Serbian Herald, October 29, 1946

              т4
S
ч--г
CTPAHA 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Нзлазп сваког уторка и петка.
__ Сва писиа п чекове треба слати на:
8RPSK1 GLASNIK"
260 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
НИ ТРУМАН HE ВЕРУЈЕ У PAT
У лрошлу срсду, прнликои отваран,а
засодања Ујсднљсних иација, прстссдиигс
Сјсдшбсиих Држава Труман одржао јо
доста добар н врло значајан гопор. У том
говору прстссдшп; Трумаи многс ствари
по иитању оснгураља мнра поставио јо
да сс бољс нс може нн поставити. На при-мс- р,
ои јс рскао да мир мора почиваш
на Чспфи слободе ирокламовано од стра-н- о
ирстссдника Рузвслта, слободи говора,
слободн исронспопссти, слободн од оску-диц- о
и слободн од страха, утсловљсним у
Попсљн Ујсдшшшх нација.
Говорсћн о питањима мнра и рата, Тру-ма- н
јо рскао:
"У иослсдњо прсмс ми смо сви слушалн
говорб о могућности још једног СВСТСК0Г
рата. Страх јо (од рата) подигнут по
цслом систу. Тај страх јс нсоснован н
нсоправдан. #
"Мфтим, гласинс о рату још увск на-ила- зо
на послушно слушатсљо на пзвес-iiii- M
мсстнма. Ако овс гласннс нс буду
зауставлснс, one ho сигурпо омстати свст-ск- о
опоравл.ан.с."
Затим јо Трумаи рскао да сс прсма
свим нзвсштајима нз цслог свста јсдна
стпар јасио истнчс, a то јс: да су "иародн
свих зсмаља ситн рата", да народи знају
агонију рата н "љсгову бсскорисност."
— "Нсма одговорно пладс која мои:о иг--
иоЈШсати ово општс occhaibc", ка;кс Тру-- {
ман.
Он јо подвукао затим чињсннцу да јо
Мсђуиародии суд у Ннрнбсргу, у комс су
заступљсно 23 Ујсдш1.сио нацијс, обавсз-li- o
Новељом УЈСД1Ш.СШ1Х нација прогла-си- о
пришнлн да јо агрссорскн рат злочин
иротив човечаиства, за чнјо планирањс,
започиљањо или вођсње he бити суђсно
сваком појсдннцу нли држави од страно
мсђународно правдс.
У продужсљу свог говора он јо нагласно
иотрсбу јсдннства и саради.0 Ујсдиљсних
нација за очувањс мира, да народн свста
зиају да јо иравн мир исмогућ бсз иравед-иост- н
прсма свима, бсз обзира иа разлико
расис, псрско или бојс. Он ка;кс да "Изиад
сисга, ми но смсмо дозволитн да разлико
у скономским п соцнјалним снстсмима
стојо (каозапрска) напуту.мнпа ни сада
ни у будућности. . ." Он јо рскао да сс
но смо дозволити да Нсмачка и Јапан по-но- во
угрозс мир, да атомску снсргнју тре-б- а
стапити иод мсђународну контролу,
итд.
Ио опим њсговим рсчнма изглсдало би
да Трумаи правилно глсда на свст. Изглс-дал- о
би да ои caoccha са свим оннм који
су за нскрсну сарадљу за очуван.о мира,
да он саоссћа са свим оним којн су за
нскрсну сарадну за очуван.с мнра, да он
осећа јсднако као и "народн који су сити
рата", да јс њсму иа срцу црнац као и
бслац, сиромах као н богат, мала зсмља
као ii пслика ,да со трсба журити да со
свст што бржс опоравн посло рата н мно-г- о
тих узвншсних ндсала.
Алн то су, до сада, само лспо рсчн. Дсла
говоре друкчијс, а нскрсни поборницн
мира, прапдс и рапноправности, љубитс- -
л.и слободс, кажу: дсла говорс убсдллтнјо
него рсчи.
Какпу слободу Америка под њсговим
hoIictbom иуди народу "слободног тсрито--
]nja Трста , кад хоћс да га стави под
диктаторску иласт и управу гувсрнсра,
кад нс да да народ својом слободном вол6м
бира унрапу и да сам будо власт? Каква
јс 5шрол.уиивост за "сада и за будућност",
кад сс то подручјс хоћо да прстворн у анг-лоамери- чку
базу, да страна снла, као што
кажс маршал Тнто, ссдн на прагу Југосла-внј- с
и осталих зсмала тог подручја? Ка-к- ва
јо правда' ускраппваљо тога тернто-ри- ја
н Трста савсзнику Југославнји, који
јс виталан н за ну н за сам народ тога
тсриторија?
Амсричка интсрвснција у Кшш такођс
iiiij'o у сагласностн са Трумановим рсчнма
о мирол.убивост1! н равнопрашшстп раса.
Линчоваљо Црнаца на амсрпчком југу
још маљс. Њихово подупирањс снглсског
нмпсријалнзма јс подупираљс угљстава-и- а
Ннднјс, тсрора у Налсстшш н Египту.
За тсрор у Грчкој одговорна јс Амсрика
колшсо п Еиглсска Успостапљањс н одр-;кава- нс
амсрпчких ваздухопловннх и дру-гн- х
војних база по цслом свсту, нс говори
у прилог оиог шта г. Труман кажс Ујсди- -
TPCT - СЛ0Б0ДНИ ТЕРИТОРИЈ ИЛИ
ГУВЕРНЕРОВА ПР0ВИНЦИЈА
Ппше: Г. АНБОР
Паришка нировна конфе-ренцн- ја
дала је неколико не-надмашн- вих
примера срам-но- г
прнјателства према малим
иацијама, показаног од стра-н- е
оинх којн носе маску де-мократ- ије
у решаваљу мсђу-народн- нх
проблема. Немд
иравог побориика мнра н
демократнје који уоже забо-рави- ти
делегата Лустралнје,
којн је када је предлагао чи-та- в
ннз амаидмана мнровиом
уговору са Румунијом, суге-j)itp- ao
да конференција узмс
Јужну Афрнку као идеалал
прнмср става према нацно-налнни.уааина- уа;
он је опн-сква- о
ндилично стаае ства-р- и,
где су народи-разлнчити- х
порекла свакн био у стан.у
да удесн свој жнвот на свој
сопствени начнн. Као нрони-јо- м
судбине, дошао је теле-гра- м
из Јужне Африке баш
у том часу, у коме Индијаи- -
ци којн живе таио протеству-ј- у
иротив крутнх закока којн
противу ilux ностоје у том
Доминиону. Телеграм тражн
од Лнровис конфсренцнЈе
да, у ннтсрссу мира у це.
свету, проучн питашс фаш
стнчког става према Ннд
јанцииа у Јужној Афрнцн
Догађајн а тај начин од-крнв- ају
лажне нријателе де-мократ- ије,
чнје елегантне
фразе о фшлаитропији (чове-ко.губл.- у)
н човечаиству, са-м- о
служе да ирнкрнју обич-н- с
трговачкс и себнчнс цнл.с-в- е.
На једном зассдаиу комн-снј- а,
jyrociOBencKH претстао-нн- к,
не без нзвсспс дозе сар-казм- а,
показао је зашто ови
агентн британских н амсрп-чки- х
nocioBiuix кругова тако
вешто нарадирају као прнја-те.г- и
румунског н бугарског
народа. "Када је интаи.е оп-равдан- их
захтсва о делнмчч-но- ј
иакнадн за огроуне губит
ке које јс паш народ претр-пе- о
од агреснје, рекао је ју-гословеи- скн
дслегат, неки
делсгати прнговарају и гово-р- е
о великодушностн н дру
riiM внсоким ирннцниима. V
нсто времс, онн одмах забо
равл-ај- у сву велнкодушност
када је шгтаи.е п.ихових ус-ки- х
себнчинх нитсрсса, стра-нн- х
прсдузсћа."
Стнчних прпмсра.којн нлу-стру- ју
став који су заузелп
овк пазови л.убнтслн мнра
и демократнје, могло бк се
навестн на стотнпе. Мсђу-IH- U,
зашто би морали uha та-к- о
далско, када је само прс
иеколико дана свстска дсмо-крати- ја
добила стку која по-казу- је
врло јасно суиротност
нзмеђу праве п cpauue демо-кратиј- с.
Ја нмаи на уму чн-та- в
коиплекс питаи-- а у всзп
са статутом слободног терн-торнј- а
Трста. Одбор за статут
слободиог територнја Трста
био јс присп.ген да ирнзна,
да је рад који је учииен а
15 заседаил рсзултирао са
мало правог успеха. Принцн-п- и
статута тернторнја, а на
рочнто тачке са којнма се де-фшш- ше
права, власг н одго-ворно- ст
гувернера, осгалн су
псрсшенн. lebyiiiM, ногле-даји- о
дета.1.1ијс предлоге ко-ј- е
су иоднели претставннцн
Нелнкс Брнтаинјс и Сједнае
ннх Држава о власти слобод
иог тернторнја Трста. Она
би требала бнти организова-н- а
за прелазан пернод, т.ј. док
се пзради Усгав и успостави
управа.
Бритаискн предлог гласч
да he провннцпјални гувср- -
иер, уз одобрсас брнтанске
н амсрнчкс владе, нмати све
брнтаиско и амсрнчко особ-,г- е
иа расположеиу, укл.учнв
војску и 1.ен прибор, KOjy he
моћп употреблдватн према
потреби. Нацрт плана гласн
дал, да н ма бнти израћен
споразум нзмеђу гувернера н
команданага брнтаискнх и
амернчкнх окупацноннх сна-г- а,
којн Дј1је право командаа-тнм- а
да одржавају утврде н
дефаизисне пројекте н да пз-грађ- ују
одбране какве год
"СРПСКИ ГЛАСННК"
они сматрају потребииМЈ
Да ли је томе потреба даљи
коментар? Посве је јасно да
је то плац да се претворц
слободни териториј Трста у
базу за англо-америч- ке ору-жа- пе
снаге, док би слободо-љубнв- н
народ Трста био у
положају становништва ма
које брнтанске колопнје н
лишен најелементарннјнх по-литич- ких
права. Шта внше,
овај план чак не предвиђа
датум престанка окупације,
већ то оставља на вољу са-мо- м
гувернеру.
Ilocie свега тога човек се
мора сложнтн,, да аргумепат
поднешси од стране британ-ско- г
делегата Бенета у Парн-з- у,
покушај да се оправда и
легалнзује окупацнју н вој-н- и
терор у слободном терн-торн- ју
Трста, као начин одр-жаи- а
мира, звучн као ништа
iiaite ни внше него као хнпо-кризи- ја
н лицемерство.
Иретставници Совјетског
Савсза и мајка демократских
зсмалл, заузелн су днјамет-палн- о
сунротан став по пи- -
таи--у Трста. Иодупнрући од
:
. .
н
wnnii.l слободног „.д. °ргаиимтоР г-- г тута у цаРизу, вРло
- zzzz ;:„,„: е ми тУђе. рс
на Д да на праву н
т.учнв iiopajy j , j -- -
нацрт плана који и да им не
су
ЛСелни да упознам чнтаоце
С. Г. са шумскнх
радиика зашто су они иза-шл- н
на штрајк. Будуп сам
шумски радник већ дугн
годнна и у последае четири
годнне на сталном органнзо-ваљ- у
шумских радннка, сма-тра- м
да јји је дужност стави-т- н
до знап.а, кроз
нашу новниу н кроз локалну
нстинити приказ.
Штрајк шумских радиика
је избио тек онда након је
мссецнма воднла бор-б- у
за радничке захтевс, који
су поднешенн посло-давцнм- а
шумских комнаинја
пред шест мсссцн за'нагодбу
путем колективног уговора?
Сви покушаји од стране унн-ј- е
да се постнше споразум
између шумских рад-инк- а
н комиаинје, би
сс нзбегло штрајк, су
пгиорисани ие само по иосло-даицнм- а
иего n no самом ии-ннст- ру
који није хтсо
и ц да чује о шум-скн- х
радннка. II са оваковнм
поступааем компаније и
владс, уннја је
приморапа да нозове на
штраЈк, на одређенп даи 12
октобра.
Радници су послсд11.и који
жсле ићн на штрајк, алн под
данашљии околностнма ми
осећамо да нсмаио другог
су
неуморно раднлн да се по-стиг- не
споразум; мн же-лим- о
да преговарамо о спо-разум- у:
Мн верујсмо, да кад
се народ једном са
ливннчкн радинцн Ј1анаде,,
чланови "Мајп, мнл енд Суел-те- р
воркерс
Лј О), наскоро
he бнратн
вође.
г. Рнд
којн je као
пођа радннчке
целој н ко-ј- и
игра важну улогу у одбо-рнм- а
Си Ај О и у Светској
снидн-кат- а,
опет се за
уннје.
ii.era се
уније, г. 0'Лери. 0'Лери
предводи
фупу у тој унијн.
За поновии за
окружног" одбора,
се опет г. Роберт Карлив.
Протнв аега се г.
локала уннје. У везн с тии
совјетска гласн сме дати ни право гласа нн
да у Трсту власт мора бнтн
у Ирема сов-јетско- м
плану, прелазии пе-ри- од
смаљује се на мнпнмум
од 30 дана после зак.гучеља
иировног уговора са Итали-јо- и,
у ком периоду све стра-н- е
трупе уорају бнтн повуче-п- е
и успоставлена мећу са-везнн- чка
компспја од прет-ставни- ка
Савеза,
Велнке Британпје,
Држава и ко-ј- а
бн у споразуму са локал-ш- ш
странкама
н организацијама
владу Трста, ко-ј- а
би одредила дан за ошпте
нзборе народне скупштиие у
року од три месеца. Молотов,
совјетске на
конферспцији, нстакао је да
бн план гу-верн- ера
Трста у исти
као што је гувериер Ин-ди- је
или као Голд Кост коло-ии- је
у Афрпци "Било бн
рекао је on, ка-д- а
бн мн полн-тнк- у
Лорда Курзоиа према
Индији. Идеје Сесил Ро
слнчан
можемо
,гггС Гппрт- - гппчп.х тернторнЈа ::"' :: ". јссте
.-- .;;, баца јас110
у- - je рекао светло срамиу
опште право гласа, иши ми
поднслч
Зашто шумскЛ рад. изашли на штрајк
нрнликама
нублицн
повину
уннја
билн
бнлн
рада,
захтевима
про-вкнцијал-
ис
бнла
пз-лаз- а.
Нретставницн уннје
још
упозна
(Си
сво-ј- е
уније
уинје у
радннчкпх
пзбор
Кид, претседннк
рукама народа.
шеф
ставно
поло-ж- ај
фактииа да су нашн захтевн
on he нх
Шта све шумскн радницн
Многи су мнш.гења да шуу-ск- и
радннци зарађују огром-н- и
новац. Нод каквим
О том hy говорити до-љ- е
ниже, па кад погледамо иа
захтеве шумских радника, ми
ерујемо да he се народ са
нама у целостн сложити, да
су наши захтевн у целост
скроунн и
легалне
но су: §2.10 иа дап,
плус "кост оф ливниг" бонуг
на дан 16 центн; такозвани
еервиС бонус дневно 77 цеи
ти; за прехрану $1.10 цеитн.
Укупнона дан прима шум-Ck'- ii
радннк свега $4.13 денти.
мн Ми тра-жнм- о
дневну плату од $5.00,
додак за прсхрану $1.10 цен-т- и
на дан: укупно $6.10 на
дан. На овај наш захтев по-слодав- цн
су диглн дреку и
впку да они внше плаћају
нјго што ун тражиуо. Ако
је то истина, а впдн ннјс,
иа зашто би бнлн про-тн- в
наших захтева? Зашто су
оида прнсилнлн радннке да
иду на штрајк за успостав.га-iu- e
које се не уогу кла-снра- ти
да су превнсоке. Кад
се узуе у обзир новишнца
жнвежинх та пла-t- a
je ii а још те
живежне сва-кн- м
даноу
Да.к се тражп у радннч-ки- у
захтевнма т.ј. униским
КОГЛ ЂЕТЕ НА ВОЋСТВО УНИЈЕ У СУДБУРК
Оргаиизованн рударски н1важно јенапоменути, да пре- -
нитсрнешион
јуиион"
рефсрендумом
Робнисон,
ирогрссиваи
Ауернци
кандпдује
претседиика Иротив
какдндујс благајнпк
најреакционаринју
кандпдује
кандндује
судбурског
делегацнја,
Совјетског
Сједпае-ин- х
демократскнм
образова.та
прнвремену
делегације
британски
неправнлно,
подупнрали
оправданн, подупн-рат- н.
захтевају?
ycto-внма- ?
оправдаин.
Нризнате
тражнмо?
нзуирница,
преуалеиа,
намнрнице
СВОЈЕ
мда је Карлин члан Сн Си
Еф-- а, он ипак ужпва пуиу
потпору свих прогресиваца.
На другу руку, г. Кид, који
се кандидуЈе против itera,
такође је члан Сп Си Еф-- а,
претставла војннцн,
који
Кид одговораи је приста
нак па повпшицу плата од
10 цеитн по сату, уговорок
са Иитериешнонал ннкел
протнв става г.
Карлииа и другнх прогресп
ваца, који су тражнли цеп
ти повишице по сату. Кидов
уговор у Судбурп не сауо ла
је крнв за гублене већнх по-вншиц- а
су раднпцп уо-гл- н
већ je to такође
иож у леђа свпу раднпцпмч
Каиаде који одбпли пону-д- у
од десет центи н који су
се борили за впше повпшеае
плата.
Ј. Б. С.
ILCHHM скнм Савсзом и за мнр.
н како he биратн својо лн упркос свему томе, његов говор је
управе иису у духу сарадњо УједшБених ннак конструктиван тнме, што je у њему
нација за очувањс мнра. Ускраћнвањо истакнуто опо што јс неопходно за очу--
зајма Чехословачкој, Совјстском Савсзу, вање мнра. Може се с правом рећи, да јс
Југославијп, нијс у духу опорављсња ра- - тим говором његова сопствена по- -
там земаља н осиромашсних лнтика, а да је тако говорио може се сло- -
народа. Најзад, Труману јс ово први пут бодно pchii да је заслуга јаког аитпратног
да инднрсктпо каже исшта пропш сснтимснта мсђу вслнким делом амери- -
ратно Он јс нстерао из својо чкс јавностн, која подупнре политику
владс Валаса зато што јо устао протнв Валаса н других памстнијих људн у Сје- -
ратнс полнтикс а за сарадњу са Совјст-- дшбсним Државама.
алкохола, већ да снстем дес- -
потнзма мора бнтн одржан,
оном који је дао тако
добре резултате у Индији!
Ми не у Трст
са та кв u ропскнм ндејама.
Совјетска делегацнја би рада
да осигура да мк то сви pa-a- y
мемо."
Молотов је упоредно сусс
дие зем.ге Грчку н Бугарску,
где је недавно одлучено о
судбнни монархиЈа и потсс
тно je своЈе слушаоце да јс
Mouanxiiia у Гпчкој поново
успоставлна на начии који
нема ишпта зајсдннчкога са
принципима док
je бугарски народ, у саврше-н- о
слободном плебисциту
одгласао за републику.
Совјстски пре-длож- ио
је да се тај добар
лример следн и да се у Трсту
успоставн демократски ре-жи- м,
којн бн оправдао одлу-к- е
које су бнле донешене о
успостави слободног терпто-риј- а.
Днскуснја по пнтаљу ста
ло „;..;;,-.7- , цВаЈ,~-1Трст- а
:.:Ј'.' афрнк чна;-- 0па врло " ставн бази демократнје, урођшшцн
ijiciujanii „v-.w..,.- ...;,
је малодобпици се ћународипх проблема.
и
ииз
уннјс
каЈсо
познат
члана
иадннце
властиа
Шта
се
онда
плата
се
поскуплују.
БИРАТИ
Ирстседннк
фсдерацнјн
Француске,
за
коупапијоу,
које
нацијама. Покушаји дпктираља
Бугарској Иољској
хнстсрнје.
нћи
да се кеуне у којима аснвс
радници нзграде према да-itauiib- iiy
потребауа, да буде
внше осветлена, бочн крсве-т- н
к покрнвачи. Досадапн1е
кемпс паличс вишс на робн-јашк- е
Тсеупе, нрстрпаие л.у-ди- ма
u креветнма. Дупли
кревстн један до другога, he
бад (блаакетн) никада сс пе
неру. Подовн поиегде нмају
такав размак да кад нема свет-лост- и
пропаие ти иога у под;
посуде за воду нсмају ника-кви- х
но1Уоиаца; стсне кем-п- н
су сличие подовпма, т. ј.,
размакпуте, a с nana само па
пирон окрнл.ене, тако се до-год- и
кад ветар дуне, однссе
папир п нропирује нзмеђу
дасака, н тако се уиого рад-пнк- а
и изгубн сво-ј- е
здравл.е.
Hchii за грсјан.с су тако ие-склат- не
и вслике, тако да кад
их добро наложнш давају
ирсвелику вру1шу онима
радницнма- - којн спавају иа
горацу креветиуа, док опн
радиици којн спаваЈу па до-ан- у
кревстнма смрзавају се,
јер нспод пода инрн встар,
тако да нитн могу сиавати
опн на гораим креветима, л
Hutu онн на доанм кревстн-уа- ;
од чарапа и одсла, које
се нспарива у сушеау око ис-h- n
сурад је тако велнк да
радннс не уоже да снава. Join
ове кеупе неиају носсбпе
"драјхаузс" за сушси-- с раднс
робе, што је трсбало бнти већ
одавна.
Ове кеупе неуају ннједнс
читаонпце, где би радннци
након посла ноглн сести, чн-тат- н,
писатн итд., правилио
Јече110 где би могли имати
ya-i- o правог одуора и разо-иод- е,
У овнм кемиама нису
хтели живетп Хитлерови фрн-цев- н,
кад их се довело ова-у- о,
а уорају жнвети радннци
који су радили да се рат над
неиријател.су добије, и иов
алн ои најреакдп- - раћснц који су сада
онарннју групу у унпји. Г.1овде запооенн а су на
25
добнти,
су
осуђена
разорсннх
барсм
демократнЈе,
цретставннк
прехладп
бојниу поллнама давали сво-- у
крв да се победн фашнзам.
Дакле, иису овс кемпе биле
добре за неуачке ратне за-роб.мн- нке,
алн јесу за капад-ск- е
радннке н поврапеие ка-надс- кс
војнике. .
Ето, покрај захтева за по-вишн- цу
илата, ово је исто
један од главних узрока за-ш- то
су радпици нзашлн на
штрајк сто посто. Мп тражи-м- о,
да се успоставе бо.гс кем-п- е;
да се направе цосебис
собе за сушеае одеће и обу-h- e
у којој се ради; да сс даду
кревети самци (а не дупли) ;
да се кревете чнсти н да су
чисти покрнвачи, да нх се пе-р- е
два пута уесечно; да сс
нзграде чнтаоннце, посебио
за сваку кемпу, п да сс по-су- де
за воду употребљују ко-ј- е
цуају поиопце. Да лп бп
еојп rpabainiH желсо да аегов
снн, ууж или брат има овак-в- е
устове? Мн верујеио да
he се народ с науа сложити п
ПОУОПИ оправдапе захтеве
шуускнх радпнка
Мплан Рајчевпћ,
сеиретар гтокала број 2786
Уторак, 29 октобра 1946.
АНДЕРСОВА ВОЈСКА И БРИТАНСКИ ТРЕД
ЈУНИОН КОНГРЕС
После жсстоке расправе на Тредуннскои
коигресу 24 октобра, делегатн су одгласалп за прсдлог генералног Beha конгреса да се
да запослеас избеглим Но.гацнма, члановп-м- а
Андерсове Аруцје у брнтанској инду-стриј- и.
У Брнтаинјн нма око 200.000 тих Полл-к- а, остатака армије генерала Апдерс-а- . Брн-таис- ка лабурнстнчка влада планнра да их
упослн у иидустрпјн под истнм условпуа
под којима раде и бритаискп раднпцн. Ово
j3бe.р3о3нј0за.а0з0дв0еаллеопграотжтанс. свто2Ук.ес4в0о0пј.ер0но0ат0есгтјлееасрокевозадолоуугцрпнорјуаннлосогаг
пладниог нлапа. Дато је, уеђ.утпм, o6ehaae,
да се позпатим фашнстнма nehe датн запо-слси.- е.
je уПрсвеотјсотјавднннсккутсрпајинспдоартснуемнуонгпије.П.орлелкцано
отишли у своју зеу.гу, а затпу је дао карак-тернзацн- ју оних који одбпјају да се по-вра- те "У сШвокјномтскKојyhaПyоa..гаОцпн јсеу рпеоксатоа.лп најне-популарни- јн гостп што смо пх пкада нмалп. Онн ходају около као најарогантнпји фашп-ст- н, као што и јесу, добро xpaibeim, добро
одевенн — у стварп, бо.ге одевенп него на-ш- и британскн младићи. Онп се шнре овуда
носеин своја хптлеровска одлпковааа п по-иаша- ју се тако као да је ово апхово место,
као да су се они борнлп за ову зем.гу па
место што су се борплн протнв ае. Они су
покушавали да разбпјају раднпчке нптпнге
н кидали су радничте огласе п плакате."
Опај дслегат изјавио је да је једпоу прн-лнко- м
дПоонлелктаусвиогјрбсарднбутаајоннисаекстнтсах,таавобтјрнуиичтакаан. псзкПмиеођ.вуаоцјпноивцнснху
изнсли су мнтрал.езс Миого .гуди отишло
јс у болпнцу.
"Да није било полпцпје, нзјавио je он,
У граду би бпла настала права масакрацпја."
To пптаае поднгао јс делсгат Удружепл
Лрводслкнх радннка, којц каже да је број
Андсрсопс пол.скс армијс порастао са 80.000,
од врсмена када је пајпрс b аој бнло говора
у партаменту, на равннх 200.000 л.удн, од
којнх nchima инсу ннкад узели нли опалилн
иушку протип фашнзма.
"Ја сам прегледао аихове молбе за члан
ство у нашу унију", кажс дслегат. "Њпхови
фашнстпчкп офпцпри пзвршплп су свој по-с- ао
потпуно. Прва квалнфпкацпја иолптсла
јесте да он мора бити сто посто антпевмпта.
Друга квалпфнкацпја пзгледа да је кржти
према пољској владн. Изгледа да они мпсле
да овде nehe бптп превпше дуго јер да he
бити рат против болшевпка."
Огроман број делсгата поздравио ]е го-ворн- нка
када јс нзјавио: "У овој землп не-м- а
места заове луде док пашп момци са
Бурме морају са својпм женама н породп-цам- а
да опшају станове."
Другн гопорннцп, који подупнру реак-ционар- ну
полнтику, опомепули су Копгрес
да ако прспорука конгрссног Beha за упо-сле- ас
he Beheовпнзхгубфнатшинсктоаитрноелубуднеад уссивтоујеапцаи,јодуа.
Затим је питаае дато иа гласап.е, са обепа-п-с- м
да he сс иеке изјаве делегата којн су сс иротивилн, узсти у проучаваи и да нод
пнкаквнм околпостима Behe nehe трпети
подупнрап.е позпатих фашиста.
У Канаду к доћи 30.000 Андерсовнх
војника
Пстога даиа када јс било рсшаваио пи-тап- .с
поллгкнх фашиста иа Тредуниском
копгрссу Брнтапије, саоиштено је из Огаве
да he у Кападу CTiihu прва група од 17.000
похских војиика негдс око 13 новембра.
Друга група од 13.000 каже се да he стиЈш
25 повембра. To саоиштеае дхта је влада
у Огавн.
Опи Поллцн, каже се у саопштеау. 6nhe
размсштсни но целој Канади и да he већнном
бнти смештснн по фармауа у Ллбертн и
другнм провипцнјама, нз којих су нх фар-мер- и
наводно тражилп за фаруерске посло-в- с.
Извештаји које је влада приуила кажу
да су ти људи сви всштн фаруерском послу, Bchinioy млади л.уди, "жилави н снажпи".
У еаопштеау се нншта нс каже о апхоппм
способностима за провођеае фаишстичие
пропаганде, нитп о томе како he и иа који
пачип, no прилици. Behiina ilux, добро по-служи- ти
каиадској реакцији у аеној апти-демократск- ој
н антпрадинчкој лолнтнци, a
иарочито против полхке народие владе и
иротив Совјетског Савеза!
ПИТАЊЕ АМЕРИЧКОГ И БРИТАНСКОГ
ЗАЈМА ЧЕХ0СЛ0ВАЧК0Ј
Неки дан у Вашингтоиу секретар Сје"ди-аенн- х
Држава (министар спо.ших послова)
Бернс, дао је изјаву у везн са пптааем зај-м- а
Чехослосачкој. Он ]е ресао да Сједпаене
Државг nehe давати зајау земл-ам- а које се
"боје доларссе диплоуатпје", ynciehu тиме
на оптужбу Вјећеслава Мо1отова којп је иа
Мировној конферепцпји говорио о долар
ској диплоуатијп.
Са овиу је Бернс потврдно истииу коју
]с Молотов рекао, мада то пиЈе хтео.
Неколнко дапа касније, 25 октобра, пест
из Лондопд јавлл о исто таквом ставу t
ноступку од страпе Велнке Британије. При-танн- ја
ie била обећала Чехословачсој зајан
од 10000.000 до1ара, о чему је иппистар
фпнаиснја Чехословачке, Хуберт Рнпса, дао
саопштеае за јавпост. Међутпу, ''преуа по-гледи- ма
нзражеппу у уипнстарству спол.них
послова" (Британпје), каже доппснпк "1Бу-јор- к
Тајмса", "саопштеае је дато прерано"!
Напме, Брнтаннја следп приуеру Сједпае-ни- х
Држава по пптаау зајуа.
Говорећн о ставу СЈедпаенпх Држава по
овом пнтаау, чехословачки уипистар фпиаи-спј- а
рекао је, да га тај став "неугодпо пот-ceh- a
па нацистпчку трговппу."