Serbian Herald, June 20, 1947

              '
СТРАНЛ 2 "СРПСКИ ГЛАСННК" Петак, 30 маја 1947.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly 1T Srpild Glaenik Publiehing
Company— proprietor! in the Serbian language at
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Нзлази сваког уторка и петка
Сва пвсма и чекове треба слатп иа
"СРПСНИ ГЛАСНИК"
ЧЛАНОВИ СНО И ЊИХОВЕ ВОЂЕ
Међу оннма који су нспраћавали нашо
другопо и другарнцо који нолазс у домо-нин- у
из разннх мсста Канаде, било јс и
много чланона Српскс "народне" одбранс.
Они су сс срдачно онростнлн са њнма, a
нскн су говорили: "заборавн со што јо
било и иоздравн мн браћу у домовиии."
На другу страну, iliixobo воћство нспра-тил- о
јс оис наше иссљсннкс погрдама н
клепстама којо јо посуднло од усташс by-ни- а,
Мачскопог прстставника у Канади.
Пожо Марковић нијо сс стидно да назопо
тог усташког капстана хрватским родо-л.убо- м.
Пошто јс у слојој изјани коју јо
дао најрсакционариијој новшш у Канадп
"Нвшшг Тслсграм"-- у, само поновио оио
што јо ТЈуиио рокао у својој изјави ссстри
"Тслеграма", Монтрсал "Газст"-и-, Божо
Марковнп, урсдшпс "Гласа канадских Ср-б- а"
и глаинл вођа Срискс "народнс" од-бра- не
у Канадн, кажс:
"Ови смиграити цнтиранн су такођо да
иападају изјаво Др. Младсна Ђунпа, којн
јо такође оитужно да су комунисти орга-низова- ли
повратак. Др. ТЈуиио јо хрват-ск- н
патриота који сс борно у иодзсмиом
покрсту за слободу својо зсмл.с. Љсга со
сада назипа фашистач."
Тако Г)о;ко MapKoniih говори о оиом ти-п- у
којн је био канстаи усташа који су
клали српску дсцу н палнли српско до-мо- во.
On сс буии што сс тога тина назииа
фаижсточ. За н.сга јо хрватски патриотн-aa- v
усташтво. Ilaiie.iulicii каистан је за
п.сга хрватски иатрнота!
Ово отворсио хвал.сн.о усташс ТЈуина
од страко noliCTiia "одбрано", ово отво-рсн- о
јсдинстио cpncinix н хриатских фа-шис- та
п iicnpahanan.c наших другопа од
странс члаиова то органнзацнјо којој су
фашнсти иа чолу. нотирднло јо још јсдном
оно што смо ми кроз Српски Гласнип,
миого иута рскли. а то јс. да nehiuia чла-пов- а
то оргапизацијс ипсу нсто оио што
јс и и.ихоио BOllCTBO.
Члаиови Срнско "народие" одбраис трс-Па- ли
би да заиамто то Маркоиипсво хва-л.си- .с
убица iliixobo fipaho и ссстара, и
н.ихово доцо. а чланопи Гавоза каиадских
Срба и слодбеиици пашо иопиио. трсбало
бн да запачто рсчи којо су изговарали ти
члаиови одбрапе itciipalianajylni name дру-гои- с.
Овдо со јасно показало да исма Toia
што може спрочити сарадн.у фаншстл
осим мотико која ћо их заједно иокоиати.
и исто тако. да но.ча тога што искрсног
родол.уба. ма колико ои бно заводсн н
троиан фашистичкоч иропагаидом мо;ко
одвратити да но ноли свој народ u зсмл.у
у којој со родио. Ту со тако1)0 јасио иока-пал- о
да јо исправно прома н.има и друк-чиј- о
се одиосити.
ЈЕДНА ЗНАЧАЈНА ОДЛУКА
11ез11дјум Прховиог совјота СССР-- а
донсо јс одродбу о укндаи.у смртно казнс
у Сопјетскоч Савсзу. У псзи с том одлуком
Нрсзидијум Ирховиог совјета нстичо да
пишс нема иотробо за iipiiioibiinaiLC смрт-ни- х
казиа у преме мпра у Совјетском Са-псз- у,
да ј'о та одлука израз оданости гра-1;а- на
сопјетској држапи и совјотској илади.
рсзултат победо сопјстског народа иад нс-иријатол- .ом
и да јо свстскн мир обезбсђен
аа дуго преме. Такаи. бсз суми.е. н јсстс
значај ово исторнско одлукс.
Нротшшо ратпнм хушкачича који го-во- рс
о рату и отвороно позппају у рат,
Соијстски Сапсз гонори о миру. Он јо увс-ро- н
да рата м може скоро бити. Он доио-с- и
одлуко које су у сагласности с тнм упс-рсн.с- .4
U шиба по хушкачича рата као што
јс чннио за цсло премс свог опстанка. Сло-бодољуб- шш
иароди. иарочито народп Ев-ро- ио
који су у рату толико страдали, не
могу а да се но обрадују овој нзјавн Со-вјстс- ког
Савсза о миру.
Ово значн да ћо ратом разорснс зсмље
н народи који су толико упропаштеии ско-номск- и,
мо1ш да проследо са изградљом
п обновом. Мсђу те иароде спада и наша
стара домовниа Нова Југослапија, која је
сада у пуиом размаху пспуњавања свог
Пстогодншњсг нлаиа. Taso. ако спстска,
нарочито амсричка рсакција улсва наде
остацпча фашизма и рсакцнје у свсту
својпм прстњама и својом атомском п до-ларс- ком
полптиком. Совјстскн Савсз улева
надс слободо.губивим иародпма читавог
свота.
Ова одлЈка Совјстског Савсза о укида- -
ДЕЛЕГАЦИЈА ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА ИЗ HP
ХРВАТСКЕ ПОСЈЕТИЛА ПАТРИЈАРХА ДР. ГАВРИЛА
ДЕЛЕГАЦИЈА ЈЕ ПРЕДАЛА ИРЕСТАВКУ
ПАТРИЈАРХУ
(Из Српска Ријеч — Загреб)
Прнје неколико дана дсле-гацпј- а
српског правсЈславног
свештеиства нз HP Хрватссе
носјетила је Патријарха срп-ск- ог
др. Гаврнла у Бсограду.
Делегацију су сачиилвалл
14 православиих свештенмка.
To су : прота Нлатом Бузаџнћ
нз Нове Градншке; архије-рејск- и
иамјесннк и парох
кшшскн Мирко Нујатовић;
професор-катнхет- а .1илаи Ра-дек- а
нз Карловца; Пожидар
Магуд, свештеиик нз Брнби-р- а
(Далмација) : Миливој Јс- -
лача. свсштсиии нз Нлавна
(Датмацнја) ; Богдан Бук'
can, парох из Оточца; Јаков
Мандић, парох из Дјеврсске
(Далиација; Стево Трбоје- -
niih, професор-катихет- а из
Бјеловара; јеромонах Иавлс
Кохшца, управитсл. маиастн-р- а
Крупе (Далиацнја) ; Ла-за- р
Радовановнћ, нарох нз
Јассновца; Ратко Je.iith, иа-ро- х
косовски (Далмација) ;
Душан Дсјановић, парох
карловачки; Душаи lvamuh,
парох из Бјсловара и Крстаи
Бијелац, свсштсннк из Дрва-ра- ,
који прнпада тсрнторп-Јалн- о
спархнји далматнаској.
Нођа дмегацнјс нрота Пла-то- п
БузаунН, поздравио јс
иатријарха др. Гаврнла, заже-лн- о
мудобродошлнцу и нзра-зи- о
радост свештсиства иово-до- м
lleroeor повратка у зе-мљ- у.
,
Ирота Бузаџи! иредао је
иатрнјарху др. Гаврилу пис-мсн- у
нрсставку, коју су нот-uiica.- ni
сви члаиови делега-циј- е
и у Еојој се као главни
момснат истпче нотреба тн-јсс- пс
н нскрснс сарадње нз-ме- ђу
цркве и државс.
". . . Окупатор н iberoee слу-г-е
нобнлм су н истрнјсбилн
и код нас десетпнс хнлдда
иарода, уништилн му н,сгову
iiuoBiiuy, црквс н мапастире
поруишли и иопалилн, сис--
IIITCIICTBO ВСЛИСНМ дијслон IIO--
билн, а остатак ставнли у те-ж- ак
положај у борби за одр-жш- с
голог живота. Али, у
срсдшнтву те нссмилие бор-С- е
са окудатбром н сви п.с-гов- ни
понагачнма, народнич
испријатслима, јаплл се На-1од11о-ослободнл-
ачки
покрст
у којем иарод, бсз разлнкс на
друигтвсна. ацнонална н
вјерска rxBahatka, масовно
прнлази н стуна у бескром-иромисн- у
борбу са окунато--
РОМ Н CBIIU ILCrOBIIM квнслии- -
шкпм формацијаиа. . .
с
је
мре четнрн мсссца дошао
је н.1 Лустрије четпик Ми-ленк- о
Здјелар, родом нз Бо--
cancwc Дубице. Мнлснео је
нз мога краја н нспак ie мога
доброг друга и кокшпје Мн- -
лутнпа Мирипа из ћрсјтоиа,
иедалско од Судбури. Доп i-lea
вао сс с Милутииом it Ми-лут- ин
дође пре две иедел.с к
мени у Торонто н лозвао ме
да га ндехо видстн.
Здјелар је бно четнички по-ручн- нк,
а сада радн у једној
фабрици у америчком Haicr-р-а
Фодсу, Љујорк. Он je join
мла,т, човск од 27 годниа, a
тежак јс 210 фуптп. Негоз
отац нкао je 300 јутара земле.
it кожарску радп.у. Нрнчз
Милутнну н мспн да је за л.е-г- а
радило 600 л.уди. Док смо
ја н Милутнн још бплп код
куће, пре исго смо отншл у
Канаду, тога богатства у imx
нијс бнло.
Јл 11 МилутНИ II1ICHO УОГЛИ
iipehu у амерпчсп Најегра
Oaic к niiy јер немамо ка-иадск- их
граћапскпх паппра,
него је дошао он к nana у
канадсЕп Најегра Фолс, a с
ibiiM су дошлп п iberoB тетак
и тегка којн су га допремилп
у Америку. Мплепко Здјар
чешће у Канаду пре-к-о
грапнцс и ја п Милутин
смо сс чудплп, како то да јс
ibCMy дозволено а пама лнје
прелажеп.е преко гравпцс.
Бнли смо два дапа тамо п с
ibnit смо провели у разговору
око пекнх 12 сати, пспрекп
дапо.
Мнлутип је питао тога свог
нећака, зашто се ппје вратпо
у Југославпју, зашто је до-ша- о
у Аисрпку. II када je оп
одговорио да леће док тамо
"влада терор" и док је Тнто
. . . Рат је добивсп допрп-носо- м
и крвљу наших народ-ни- х
синова, под водствои
маршала Тнта п заслугом ос-лободила- чке J у г ословенссс
армијс. . ,
. . . Захвал.ујућн побједи
савезника, а арочито помо-h- u
Совјетског Савеза и брат-ск- ог
словенског руског иаро-д- а,
у слободи словепских на-род- а,
а нарочнто у братству
и једниству југословенских
народа, н српски се ларод
опредјелно за данашау друш- -
твену стварност и ушао у пр-п-н
ред слободолубивих иаро-д- а
који очекују н граде своју
бо.гу будућност. Налазећи се
ипак још у времену послд-itii- x
стихнских и друипвеиих
сукоба у свијету, nam јс по- -
ложзј чврст н снажан тс Bje-рујемо- да
he се и наша црква,
у иаслијеђу својих историс- -
кнх траднциЈа а уз богато ис-куст- во
н помоћ 1'уско-прав- о
славне цркве, правилпо сна-h- n
иаћн себи правн пут Д1
У луху aeiiop оснивача, у да-нашн- кгм
ловом врсмсну, про-повијсда- ју
братства н јсдин-ств- а,
заглађује сукобе н на-стра- иа
схватаиа, oiueMeityjc
човјека н указује му праву
врнједност асгова жнвота,
ндући духом врсмена, а по-мага- па
оргаискон всзок велл-ки- х
н славпих својих традн-цнј- а.
Свјеснн сно свих по-тешко- ћа
пред којима сгојнмо
и задатака који сгојс прсд ла
ма за стварап.см општсг бла-госта- пл
иашег народа, алн
нас пикакве жртлс ни напо-р-н
на том "уту нсће упла-шнт- и.
. .
. . . Српски јс иарод ових
крајсва чврсто увјсрси да he
аегова црква, руковођеиа сво-ји- м
прстставннцима, iiohii
тим нутем н у данаиш-с-м вре-мсп- у,
и iiahn подссан начим
искрснс сарадње изхеђу црс-в- е
и државе, да би Внла од
државннх власти иоуогиута н
паграђена нрсма свом дјслу
н заслугаиа у животу нашег
иарода. ... џ
Пзразпћсмо овом прпликом
пашс особпо uiiiiM-ciL- c, да је
за ДОНОШСН.С зпачајиих одлу-к-а
за будућиост иаше цркве,
иеопходно потрсбио н ноже-.ги- о
чутн и глас свог народа
н народиог свештснства, јср
је српскн народ поготово дао
све од ссбе за даиашау сло-бод- у
и ллпшу будућиосг. . ."
Разговор једним четником
који дошао из Аустрије
прелазп
на власти, Милутии је рскао
свом iiehasy: "Ја сс бојим да
се тн ие синјеш вратнтп, јср
сн, no свој прнлици, био зло-чинац- ."
Ово vy je Милутни рекао
погато смо се веп сити на-слуша- лп
и.еговог причан-- а нз
кога сс вндн да се ту запста
не ради о једиом наивпом чо-ве- ку
којн би мопао (limi за-вед- сн
н који нс зиа тта npit-ча- ,
а нпак јс све latnwo глупо
и невероватпо да се човек у-пра- во
мора чудити, како ио--
же тако да прпчз. On јс свр-ши- о
Biiuie школе. Трсбало му
јс још само годину даиа иа
да патожи псинг за ннжиле- -
ра, а no ibcroBou npmatty рс
као бих да у школи пије учио
него да лаже и да буде {а-гапс- та.
Прспнралн смо се читаво
време с ibiiM Прнча нах да
}е иаршал Тито Шпапллац,
да га је Тнтов офпцир у Ау-стрн- јн
звао да нде купи у Јј--гослав-ију
п како je он оида
нзвадио нож из џепа н пока-знва- о
како he се пре заклатп
сам нсго iihn таио дос je Ти-т- а. Показнвао je liava тај пож,
показујућн како га је при-мер- ао
к врату и како бв се
зак.1ао. Прича да је датазпо
кућп нз Аустрије, a то је врло
лако. "Обучсш руску војпп-чк- у
уннформу, па пди гуд те
мнла волд"! Тако је и оа,
каже. прешао у руској унп-форм- и
н био код своје syht.
Он каже да је тако пшао л у
Руснју, да je бпо у Лељип-град- у
п Сталпнграду, а једи-п- а
легптпиација бпла је и за
тамо само руска упиформа.
На другу руку он прпча о
страшлом терору и у Југосла-ппј- ц
п Русији. Каже да руски
њу смртис казнс доказ јс да су и соци-јалн- и
и политичкн злочшш свсдсип иа ми-иим- ум
ii да вишс ие прстстављају опас-нос- т.
НАШ ПУТ и живот
ОД 1927 - 1947
Прошле су двије децеиије
када je оно наш иарод па
стотипе it хнљаде грнуо пз
родне домовине н ншао у
tybn свнјет у notparj' за бо-љи- м
жнвотои. Cjehau се ге
стике добро, јер can у то ври- -
jeue служила у Загребу. Кад
год бнх добила времена по--
трчала бнх до BajT Стар Ли
није н тамо оих нашла у
групама иа стотине страна
ца који говоре стотипе на-рнјеч- ја, nocehn uuoni од лнх
знакове свог покрајипског
одЈела. Свн су бнли иа путу
за Канаду.
Све су то били младн л.уда
око двадесстих годииа. Већи-UO- U
су билн велнкн н спажпп,
тако да би човјек могао поки-слнт- н
да су то бнлн руком
изабраии сииови лашег иаро-д- а.
Када сам 1928 г. и ја по-ш- ла
овамо, тада са се увје-рил- а
да су то у истнну били
све на нзбор лудн. Сви се ин
добро cjehauo оних доктор-ски- х
свестраннх преглсдба.
Ако је човјек нмао покварен
зуб ннје могао у Канаду.
Дапас овдјс са пст стотипа
тих некадаиших горостаса п
И.ИХОВИХ фамилија, сједпк и
разговапау, чекаЈућн наш
брод — "Радник". Ах, коли
ко je слнка друкчија од оне
нред двадесег годнпа! Ilehit
поч су то сада људи у одка
клии средљим годинаиа, са
дубокии зпаковнма па лицу
тешког рада. Нмаде их пр
личаи број који су у овој зс- -
мл.и оставили по којн кома
,tnh — иакар прст — свог ти
јсла. Пмаде нх доста којп he
за увЈск понетп као iiajsehy
успомеиу из Канадс — реу- -
матизам.
Двадесст година бујнос а.п-во- та
остало јс у канадским
рудннцима, талионама н сва-гдј- е
гдјс је рад био најЛгжп.
П сада се Bpahaxo у старн
завнчај. Hocnwo собои лешто
одјс-ta-, поиешто покућства.
Све смо to Mil скуно платидп.
говори добро, а немачки да
говори Соле лего српски, јер
се школовао у Печу.
Прича опда овај четпички
поручник, да су Руси добрп
борци, али да не воле Стали-но- в
режпм и да се nehe вра-ти- тн
у Русију, то јест опи ко-ј-п
се ладазс у Немачкој као
окупациоиа војска Совјетссог
Савеза. Нспричао лам је и
како се у амсричкој ок)па-цнои- ој
зо н п Немачке, где је
и он бно једно врене, хранс
лепо, док Русп једу еаио де-бел- у
слашшу п хлеб.
Кад је дошао у Америгу, к
ttcxy су долазпла "два тптов- -
ца" и пудпли му 1.000 долара
да hyrn н не прича пишта,
али ои је то одбио! У оста-ло- м,
тај човек п не жнвп зз
новац, него "за сралд п отаџ-бину- "!
Мп смо га питалп за
имена тнх "тлтоваца" који су
му нудилн мовац, алн он пн-ј- е
хтео да нам каже, рекао јс
да пам то не може газатн!
Иосле тога прнча нам тажођс
н даму је пнсао "распоп"
Дреновац, да ле прпча пиеом
нпшта, лего да неса дође сод
мега. алн оп се није одазеао!
Онда пам је пспрнчао езко
је био годпну дана у амсри-че- ој
војсцц, алп нам није ао-казп-вао
ннкаквих стика пз
стужбе у нлј. Вели да иожс
н сад у америчгу војскј- - ако
би хтео.
Алн }' свему овоме што.на
ведох из разговор-- а вема лп-шт- а
страшлог осим лагаља.
Кад нам је ово иснричао, ре-ка- о
пам је јоод п to, taco вма
брата јот у ЛустриЈи. који
се тамо н оженио као "pace- - лпо лнце и за кога а Да
he такое доћи у Акернгу. Го-вор- по
нам је сасо he сс Нем-ц- н
поново водићн васворо и
" онда да долази до рата. том
рату весгаје Тита и еговог
режима! "Тнтов рехлх је го--
тов аасЕоро — за још два три иесеаа! Тада he се ови вра- -
тити. каже чегнвчкл оор)- -
нпкМилан ЗдЈелар. п овда ће
послатп св Хрвате! На то
му је ујак Милутин рекао да
је он коллч п да не cue, а нс
да веће да се врати у Југо-славп- ју
и оп и не крнје да
је бпо колач, али да је само
K.iao "усташе н нартвзаве"!
ђуро Колар,
Торовто, Онт. .
Тсшко да би Амернканци, који воле да
говоре о предностима свог спстема, могл
да донесу закон којпн се укидају смртне
казие.
To je наше — un смо to теш-кн- м
жулевнма зарадили. Па
ппак, капигалпстичка штам-п- а
Канаде — уз iiouoh југо-ciaBeiiCE- iix
издајица — вичу
п дере се па нас да смо кри-минал- цн који су дошли да
окраду Канаду. Мн да окра-дем- о
Канаду! Ми, којн смо
да.1и своју младост да иомог-нси- о
уздипи 1{анаду па онај
степен па којсм се дапас на-лаз- и.
Ко може да иакиадн иа-шп- м
мајсама онај труд н тјкј-шков- е
што су подпеле за нас
док су нас узгојиле до својих
двадесетих годнна?
За ово мало ствари што но-си-мо
собои дали смо пајбол.и
дио нашег жнвота.. To се ви-д- и
иа сваком оном којн је
прошао овамо пред својих 20
годииа. Никон од нас лнје
у иатеријалпон смислу па
плапеио оио што смо далн
Кападп. Г1а нпак, не тужиио
се н ие мрзимо Канаду, јср
смо у iboj, уз iiouoh поштеног
канадског и осталнх парода
паучнли вслнку хубав за сло-бод- у.
II баш зато нас толико
срца вуку у ту слободпу зе-ил- .у
радног парода — Тнтову
Југославпју.
Нова Југославија пс тражн
од цас докторскпх свједочба
и Физпчкс lakocTii. Una лас
прнма као споју дјецу која
ју штују и л.убс за све ibeiie
жртве које је дала за слободу
лашу н слободу читавог сло-бодолубе- ћег
народа.
Ја одлазнм одавлс са дубо- -
кпм поштовапсм п топлни
сјећаием на борбспу радии-чк- у
к-iac-y Капад:. Најмнлнјс
моје успонснс са овог копти-иепт- а,
јссу успомепс name за-јсдпп- чке
борбе за прогрес it
нстлпску демокрацпју. Нама
пак југославснским другови-м- а
ii другарицама којн оста-јет- е
желии pclni : Остајтс и
па лахс ДОСЛ.СДТШ носиоцм
часпе прошлостк лашсг сло-бодолубе- ћсг
парода у Капа-д- и.
Барбара КрчелпН,
Монтрсал, Кв.
"ЕОРБА" 0 КРИЗИ ИТАЛИ-ЈДНСК- Е
ВЛАДЕ
Београд. — "Порба" од 15
маја у везн са кризом птали-јаиск- е
владе пшпе да оставка
Де Гаспсријевог кабннста
још вншс охрабрујс реакцпо-парп- с
елемеите који жслс још
јаче xetnaibc амсричких нпт-рпгапа- та
у ynyTpaiiiii.e посло-в- е
Итадије.
Одсасо јс Де Гаснерн по-сетп- о
Пдшннгтои у јануару
ове годипе — подвлачи "Бор-ба- ",
италпјаигБп рсакцпонар-и-а
круговц повела су камн.ч-н- у
за прекидаае сарадие из-мсђ- у
три лајвсћс иолптичкс
партије у Нталијн. Ци.т. ове
KaMnaibe бно је замспити ко-алицпо- иу
владу са дссинчар-rcit- u
opiijeiiTiicaniiM кабипс-том- .
У нсто време у аиери
чсим полнтичким круговпиа
који су дирсктпо заиптерссо
ванн у раскидаау демократ
ских коалнција у земллиа за
надне Европе, таква промсла
в.1адс у Нталијц иоставлчгиа
је као главни предуслов којн
Де Iacnepn треба да ncnyiiti
"ако же.тн да Италија добнје
америчеп зајам .
Чшкепнца да се у амсрп
чеом програму noMohit реап
цнопарпик режимима Евро
ре. поред ГрчЕе н Typcse, у- -
порно ннсистнрало па Нта
лији, доказује, да оии ивпе- -
риЈаЈпстнчкн круговп еоји
својпм veiiiaibeu ометају п
о д у г ок.1аче Еонсолндацију
прилнка у иеЕнм европсЕПн
зем.хама, нпсу иапустплп сво-ј- е
плапове са Италијом, већ.
напротпв, упорно пастоје да
пх остваре. Присталпцс поли-тик- е,
Eojy је Трумап прогла-сн- о,
очпгледно желе да добију
чврсте позиције у Нталијн и
да питересе ове земле потчи
ве својим мрачппи илаповп-ма- .
Оставка нталијанскс владс
— заЕ.т.учује "Борба" — не
хоже се сматратп езо потсј
еојп he довестн до сређнваи-- а
прнлпка у Нталпјн. Демок
ратске спаге Италпје дубоЕо
су свесне тога п тпме се може
објаснитп iLitxoBa упориа бор-б- а
протпв покушаја страле п
домаће реакције за успостав-љал- е
педемоЕратсЕог рсжпка
у Италпји.
ЛVWIWWinb'
Политички преглед
ЗНДЧАЈНА ИЗЈАВА РАДНИЧКЕ ПРОГРЕСИВ-Н- Е
ПАРТИЈЕ КАНАДЕ
Двадесет трсћег маја Раднпчка npoqw-сивн- а нартнја нздата је илјаву штампп са
програмом којп опа пред1ажс ако се желп
сбУинрзнензчјсиасвтиигуспреоапкоарКжаекнаданадаудпсркуоефпсскткоаонногомлмсанкдјнспиуксрлкуоиппзупи.
кризу ii да iiocTojn само један начнн за спре-чавањ- с
те кризе. а то је: оргапнзацијом и
аитопаи.ем да се усвојн чврсту палнтикЈ-- у
земл.п, која бп служнла ннтереснма нарола
а не профнтнма леколицнне. "Радннчка про-гресив- на партнја, каже се у изјави. познва
каиадски народ да се борп противу зла,
иоигтике која ствара крнзу велнких корио
рација н Н.ПХОВНХ полнтнчклх прстставпн-ка- .
II парламснат п влада. каже се дал у нзјави. док говоре о приближавању кризе.
нзневсравају зем!.у н не подузнмају внтта
да заштнте парод."
У изјавп сс говорн о иопом буџету кој.1
је ледавно усвојен, а за којп се кажс да ie
то буџст богатнх који раба снроматпе, који
још више обогаћујс богатс a ocupouarayjc
и убрзава слепо западапс канадске сконо
мпје у хаос и крнзу.
"Профнтн корпорација — каже РПП —
су па рскордиој Biiciiiiii. Куповиа снага па-род- а
све впше и лпше се смапује монополв-стлчкп- м
поднзаасм цспа па пајвшпп степсп
који је постигпут у послед!ћој чстврти сто-лс11- а.
Нрско 400.000 noBpahciiiix војинка и
радника је пезапослено. Роба се иагомилава
n па пошцама малопродајс
'атподопскс уштеде парода су готово истро-шен- с.
Док свст апелујс за храпу. Кингова
влада смаи.ујс зассјаван зсмлчг шпенлцом
за 800.000 сксра н сман.ује пронзводп.у млс-к- а
п одгој CBiiiba. Дссстннама хнллда всте-ран- а
и радног парода потребпи су домови,
а.ш ICiinrtina влада зауставлчч свој профаи
пзфадп.с Kyha.
"Псограничспа слобода за профига глад-п- с
трустове; драстнчпо смаи.иваич; кападског
жипотпог стаидарда : то је пут у нову крнзу."
PIIII позипа затнм народ да да јаку пот-иор- у
пслпком покрсту радпнчкнх унија за
впшс платс ii радпичка права. Опа п[сдажс:
Попово успоставлдн.с субвепциЈа на не-к- с
прсдмстс, радн чнјсг укндааа су повшпс-н- е
цспс и за смап.ипаи.с цепа: општу кон
тЈолу цсиа ii профпта и да у коптролпим
одборича буду заступ.имш и радпици
фармсри. Дал се предлажс иовишси.е такса
за сто посто на прекомерие iipoiJuiTc и сма-11.СН- .С
такса ла мале прнходе; ослобођсие
такса .п зараду радпика it намештепика који
пс зарађују вишс од 2.000 долара ла годипј
за ожеи.ене и 1.500 датара за нсжеплс осо-б- с
: oiiiiiTii земалски програм изградње ryha
у врсдиостп од једпу милнјарду долара
року од трн године, 200000 Kyha: изгЈадн.е
бошпца it забавпнх центква it иаводнлва-и- а
ирерија.
У пзјапи сс критнкује спашу полптику
пладс n)CMiijcpa Кинга. Будуппост ЈСлиадс
нс лежн у прпвезнваау за Нол СтрЈ1т мили-јардер- е
и за Труманову доктрппу. Трумапоп
н luuiron пакт о мшптаризацнји хора битн
попиштен, a на место амсричкпх ратппх ба-з- а
у Кападн п поштпке пепријатп-тв- а нрс-м- а
Говјетском CaBciy р.пвпјал.е пашнх се-nrpnn- x
богатгтава ча мирне гврхе и прего-пој- с
иријатскства "а Говјетскии Гавечом.
УКИДДЊЕ СМРТНИХ КАЗНА У G0BJETGK0M
САВЕЗУ И ИЗЈАВА ВИШИНСКОГ 0 МИРУ
Радио MiM-ки- а оЛ)аии je 20 ма)а одлуку
Прг:ид:;ума Tlpxoiuinr cimjcia, са еојом сс
укида гмртиг кашс у Ггвјстскм ("авезу.
Ппа naJBrha казид паметна је са Еазпои од
25 година татпора. Ово важи за све прекр
niaje како ia соцнЈалне тзео и за политичес.
Садржај one одрсдбе. Еако је објавлчгпа у
канадској и амсркчкпј пггаипн. гласи:
"Нсториска победа совјстсеог парода над
непрпјателем нпје само г.оказала noiehanj
моћ совјетске државе, ве пре свега жанред-н- у
одапост чптавог стаповнпштва СовјетсЕОг
Савеза совјетској отаџбпнп п совјетској
владп.
"У исто време, међупародно стаие крол
прошлп пернод после капитулацн); Неиа-пк- е
п Јапапа, показало је да се ствар мпра
може снатратп обезбеНном упркос покуша-јпи- а
којп се чпне од страиг агреспшпх
елемепата да пзазову рат.
"Узпмајући у обзпр те околностп в взла
3ehn у сусрет жеоама радпвка п наиеште-ппк- а,
спндпкатпма н друтпм ауторптатп-Ш1- м
оргаппзацпјама које су лзразвле мпш-леи- а
шпрохпх народнпх маса, Презлдпуи
Врховпог ссвјета СССР-- а скатрао е да при-ме- на
смртппх казпа нвје впше потребна у
мпрподопскпм условпма.
"Презпдвјук Врховног совјета одређује:
1. Да се укпну смртне казне у доба мпра.
које су успоставлепе за кахнаване злочвма
по законпма хојп су иа сназп у СССР-у- .
2. За злочпне кажипве cuphy no загоппма
којп су на снази, да се прпмеђује у кирпо
време коректпиге раднпчЕе логоре за рок
од 25 годпна;
3. Смртне Еазне које Још нпсу пзвршеве
до објав.геиа садашие одредбе, да се замени
ове смртне казне, по одлуциВрховног суда,
казпом одређенои под бројем 2 садашие
одредбе.
Потппсанп: Претседипк Презпдијума
Врховног сов{ета СССР-- а — Н. М. Шверник
Секретар Презпдпјума Врховпог совјета
СССР-- а — А. Ф. Гооепн.
П1Водом овс одредбе novohun Мппистар
сно.гпих постова СовјетсЕог Савеза. Авдрсј
Пшшшсеп. nanncao je чланав у "Правди"
у комс и он :аже: "стар кпра Је обезбеђепа
за дуго време, упркос похушатма агреспв-нп- х
елемената да пзазову рат."
(Пренос н а страмв 4)