Serbian Herald, May 06, 1947

              midfamimingiiirgitri -- ni f #r
СТРЛИЛ 2 "СРПСКИ ГЛАСНИК" Уторак, 15 апрпла 1947.
Српски Гласник 1P0CBJETA" МЕЂУ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ Политички преглед
(Serbian Herald)
Published twice weekly by Srptld Glainilc Publiehina
Company— proprietor! in the Serbian language at:
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Onl.
Излазн сваког уторка п петка
Сва писма и чекове треба слатп на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
ЈЕДАН ЗНАЧАЈАН МОМЕНАТ У ВЕЗИ НАШИХ
иШДШШ lirUUJIABA UJtUlt:
ГОДНШЊИЦЕ СРПСКОГ ГЛАСНИКА
Има ноколико пажних разлога зашто ш
одрл:авамо нроглаиг годиши.ица Српског
Гласннка, и момоната који тнм просла-иам- а
дају нарочит значај.
За нрсмо рата ,чн смо одрлсанали нашс
ирослаио у знаку мобнлнзовања наших
скромпих сила за иодуш1раис ратиих на-ио- ра
у борби за уништен.о фаншзма, ту-мачс- н.а
н петшштог приказнпаља тешкс
u крнаие борбр иашо 6pahe у Југославији,
борио н раскринканан.а фашистичкнх и
издајилчкнх агоната мс!у канадско-аме-рички- м
Србима. братства п јсдннстпа нас
канадских јужних Словона и Слопсна
уошнтс. но orpaljyjylm со пикад од осталих
дсмократских и прогррсишшх сила, noli
иајгоиш.о сарађујуЈш са спакпм ко јо хтсо
да ради н доприноси за иобсду над фаиш-лмо- м.
У том знаку мн и оно годмно одржаначо
иашо ирослаис, а само са том разликом
што сада на меио иодупиран.а ратиих на-иор- а,
иодупирамо наиоро за очуиаи.с мира,
it на мссто иомаган.а борбс нашо fipahc за
ослобо!;он.о п тумачсн.а тс борбс. помал:е-мо- ,
колнко можсмо. II истшшто ириказу-јо.м- о
н.ихове напорс у изградн.и и оПнопн.
Ллн има јодан момснат у исзи са опим
llUUnil"l ! који им длјо поссоан и иа ннсу
Један број наших доСрих Срба
лклишста п сарадника, иолази наскоро на
стпла,, борапшс с ТЖ?
nnnmiiaitaiv ппослапс Гписког Гласиика.
To jo момснат који на оиим прослапама
нривлачи it нарочитуепал;и.у н који дај
прослапама иарочнт значај. Онн сс ра-ста- ју
с noniiiioM за коју су радили. али сс
ис растају са стнарн за коју су с и.ом и
кроз н.у радили. Напротпв. с тнч за нпо
су со досад залагали, долазо у тсиш,у позу,
одлазс .мсђу ту сиоју (Ipalty н ссстрс.
Нска зато онс буду одржаио
п у том знаку. Нска one зато буду још
масоипије, иска со tump искажс другопима
и другарнцама који иолазо, ирмзнан.! за
11.11X0 досадаиш.и pal и нека со ка;кс:
CI'KTIIO!
"ТАКО, НАПРИМЕР". . .
"Амсрикаиски Грбобраи". срп-ск- их
фаншста у Лморици. одогмог анрила,
ocuplto со иа иитан.о nonpaltaii.a југосло-uciickii- x
избоглица којо југослопенскс iua-ст- н
иознпају да со иопрато. на измсђу
огталог доносп:
"Тако, напримср. Анђа Панић. позива
свог мужа, бившег воЈника генерала Ми-хаилови- ћа,
сада у логору наше воЈсне у И-тали- Ји,
да се врати и сељанка Анка дослов-н- о
каже: "Милораде, како имаш срца да и
даље остајеш далеко од мсне у туђини. У
нашоЈ земљи влада ред и живот Је сасвим
слободан. Сви смо збринути, Јер се народна
власт стара за цео народ. Мени су дали
зсмљу у Српским Бановцима. али )а не
wory сама да је обрађуЈем. Дођи да на-стави- мо
у миру и срепи живот, да будсш
домаћин и слободан грађанин. НемоЈ да
се потуцаш no туђини, да се заносиш жи-вото- м
емигранта у енглсским колонијама
или у ЈужноЈ Америци. Боље he бити у
слободноЈ домовини, нсго да будеш воЈник
туђег империјализма. Народна власт оста-вић- е
те на миру."
"Или, например. сељак Михаило Уро
шсвнК из околине Пожарсвца (Србија).
позива свог сина Чедомиоа, бившег ратног
заробљеника у Немачкој. коЈи се и данас
тамо налази. и каже: "Чедо. не веруЈ што
ти причају о нашоЈ земљи. Против нас 1е
развијена лажна пропаганда и сасвим не
тачно се приказује стање у отаџбини. He
моЈ да служиш мрачним међународним
авантуристима. Врати се. сине. Зар ти
логорски живот ни)е досадио и зар више
волиш малтретирање од слободе у нашоЈ
итд. итд."
Гласило српских фашиста даљс каж:
"Чеда Урошевић. као и Панић, као и сви
ми. несумњиво далеко више воли слобоЈу
од малтретирања. али и Чеда. као и сзи
ми. добро зна да слобода ниЈе у земљи у
ко'о1 Тито влала. . ."
Ето, тако. "напримср". каже нскакап
"Србобраноп' уподничар из иског од ло- -
Написао: БРАНКО СУЧЕВИЋ, секретар "Просвјете'
У годннн 1944 било иам је
сасвии јасно да се рат ирп-уп- че
крају. Црвена арунја јс
показала своју снагу. Њезп-но- ј
ударпој снази ннје се у-г- ла
супротставитп никакса
сила. У иашој зем.ги је спага
Тнтове армпје расла. Народ
је масовно приступао осло-болилачк- ој
бопбн. Успјеси су
сс умножплп. Ослобођснн те-рнто- риј
сс повећавао. Одржл-it- o
је Друго засјсда1НЈ АР-НОЈ- -а
у Јајиу и држава ;е,
оободпои co.vom иарода у
борбв, добила свој прави об-лн- к
п одрсдпла свој став пре-м- а
другпм државама. Одржа-- о
је Tpehc засјсдаие ЗАП-НОХ- -а
у Топувскоу, па
је Хрватска у Југосдавпјп од-редп- ла
свој положај. Пздзна
јс важпа декларацпја о пра-пин- з
rpsbana у Хрватској.
Ton Дскларацнјом правпо јс
потврђепо стаое у Хрватској
како га је паша Порба ство-рнл- а.
Срби u Хрватп су пот-пуи- о
равноправлл п iiuajy
јсдиако право па сзуостадип
културпн н просвјетни раз-впта- к.
Оба ппсуз, плрнллца
н латиница, попсзапа тскопи
а.ча npnjc
борбс, равноправна су. Окс
лацпоналне светиње и традн-циј- с,
ynoinyii.eiie новим бор-бсии- м
под руко-подство- м
велнког Тнта, по-ста- ле
су заједничкс Србнма
и лрватима.
На тај начин отворсии су
(шпол-п- и условн за слободаи
it пссметан развитак срнскг,
као и хрватске културс н про-спјст- е
у Хрватској.
С другс страис су crajaic
нотребс за такав рад. Те по-трсб- с
бнле Јсднаке код
рочит зиачај. Хрвата
и
у тф,. 0ш, т
ирослапо
орган
земљи?"
Народио-ослободилач- ие српскл штампарнја
траднцијама
Развитак српске културе
Ma да Срби y Хрватској всћ
пекашко вијекова, ма да они
сачшкавају прндично вслнк
процснат становннштва, очи
нису билн кадрн да створс
нски важнији културни цен-та- р.
Tyb""CKC власти .аустри-ск- с.
ма1арскс и старс југосло-гснсс- с,
одржавалс су сс код
иас паазивајућн раздор измс-ђ- у
Срба н Хрвата. Сад Ксч,
сад Нсшта. фаворизовали су
час Србе. час Хрвате. да пот-ла- чс
једне или другс. У гра- -
довима су ова настоааа нма- -
ла слсдисиика, ua jt иилли
и јачих политнчкнх сукобч
пзмсђу Срба и Хрвата. ' точ
послу јс франЕОвачка грађан-ск- а
групација ишла јсдном
нсарскивуто ллвпјом мржи.е
ва Србс за рачуп туђпна, све
док нпје дошда сама на власт
у облнку усташке И. Д. X.
Мсђутим. на селу нзиеђу Ср-б-а
и Хрвата наје било неклх
паштичких сусобз. Таквс
пришке нпсу бвлс погоднс
а правиин развој нп хрват-ск- с.
а камо m срнске куиу- -
1есанд1хпа Југопави)!
jyrocia- - нјшасно
icrattHjc ћдвард Кардел. оАр
је 5 априла ковЈрнцн-- ј
ua штавну ва којој је из-нс- о
став Југославијс у
ду мировног са Ау-гтрнј- ом.
Иа ночстку је Кар-дс- 1.
дао нзјаву у којој jc у
ц-ратк-
ии вотсзнма нзнео mi-диш- тс
Југославијс.
"Чстнрн основна молента
Јнгкао ј€ вогврскедннк
Кардел. умовилв су глг-днш- те
да Лустрмја трсба Д1
CHiKB ДСО ЦГО0ЈЧ1ОСТИ
за чествоан у Јату стра-н- н
Немачк в свој у
игп]авган.у нсторвјсквх
коју јс на-Hc- ta
вародииа Југос1авијс.
Кардек јс да арви од
ових фаггор јсстс чнилница
да јс Лустрија у пјлшлостн
би1з aaiyrotiOBCBCke мародс
авангарда нсмачке ексвавзв
npcrfa Југоистоку да још
нема гаравтпја да такву уло-г- у
Аустрпја ве би nrpa.ia u у
будућвоств. Друга чии-- п
una да је ЈугославнЈа у rt
уу прошле три чстири дсцс-ннј- с
два пута пападнута са
тсрпторпје. Tpcha
чиљсипца јс јг 200 хплл-д- а
Југословена жпвс у
III U ImlUu iiaiui ч
настојхла је да од Срба у Хр-вагс- кој
створи жандаре којн
he, за рачун бсоградске чар-шнј- е,
тлачнтн Хрвате. To јој
успјело. Српске масе иа-с- у
се дале нзазватн. Ллп, под
таквпм условпма се култура
и ппосвјста не iiorv да пзз- -
ciij:a_jiy„. ч' л ЈтЈ..-г-и. ллавнЈ .
су српски прајевн у Хрва"
ској оста.ш најнсппсмсннјп
као што увнјек билп,
су најмање шката.
ШТЕТНИ РАД АДАМА
ПРИБИћБВПћА
Само грађаиско полнтпч:;о
руководство Срба у Хрват-ск- ој
није нма-t- o смнсла ни за
политпчко јсдпнство, а пого-тов- о
за културу. Главпа на-стоја- ља
грађапа су ишла за
тнм да сс створи Јак средан
гталсж о што вепи opoj tpoa
мнлпонсра, којн бн били сад- -
рп да на тржишту нздржс
копкурелцнЈу. Сеоске масе
осталс су у културпом н про- -
свјетном иоглсду доста запу- -
штеие. Уа кинжевни и умЈет-пичк- н
живот нијс бпло усло-в- а.
Иочстака таквог рада је
било. У Загрсбу ]с постојааа
ие- -
да
го v ТГовом Саду. У Загрсбу
јс живно Змај. Ту је он издао
своје ђулиће, ђулићи увсо-ке- ,
ту јс издао свој "Нсвсн"
у Загрсбу је Снма Лукнн Ла-зи- И
издавао "Нрача погаћа-ча"- .
Свн су онн морали да
[папустс Загрсб. У онакви
приликама нису ницали wpuii
каижсвннци. ухјстпици. на-учинц- и.
Ако су Срби всћ пн-сал- и.
они су штампали it из-дава- ли
у Псограду. У Хрват-ско- ј
ititfe бнло ПОВОТ.НИХ ус-ло- ва
да сс образујс јачи кул
турии цснтар. Гшло јс поку-шај- а,
у Дубровипку. у Зад-р- у.
али ннје пошло за руком.
Док јс Босиа нмала своју
"ИРОСПЈЕТУ" која је кул-турни- м
всзама обухватила све
Србс села и града, док је то.
у нзвјссиој мјсри ЧИНИЛ1
"МАТИЦА СРНСКЛ" у Но-во- м
Саду. Хрпатска иије има-л-а
сличнс установс. Народ јс
ocjehao потрсбу за таквии ра-д- о.
To се иаЈбол показало
ках јс с тнм радоу иочао
"СЕЛ.ЛЧКО КОЛО". Оио сс
развнјало врло нагло има-л- о
услова дз сс чретвори у
Еорисну масовну к)'-урн- у
оргапизацнЈу. МсђутиЈГ. по
чстсом 1ата. прстс1сд1Шк -.--Л,АЧК-
ОГ КОЛА,; Лдам При-бићсв-ић,
до тзда у вароду
всобвчио водлв, опрсдвЈ€лао
се онако како српсви иарлд
внјс жедно. Лдам Прибић-вп- ћ
сс отворено и оштро on-рсдпјел- во
против Совутског
Савсза. Почсо је да осуђујс
ту вслвку зеил.у и да ниш
протвв и.е- - Сриекоа вароду рода.
викада бвло у вола оиа)
соји је внструвеват .„,,.-.- г Лпата.
мшног првјатпл нашг И"-mu.n- u
iiuif v Boi.ii оиај кој
v сук l'liijmaiu
МОСКВА. - Чустрији бии и уп к
ссхннк Иладе ЧМГ пцпп.- - —
.- - ..-- л~ .. !- - . ' unUrL'IIU VIH.ridBAWt ВНЈС II П1СЧ J) iin..iuBcri4iv ,t j---
-- .
жао
иоглс
-
на
удо
в штстс
ркао
je в
с
аустрпјскс
којп
пије
iiuciuuj
су пма-л- и
ввјс
У ,v
iiunun iHjauniH.
ДСН4- -
Као четврту чвлсввцу
је навсо одговориост Ау-стр- ијс
због учшћа f ванаду
и окуваинјв Југославв} у
другох св€1ско рату.
Кардс ј у краткви иоте
зиа нзнео захтеи: Југосла-ви- ј
новодов изде виро-но- г
yrotope са Аустрнјов.
Као врво вокн)о јс да }
цотребно у цилу с-бвја-
нл
нолктичког в пммомског ути-ца- ја
немачких вмири)а.1и-стнчкн- х
и вавгермавских
освг)-рат- и нстииску
деок]атизацију у Лустрвји.
Друго. Лустрвја трсба да се
одмкме Словначкс Корушке
која трба да буде прик..уч-н- а
JyroctaBiijn.
Tpchc, Југословснима којч
су остали у Аустрији трсба
обезбсднти национа.1на врд-в- а
у виду одговарајућсг ва-цнонал- ног
статута.
Чстврто. Аустрија трба да
надокнади барем мивимуи
mt€ie нанссепе iwhiim учет-hc- u
у рату Југоставвјв.
Нсто, Југославпја тражи
демнлнтарнзацпју аустрпјсше
тсрнторнје дуж југословсвсже
rjunuiue.
....' .?,. 1.010,,, клкл Југослашмн. него љегова жсна властли
Aujii
._..:.
ciane па cipanv ннјековног
душмапина Ннјемца. To
је учппио Адам Прпбићевић.
Народ, сеоссс масе, обасппа-л- е
су протеспии апсваиа,
матбама да се тога osann, от-казив- хтс
су лпст "СЕЉАЧКО
КОЛО". сарадпицп
престалн су да сарађују. To
инје помогло. Адаи Прибн-ћевп- ћ
је паставпо да папада
правог прпјатслл па--
рода словепског, па току
рата ставно па страву пепрп-јател- л.
Тпм иачппом утпрао
је путове фашпзму, па ус-таша- ва.
Културно-просвјетп- а
оргаппзадвја "С Е Л АЧКО
КОЛО", крпваом Адаиа Прп-бићевпћ- а.
распада се. Српске
иасс су јс напустпле. Тако
та органпзацпја иијс блла
кадра да створп пшта всћс.
ва да су пзгледп бплп по-чет- ку добр.
УСТАШКО ДНВЉАШТВО
У момснту сад су фаши-стнчк- е
рулл преплавнле Ју-гославвЈ- у,
усташки су крво-ло- цн
осуд!ив српски народ
на пропаст, управо онако ка-к- о
су четннцн осудили на
пропаст Хрвате Муслимане.
Ти биједип изроди иису бп-л- и
кадри да виде гако, на тај
uaiiiit, братоубилачкн ра-т- ои
пе раде пишта друго е-- го
остварују плавовс Хитле-р- а
Мусодивија. планове
фашизма.
У том крвавом колу, Хр-ватск- ој
јс попалепо мвоштво
српскнх каига, уништаваис
су библнотске, сшке. скул-птур- с,
све оно што би пот-сјећа- ло
на српску кудтуру.
Хтјелн су да наша дјспа, ако
остану жнва, нс зиаду за Мн-ло- ша
Марка. да вс зиаду
Косово св. Саву, да нс
зиаду Пука. Змаја, ђуру
Јакшића, Иају Јоваиовпћл,
Тсслу. Укратко, да прекп-н- с
нит срнске културе. да
нису саме хрватске масе кре-нул- е
борбу за зајсдиичку
слободу, ко зна до којс би
мјсре усташс чствици ус-пјс- ли
врсмсву док их ис
сатарс чслична всвица Тн- -
товс Армијс.
Ето, то су биле нрилике
ппчмп-- 1944 гадвве које су
руководиоци народне бор
вмзлк пред очвма, осдушку-јућ- и
жсљс поцуеСе народа.
Нред вама Ј€ била побједа
слобода. наша звлд би-л- а
унвштева. Валало је ми-слн- ти
на оргаввзацвју об- -
нову отаибине сваком по-глед- у.
па културвон. IU-- а
vudHTH на то да се
створ ввструмснти
којвкс He битн логукно обво--
ввти даушеву доноввну.
iintinm гпеШЕС ППОВЗ-КЈСТ- Н
азфвдатн срћву будуввост
рввоарвввх. орвтских
Међу ивогвм ирвнреваиа
.Llr вн.е- - иа којв he
IloTiipci- -'
,„1-- 1 V4BDCTBTB уздв
VlH KVITVpy ПрОСВЈРТУ ncljv
PvcalcpncKHB ва!чв -- РЈ-
Југославија тражи Словеначку Корушку
и ратне репарације од Аустрије
уговоји
СВОЈ
нс-прав- дн
Кар-дс- љ
е-леме- нжта.
лпста
јсдпог
ooxohy
Шест.1. Чустрмја треба ла
изрчи 310ЧННЦ издајви-4Kc"eiie- Bi
кијв су счо-ИМ1-И
на иој територијн.
Посл coj ): Карде
o,roeot#o на вв витвва
tmja су ввсивлали bmbmhi.
Ha внтаи да лн jc жии-твк- а ifiBH3iBJ веввла
етимчкм обдвв Словачгс
Корушке. eorefeweMBK К4;
Лељ }е изМ© да Мл
еку гоемчп етиичва те-ритр- ијв
мвого eh
TefMitofHijc чвје 1М1кл.уч€
Југоспвја дамас цжи.
м1 гмжамвшаиј ов ttpn
товја смввтл. Југослл-- ј
х?ее трторју шађџ
ддвде ддл етввчки жо.-тна- .
мо fthm трк-ј- у
ма којој јг словеиачш© ст-номвш- тво
ддиас ећивн.
Потортседввс Кврдел. К
тадд одбгцно вм бссмвслмву
TtptM аухтрвјск маде
алеллнкл'х брмтанском нар--
лахевту Мсјхју--а да јс слп-- 1
мнсво ставов1Втво у-cif-
Hijn
нодемио ва векои-к- о
итегориа да су вв
иеђу в.ва м АустрвЈу. To
je витал јдог варода којк
се борв слвбоду који
даје жртв тој б©рбв. Мож-(Настав- ак
ва стравв 4)
ropa којима сс налазо опи којима je . . т„..л пА .;,. Mamiin! Тако. "напппмсп . Мнлорад Анћа Koja jc под терором морала да по
I'VM. liiu. iuuii4i.4i i' . itju iwjii - -- - T .- -- -- - Игалиш. бол.0 зиа како jo Југославијп. Ианић који cc иалази логору. Сољс зна стане поссдинк земљс да прпхп старан.с
л— -- л iiu.iuoti Ti-™- _ v- - to v —- - j- - , -- .
з !
J. I - -- - п ,
—
—
.. 1
—
га
._ се у
u
н ц
у
н
н
у
н
за и
за
сс
Н,
у
и
у
у
а
п
а ј
н
у
в у
._ i.
у- -
И
"- -
се
in Til в
И
и
и
се
ј
—
ј у
л Дс
св
в е
м
К в
у
и
у
и
м в
у
v ..„ о j,Аi v и ., „
v y н
ској .iiiani гмо. yinan-- f н
iiiKoior.aii.c народчих маса
без разлнке. право јс и дуж-вос- т
none државе. ли смо,
псто тако, зиали да је држаса
још иејака. Она треба помо-ћ- п.
Ту iiomoIi јој треба да
пружп п српски народ и io
па оргаппзован и смншлси
пачпи.
Пдеја о ocuiisaiby такве ор--
ганпзацпје ннкла jc у Срп-ско- м
клубу вијсћннка ЗЛП-НОХ- -а
у Топуском. Први је
пабацио Душко Гркн!, a прп-хватв- лп
су др. Раде Ирибн-ћевп!- ),
Иаипца Опачић, Гоп.-л.у- б
Panajtih и други. Ноднле
су се дпссусијс какав ofl.iin;
тргба да nua та оргаппзацнјл,
какво пхе да јој сс даде, које
задатке да обухвати нтд. Мје-сецп- на
су трајале прнпремо.
савјетопанл, пзрада правпла,
док пије, копачпо, 18 новси-бр- а
1944 годпне "ПРОСНЈК-ТА- "
осиовапа v Гдинн.
ЗНАЧАЈНА УЛОГА
"ПРОСВЈЕТЕ"
Тако су свечано положенп
тевслп "ПРОСПЈЕТН". На
иасовнои збору у глинеко.м
сиву, послпје уводпе рпјсчл
друга Мнћапа Нрнбнћсвићп.
изабран је Главни одбор
"ПРОСНЈЕТЕ" у који су у-шл- н:
као почасин прстсјсд-ни- к
др. Раде IIpn6nheBiih.
потнретсјсдвнк владс ИРХ:
прстсједннк др. Дапс Mcta- -
KOBiih, рсктор Нпсокс педаго- -
шкс школе; потпрстсЈсдинци
гснсрал-мајо- р Истар Драи- -
шнн it др. Пошко Дсспнца.
адвокат; сскретар Милап Јо-к-а.
повинар; благајнпк нпг.
Никица Panajiih, iiomoIiiiiik
мшшстра поллпрвпрсдс и
шумарства; те чланови: Ду--
iiiico IipKiih, миннстар npano-cyb- a.
Стапко Опачић. минч-ста- р
граћсвина, Мвле Почу-ча- ,
тајник Сабора НРХ, Го-голу- б
Panajiih, потпрстсјсд-кп- к
Главпог одбора Срба у
Хрватској, Брапко Сучевић,
BiijchiuiK Сабора НРХ, Урош
Новаковнћ, суднја, прота ми- -
лан Мацура. гсперал-мајо- р
Павлс JaKiiuih, генерал-мајо- р
Раде ihiirjih, Iipainco 1Јукс-ли- ћ.
BiijchiuiK Сабора НРХ.
Нослије тога је одржага
нриредба. у дворанн нупој
најНЈда, на којој је пјевало
младо Сриско пјсвзчко дру--
штво "ОЈШЛШГ. саставле-в- о
од гамих бораца.
У патким прилиЕама "ПРО-СВЈЕТ- А"
није ивала гслисо
вол рада. Пашс штампарпе
во шумама бпле су прстрпа-в- е
штампајући листопс и бро-шур- е
в нпсу бвле кадре да
штавпају књпгс. 1Сад је Дал-вацв- ја
ослобођсна, кад јс Зс-налс- ки аптншистнчко пп-је- ћс ослобопиа Хрватсгсе
вресслило у Шнбсник, могло
сс иетто nnuic учниити. Ту
ј? штамнаиа санжпца "Пзпор
Звајеввх вјссама". Па опгг.
тај рад био јг само npimpeui
за шнрок рад у слободи.
Истом кад јс Зафсб ocif-бође- н
и кад јс руководсп.о
"ПРОСПЈЕТЕ:" тамо дошлс, трало јс рад обухватигм
шире !!о, 'ПРОСИЈЕТА" јс
crajaia без пјсдпс najH? a
нова држава. и сама сирома-ин- а.
ввјс била кадра пшта
да даде. Уоеталом, то јој нијс
нн задатак. "ПРОСНЈЕТА'
је мала да почне рад, да
се разввЈа и живи од cnaia
самог српског живлл у Хр-мкк- ој.
Ту jc cpticen живал.
требво да покажс колика }е
н1Чм жпва гила, да ппкаже
да лв јс способаи да сам кут-турн- о
ствара.
Требало је, дакле, окупптн
српске кн.пжсв11Бе и култур
ме рлдникс, оргампзлцнЈОЧ
обухватвти српссе ародве
ваее в створптн сопствепа
eperctsa.
Што сс тнче осунллпа кн.н-жсвмик- а.
одмах су cc noi.aaa-.- w (Цн? 11ос.кдипе itpoiino-сти- .
-- ЦГОСПЈЕТЛ" jc okv-вкл- а
на свој рад четпри кн.н-жевни- ка
(Пладу Поповићћ.
Мвгрв Нопару и ПЈКШка П.
СуКевића). а од тога јс био
саво један Србвв нз Хрват-ск- с
— Нладо IlonoBiih — ла
н тај је као лјссллк лпкао у
то)-- саме борбс. Даслс, всли-косрпс- ка
власт ппје иа оста-нл- а
нл једпог једипог СјИјм-н- а
кв.пжевпик--а лз Хрпатскс.
Сасвпм сллчпа ствар је блла
и са осталпм уијетипцпва и
културилх раднпцима.
'"ИРОСНЈЕТЛ" је почелд
са оспнвап.ем пододбора у у-вутраш-
нлстл
Хрватске. У по-чет- ку
елободе. кад су све сна-г- е
баченс п сав пнтерес скрг-ну-т
иа !!зградп.у путева, по
днзан-- е кућа. ишло je naiara-нај-е.
(Свршпће се)
p'.gU')gM''4 L". Л Ц JjMUS
БОРВА ЗА САСТАВЉАЊЕ КРАЈА G КРАЈЕМ
Тороитп "Дејлп Стар", којк је иначе
главно н iiaiMohmije пропаганднстнчко сред-стп- о
Килгпве тадс у Отавн која је одговорна
за тешко скопоуско л соцпјатво стан.с вс-hi- me
канадског ларода, о чему је нпже рсч,
у нздаи.у од 11 апрлла плше:
Све већп број породпца п поједплацз
свакпм даном иалазе тежпм да одоле поди-заа- у
скупоће живота. Онл који раде за пад-нпц- у,
којн су за време рата моглп решаватл
проблем састав.га!ка краја с крајем, пзгдеда
да губе сада тло под ногама. Све впше п
више иарода са нпскпи прпходпма опсед-нут- о
је бригама угрожеие стабпллостп поро-днчн- ог
жнвота. Тороптско веКе за рекои-струкциј- у,
лзвестило је да 60 посто породи-ц- а
у Торонту (у другом највећси граду Ка-над- с)
зарађују маие пего што је потрсбпо
као мплимум за пздржаваае у здрав.гу и
пристојпо.
Недовол.1ш прпходп у породлцп лвају
сфскат нагомпллавапл. Недавно проучавапе
на том пол.у које је провело "Удружеи за
добробит породпце" у Молтреалу, показачо
јс да се "групе са лпскпм прпходпма боре
у страшном кругу ипскпх прпхода п слабог
здравла." У групп породпца код којпх је
то стапч; проучавано у Молтреалу, 89 поје-дпна- ца
пате од 100 болестп. Чпреви ла сто-мак- у.
тубсрк-улоз- а .упала душппка, паралн-за- ,
слабокрвностл. соцпјалипх болестн, за-пажс- не
су међу тлм болестпма. Број трудппх
мајсл патс од разнлх комплпкагдлја у всзи
сз трудно110М. Неке породпце пмзју члзнова
којн пате од шест лли впше врста болестп
одједпом. У неколлко случајева соцпјатии
радннцн лроиашлл су да се слабо здравле
дсфшштивпо проузрочава оскудпом п лошом
храном.
Педа у породлцл обара се лајтеже иа
дсцу. У том погледу, r-b"- Ua Дора Влленскл.
дпректор "Јеврејског бироа за добробпт по-родпц- с".
показала је у свом проучаваау да:
"Meby таквлм (нлскпх прпхода) групама
уопште мало постоји могуНлости за развп-jait- e
дсце." Ово Је ито што она (деца) поч
пу раднтп у рапој младости, прекппу својг
школоваис в нс могу ипкад плапиратп да
дпх актнвлостн образованл ллтп каквлх
курссва код којлх се захтеваЈу плаКлил прл-стојб- з
ллн скупог прлбора. Таква деца обп-нл- о
пду радпти за лпске плате п тако се
бсда паставла.
Нестабнлпост мсђу омладввом, дечја по-кварспо- ст,
разбпјаие породлце. опадаи
морала код родитега, cie су то неколпко
проблема проузрочеллх економсклм тешко-Кам- а.
АМЕРИЧКИ ИМПЕРИЈАЛИСТИ РАЗВИЈАЈУ
СВОЈУ ИМПЕРИЈАПИСТИЧКУ ПОШИКУ
Ирема псгтнма од јсдаиаестог апрпла tn
Москпс. влнистар спогппх послова Сједи-iicitii- x
Држава. Маршат. обавестно t совјет-ско- г
уннистра споллшх послова Молотова.
да Аисрика лаусрапа — "без одлаган-а-" —
it сзуз иа своју руву успоставитв "везавлс-и- у
деуократсву" државу Јужне lCopcjc.
Ппо се тумзпп као уогућвост да he владт
Сједшксплх Држава одобрвти л зватав зајам
Јужпој Корсјн и да је спрсмва да нтачо.
као и у Грчку п Турску. пошад својс цн-Biit- nc
н војпе лпстругторе в саветиике
"Другии речпма. каже ее v вестлма. nocyv
трачи кажу да Сједвмве Државе плавпраЈу
прлиепнтл Трувапов% "догфвву'' ва Јужиу
Kopejv. дупшппрајуив тако ловоћ вжја 1е
v ntaiiv t'a Грчку в Турску да би се зауста-п- и
io yapni коуупизуа".
,. ш 1к Маршат нрети неависиом ак-i(- ii
јоч Гјечи11.г11пх Држана v ТГорји. on у
пгто npcwr tie ЖРИ1 ia pfiiana npotmr iir
мачкнх i pa ii una бч учпнћа najvaii.r Г0 др
жава
БИВШИ ПОМОЋНИК ЧАНКАЈШЕКА ПРЕШАО
НА СТРАНУ КОМУНИСТД
Нз Ховг Копга. Кииа јавсно je 13 ап-рнл- а
да је вартат Лв Чи-ге- и. стара кввегка
ратла Фпгура п сараднп; Чанкајтена. пре-ша- о
па страпу коууппгта On je 1927 био
шеф штаба Чавкајшекове армије и предвс
дио с немшосрдву борбу против коуупи-ст- а.
Сада оп сарађује са коууиистива у бог--би
протлв владлиих трупа у провивпи)!!
Кваптупг.
Ли Чи-сс- в пзјавпо је 13 априа да Чаи-кајше- к
нпкада nche бити деУокрвта. Пл ко
мапдује сада га герлтско аруијом од 30.000
борака. од којих су већива припадати 19
пешадлгкој арупјп соја је впдпта ''ojv
протпв Јапапа 1932 голпие
ПОЉСКЕ ЗАПАДНЕ ГРАНИЦЕ ВДРЕБЕИЕ
СУ СПОРАЗУНОМ ВЕЛИКЕ ТРОЈИЦЕ
Нпводоч cipetmra анеричгог мвнистра
cnoLiinx no тва Mapmxia ia иигну no.
гк-о-лемач-
ке граиипе. совјгтски мивистар
СП0.1.1ШХ послова Bjehecaae Мо-ото- в рекао
јс да су те гранвпе oдpeleнf Потсдауекиу
споразувов Велпкс тројнце
У всзн са овву захтево Сједииевих Др-жа- ва
Ауерпкс о лзвеви граввиа у хорпст
Иемачке. претставвпк Пакже Гроћ пзјб-ви- о
је: "Мп мислимо ДД има зеуалл којс
заслужују noyoh више вего Невачва — па-iiM- c.
жртве Немачке.'
Полкп претставвик се у псто врсуе м-xna-ii- to
на потпори воЈу Совјстсеп Савез
11ско свог уинистра снолвих осдоа ука-зуј- с
Полеој, велегЈи:
"11смда у нвкад писуо суундли да he-у- о
цуатл пуиу потиору совјетск владе, nnaz
je право да се ш да полСЕа влада nehe
нпкад заборавлтп јасве. прнтсллже и. mo-m- o
би се pchn. плеуеннте рчп потпоре
(совјстског уипистра спагних послова) Мо-лотов- а."
3- - ' ~ЧВДј =5МВМ"Љ"- -
' I
ч i
3
i