Serbian Herald, May 06, 1947

              а Азаг1а љашшр№ШЋШШШ&&в1Шј Mttfrrmii] irffr f frrffi l1fff1r№iS#ffitiirrfftr-i'iJffiiiifr--Bri- i' TT-'- t ,.... ....... ...., д...,. ,. , ,....,..1 #да- - ИЈУМ"'
CTPAHA 4 "СРПСКИ ГЛАСННК" Уторак, 15 апрнла 1947.
Срби и Хрвати у прошло-ст- и
међу собом
(Нз "Српске Ријечп)
Свн свијетли духови у нашој заједннчкој прошлости
били су свијесни да he се само слогом н заједничким радо
моћи оснгуратп cpchna будућпост иашпи пародима. Њи-хов- и
идеалл оствареин су тек у Народиоослободилачкој
борби сарадплм и жртвама нашнх парода. Акаквп су пм
идсали били, може се врло лијепо видјети из пјесме српског
пјеспика Меда Нуципа, нспјевапе готово ппнје 70 годипа
кап ппогоам лубоовачког лпста "Словиппа' . у којој уау- -
hyje свс Србе, Хрватс, Словепцс и Бугаре па заједпвчкп
рад.
"СЛОВИНЦУ"
Што he Србин бсз Хрвата?
Што и брат бсз брата !
А бсз Србина Хрват?
Што бсз брата брат!
Што he Бугар без Србина?
Што и отац бсз cimal
А без Пугара Србнп?
Што бсз оца снп!
Што Словеиац бсз шпс rpojt.
Што mt свој бсз својо!
Бсз Словеица ihixob број,
Што без евоЈе свој !
Само кад свн чстверо
Јсдпо свпју соло,
, Тек опда смо једап род,
Сдовписеп народ.
О], :снво свеђ "Словипац"
КорЈеиом иашинац,
Прапој 6pahn разговор,
А злотлору укор.
(Из "Словпица", 1878)
Нскшнко годпна касннјс (1884) познатн хрватскн пје-слн- к,
научсллк н политнчар Ипан Кукул.евнћ Сакциискн
изнио јс у тадашн.см хрв'атском Сабору, мрнднком распра-влли.- а
о српском закопу, у свом говору, нзмсђу осталог, п
ове мисли о потрсби заједиичке сарадп-- с Срба и рвата.
. . . "Гл vonaw л.1 се иекпено нсиовједим, да се н данас
са лскнм заносом cjchaM спојс младостн. у оно доба,
је Хрватска мртвнјсм спом спавала. кад јс сва асзниа нн-TMiirpiiir- ni.4
нскллгчипо латински говорнла, кад се у жен- -
скнм друштвнма чула само
илсмстпо слало својс синовс
дииуда сс научс мапарском Јсзлку н ччм иио г1
Хрватској и уопштс словенској будугшости: — у опо доба
ја сам пландовао; нз Хрватске ннсам ионно, интп сам могао
да нонссем иародпога, славспскога чувства.
У то доба. Срби су то бнли који су мс научнлн да л,убии
спој арод н сродиа славснска плсмена. да штујем и цнјеннм
славснску пдсју. Сцма МилутиновнН. Гсоргнје Магарашс-Bii- h,
Jochii Ilomih и нсумрли владнка црногорски Њсгош
научилн су мс: је наш парод и шта трсба да радн да
сс у слопснскои духу унапрсди. Овни Србима ја iichy пи-ка- д
да-заборави-
м да су мс они подучнли шта је родол.убгс,
а затим како сс малсии сриски парод борио кроз три сто-тни- с
годииа и својол се хпаброшћу ослободно од Турака. . .
Овакап народ поји иам је join н сродап по крвн н по Језику.
достојаи јс да се уважава, и миого валд да смо у .губави,
јср само у прнјатсгству и слози с шта можс н хрватскн
народ да папредује: а бсз оваквс слоге п пријате.гстпа, бсз
споразума нсма напрстка ни хрватском пи српсшм иароду.
... А јер нам јс будућност јсдпа. мора да будб и идсја
јсдно, и за ту пдеју бориНсио сс заједнп и ymijcic hcsto сс
iialui на јсдиом пол.у . . (Нз "Словница., 188-4)- .
Југославија тражи Словена-чк- у
Корушку од Аустрије
(Наставак са стране 2)
да је јсдан дсо тога пародз.
заплашсп тсророу, али свс
ово пс може да нзнсин niutc-ииц- у
да је та зсмлд словепа-чк- а
и да становннштво којс
на Ji'OJ жпвн борн сс за своју
слоооду.
Кардсл. јс подвукао да бор-б- а
2000 корушкнх партнзана
it борба коју данас воде до-казЈЈ- е
високу пацпоналму
свсст Корушкнх Словепаца.
У одговор на питање да ли
је лстнна да се југословенскп
захтевн за репарацпје од Ау-стри- јс
одпосе само на нема-чк- у
нмовпиу v Аустрнји, пот-прстссди- нк
Кардсл. је рекао:
"Ми сматрамо да пемачка
пмовнна у Аустрији нма да
послужи за плаћаие нема-чки- х
рспарацпја, док Аустри-ј- а
мора да платн репарацијс
нз својнх сопствсних ИЗВЈ- -
ра
ITfl IfllTfllU ЧП 411 ifirnitfttt I шMVni'гVI ч,Л '1 f lVII'V I Т 4' i
славнјн nocTojii иа корушкој
територијн. Карде.1. је подву-ка- о
да сс такав покрет јаппо
у 1942 годнии заједноса пар-тнзанск- нм
покрстом у Кору-шко- ј. За врсис рата, на прп-ме- р, Грптанска војиа зшспја
бнла јс код корушкнх партн-зан- а,
што значп да су у то
доба Савезпицп прнзнавали
покрст н користплп се itnu.
Данас у Корушкој влада те-ро- р
пад становнпштвои. За-браие- пе
су политичке орга-низацн- је
које имају за iiu.t
прик.т.учеи.с Југославнјн. Ни-ј- е
лако стаиовнпштву да пз-ра- зи
своје мпш.гепе, али јак
народии покрет продпре пак
н кроз овај терор. Рсзолуције
и телеграин сваког дава стп-ж- у
из Корушке са захтевпма
за прнкл.учепе Југославпјп.
На пптаие ко забраљује
поетојаае патнтнчких оргл-иизаци- ја
које тежс npiiKiy-чеи.- у
Југославијп, потпрет- -
II кат.
шта
п.емачка ријсч, када је паше
у Маћарску као у Меку и Me- -
ссдиик Кардс 1. )о одгопорпо:
"Псрујсм да то чинс на првок
мссту окупацнопе шасти, am
to ue зпачп да се аустриска
влада ие стажс са овим'. На
питаас повпнара о ставу ка-толич- сс
цркве по пптању Ко-рушк- е,
КардсЈ. је рскао да је
сатоличка црква подслеча
према националноЈ прнпад-iiocTi- i.
Словеначки свештснн-ц- и
подржавају захтеве свот
народа н чак су у ирвим ре-дови-
ма
борбе за прикл.учси.е
Југославији. Нотпретседпик
Карде.1 је додао да као рсзул-та- т
политике гсрманнзацнјс,
Корушкн Словенцн данас
iiuajy ман.е нацноналних пра-в- а
у црквн него што су нх
имали до Аншлуса. За врсмс
рата 90% стовсначкпх свеш-тсник- а
у ICopyniKoj чамилп
су у затвору и концснтрацио-ни- м
логорнла. од којих је н.пх
12, којн су прежпвели, пос- -
лало иедавно резолуцнју Са
w којој апелују на слободолу- -
бнво човечанство да помогие
Корушкнм Словспцима да сс
ујсднне са својом слободпом
браћом у IIP Стовеипји.
ТРАЖИМ
Тражни свога брата од Ter-se
који се је последљп пут
јавао 1934 годнне са ове ад-рес- е:
Cad a Glisity.
Chaco Imponata.
Villa Angela, Chaco,
F.S.C.F., Argentina.
Mo.iiiu свакога ко бп што-го- д
знао о мом брату нека
јавп на до.1е означепу адре-су- :
Жпва Рајпн,
501 McLeod St.,
Sudbury, Ontario,
Canada.
tinni-...!.- . т.гл.1вету мнипстапа у Москви у
AS I 5AW YUGOSLAVIA
—By EMERIC SIMAC—
(The following is an article
in which the author, who at-tended
the first post-w- ar Slav
Сопртем in Belgrade and re
cently returned from Yugosla-via,
girea a broad account of
his impressions on his natire
country. The article is a long
one. It will, therefore be pub-lished
in a number of succeed
ing issues — Ed.)
INTRODUCTION
I recently had the honour of
visiting my native land, where I
and a number of my intimate com-rades,
spent approximately four
months.
It is almost impossible for me
to give a detailed account of the
deep impressions engraved upon
my memory in Yugoslavia. Since
there is such a wealth of material
to write upon, it would take vo-lumes
to convey to the reader
every minute thing that 1 have
seen in my native country. I shall,
therefore, deal only with the mo3t
important elements, with the fac-tors
which in my opinion are of
paramount importance.
The work of the Yugoslav youth
and their powerful, militant, anti-fascist
organization was of great
concern and interest not only to
me but to the others with whom I
travelled throughout the country.
It is, therefore, necessary to write
broadly and extensively on the
tasks of the young people of Yu-goslavia.
This will, undoubtedly
enable us to become acquainted
with the life and the work of the
Yugoslav youth.
ATTENDED SLAV CONGRESS
We travelled to Yugoslavia not
only to see the country, to see the
conditions under which the people
both live and work, but also to
participate in the most important
post-wa- r Slav gathering — the
Slav Congress. The Slav Congress
was truely not only an important
gathering for Slavs alone. It was
a gathering of great importance
for all the democratic and freedom-
-loving people of the world.
The key note of the Congress
itself was the fight for peace, a
subject which occupies the mind
of every democratic person in this
world, a topic in which every
[single freedom-lovin- g person —
both young and old — is deeply
concerned with. This keynote was
struck by Marshal Tito in his brief
but deeply significant a'dress
when he stated:
"This meeting is held so that it
might be firmly resolved that
Slavs will never again serve to
anyone's alien interests but only
the people's interests. We meet
here to resolve with determination
that the terrible tragedy, which in
the first place befell the Slavic
people in this difficult struggle
against the fascist hordes, will not
be repeated again.
"Slavs have a great mission. Rut
this mission does not aim at the
formation of a Pan-Slav- ic block.
Slavs have today gathered to
jointly decide once and for all that
they will never again be disunited;
that they will be united in the in-terest
of their people and in the
interest of all mankind. ... No
one can tell us that Slavs aro
threatening anyone's independence
or freedom. Precisely Slavs, who
through centuries suffered enor-mous
hardships, know how to ap-preciate
the meaning of freedom
and independence.
"At this Congress, you will
prove that we, Slavs, only desire
peace, to that we might devote
ourselves to our broadest cultural
development; so that we might de-vote
ourselves to reconstruction,
to the healing of the deep wound
inflicted upon us by the war; so
that thus united we could give still
greater and better contribution to
progressive mankind."
The above adress of Marshal
Tito in the main indicated the pur-pose
of the Slav Congress which
was a magnificert manifestation
of that firm and unshatterable
unity of the Slavic people, who,
during the war, carried the brunt
of the struggle against fascism
upon their overloaded shoulders.
It was at this Congress that I felt
an atmosphere of security, especl
ally when I saw the spirit and the
fighting determination both at the
Congress itself and at the mass
demonstrations which were held in
Belgrade, in Zagreb, Ljubljana
and in other cities, towns and vil-lages.
After the conclusion of the Con-gress,
a mass meeting was held in
the Republic Square, in Belgrade.
As I stood upon the balcony with
my comrades, I saw unending mas
ses of people moving into the cen-tre
of the enormous square. They
carried flags and banners; they
sang and shouted democratic slo-gans.
Tears flushed my eyes when
I heard them shouting such slo-gans
as: "Long live the unity of
the Slavs! Brotherhood — unity i
— Brotherhood unity! Ae they
shouted those slogans, which pe-netrated
sp sharply through the
air, I immediately thought of the
heroic struggle and the hardships
through which the people of my
native country went The thought
of it alone plus the singing and
the shouting seemed to have soft
ened and pierced not only my
heart but hundreds of other beat-ing
hearts.
Over two hundred thousand
people took part in this demon-stration.
I have never before seen
a meeting of this kind — that
spirit enthusiasm and above alt
that determination!
HOW I MET MARSHAL TITO
The Congress and the mass
meeting ended. We were preparing
for a tour with a special train
f which took us through Serbia,
Croatia and beautiful Slovenia.
When we returned to our hotel,
we found an invitation from the
Marshal of Yugoslavia, Tito, in
which he invited us to a special
reception prepared at Dedinje for
the delegates of the Slav Congress.
I read my invitation once; I read
it twice; I read it three times. My
God, I couldn't believe that I,
merely a young Canadian, would
be able to see and to speak to
Marshal Tito himself! I considered
my opportunity to meet Tito as
the greatest honour I ever had in
my life!
Our automobile moved slowly
into the grounds of Dedinje. When
it stopped I got out and looked
into the long hallway which leads
into the reception rooms. There 1
noticed that my intimate friends,
Ed. Yardas, and Maxim Bijelic,
had already arrived. I immediat-ely
went into the beautiful build-jir- g
to join my Canadian and other
friends. I greeted them and then
Yardt5 said to me:
"Do you know who's standing
behind you Emeric? Can't ou see
that it's the old man himself?"
ШС КЈШДСШ СРБД СРПШ НАРОДНА 0ДБРА-H- A
СУ ФАШИСТИ - НЕЋЕМО ЊИХ0ВЕ HDBHHE
(Obo je rm mo уредииштво Српског Гласппка)
У Мокрнну, Панат, 5 марта.
1947 годние:
Лдшшнстрацпјп п уредно- -
штву Српског Гласпика, То-ронт- о,
Канада:
Драги друговп п другари- -
це, уредиицп Српског Гдас-иак- л:
Ирнмзјугш вашу шта- -
мпу која нзлази 2 пута ве-дсап- о
. . . жслнм да ваи сс
обратцц са пар речн, јер ме
је одушсвпла од првпх дана
иа до давас; читајућн ваш
лист увпдео саи колпсо по-клаша- те
пажњс иашој а ујед-и- о
и вашој ФНР Југославијн,
која јс у доба рата п у до5а
мпра доппнпашала мвого
стварн мнра н безбедноста
код чптавог човечавства. л
другој странн протвв народа
Југославије дижу се ceaso-дпсвп- о
хајкс од стране раз-ни- х
нмпсријалистнчЕНх елс-меиат- а,
као што су Черчил,
Бевин и Н.НХОВИ прирснци. . .
Пеиароднн елементи урсд-ннц- н Тласа канадскнх Ср-б- а"
спгурно су узелн адрсге
нз ваше иовнне Српског Гла-сник- а
it nocia.ui Глас кана;-скн- х
Срба на мога оца пл
којсг стижу ваше новнне ко--
Проблем лужичких Срба
Београд. — "Политика" од
5 анрила доноси чланак ге-нерал-лајтн- анта
Савс Ороши-h- a
о проблему Лужичких Ср-б- а.
Ппсац истиче да су Лу-жнч- кн
Ср5и постсдљн остаци
Патапских Словена којв )'
некад иассиавалп већи део
данашње Неиачке.
Од велисог броја Полаи-скн- х
Словена остало је до да-tiami- ber
дана свега око 400,-00- 0
Л)ткнчкпх Срба. Овв су
сачували свој јсзпе и csoje
обичаје. Најпозиатпји л)-жн-чк-
п
писац је Јакуб Берциспв-ски- ,
освпвач кппжеввог јези- -
ка Лужичснх Срба, којп je
потомству оставпо 15 кн.нгв
патрнотскпх nccava. Од на-учнп- ка
најпозпатнјп је Ар-по- ст
Мука, којп је бпо члаа
Српске асадемпЈС наука у
Београду п Југословевссе а
кздемпје зпаностп у Загребу.
Мада лужпчко пптање ус-тва- рп
постојп отхако су Лу-жпч- еп
Србп пороблевп од
стране немачкпх завојевача
— пнше геверал Оровпћ
оно јс првп пут ставлено
пред међународпи форум иа
-- 1ЗДР1ВД1' lirWT
I immediately turned around
and noticed that some of the Con-gress
delegates were conversing
with a man in a military uniform.
And then I thought to myself:
"That couldn't be Tito; he must
be taller!"
Suddenly the person who had
his back turned towards us turned
И
c прнмило
—
around. It was Tito himself! It's
impossible for me to find words
with which I could express tha
way I felt when I saw him for
the first time in my life.
As soon as he turned around I
grasped his hand and greeted him
on behalf of the Canadian Yugo-slav
youth. He, on the other hand,
immediately acknowledged the
greetings, and he asked me to
greet our Yugoslav youth in Cana-da
on his behalf. Through the con-versation
which we had with him
I found out that he .knows about
the work not only of our parents
in Canada, but also about the
work carried on by our young
people because he reads our news-papers
— "Serbian Herald", "No--
rosti- - and "Edinost".
That same night we had an op-portunity
to see Tito dancing. As
I and the other delegates stood
there watching him we felt
propd, very proud of our Marshal.
Tito has created such an impres-sion
upon me that 111 never be
able to forget it He spoke to me
and the others as if he knew us for
a long period of time.
When I went to bed that night
I was unable to sleep. Tito, Tito
and Tito again was constantly on
my mind. I couldn't sleep — as if
I fell in love with a pretty Yugo-slav
girl!
At the reception we also had an
opportunity to speak with other
prominent government officials. I
recall that Maxim Bijelic and I
spoke to Mosha Tijade — a man
who was imprisoned in the dun-geons
during the reign of the Ka-radjordje- vic
dynasty. Besides him,
we also met Ivan Ribar, Dedijer
and many others.
(To be continued)
јс је сиглрно мој стриц прст-плати- о
м)ји сс сада налази у
Скднисним Државзда Аме-ри- ке
у Дстроиту на Душапа
Лазип-- а у Мокрин, Бапат. . .
Пошто та фашнстпчса нови-н- а
Глас санадских Срба пемл
ввшта заједнпчкога са будуИ-ност- п
п вапретсом нашег на-род- а,
внко је п нсжелн чп-та- ти
већ се свако стпдп да н?
аегово ине долазп. . . Увсрс-в- а
сам да ћете ово uojnx тр
редака штампатн и поздравп-т- е
све ваше зенлакс п жслнм
нного успсха у раду. Кажптс
сввн нашим землацима да смо
стопосто протпв фашпстичк?
Српске "вародне" одбраие и
фашнстичгог Тласа калад-скв- х
Срба". а да сло стопо-ет- о
за исехсннчке новвве као
што je Cpacsa Гласвпк у Ка-ва- дв
н Слободва Реч пз Сјс
днњених Држава АмериЕС.
Снрт фатвзму — Слобода
народу!
Уз другарссн воздрав, де-кобнлнс- ани
борац Тнтосс
Народне Лринје:
Лазпћ Д. Алекхандар,
Мокрпв, Банаг,
Југославпја.
хнровној конференцијн пос-- л
прог сктсжг рата.
MeVyrnM, Лужнчкп Србп
били су оставленв на хилост
и немилост Неицима, те cv
врочвто од додаска Хитлсра
ва класт билв жртва оесому-чно- г
проганаља. Они су првп
нскусилн познате нсмачке
ковцентрационе логоре. Де- -
ца су била шибана у шголи
ако су п покуша-i- a да пзго-вор- е
н једву рч ва материем
језнгу. Родвте.ге су пзговплп
вз зсиље само зато што су
вризвавалв да прнпадају Лу-хнчк- иу
Србпма.
Слободо.%-бпв- е пацпје —
закл,учује генсра.т Оровић —
не могу допустнтн тлачеае
једног тасвог варода којп је
од искона до дапас успео да
сачува свНу нацповалност.
Данас иора да буде обезбе
hesa слобода вацпопалпог a
варочпто култЈ'раог развпта
Лужвчкнх Срба. Дала герма-ппзацп- ја
п унпштаван.с Лу-жиче- их
Срба бвло би упере-в- о
протвв развоја и јачања
демогратвје у самој Нема-чко- ј.
""""рреУЈ
KPATKE
ЦЕЛОВЕЦ. — Брнтаискн
војли С)'д у Целовцу осудио
је 2 словеначка аитн-фати-стч- ка
омладиица — Јанкл
Огрнза и Франца Гасера нз
Бнлкоса због тога што су у
Биљкосу и Нотопу поред не-иачк- их
поставилн н словсна-чк- е
натписе. Оиладинци су
осуђеин на по 1 месец затво-р- а
и на иовчану казиу.
ЦЕЛОВЕЦ. — Два аустрп-ск- а
жандара унала су у про-сторн- јс
мсспог Селлчког са-ве- за
у селу Доле. блнзу Ро-зе- ка
у Словсначкој Kopyuicoj
за вјсмс док је одбор одржа-вао.сво- ју
седннцу. Жандарн
су затражилн лсгнтимацпјс
од свнх присутннх и одузели
сва докумеита.
Огорчсн овим наиадом, на-ро- д
ссла Доле снсргнчио је
протсствовао иротиву овапвих
гсстаповскпх метода.
ЦЕЛОВЕЦ. — 3 апрпла
1947 годпнс одржаио јс суђе-it- c
пред Брнтанским војним
судои оргаиизацпоиои секре-таро- и
Среског одбора Осво--
бодшпе [)Ј)оите Боровлл Јап- -
ку Мпк. Uh je оптужеп што
као секретар Среског одбора
Освободилне фронте није за- -
браппо HOiiieiLe застава п
транспарената па прнредбц
Освободплнс фроитс у Боро--
в.1.у U марта о. n Jaiiico Мак
задржан je у затвору. Иресу-д- а
још inije изрсчена.
БЕЧ. — На зассдап-- у Кору-игко- г Зсмалког сабора, у вс- -
зи са стап.см школа у Кору--
iubuj, посллннп jvacnjaiiKo je
изјав1к да јс већпна од укло-аеин- х
учптслл, и.нх 1148, по-craaic- iia
у другим областима.
Kaciij'aiiu-- o такођс иобија
TDpijCILC прстссдннка Лустри-ci.- e
владс да јс до нссташнцс
словсиачкпх школскнх уџбе-ци- ка
дошло услсд малог 6poia
рас иотожппих штаипарпја.
"Ако ностоји iioryhiiocT да
држапнс штампарнјс — рекао
је Каснјапко — штамнају
шошпшстнчку брошуру гос- -
подцна Сумпа, уиерсну иро-гн- п
Југос.тавпје, сматрам да
се у нстој штамиарпјц могу
штампати и словсцачки уџбе-ннцн- ".
Посланик Касијанко иавсо
је далс да сс у иојединлм
uiKQ.iava палазе учитсљи koiii
ле зпају ни најосиошшја га- -
хдмилтон — сЕдниил скс
Opiaini.iamijd (ancia ia-надск- их
C"i6a одржава cuoj)
рсдовну ссдинцу у недс1.у 20
апрн ia всчс, у 7 сати, у нар-тилапсЕп- и
iipucTupnjaua на
Бпћ јКЈду.
Ппзивају се свп члаиова да
иефалсно прнсуствују овсј
врло ва.к!И1Ј ссдпици.
Јаико Секулин,
претседппк.
ВАНКУВЕР - КОНЦЕРАТ
Ограиак lancia кавадскпх
Срба. нрнрсђује К(јПЦЕРЛТ
у почаст С-Г()днш1-
1ицс сп-стан- ка СРПСКОГ ГЛЛСНИ-К- Л
у ИЕДЕЛ.У 4 маја у Cp.i-ссо- м
Просветиом Дому, 7G7
Кнфе]! Ст.
Овимс кознвамо сву браћу
Србс, као и 6pahy лрватс и
Сдовенцс, да нас исте вечерк
посете у пио већсм 6pojy, и
својом посетом увсличају про- -
славу С-годшш- чи1у С 1ЛЛ-ПШК- Л.
Коицсрат he почсти тачао
у 8 сатн иа всче
Прослава Српског Гласникг
у Виндсору
Као што смо већ раније на-гласи- лп,
Савез каиадскнх Ср-б- а
у Бнндсору слави свој ус-п- ех
у изградњн Српског Гла-сипк- а
на даи 26 априла у
просторијама 1220
рулард Род.
Иознвамо сав иаш парод
Впндсора п околнце да иас
у што већсм броју посети, јер
на нстом копцерту сматрамо
да ћемо iivani врло важпог
говорппка пз ваиа.
Diihe богат nporpau, а по-с-ле
програма mihe — разно,
ракпја н пнво.
Зато не заборавите дав 2t
априла н то у 8 сати у веч:.
Сви нам добро дошли. i Прпређпвачкп Одбор
ВИНДСОР - СЕДНИЦА
ШБА ЛПП
Клуб ЛПП одржава своју
рсдовпту седнпцу у педелу
ВЕСТИ
матичка правила словеначког
језиша в указао је на приме
рс премегптапа способцпх
словеначких учптелл у пот-пун- о
немачкс крајсве.
ЉУБЉАНА. — У Љубла
нн н осталим местима HI'
Словепнје одржанс су јуч.
(4 анрпл) вслике иапнфеста-цпј- е
за прик.туче№е Словет-чк- е
Корушке Југославпји.
Пелнком збору, којп је јучс,
одржан, присуствовало је ок
20.000 луди. На збору је го-вор- но
секрстар Градског од-бо- ра
Освободплие фронгс
града Љубллне, Малеши!,
који је нагласио да су ауст-риск- е
властн заједно са анг-ло-амсричк- им
окупационпм
властниа бациле у затвор нај-бо.г- с
борце за права словепа
чког народа и пајбоље борцс
протпв хит.терпзма. "Мн сио
солпдарпи са свии пашим
корушкви борцпма — pesao
je Maieinnh — п одлучпо тра
жпмо да се ухапшепп пусте
па слободу".
Са збора.је упућепа резо-луцп- ја
Савету цпппстарл
спо.гинх послова у Мосспу
ОБНОВА II ИЗГРАДЊА
ЗАГРЕБ. — За пзградњу н
обнову а подручју Осруга
Лпкс у Хрватској, која je у
току рата вретрпела огромп
матерпјатие штсте одобрсн јс
крсднт од 200 мнлиона днна-р- а.
На кодручју Округа Лн-к- е
порсд осталпх важпнх ра-до- ва
нзградпће сс 2.500 нових
и оправитп 4.000 оштсћених
стапбсиих зграда. Такође 1.с
сс нзградпти нове здравствс-н- е
станице, школскс згра,е,
културнн домовн, ннтсриати
птд.
САРАЈЕВО. — Досада јр
у Државии земл,ишни фонд
IIP Боспе u Хсрцсгошше у-нс-
то
преко 100 хиллда хеп
тара зел.ишта којс је пало
под удар Аграрнс рсформе.
KaionticTiiMa, arpapiiiiu инте-рссситим- а,
државнии полл-привредпи- м
штолама досадг
јс иодсллпо нз овог фондл
оио 40 хп.гада хеггара.
У мсстиуа у којима су на-СС.1С- НИ
колонисти нодигнуг
је прошле годинс велпк бриј
станбсннх зграда. тосу ое
годннс прсдвнђсла је пзград-п.- а
iiuBiix 800 кућа.
Прослава Српског Гласника
У Судбури
Органнзацпја Савеза na-na
дгких (рба у Судбурк.
прнрсђује прос 1аву шссто-год- н
inner пзпжења и рада
Српссог Гласппка. Прослава
he се одржаватц у псдсху 20
апрпла у Савезвпи просто
рпјаиа ва Песп улпцн у S
сатп у вече.
Позивамо саа ваш варод.
пријателе вапредие штампс
да доћу па заказапу прославу
где heno се зајсдннчкн и брат-ск- и
провесслнтн и тнме по-iio- hn
напредиу штаипу.
Прпход од прославс иде у
корист фонда Српског Глас-ниЕ- а.
He заборавнте 20 апрпла у
8 сатп у Савезним просторч
јаиа.
Одбор за прославу.
СУДБУРИ - СЕДНИЦА GKG
У сдет.у 20 априла у 10.30
сати пре цодне у савезиив
просторнјама на Бесн ули.1
одржавапе се сединца орга-пизацп- је
Савсза канадссих
Срба. Умагавају се сви чла-нов- п
да пефално присуству-ј- у
седпици.
Секретар.
ТРАЖИ СЕ
Љуба Иавнћевип, ПЈнзта и:
Беофада, ул. Мајке Аиђслнјс
бр. 33, тражи свога ората од
стрнца Иетра Вуцпннна Па-вићевн- ћа. llouenyra je стаЈ
52-5- 3 год., ожелев и нма по- -
роднцу, а све што се зна о
ibeuy to je да живв негде у
Капади и да је једпо вреие-би-о
тахо једнвп овлашћсш
заступвик за трговппу Ерз-нпм- а. По вародвости je Цр
вогорац, а јавпо се задип пуг
1У34 год.
20 апрпла у 70 сати на вече
— угао Кадвлав н Рпчмовд
улпце. Потребпо е да сви
члаповп прпсуствују седиа-ц- п.
ТајнпЕ
ОБЈАВЕ