
} , V'
када
Гласа"
кљигу"
Најављснн
пао
Хитлсру
нова
кола
noBchaity
лика нзиеђу вашег вачина
иронзвадне, иаших односа
пропзводне п оних еоји в.и-дзј- у
y кааита.1изму. II еолико
су ichc наше иронзводне сиа-г- е
и богатство уташко he Со-љ- е
живјстп ра.тн човјск.
А главнп извоп наше рас-тућ- е
акумулациЈе, и а ш с г
ста.1ног naxnsaiba матернјал-ио- г
и ЕултуЈтог жпвога, је
пораст продуктивности рада.
II петогодишнп плаи од[е-byj- e
повећан.е продуктнвнос-т- и
рада до 1951 годнпе према
1946 годинп у ивдустрнјн на
664, у рударетву на 90% у
железиачЕом саобраћају има
сс свпзитв цијена коштаа
за 40, у ставбеној пзфадњи
за 46. затвм сввжеае тро-шко-ва
трговине мспод 10%
продајнпх цвјеиа на мало
према 39 у 1939 годиип.
Робвп промет на мало нма се
повећати од 55 милијардн ди-иа- ра
у 1946 годнна на 102
мпл-ард- и дннара у 1951 го-дпн-н,
нлн за сЕоро 2 пута.
Ilovohy свпх потхвата у.
правцу noBehaiba продуЕтив- -
постн рада, план одређујеј
ciiiicibc цпјене коштана, ве
узпмајући у обзпр спижеае
које he настатп услпјед сни-жен- л
цнјена материјала, у
рударствуза 31%. у пндуст-риј- и
за 2о%, у елеЕтропри-вред- п
за 33%, птд.
Као матерпјална основа
разввтЕа продувтпвности ра
да помужиће саврехела тех-пик- а,
Еоја he постатв гарап- -
терна црта ттапт "ове парод- - Полазећи од припципа
ие нндустрнје
славпја је н у
'СРПСК11
i ара Југо- - приблцжавааа предузећа си
т л погледу ровпнама, постиже се како
била иеобичпо заостала зем
1Л. У мпогим предузећима
раднло се, како се каже, прет-потопн- им оруђима. У капи-тализм- у,
на примјер, постоји
одређена гранпца примјене
машине. Капиталистички на-чп- н
производ.е npiiMjeibyjc
машине cauo у опом случаЈ
када му је машина јевтлпнја
од радле снаге коју се дотич-но- м
иашнаом замјекује. У
тии условима машииа ce lie
}'води да ce олакша рад нај- -
ампог радшша, seh да ce no-ве- ћа
есснлотацнја, да ce у пр
вом реду иовсћа ннтспзив-- н
ост рада, да се што echn
број радпика заиијени машп-ио- м.
У нашим условнма прнн- -
цпн upiiMjeiie uaniiuie je hot-иуи- о
сунротаи капнталнсти-чко- м
прпнцнпу. У Федера-тнвн- ој
Народпој Рспублицн
Југославијн радмнк није до-дат- ак
машини, всћ је машн-п- а
оруђс у iLeroBnu рукаиа за
CTBapaite вишс производа, за
стварап.с внше богатства. 1Сод
пас прнмјепа свс већег Сроја
п све савршеипјих машина
зиачн nonchaite броја радпи-i:- a.
У таквим yciOBuua као
in то су наши нема ин трункс
опасиостп да he "машина нс-тнспу- тц
радника из произ-водп.е- ",
као што је случај у
каииталнстичкој привредн.
Ш
Исто као што се наш
ссктор прнвреде
корјсиито разлнкујсод каин- -
талпстиче привредс, тако сс
ii размјсштај н.егових произ-воднн- х
снага из тсмсла раз;
лнкује.
Чиме сс буржоазнја у ста- -
poj ЈугославиЈи руководила у
размештају производннх сна
ra, у мјеста за пре-дузе!- !с
илн ;ке.гсзиичку пру- -
гу? Оиа се руководнла оаом
чии се рукоиоди свакп каии-талнс- та
на ма у којој зсмл-- н
иивсстирао свој каиитал, a то
је — npoijiiiTOM. У размјсшта
ју ироизводних снага у ста- -
рој Југослапији иашла је ну
пог израза и политика вели
ш-српск- ог iiuiiepiija.iu3iia, no
niTiiba нациоиалног тлачоиа!
осталнх нацнЈа.
Разуи.шво је да сс држав-1- ш
и политнчко руководство
Фсдератнвнс Народие 1'спуб-лик- с
Југославнје при нзради
истогодиипксг плаиа ппје ру-иоводи-
ло
uitTii кагшталистич- -
KUU ПрофшОМ, 11ИТИ П0.1ИТ11- -
кои иациоиалис пејсднаЕО- -
сти. Баш обратно: оно се ру-Бивод1-
ио
подптпкоу поднза-њ- а
благостања иаших парода
и naiumcou иациопалне рав-иоправнос- тл.
Прпицнп распатјслс иаших
пронзвадинх с tiara, езео је
то јасао одражспо у прво
пстогодпшилм плаиу, се за-спн- ва
па диквидацији прн-вред- пе
и Еултурпс иациопал-п- е
неједиаЕостп, коју смо иа-слијсдп- лп
из пјкјшлостн ; а
блпзини иредузсћа нзвору
сировпиа; иа Еомплстирању
п на близиии рсоиа потрош-л- е.
I Илгслс заосталост
ве
сао: Једино друштво које
харионички соибнпира сво-ј- е
произгоднс у сагло-сност- и
са општнм планом,
хохе размјестцти индустрп-ј- у
no цнјслој држави Taio,
Eawo je то за
ibcn сопствеип развитак као и
за o4yeaibe развитЕа другпх
слемеиата
Негде па пола пта
HuEuiuha до Требвња вјкг-ђс- те
rpaiiituy — остав.1ате
Црау Гору врмазите ре--
bOQHC ЛСрЦСГОВН
нс. Пе вреОнрају вам ствара,
ве траже ва
уопште пе осетнте дз сте у
другој федералној јединнц.
Једпа селднка се опружнла
на клупи у возу а и ја ои
хтео да седием, па ревох: по-ку- пи
се мало другарице да н
ја седием. "Доста cy ce го-сло- да
пружала, па је ред са-д- а
it иа иас дошао" —
и noirynii ce мало. Можда је
понпсшла да сам н ја једав
од господе што вијс uuiao са
народом.
Требиње ввје бонбардвра
no као HiiEuiuh, нпсу ту
уопште падале бомбе, алк
метцн пушака и тешкнх мп-трагс- за
ишаралп су звдове
кућа — ту се тсшка борба од-пграва- ла. Пред хотедом "Је-дппств- о"
је малц варк,
столовв су размештевп
ГЛАСНИК"
оп-штснарод- ни
одабираау
поЈевтшкаваие трошЕова про-пзвод- ље,
таЕо и прпвредно
подизаље заосталпх реопа a
гдје се налазе нзвори спро-ви!-- 1.
Лржећи се тога прннци-п- а
брлва сс уклаљане про-- 1
и.ј.е: i -- сти нзмеђу града и
.a, j.nja јс својствеоа Еа- -
- tu iiu i. ! :ом поретву.
i,i.'i к.и.4 je изгледао раз-пт- а.
сгриске производ-I- I
у ста; ој Југославнјп. Аго
yiisicvo 1!ндлстрцску произ- -
ви1.у 1929 годипе са 100, он--- л
je iihuic иидустрнске
пронлводње 1939 годнне за
цпјелу Јумкиавију бпо 120,
лл Cp6iny 144, за Хрватску
107, за Сшгеппју 110, за Во-сн- у
и Херцеговппу 111, за
Максдоннју 92, за Црпу Го-р- у
111. Сасвим друкчију сли- -
ку даје иаш првп петогоди- -
lutbii план. 1ако, на примјер,
ако вријсдност пропзводле
нндустрнјс, рударства и елек-тропрнвре- де
од 1939 године
узмемо зд 100, онда hevo
1951 годнне пмати следее
craibe: Федсратнвна Народна
Рспублпка Југославпја 494,
Народна Рспублика Србнја
417, Народпа Републнка Хр-ватс- ка
452, Народпа Рспуб-1нк- а
Словенпјз 366, Нартдна
Република Поспа н Хсрцсго--
внна 1.0о4, Народна Гепуб-лнк- а
Маседоипја 2.633, На-род- на
Република Црпа Гора
1.100.
У закону о петогоди11Ш.ем
плану се ЕажеГ "Ради уста-плп- л
иеравпожјерпости
скономском развптку поједи-нн- х
иародних реггублпга п
изградаи Федсратпвпе Наро-дп- е
Републике Југославије
као привредне цЈслпне, оси-гура- тн
што брж теипо по- -
раста производае п иивестп-циј- а
еЕономстпг заосталпи
Пароднн РспублпгЕама: Бо-сн- и
Херцеговшш, Мзесдо-mtj- it
п Црној Горн н у еЕО-nouc- Eit
заосталии храјевнма
у другим народним републи-кам- а.
Повсћатн вредност пн-дустрн- ске
пронзводе
године: у Народној 1'епуоли- -
цп Iiocnii и лсрцсговнии за
пта, Народној Репуб- -
лици Македоиијк за 26,3 пу--
та у порсђе1ћу са 1939 годи-но- м,
Дрној Горн, која ии-ј- е
нмала индустрнје, постпћи
пронзводњу у вредности од
1,1 ннлпјарде дннара. . ."
1'азуил.пво је да he оства-pei- be
првог петогодншиег
пина join впше појачатп не
ca.tosi.inBo једпнство варо-д-а
ФНРЈ љпхову равио- -
правпост
истварељсм плава уквда
ce п ова иаслпјеђева традп-цповхш- а
подјела иа пасавве
п пепаспвне ерајеве. Бао што
се видп вз плава вовв дру-штвен- и
поредак je стаау
да пзгради свасв вав грај да
буде прпвредно актввав.
Побједом у ослободвлачЕом
рату вародв ЈЈггославпје су
успјели дз изграде внши об-л- ик
владавипс — вародву
власт. Наслвјећена вривред--
lora ic Фридпих у на јси.к нисако
Kibiun "Анти-Днрннг- " ин-Јн- е одговара в може одго--
спагс
најпогодније
производи."
из
н у
ПубВЕу It
u
рече
клу-п- е
п
ce
;,:i п
у
у
у
н
1951
10.5 у
a у
н
у
варатн овом вишеи друштве-но- м
ypebeit.y. Нзша прпвргда
ii наш друштвеии поредаЕ
моралв су бдтк, н то у вај-краћс- м
рокУ двведети у
склад. Доаесги у склад те
двије страие згнвота. а да то
буде у иптересу иарода. да
то буде ост1зрсн оаога за-шт- о
сс варид борио. звачн
ИЗ МОЈИХ ПИСАМА
Јсгнтнкације,
нспд дрвепа у x.iajy. Ту ва-ро- д
пвје в весели ce а осоло
су гробовн — гробовн родо-л.уб- а
који су ва тохс несту
палн за елободу свога варо-л-а
в свога Требнн-а-. Народ
гробове лево пази в бриж- -
Д.ВВО вег)--ј нвеће ва гробо--
су гроСова, адк то су неари
јате.ЕН гробовн. — 400
је ту у једвој бнт-к- в
a 60 се вредало. — Овв
живн и садз раде во хреон-и.- у.
У Требвн.Ј, сао н у дру-гн- м
нашим варошвна, чаршп-ј- а
је ва дисају. Мале крч-м- е
и Еафаве још отарају
алв ту је посетпоиа сасвих
мало; газде и беговн вестају
п губе се пред ва.1етои вово-г-а
света в вовога жввота.
Баш када саи био у Требиау
слећста се ваша здрава ом-ладп- ва
сввх сграва да вду
ва пругу Шахац-Сарајев- о; Требвае" је трештало од пес-и- е
н весе.1Л тога дана; колз
ва вфало је целн
подићи матернјалпу оспову,
поднћи прнвреду на онај сте-пе- н гојн одговара друштве-но- м
ypeheiby. To баш и по-сти- же
ocTBapeibeu петогоднш-н.с- г
плана.
У даиима када се миоге
землл, ii то привредно мно
го развијспнје од Југослави-је- ,
иалазе пред новои при- -
вредом Еризом, пред беснер-спеЕтпвпошп- у,
Еада су н мно-г- и
радпнцн већ осталн без
посла, а ннлнони стрсие нз
дапа у дан да he нзгубити по-са- о,
пароди Федсратнвие Па-родн- с
РепублнЕе Југослави-ј- е
нмају отвореие п свијетле
перспектнве. Пнх jacno от
вара п освјет.гава ирви пето
годпшњн плаи. Дое je у ка
п11та.1истичЕ11и зсмл-au- a ccir
ка глади н бнједс прмтнсла
Miinioiie радних л.уди, кој
иас су ударенн чврстн темс-t- n
уатерпјалиог и културиог
процвата радног народа.
Остварешс првог нетогодн-шље- г
плана означава нотпу-н- н
привредпи н културни
преиород name домовиис. До-ваш- о
је само поглсдаш како
се Еретала нндустрија у ста-ро- ј
Југослапији н што сно
наслиједнли, па да тај прс-поро- д
буде јасннји. Тако, па
нримјер, нндустриска нро-изпод- ил
старе ЈугославнЈС
повсћхта ce од 1929 године
до гјју за свсга ио. Јна-чи- ,
просјсчио ГОДНШН.С маи.с
од 2г. Мсђутнм, пстогодиш-iti- i
пл а и прсдвића nonchaii.c
нндустрискс производ.с прс-м- а
1939 годшш за близу о
путз, тј. за близу 500%. A то
зпачн да he ФПРЈ у развнт-к- у
ппдустрискс иронзводн.с
nhn за 19 пута бржс од ста-р- е
Југ1слав1је.
Чпме сс објапш-ав- а нсуио-реднв- о
бржн темпо развоја
иидустрНЈс н цјслокупнс нрн-вред- е
у ФНРЈ него у стзјкзЈ
Југославијн?
IIpujc свсга тнмс што су
ословна срсдства за произ-вод1.- у
прсстала да буду сво-јци- а
сапиталиста. Оаа су
постата општеиародиа својн-п- а.
Друго, — у везп с тнм што
створена планска нриврс- -
лз, EOia дае хнога и многа
прснзмућства у поређсн.у с
капиталмстпчком приврсдом.
TpeJjev — тн нови услови
CTBopiuit су MoryhnocT раз-впт- ка
пезанамНепог елана н
радиог ишста еод tiajiiiupiix
слојева иарода.
Све су то прсдиостн у ра-звој- у
прпврсде пове Југосла-ваје- .
IlcKopuuiltaBaibc тнх и
осталпх усдова до максиму- -
на. служп Еао ranauTiiia за
остварсис плаиа. Пзво1;сн.с
првог пстогод£ши.ег илаиа је
ноа в велвЕа битка народа
Фсдсратпвае Наро,1"с Рспу-блпк- е
Југославлјс. Али паши
су вародв. а иод руЕовод-ство- м
варшала Тита, вичип
велвЕпн бвткама, впчии ио-бједа- ва
у тпи биткама. С
друге страие, наш првц пето-годнои&- е
плап је, насо са
гравдвозиии 3a,T,aiutiia, iiot- -
пуво реалан. llpu iuctobom
разрађпвању узсте су у обзнр
све матерпЈалнс могућиости
н усЈовп. Оп је пи)рачунат
ва мзеснмхшо iiCKopiiinhana- -
ое свнх nocrojehiix бјсктив-нн- х
услова. II onaEBit иаро-д- и
cao hi to cy iiauiit, a под
овлевим државнпм п полмти-чкп- м
руЕоводством, извојсва
he. Cecyiiibe n ову битку. Они
друЕчијс мисле — само
he c ropEo преварпш, као
bito cy ce варали и y ujxnii-лот- и.
Д.р MIIPKO MAPKOBIIIi
Пн he те ми pebit: па еод
тебе ie све весело, свуд ce не-в- а.
He, ја сам чуо у Грсбииу
где једав старн Муслимаи го-во- ра
једвом селдсу:
"Валах вије ниелд било
чтфега земана." Сслдс му је
квнвуо главок. аји гато je
вина. Ледвве у околвци вувеНо пред овом сло која пе
Не-ва- ца
вало
вз
се
са
пијацв дав.
ce
јс
eojr
"Сарајево, Шамац, Дуга,
ОмлалппсЕа то је пруга.
Отаџбине зове глас,
Друже Тито ево нас".
Требние је, као и други
Ерајевп наше зем.1, дало до-с- та
а н добило је доста. Ја
ce cehau ЕаЕО су пре рата у
Требип.у дречали сресЕи чи
новннцн на cnpoTitiby, а сад
can чуо ЕаЕо једна селднка
виче ва чииовннка: "Брже
5oeo куЕо црн, умрачит he
мв ce па nehy виђет пасат
преЕО воде."
ТребињсЕв канал за павод-aaeaib- e
гради се брзо м ста-бплв- о. To je права cpeha за
сву ОЕОЛИЦу.
П. Мрачевпћ
I Ч-- Г- Џ џ
—чр—ччг-чг- "
Уторак, S j'y.trr 1947.
Политички преглед
- џ т.
РЕАКЦИЈЛ И ПРОЕЛЕМ НЕМАЧКЕ ИНТЕ-ГРАЛНОС-
ТИ
Пипге: М. МАРННИН
Као резултат најиовијнч мерз под-зсти- х
од стране окупацнопих властп у западној
НемачЕој, то јесг успоставллкт такозваиог
би-зоимн-
ог" (дво-зонално- г) Ееопомсеог
савета и Нзрвпшог комнтста, нсврсао je по-но-во проблем иптегралностп Немачке нз вр-л- о акутан начин. Англо-АмерпЕап- цп пе
штедс у нзјавама кзео те мере тобоже нема-Ј- У Другог цила осим предвођепл п коптро-i-c економссог жнвота западпе НемачЕе.
У последи.е впеме бнлч i Ллп-r-- , -- „,, лорнцана, увераваЈућц јавпо инсае да уоп-шт- е нсма нпкаеве везе нзмеђу политиге коју
проподе апгло-америч- ке осупацпопе властп
и такозваиог Хувсцовог програма који захте-в- а усностав.мн.е цеитЈилпзовапс пемачке
уираве у занадној НемачЕој са еојом бн
Сјсднп-ен- е Државе н Нелнка ћрптаипја no- ne иоставнтн niiTaibe noTmicneaiw посеб-о- г
мнра.
Ilecpchow, увераваиа п порицаља оповр-гнут- а
су на убсдлнв начни са онпи тта се
стварно догађа у западној ИемачЕој.
Нскн оргаин британске штампе очевид-- о сматрају незгодним да мехапичви попав-лдј- у o6jaimi.eii.a н аргументе које дају зва-ничн- н
аигло-амерпчк- н кругови о важности
исдавних мера окупационнх власти. "Кко-поипст- ", на пример. отворено важе да je у западној Немачкој усноставгена "пова не-мач- ка плада". А рсорганизација у спојеннм
двема зоиима ие може се друстнјс ннезко ни
опарактсрисатн. Јанста, оно што је тамо ус-поставлс-
но. јесте систем псмзчеих тсла, ко-јим- а је дата ишрока voh, базирана па прин-цнп- у еојц је далеко од дсмократског. Као
што је наведено у документу о тој ствари.
CBit законн ii иардбс изданн од стране ових
органа, морају сс строго извршавати без од-лаган- .а.
Иокушаји англо-амсрички- х осупациоиих
BiacTit "да акадсмскп новуку rtjaiiiuiy нзмс-h- y
cKOiioMCKiix н паштичких функција no-ви- х оргаиа" исмсхавапи су од стране "Спг к-тато- ра". У исто врсме, тај лнст изјавлујс да
се ироб1сму "цсптрализованс власти" у за-падн- ој Нсиачкој мора приступити па нови
начпп.
Како год то изглсдало парадоссалпо.
лрптнв1111(н нитсграллости Пемачке праве
спојс алелс у име дсмократијс. . . Ilnrcrpai-иос- т Псмачкс, оиетовапо они изјавлују,
злачпла би лепзбежлу нобеду реаЕцијс. док
бн фсдсралнзам гарантовао venex дгмосра-тијс- .
Довот.по јс упоредити ове формулације
са стпарппм лолитичкнм стаисм у западннм
зопама Немачкс, па да претензнје п сранота
тпх формула буде потпупо јасиа. Узмпмо, па
примср, ко јс на чслу скопомске управе у
ПавлЈшји. ИГсф капцелар је Хавс Милср, на-ujic- Ta
н члан злогласннх доброволлчЕих
К1ПГ корнуса; дпрсвтор оделеља особлл јс
Днописиус Шмит. иациста п бпвгаи тсф вр-хов- ие комаидс; шеф управвог одслпад je
Иолдемар Мајер, бцвшн потпусовпнЕ; дв-рект- ор одслс1м за цеве је Шерф. вацвста и
ceil н.егови савстпнцп су такође вацпсти . директор шума је Фрапц Нагевхаст, бввши
регионашн коуссар за иепе п дпреггор зл rtinuijatiio вгжпан; двректор кожарссог
оделенл је Ханс Фигоер. пацпста гојп је био
при ПсмачЕои (пзцпстпчеом) радппчком
Фропту; директор оделеоа мвперала в ул
је Хсчмут Iiayep. пацнста. бпвгпп ortp.jaj
наит; диревтор локзлпог оделгоа je Туро-бп- п Орт, папнстз. и тзго' дал в тзесј дал,е.
Али. ннсу лн ови прпнерп ножда nsyier-н- и случајеви? Ilecpehoii. вв.су Неврвстра-п- п
поснатрачп првзиају да је типвчво за за-пад- не зоне Неиачке даваи у pyre важних
потитнчвих. управнвх н есопонгких пози- -
пија отворепим или мало приЕрпвевнм фа--
пшстнма. Да ли се то може приппсатн Једио-ставн- ој случајности? Занста нс. Шта мп има-м- о
ту јесте потпуно рсдовна и типнчна ствар
v западпнм окупациоиим зонама Немачхс
Политиез лнквндацпје интегрзлности He-мач- Ее
поста.та је овде шврока платформа.
која сужи ујед1111авап.у и учвршћиваљу мио-гогла- вс пемачке реаЕЦије.
НаЈпикуларнзам, као неизбежпа после-диац- а
ликвидацнје интегралиости Немачге,
ствара пајповолпију атмосферу за учвршпе "е уједии-ено- г фронта реагпнје в за подузи-маи.- е
н.епе офаизпве протпв дгнократског
Фропта.
Док други оставлдју стварм пеизговорне.
лондонсеи "Ееопомист" подвлача "ц" ц вре-влач- н V. 1Саква год аджицистратнвна струк-тур- а била успостав.ва у западпој Нскач-Ео- ј,
каже лист. она моЈа одмах битв yzxync-л- а
v спстем заиадно-евровсЕ- е еговомвје.
Тако лоторни федералазау доводв ве ea-wo
до лпквидацвје иитергралностп Неначке.
до поткопавапд свага вемачке деногрзтије.
Beh такође отаЕшава учвршћеое еаага ве-мач- Ес реаЕције п води право са трапсфорна-цнј- и западне Немачсе у авгло-авервчЕ- и про-тевтоЈ)- ат.
"НЕЗАВИСНА АМЕРИЧКА ШТАМПА"
Америчкн повинар Јохи Гвиитон па баи-кет- у
прнређен пригодом н.егова одласва у
пензију изјавио је да у Лнерици нена сто-бод- не
и лезависне штампе! "Пи то знате
исто тако добро вао в ја — рекао је Свив-то- н.
Mehy вама новпварина нема хожда пи-једн- ог
коЈи бн се усудио слободно взразити
своје мишлеп-е-. Аео би лзражавали својс
xmiM-eit- e ваши чланцв ввсада пе бн угледа-л- и
светто дана. Ја добивав недел.ио 250 до-ла- ра
да пе би у листу за хоји can везап отво-рен- о
и исгрено излео своје мнш.М!се. За-дат- ак
нас, ахеричЕих новинара je: Aoiyhu
пстину, лагати, фалспфициратп, клеветатв
it noEyibitTit ce пред велнкима. Ми смо сано
оружје и вазалп у рукама богатих еојн сто-ј- е
за кулисама. II због тога што ви то исто
тако добро знате као л ја. била би лаж аво
би исппо своју чашу за стободву штампу".
ИРИШЧИИ UWMBIK ивливјВјрјадв4ввди1В1Ј P"LgwJlw"wgдl!ш'и!B8y'wgд'°'- - rj-a=,--- U's
I