Serbian Herald, April 11, 1947

              .4.-fca&fct#a- a "".
СТРЛНЛ 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly by Srpild Glainik Publishing
Company—proprietor in the Serbian language aU
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Нзлази сваког уторка н петка
Сва пнсма п чекове треба слатп на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
"Демократије" и демократија
Државни сскрстар САД-- а Маршал,
поднсо јо свој нлан о демократизацији
Нсмачкс прсд конфсрснцнју Савста спољ-ни- х
министара, a то јс: Лично право сва-к- ог
појсдинца, слобода политичкнх пар-тиј- а,
слобода штамио и радија итд. Map-m- an
тумачи шта значи дсмократија иа
пслн: "За нас (мислн на Амсрнку) дру-шт- по
иијс слободно ако закон држн гра-};а- нс
да живс у страху да ho нм сс оду-зс- ти
право иа рад млн лишсни жнвота, сло
бодс п задово.гства."
Нз опога мало шта јс овдс навсдсно
допољно јс п a сс види злоупотрсбл,апанс.
домократијс и криво тумачсњс нстс. Ка-д- а
би сс на тај начин схватнла дсмокра-тнј- а
и на тој тсоријн нримснило мсро у
Нсмачкој од странс Савезиика за демо-кратизац- ију
п дсмилитаризацнју, онда сс
сигурно она иикада нс Си очистила од
иацизма н мплптарнзма.
Иро свсга Маршал оидс гопори о "сло-бод- и
свнх полнтнчких иартнја" а но из-луч- ујс
из те "слободе" и партијс којо су
ипотнв демократнје. На опај начнн трсба
дати ираво слободс н хитлсровској, Наци-оналн- ој
социјалистичкој иартији Исмач-к- с,
или ираво да нацистн могу организо-ват- и
иартију нод нском шарсном дсмо-кратск- ом
фирмом. Да ли би онда то зна-чи- ло
дсмократија када би понопо такпа
јсдна разбојпичка бонда дошла иа пласг
нсмачком иароду п поиопо угрознла чо-вечанс- тну
агрссијом?
Док Маршал тако тумачи дсмократнју
за Нс.мачку и трал:н нрапо "иолнтички.ч
иартнја", у исто прс.мс исгова плада, на-и- мс
сокрстар рада у н.сговој илади. прсд-лаж- о
да сс Комунистичка партија Аме-ри- ко
забрани. да сс одузмс слобода рад- -
нартији опст нрсд- - слн
со забраво сиидикатн говор.
и прапо штрајка. Дакле, "сомтинг из
ронг са н.сговим тумачслсм демократи-ј- о.
Додушс. тако круиии капиталнсти ра-зум- оју
дсмократпју. такпу домократиј)
miii хоћо. Алн такву дсмократију no поли
аморнчкн иарод. Нраво спакога да сс
сналази. израбллјо другога. да имиорија-лнст- и
могу иладатн u уш.отавати .ipyio
народо to jo ирста дсмократијо какиу
nun xoho. Нримсн.ивати "дсмократију" у
САД иа јодаи иачин, a Иемачку иа дру-г- и
начии to jo како оии схиаћају до-мокра- шју.
Маршал такођо roitopu u о "слободи
сваког појодинца" да мнслн и радп како
:кслн. На другу страиу бритаиске и амо-рич- ко
пласти у запаишм зоиама Немачко
и у Аустрији ио дају "слободу и ираио'
дсмократским олсмонтима п груиама да
широ домократнју мг1у номачким иаро-до- м,
а исто вромо још драге иа одговојг-1Ш- М
држашшм пололсајима пацисте и
убицо којн су ушиитавали демопратију.
Док грчка плада. која јо дошла иасилно
на пласт noliuini иарода. гуши сваку сло- -
иоду п дсмократиЈу зомљи. аморнчка
влада јој шал.о помоћ да још јачо иавалн
на "прапо и слободу" тога народа.
To jo значај домократнјо како јо ту-ма- чо
нротставници круппог капптала.
Маршал тражи да со у Номачкој до-зно- лн
и слобода штампс као једио од сјот-ста- ва
"дечократшацијо" иомачког наро-д- а.
To би значило да нацнсти н imixoiiu
11ријатол.н слободио могу иматн сиој
jop он ио палучуЈо такпу штам-н- у.
Исто тако и радија. 11ацистичка про-паган- да
и рад су у потпуној супротности
дсмокрал1Ји U ииторосима народа: она јо
супротиа слободн мисли. слободи демо-кратгк- пх
иартија. слободи радиичкнх
сииднката.
Завости такпу врсту демокрал1Јо
Немочкој. значило бн дати прилику Јун-кери- ма
и моиоиолистима. дал Moryhnocr
иацислшкпм конспираторнма да сс .1о-гал- но
организују и дочопају пласл. Јор.
на једну страиу чуиати ратие криминал-ц- с,
а н а другу дати нацистима ирапо од
Ујодш1.еш1Х нацнја да слободно воде про-паган- ду
и iiiuio својо идојо. да користс
мтамиу и радија. зиачн yrpoaimi мир и
демократију. гдо оиа постојп.
Нијс домократија то што со да сло-бо- да
п пл.ачкашу да можо пладатп
над друшм народима протнв итсроса
тога иарода. да можо убијати и пљачка-т- н
народ. Домократија јо оно када на-р- од
управла сам својом судбином u гос-пода- ри
сам собом. a у псто времо педо-зво.га- ва
да му то наснлншш скриаво.
Преглед меЂународне политичке ситуације
Иишс. Б. ИЗАКОВ
СИГНАЛИ GA ЗАПАДА И ИСТОКА
Откривена конспирацнја
(завеса) у британским п
амерпчЕин зонама у Немач-Ео- ј
служи за најозбпллшју
опомсну слободолубив1ш иа-роди- ма.
Идсја прнроде (ства-ри- )
и oncer консппрацпјс
може се вндетн из веллког
броја похапшенлх а псто та-к- о
из факта да су у ту кои-сппрацп- ју
укључеик фашп-ст- п
Be.uti.or каллбра као што
су брпгадпл гелерал Молер,
бригаднн гснерал Брскннг,
yajop-геиер- ал fcjepenh, ма-јо- р
Пннц, поиоћпнк Гау-лејт- ср
Буертемберг пуковиик
Баулерг, Хитлеров уилдмпи:
пуковниЕ Шпмсллфелг, ма-јо- р
Бекер од С. Л. трупа,
мајор пемачке војскс. Свн су
они узнмали учсшћа у суб-всрзлпл- их
лодзсилпн актлв-nocTit- va
са цил-с- м ловраткл
лемачког млллтаризма п фа-шнз- ма
it прнпрсме рата за
освсту.
Готово нстовремено са хап-tueite- M
хпглеровсЕлх копспп-ратор- а
у западпој Немачкој,
јапански фашнсти су поду-зел- н
vepc н рпзнковали да
створс провалу па суду глав- -
iiitit ратним злочллцлва у
ToEiijy. Са snaibCM и одобре-н.е- м
огромнс всћипс онтужс-- U
нх Hehc за одбрану Кио-с- е
читало јс нанадајућу дс-кларацн- ју.
клсвстаЈући са-везии- чЕе
снлс и оправдајупи
јапаиску arpccitjy н oceaja- -
iie Tcpiiiopiija. У своис го- -
вору Кносс јс хвалнсао ста-р- с
паролс јапанског фашнзн!
sao што су нмпсраторсЕИ
пут", "сфсре зајсдннчког про-сперитср-
а",
"принцппн осам
аиђсла нод јсдним кровом"
и таЕо дал. Слсдећн тај нс-прнмс- рни
гопор, направл.си
је покушај н од другог ја- -
паиског већа одбранс — 1а- -
иичкој у САД-- у. Другн кајангн — да и о одрж
ла:ку да раднички I чаи
—
у
—
у
у
штампу.
у
убици
—
Тако са запада п са исто-Е- а
да!азе curiia.ui којп опо-мши- у
н потссћају на neon-ходн- у
и хитну нотребу зл
појачаи--с Сорбс против фа-шистич- кнх
остатака, талога.
У всзи овога нотрсбно јо
iioTCOTiiTii чптаоце о фашн-стичеи- м
конспнрацнјама ко
ic cv нславно извстснс на
свстло у Мађарској н Фннс-- .
кој, у liyrapcKoj ii Ллбаннји.
(1тгг плпопл- -
на пиврсђују
.инадиим
Кад с ipyna страннх ш-впад- па
с аеродрома упутпла
Нроцлав, право у скоро
оотпуно ралрушепп град
су Псмцп авали Брсслау,
ссле су вас зндиис првнх
нсрифернских Kylia на који-м- а
су биле нсписаие паролс:
"Одра н Ница су поллка гра-ница- ". "Нн етопу лаше зс-мл- -с
нећсмо уступити нема-чк- н
освајачима". "Неприја-те.- т
нове Подке јст.анпут
треба да знају да јс ово зс- -
N.u иокеог народа
низ сличаих. Те паролс пи-ca.- ia
је често вута нсвсшта,
uaiytiHCurHa рука. Баш ту.
Процлаву. Доној Шлсзн-јн- ,
срцу ааиадних области
Паске, онс имају поссбаи
значај. Оне ннсу пнсаис ни-т- и
без рачога нн скоро. Ро-ди- ле
су сс из крви Пол-сео-
г
народа је уз Сорцс voh
не Цјн€нс армвје ослобаћао
овс Ерајсве које су му освз-јач- н
бнлн отелн. Те нароле
су израз ocehena ho.wkiix дс
vovjwTCkitx маса. израз im-хов- с
огглучностн да се тућнн
nehe ншсад вншс вгатпти v
крајеве.
ДОЉЊА ШЛЕЗНЈА —
ДЕО
ПОЉСКЕ
Процлап је центар Доие
IHicajijc п један од главпих
е н т а а ново-ослобођеп- лх пплкнх на Западу.
Нсторпја Нроадава п Доа
Шлезије је дсо псторпје
ског варода. Доља Шлезпја
је би!а седнште ло.лсепх
Енежева. П после рата. којн
;° за Погску трајао шест го-х- и
иа. у Процтаву се одржа- -
СРПСКИ ГЛАСНИК"
(Специјално за Српски Гласник)
лргих нталијаискмм градо-вим- а
на даи потппсиоааа ми-рова- ог
уговора са Пталијок.
Како је Jtoryhe да су хп-тлсровс- Еи
остаци iioryhn про- -
водити нихове коисппрацн-ј- е
на тако шлроком разф1-нато- м
опссгу у западппв зо
нама Немачке? Како су се
то усуднли фашистн Киосе
да рнзиЕују да пступе отво-рен-о
на суду у Токнју, са
фашлстлчкпм Такајапгн као
својом позадином.
Из објавл.ених илфоруаци- -
ja о коисппрацијн очевндио
је да су у бритапској и амс-ричк- ој
зонн у ИсмачЕОј СС
генерали па слободпом spc
Старо правило веша
ti.a малих иллчкаша а пажн-- л
tipeva bcihkhm изгледа да ручиваие из
превладава у тии зонама.
западпој Нсмачкој хитлероп-се- и
подзем1!ац1! по-вол.- ну
xpaib.iiiBy средииу
сретство очувании хало
прикривепим монополима п
у великмм јунксрсвим носе-дпм- а.
Окупацноне властп су
благе у iLiixoBOM односу
прсма фашпстнма. Нрло је
тнпнчан случај Нернср Pen
ес, познатог и раскрипЕаног
Еонспиратора. Пившн СС ва-пста- и,
служно је у одсгсп.
за разоиоду у главном шта-б- у
аисричкс војскс у Франк-фурт- у.
Он је "забавлдо" вн-ш- е
офнцнрс амсричке вој-ск- с
дое јс тајио прппрсмаз
"забавс" друкчнјсг значаја.
услови Еојн су омо-rvhiM- ii
хитлсповцнма у за- -
паднии зопама лемачкс да
ирнпрсмају својс завсрс на
тако !инокои онссгу, овурз
жио јс ICitoce н jt-cro-ne npu-јатс- л
за inixony дрску про-ва-i- y
Јанану. Фкт јс да је
г. Нсб, ирстседавајуИн Мсђу-ародно- г
појног суда у То-Kiii- v.
осудно Ч)СД1111ка но--
винс амсрнчкс армнјс "Старс
елд dpajnc' еоји јс
објавио атучај Кносе
Такајанагн чак нре него су
извсдсии прсд суд.
Лналазпрајући иовости хи
тлсровскс консиирацнје, доп- -
донскн Стар кажс да cv
консннраторн рачупалн иа
употрсбллвап--с западиих си-л- а
против Совјстског Савеза.
Сама woryhiiocT да су та-кв- п
рачуии учи11.ени. а за
nrrui Tni.-nr- n сше гр гматпа ла v tioiciit- -
внти фашнстичкс носшма отворсно
страцијс у Риму, Напул--у п - и у онауа He
И -
у
којп
t — н
у
у
ксји
ове
ц р
областн
пол
и
iati.y.
налазс
у п
Исти
у
'
к iiiiiiu- - шомгннка in Ml ;t
XI iifua Ho.kCkii родокуби
су их биш caicpn in од хи
тлсровскнх хој)ди н чувалн
их као својс
1)ни свсдоче о ПЈвву Ж1.КОГ
иарода ва ове крај-свс-. а
је везан ннз ho.v
tkiix летендп и несама. За
Одру. која протвче норед
Ироцлава такођс.
Неначки импсрчјдлнстн су
се годлвама свим ciuaw тру
днлп да одузму падлви ка- -
раЕтер у ГЈаду и читавоЈ оо-лае- тв.
Крваве гсрмаввмтор
ске хетоде годинама су лри
меаиваве у овом крају. Ио- -
ллци су отгрпвани са своје
земл. а насслдвалн су се
Иемци. Немци су мстиским-л-ц Патдке. алн нису моглн
увиштвти occhatte Полакд
да је то дсо ихове земле,
пису моглв угушити ннхову
жел.у — н завет — да се онет
гЈате у те својс кјеве.
ОслободплачЕн рат в побе-д- а
иад хитлсроском Немач- -
KOU OMOryhnlll Су П0.1СЕОЛ
народу да оствари те своје
жсге.
-- СТАЉННОВИ БОРЦН О- -
МОГУћНЛИ СУДА НАША
ДОЊА ШЛЕЗИЈА ПРИПА-ДН- Е
ПОЉСКОЈ
Нсторнја Вроц.1ава, вао, у-оста-
лом.
и впза другпх nav
скнх фадова, последљпх го-дн- па
је сасвпм ратна. Хптле-ров- е
хорде су га бнле пре-творн- ле
у једно од својпх вај-јач- их
упорншта па чптавои
једиом сектору фронта. Вро-цла- в
је бпо опасан утврћеви-м- а
од гвожћа п бетопа, окру-н.е- н
'MutiiKaLOv жлцом п за- -
..Д1 "!!
мачсс н у Јапану — оспов-и- е
прннцппе савезничкс ео-орднннр- ане
полнтнкс према
побеђепим зсиллма. Овп
примцнни, усвојени у Јалти
п у Перлниу (Потсдаму), за-хтев- ају
iiSEopeibcue фашн- -
зма н мнлнтарпзма, прнме-ibiiBatb- eu
мера које би трсба-л- с
да oiieuoryhe поновно о-живлл- ваие агресије у
и Јапану п тако учн-нит- н
крај злочиначЕшг ма-хинацпја- ма
фашпстмчЕИх о-сгат- ака
и апховпх покрови-тељ- л. To је пашто нас потсе-haj- y
сигналн из западпе Не-мач- Ее
и из ТоЕпја.
Репараи,нона рачуннца
Позиато је да је у саглас-ност- и
са заједничкнм одлу-кам- а
савезнпка главнк при- -
мхтац иеиачЕог нидустрнс- -
сог лрибора, у репарацнја
ма, нмао бнти СССР. Нсио
тзевог прибора,
нрнстој-н- о
дсмоп!
Процлав
Нс-мачЕ- ој
западних зона Исуачкс Lo- -
вјетском Савсзу, било јс
стварно обустављено.
Обзнром и а те вести о пла-hai- ty
ратие штсте, броткссто--
вапе прсЕо Бритиш БротЕС-стин- г
ЈСорпорацијс 20 фсбру-ар- а
у 3.45 но иодне ствара,
да сс лајблаже Еаже, ис ма-л- о
изнснађси. Ако трсба да
всрујемо ББК, СССР примно
је из западиих зона Нслачке
"тачно" 10 пута внше у реиа-рацнја- иа
нсго све другс зс-хх- е
зајсдно. Штавишс, пре-м- а
радно нзвсстиоцу ББК-а- ,
Руснја је примпла пз брп-танс- ке
окупационе зонс 8
пута вшнс у рспарацијама
исго све друге земл и 50 пу-т- а
внше него Нслиса Брита-ниј- а
и Француска. Заштз
ББК волн да сс офапичава
и а броЈЕс 8,10 и 50 када је
огла да onepnuic са број-ео- м
од 80, 100 и 500 — јссте
тајна. Известилац ББК-- а
проследно је затнм да гово-р- и
да је Југославија прнмн
ла из брнтанске зоие оео је-дн- у
трсћпну свих репарацн- -
ја, или 2 и по посто вишс ре--
napamija нсго што jc nocia
то ВсдиЕОЈ Британијп п
Фрапцуској.
Чак и шкојсбо дете из иај-пиж- сг
разрсда могло би об-јаснн- тм
господину од ББК-- а
да ако је СССР примпо 8
пута више у ратној штсти
нсго свс другс зсмл-- с увуино,
Југославија оида ннје могла
да повучс око јсдну трећину
све ратие штстс — иајвише
што би она voru добнтп би-д- а
и Јсдна дрвстнна
ОДРА НИЦА НЕПРОМЕЊИВЕ ЗАПАДНЕ
ГРАНИЦЕ П0ЉСКЕ
ПОЉСКИ РУШЕВИНА 0СЛ0БОЂЕЊЕ ЗАПАДНЕ ОБЛАСТИ
НЕ-РАЗДВОЈ- НН
драгоцености.ј
rpahfH мнннравпм uoiHua
гварп. читава ова 1аст je
rtn ia ако утвркна. Фабрв-u- e
л рдници 6bib су потиу- -
но прилагођевв немачкој па
твој машини. Безфаввчна
тирина нацнста бнла ј на- -
валнла на но.ен жа.к де
сетнне хкллда Памка само
у К,ому в вевккредиоЈ
овојности вали су sao жртвг
oiHOy у возадилв. Хнлдде
иумкдрвца н жена су одво-с-ж
у логорс.
3с1екдевв хвтлсрова.н
бранкли су се у Bpoe,iay до
7 мам 1945 године. II тих
иоследњвх дана свог нареи- -
на в свог траог вораза ол
еу нудмли нрсостжлвк Ilata-цнм- а "cucfuyu". Мржма и
пезнр, ко уес, 6вји су од-roB- Ofi Подека ва нацвгтвчк?
иовуде. II вад су 7 маа ој-ннц- и Цркве арннус ушли у
Нршмав и вз yrfVeBBX су-h-a
в подрума. из ромма в
бувксра ia ратое извлачн-л- в
Хвтлеро разбојввке,
вакЕн родо.уубн су звалн,
eh тада. да he Вроцмв за
увск битв вол-се-н. Узбудл.в-- с
су врнпе Полава о том да-в- у.
II данас су гсповв да од
ра.тостн заалачу кжд причаЈу
како су заједно с Црмво
архејђвма зароолЈвалн тог
дава хил-ад- е хитлерована, не-ка- д
таво обесввх в снлннх.
. . . Сталввоав борви. — та-к- о
смо вх звалв. — тог дава
су вам воред слобод дове-л-в
в то да Кроц-ia- . да Доод
Шлзва. да све што је пол
ско востане вамвх — саже
ни узбуд..вво Лнтони Фрвн-тише- к.
сада члав градсЕог од-бор- а.
в додаје: "Нема свлс
која би то наше право мо- -
Али то је што се догађа
када се факти и бројкс кува-ју- .
Случајно, ББ1С се бав
тнм послом кухаша одвшпс
често. Човек тешко можс ве-рова- тн
да дпректорн н изве-стноц- ц
БПК-- а ннсу упозна-т-н
са основннм ппавилима
рачунаиа, да су онн у сво-ј- ој
мар.швости прерасли у
навиЕу да ншорншу ле само
opojKe uero чаЕ н здрав ра
зум.
Две армије у Ирану
Од недавио стижу бројце
вестн о "рсформама" у војсци
и жаидармерији Нрана. Ла-ж- е
нам се да јс нннистарскн
савет Нрана одлучно да о-в- сћа бјј војника за 10.000 н
да је још толнко ирсдвидсо
за ту сврху. Мшшстарство
рата he поново иаоружатн
армију и снабдсти јс са мо-дсрн- им
оружјсм. Коиисија
еоју прсдводн гснсрал Мап-су- р
Мозанеии одлазн за Сјс- -
дни.еие Државс да купн ojiy-жј- е.
Плада јс продужила in
још две годннс уговорс сл
амсрнчкнм војнии савстнн-цнм- а
којк су били код цран-ск- е
армије од времсна рата,
Уисто врсмс амсрнчки гс-нср- а.1
Шсарцкоф, сапстшм:
главне уиравс нрапскс жан-дармсриј- с,
у ствари асп шсф,
објавио је у штамии мсрс
којс подузима у рсорганнзо-ваи-- у
у жаидармсрмскнх јс-дшш- ца.
Фо)Мирана су три
нова жапдарисриска иука п
јсдап рсзервии. 1енсрал
1ПварцЕоф памсрава да no--
всћа сиагу жаидармсписких
корнуса иа 40.000 луди и ja
нх снабде е сауо са обнч-iiii- u
оружјсм нсго чак и са
тснЕовнма н авиоипма.
He можс сс nopelni да јс
ирансЕз жаидармерпја, нрсд-вођен- а
од страпе Шварцко-ф- а,
већ одавно постала аме-рич- ки
ипструмснат. Ilonit
плановн генсрала Шварцко-ф- а
значс дзјс под н.егопо
дирсвтиом Еомандом формч- -
рана друга армнја у Лрану.
Следсће бројкс дају слнку о
размсру асгових luanota.
1Пварцкоф тражи одобрснс
од С0 мнлиопа томана за одр-жаваи- .с
жандариеријс, док
иранска армија тражн одо-брси- с
од 150 милиопа тома-иа- .
Тасо, норсд рсдовне п
раисЕе армнје, у Jlpaiiy по- -
ctojii н друга армија у пнду
жандарнернјс и пезависиих
оружаиих снага.
To јс факат којц заслужу-ј- е
пажау.
(Нз московскс "Правдс" )
НАРОД ДИЖЕ ИЗ
па довсстн у иптапс .
lie Bitcia сзио on тако. Та-к- о
мвсле мнлпопл Поллка,
— в овв у аападним обдастн-и- а
и оин у осталпм дсловима
По.игсс, тако ипсли читав
вплски парод.
Одмах по капитулацпји од
0 каја јсдав дсо Нсмаца к:
Проплава иочсо је да иакујс
стварв в да лдс у Рајх. Дру-г- в
део је чскао лсшто "нова-је"- .
Кружили су гласовв да
he се Иотсдамскс одлукс са-савн- ка
о граплцама Полскс
измснити. Алп тн "гласови"
ввсу омсталн пол-ск- е власти
да чекаоцпиа нсчсга новк-јг- "
варедс сел.сн.с у зем.гу
одак.1е о дошлн. II omi гу
iioie-i- H масовло одлазити.
"Далв емо им да попесу мло
го внше пего што су моглп
понств" — каже ми замспик
до№о-нпегЕ-ог војводе.
ОСЛОБОђЕНА Д01БА
ШЛЕЗИЈА ДНЖЕ СЕ
НЗ РУШЕВИНА
Полаци иису одвраћали
Ненцнма нстои мероу. Они
уису и nun па то да се Нсм-ц- н
it Немице дрхтеЈш cehajy
все.1лвапа пз Ноллкс, — као
жто се тога ссћају Поллцп н
Ho.vawitii-- c кад гу бежалп сј
својих опмпита. Али су им
реклп да су опн, самц Нсм-ц- н
noo6apa.ui граплчне сту- -
бове. пренмн у туђу земл.у, м
да сад треба да ге вратс, —
да је то правпчност a ne ос-вет- а,
— a.in да свакако треба
да знају да пм је мпого што
ниа опроштено и да лстииуо
прппадности ових крајева
IIo.icEoj плЕаква днпломатп-i- a
не може ononnriivTit.
(Наставак па страпп 4) '
Угорак, 18 Марта, 1947.
Политички преглед
Режим у Грчкој "изгледа као Франков"
режим, каже један лабориста
Режим у Грчкој "пзгледа као Франков"
режнм, каже јсдан лабориста
7А6мемјБронришликитеојасннддаииајуадпорслнксаадормнуаезо.рммаесНвБаруеевдоипанеоогмдмоаосдћкјееуутГррнпачзожкпмоиоојлсћаувла-оод-ддн ф-чк- ој влади. брнтапска влада је пуштала вс
стц како она внше ннје у стаљу да даје та-к- ву номоћ Грчкој. Сада. пошто је већ Tpv-ма- п обепао ту novoh и поднео свој пред-ло- г Коигрссу, сада државнп мпнистар Брн- -
таније. ЛсЕтор Мснпл, каже да "Форен.
офнс" лредвиђа суму од 76 млллопа дола
брсаз зоапоГзрнчцвнуј.е Дуа пбаирлапмреоиттуур.иоолтагјовпорридлодга
јс бритаиска плада вол.иа прихватнти сваки
пцрисјадлуог ГрАчлккоеј тлгаета ЕдоамиссснјреадУл јесадтдмапиаппхимпша
стаи.ем у тој зсмли.
Т. Г. Томас, лаборлста, еојц се псдавпо
повратло лз Грчке жестоЕо јс осудио по-куш- ај владе за тај вредит ГрчЕој, вслсћи
дvаohсаоддапБирмитаглричвјса. плТаадаполмеоћзасбтиужпуојмеагаnлoа
снстеи у Еоме олп који су се борнлн лро-тп- в Немаца далас скапавају што бп зпачи-л- о трагсдлју. "Тај режпм нзгледа као Фрап-ков- "
рсжим.
Чак л ".Малчестеп Гуапдиал" v увожнику
осуђујс став Трумала по питап.у зајма и
спрху у коју Трумал, са амерлчком рсакцн-јом- .
ламсрава да зајам да. Нс противсћн
се зајму у лрпиципу брлтапсЕп лист гаже-"Ал- ц
давап.с па овај иачнп (зајма), као
претп-- а Совјстској Руснјн и истлцаим
амсрнчке слле, можс врло лзео да лоцспа
Knpoiiy и свст у противпичкс блокаде н
створи задатк--с мира join тежпм."
Други лабористичЕи лиетовн са другг
страле иду толлко далско да ластоје па ос
лопи тога niiTaii.a створити паинчно стаиг
л чак лроричу рат пзмсђу СССР-- а и Амг
рике. Черчил врло одушевтно позлравлл
тај Трумапов став н карактерпше га да јс
то стап којц чува "слободу" и "мнр". Свак
објсктивал. мсђутпм, не може тако тврдити
као што тврдп Чсрчпт, flci гУЈ-шр- а штп ни
лаппчари цнсу управу.
Канада Је суочена са стањем из 1929 г.
Ако сс цеве не огранпчр п ис подигш'
садп1пн.а Biiciina тате у Кападн. оцда hcno
ми yhn у "пајнсславпије даир што их пв-ка- да таквлх ова зсмлд пије впдела." рскао
је Пат Конвој благајпнк Радлпчког кон-грсс- а
Каладе. Ои је осудпо филоз!фију
мшшстра рада Мичела гоји кажс да је ков
трота лад илатама. лад раднпцима, услов
за сфсктпвпу колтрату цсла, Гпагајпнк
ових спндиката каже да то нпЈс тачпо, да
ес ллатс могу ловпслтп. А п,спе смаантп,
лрофитп такође смам.ити па ипак ле би бн-- и
лнкакпе дисармојнје у екопомпјп.
Иретсединв нстог Радвичког конгреса је
рскао:
"Мп смо суоченп са nchnv a joui опаг-njii- v лепријателем вего опим пз 1929 в ml) годнпс — врсме када je почсда ве-лп- ка
гЕоноусЕа гриза у Кападв и свгту и
овда 1910 Еада су јаЕе афесивис фашисти-чк- с
силс лавалпле да поробе свст. Ол тако-ђ- е
захтсва да се плате радиигз уорају ло-впсн- тл. Лли лсезко нпЈсдаи ве кажу тта
радшиитво фсба да чппи. тта цетн па(кд
ЗСМЛ.Г треба да подузус. Momrp вели додуш
да тада треба помопн да се ово пнтапт
узмс озбвлпо па претрес и нађе вски пачип
лзлаза. Нама сг пак чшш. да he једнно ja-к- п
масовни притнгак радништва в свих де-мократсЕ-
их
спага прпгнштп В1аду да у
гоус лравцу подузме озбтне мере
Односи ИндиЈе и СССР
Нндпска упутЈишља влада да.та јс паре-hcn.- e
да се све игзппс трупе пз Падсстине
попуву. To јс доказ да су британске власти
употрсоллва-т- е Јсдие коловвјалне труре
протлв другог катонијалвог варода.
Рутерс агспцнја такође јав-t-a нз Пндије
да је унутрашиа влада Нндвје eeh прсдузе-i- a
сораке за успоставу дввломатссвх oi-ло- га
сз Совјетскпи Савсзоу. Павме, о томг
јс изјавпп Нсхру, потпретседвик те владе.
да сс па тоуе радп са обдве стрвне — СССР
л Нлдпјс.
"Одузх дое тн одноеи стуие ва сиагу
влада he узетп у обзир предлог да се поша-- л
скопомска мисија м Русвју да проучи
рад п[)Огрсслв11ог Нетгодншлег влава у тој
3cin.ii," рскао је Нехру.
Колпко he re зангта ва токе радитв са
one стране — пка join да се ввдв.
Где је "гвоздена завеса"
Хрстова. Мссромпкова и друга слжчаи.
штампа у Америвк веома впого говор о
праву пободе штампс. Ова мвого говорв a
такозвалој "гвоздевој завесв" у СССР-у- .
Они се мпого хвале са својоу демоЕратијом.
Алп ево нам једап дввав прпмер са копфе-рспци- је
Савета смо.ших миввстара у Мос-Ев- п
о тој америчкој штампн. Пре свега та
шглупа. која шалс вести вз ССС.Р без пен-зур- с
и у fcojy је отвшло векатпЕО десстага
буржоаскпх дописвика, толвко је дрска в
безобрапа па улази у вотвуво прпватпи жи-во- т
и viivTnaiiiHa пвтања СССР-а- . У исто
вреус када тн акервчкп вовинари Еоиферп
шу свакоме затворе врата ко ввје АвернЕа-ва- ц,
omi постве предасе гвоздеву завесу да
ее ие зна шта се иза њс радв. Чак о томе
гонори и фравцусЕп "споЕсмев" ва конфе-ренциј- н
мшшстара:
"Лмернкавцп су толвео утукди у главу
бсзбедпост. да овв ве дозволдвају другама
прнсуство ле кпхове кзнференције гатам-л- е.
Наше су за сваЕога отворене. Ако су
Лмерпкапци у бризи да he Русв којешта
npoiiahn, vn пвсно."
Дакте. где је "гвоздева завеса?"
#
i