Serbian Herald, August 12, 1947

              CTPAHA 2 СРПСКИ ГЛАСНИК" Петак, 1 августа 1947.
-- Српски Гласник
(Serbian Herald
Publiihed twice weekly by Srpeld Glainik Publishing
Company—proprietor in the Serbian language at;
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Излазп сваког уторка и петка
Сва гшсма и чекове треба слатп на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
# 200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Рукопнсн ce не вранају.
Дописп без потписа ce не прпмају.
ЈЕДАН ЗЛОЧИН
Захоал,ујућн писоком стсисну развитка
тохшисс н иродуктивиоста рада. иоштс1;с-ност- и
од ратова да нс харају као што су
харалн н пси1сстапо харају у друпш зс-мл.а- ма,
а изиад сисга захвалујући орга-ннзацн- ји
и борби радиика организоиаиим
у сиојо синдикате, животин ниво канад-ск- ог
радника на пишем јо стспсиу нсго
што јо у лшогим другим зомљама. Мпоги
каиадски раднш; нс само да сс бол.с хра-Ш- 1,
одева. да мо-.к- с да по1;р у биоскон или
да у;кииа другс културне текошше техни- -
чког напрстка. већ искоји има и можо да
има н спој сонствсни аутомобил. To јс иа-рочи- то
н.сму доступно за времо ироспсри-тст- а
када сс ради и нроизиоди на спс стра-н- с
— када ие.ча скоиомскс крнзе, када
нсма нсзаиослсиости. Али у Канади, као
н у Сјсдин.сиим Амсричкнм Државама.
има радника и радпица који у ирсмс иај-ucli- cr
нроснсритста радс u живо тако да би
ирсд тим мора образ црвеиити спаком
Н.СИ0М грађаиу који јс нстннски во.ш н
рад јо да сс с иом поиоси.
Ради овс констатацијс, као и адн мно-г- о
другмх стпарн, има л.уди који he и опст
pclni: "Комунистичка пропаганда", "ис-лојалио- ст
Канадн" и томс слично. Лли ми
сматрамо да је нслојалност Каиади ћуташ
и заташкавати стиари за којо со можс рс-- х
најмањс: јсдан злочин прсма Канади.
Директор синдиката (уинјо) текстил-ии- х
радника, Пилиам Сифтон, нзнсо јо на
зассдан.у Трсд снд Лсбор Канцила (сии-дикал- но
ncho) у Тороиту у прошли иоис
дсл.ак нсчо исшто што би со тсшко могло
и исровати када би то говорио нско нс-одгово- ран.
Ои јо гонорио о текстилним
фаорикама Луђсра Днона којн јо подаино
доирсмио нз Нсмачко 100 пољских дево-јак- а
да радо у њима, и којн јо рскао да
допрсма то дсвојке радн тога што по.ма
допол.ио радие сиагс.
Шта јо ои нзнсо у свом говору? Он ј
рскао: "Г. Дион има груиу робова који
за н.сга раде. Иијс прстсриваи.о pchii да
јо он пласнив фабршса, особа којо у н.има
радо U самога мсста у комо оно ;кнве.
"Стаи.о до кога јс тај чоиск довео у Соит
Tiopb до Бус (мссто у комс сс налазс и.с-го- во
фабрнко). морало би нас у радничком
покрсту нрисилити да будомо будни но
24 сата на даи. и ис само да дискутујсмо
П11таи.с на засодаи.има Трод снд Лебор
Канцила."
Говорсћи о радпим условима у тој тек-стил- ној
индустријн on jo рскао:
"Нрсмда ја знам да ho многи измеђ}
вас тсшко всропати. ииак јо истииа да има
радинка који раде у фабрнкама за 3 до-ла- ра
на нсдсљу. Деца од дссет годнна ста-рос- ти
радо у њнма. To јс стара нракса, и
послодаицц нмају иачин на којп преварс
ннспскторс. Уз зндовс фабрикс су огромни
сандуци, који сс иаводно употреб.гавају
за тра11спортован.с тскстплно робс Када
долази инспектор дсца се стрпају у тс
иразнс дрвсно саидуке и сакрпју се ту док
on но прође."
Г. Сифтон је рокао да но само радиици
у тскстплној нндустрији, "исго свн рад-ии- ци
ово зсмље трпс иоследице плата и
услопа који пладају у текстилиојинду-стриј- и,
н трпсћс их спс дотлс док тај стан-дар- д
но будо поднгнут."
Г. Диои, 411 јс допрсман.о 100 пољских
девојака јс нрославила канадска штамиа.
отиустио је са носла унраво толикн број
старих радиика из својих фабрика.
Троба иапомонути. да сс г. Луђор Дион
када сс брапио од оптужаба због околно-ст- н
и услопа под којима јо допрсмио по.т-ск- е
дсвојкс, ставио у позу тужитеља ко-муни- зма
и рекао да су сви приговорн билн
инсиирисани из Совјстског Савеза. Трсба
напоменути да сс иа разинм форумнма и
у канадској штампи. у борбн и настоја- -
љима реакцноиарних послодаваца да раз-бп- ју
п уннштс радиичкс уиијс. удара само
у жицу "опасностн од комунизма". Тробд
напачснутн да сс срамота иастоји прекри-т- н
завссом onaciiocTii која нитн је посто-јал- а
када hiitii данас постоји.
Г. Сифтон је имао право када јо рскао
да би они којч трсба да организују радни-к- е
моралн oimi буднн 24 сата на дан. Алп
тсшко да јо доста само за њих да буд
будин. Трсбао би да буде будан свакп
искрсни љубитсл. Канаде.
НАШИ ПОВРАТНИЦИ УЧИНИЛИ СУ ДОБРЕ
УТИСКЕ У ДОМОВИНИ
Прошде недеље прииио ј-ур-
едиик
Српског Гласппка
ппсио од друга Марка Byj-новпћ- а,
Јашног тужпоца за
Лику, које је ппсао из Опа-твј- е
после сзстаика с машим
повратнацима којп су га ту
вашди. Друг Вујновић ишс
f)y осталог пвше:
Драги друасе Макснме
Шеснаестог јуна дишао и
на једномјессчин иднор
Опатији. Ово је мјсн i ij
је све до пред дннј- - ihhh-би- о
сгрого забран.си njun i н
свакои ко барем im м-- с 1ј
вањштини инје ирипл м.. м
пита-1истичк- ој к iac 'р t
200 метара од Oiiantj a
ce bami којн прпча , U a
са овако ненама :;iiuim н
iaua n у ивако снримнч д ie
iy ушао овдје иа н Шк нре
двнје године, бн ш 'н м '
жоаскн жапдари, у на)''м.еч
ciysajy, уз погрдие pi ј--
ч
.
нзбацилн naiiow iljiui'i'
друже. 20 година ш-- h жпием
ту изиад Опатије а да ди к
rofioijetba нисам знао ко i
ншази у Опатијн, una ce
ii.oj радн н ко у lboj жнви."
— Ириступ у Опатнју био је
доЈВол.ен само капнтадмстима
н члановнма п.ихопнх фачи-лнја- ,
којн су Силн у могућ-ност- и
да у онатијским рас-uouiiui- M
хотелима троше днс-ви- о
хилддарће и десетке хи-.кад- а,
стечеинх иа т)ђој со-ж- и.
He одмара ми се друже, н
iiuje вријсме за одиараае, но
II рпс ii.i.cii сам, јср ce natoii
одмора и опораика мора нод-врћ- и
онерацији желудца, чн-стит- и
из ссбе укотко буде
yoryhe трагове фашистичкнх
усиомена остаплннх у мои
организму. ЈСако he ce завр-пшт- н
са онсрацнјом ја нс
зна, a у KpajiLoj линијц н
у склоиу општих iuiiaii.a то
је н безиачајио и нсважно,
Остали смо у рату Сез хилл- -
ду мута јачих, ООЛ.НХ и за
служннЈих. па смо пе само
прежипјсш, пего и нротив- -
ника сатрли и Јакнм кораком
у социјашзаи загазилн. —
Нмао сам cpehy да ме твоје
iiiiCMo, каимс друг Марко
Ста tilth иађе у Оиатиј. Па
ши иовратиици, државллии,
суборцн и брапа пз Канаде,
стнгди су 17 о.м. у ОпатиЈу.
У Опотнји су се задржали не-кош- ко
дана. Сви Личанп, тј.
50 mix. кренулн су заједпо у
Tocnnh.
Ha пратазу кроз нашу зе- -
м иу, на сону мјсстнма гдје
су се зауставлдлн, народ нх
је у масама са одушевл.с1вем
и ллбавл.у дочекивао и нз диа
срца клицао им и поздравлло
их.
Другу всче како су стнглн
у Опатију, позпали су ме Ли-чан- н
иа састанак. Међу ii.ii-м- а
било је Црногораца, При-мора- ца
и других. Тако сам
заједио са још шесторнцом
другова нрвобораца Лнчана
прнсуствовао састанку којн
је био врто жнв и исиренле-тс- н
са свим MoryhitM иитааи-ма- ,
а највнше литаипка од- -
ЈУГОСЛАВИЈА ОДБИЈА
ЗАХТЕВ ПОТКОМИСИЈЕ
Београд, 27 јулп. — Југо-cianit- ja
je одбпла захтсв Иот-комисн- је
Уједшмних нацнја
да улазн у Јлгославнју за нс-niiTitBa- ibe
наводаих иициде-иат- а
на југословенско-грчко- ј
граипци. Југословснскн ми-нист- ар
cnaiuiix nocioBa г.
Станоје CiiMith. рекао je у но-т- и
са 1.ојом се одбија тај за
хтев. да су инциденти од 5
н 6 јула потпуио нспитанн п
да је југословенска влада ус-танов- нла
да тн ннциденти не
претставлају нншта друго
него к.1еве1ничке оптужбе
протнв Југославијс. Југосла-виј- а
је — каже ce у нотн —
још 16 јуна затражила истра-г- у
о иападима грчких авнона
у којима је погннуо југосло-венск- н
оифцпп Јанковнћ :i
раљена два војнпка 13 јуна.
To je Гило 22 дана пре инцп- -
дената за коЈе тражн нстрагу
грчса влада. алн je Koxncnja
то игнорпсала и ниЈе хте.
повести нстрагу. На крају
иоте каже се да су "маневри
грчке владе у којс опа укл.у--
чује нстражну комнспју, ув-ре- да
ауторптету Уједшћенпх
liamtja. Југословепска влада
одбнја да подупре такве ма-невп- е"
. . . п жалп што не мо- -
же дојволитн комнспји да пс-пнту- је
пнцнденте на југосло-венско- м
терпторпју.
ПИСМО МАРКА ВУЈНОВИћА, ЈАВНОГ ТУЖИОЦА
Ф kBBVV. ~ $ & нВмЛвк t SbbbbbbV ХвТвкАЈ ШшШШШШЧШшг Тд а. ВмвввВ 4i "№г
ЛЦр1 ''ФШр' '%$№ ввБ№ BBWe 'ЗЧвв1'1к9вевШВвЖЖ в' вК 4i ЈМвВвНвК. ЧК ЛввЖ Л
ИИ mV VrH НввввввВ ЧвввввввввввЖ i&A Ж~. ЛвввИв4" Ш& gjk мШ
ДОЧЕК ЛИЧАНА ПОВРАТНИКА У ГОСПИћУ
iiocehu ce иа привред_.
У друииву ових л.уди осје-ha- o
сам се невјсроватно за-довол- лн. Зиао сам да сте у
овс л.удс улијеваиг дух дру-гарств- а,
дух новога човјека-Југослопен- а,
алн да стс код
inix успјелн у толнко всликој
мјери, то ннсам очекивао. Ови
л.удн су на дјелу ноказали
LoiiiKo воле своју земл.у. Они
сваком својом ријечи, свакик
својим гестом доказују кати-к- о
су сретии, катнко су задо-ИОЛ.Н- 11
н колико духом млада
кад им се пружпла могућност
да, нод макар и тсшкпм жи-вотн- ин
условима, положе н
задн.е остатке (које капитал
ннје иснио) своје радне сиа-г- е
у жипе темел.е нашс иове,
Т 11 Т О В Е јуначке и здра-в- е
раднс Југославнје.
1 отово свн овн л.уди, јавн-11- 1
су се да у року од мјесец
даиа иочну са радом у паппш
фабрпкама. шумама, руднн-цин- з,
каналима нтд. —
Други конгрес Антифашистичког Фронта
жена Босне Херцеговине
Сарајево. — 12 јула отворен
је Други коигрсс Лнтифа-шнстнчко- г
фроита жена Го-сн- е
и Херцеговиие. Конгрес
је отворила претседннца 1'ад-мнт- а
HcroBiih и поздравила
присутне госте и дслегације
из свих крајега ренублте.
Иошто јс изабрано радио
нрегссдинштво Конгрес je
поЈЛравпо претседпнк Прези-днјум- а
НаЈодне скушитипе н
претседник Народног фронта
Ј)У1о Иуцар.
foBOpehu о задацнма којв
стоје пред жепама Босне и
Херцеговнне у оквиру нзвр-niei-ba
Петогодшшкег плапа,
on je нарочнто указао на зна-ч- ај
увођснд жена у пјшизвод-1к- у,
као н потЈебу 6oj)6c за
скидапе фереџа it 6oj)6y про-ти-в
празповсрја.
IConrpec су такође поздра-вил- и
претставници Центрхт-но- г
одбора АФЖ-- а Југосла-ппј- с
Неда Моровпп н секре-та- р
Гтавног одбора Једпн-ствеип- х
синднката Посне и
Херцсговнне Милутнн ђура-ttiKOBii- h.
Жене Баплучког округа
преда.1е су ноклоне руково-дно)(и-а
народпо-ослободи-лачк- ог
иокрета и руководио-- ц
и 1 а нзградп-- е Босне н Хер-цегови- не,
претседнику Наро-дн-ог
фронта ћурн Иуцару и
11ретседку'вла,е Родагубу
MoiaKOBiihy.
Тиме је заврше свечапл
дио Конгрсса.
У иаставку рада Олга Ма-pacoBi-th,
секретар Главног
одбора Босне и Херцеговине
подпсла је реферат о задацп
ма жена Восне n Херцеговвие
у извршеиу Нстогодпшп,е1
шана народие привреде.
Она је нагласила да у оевп-р- у
Нетогодни1П.ег плаиа до
1951 годпне Босна и Херце-говпи- а
уора виати 90.000
квалифпкованнх радника вн-ш- е
него што их нма данас. У
многнм граиама нндустриЈс
— прецпзној механпцп, тек-стнлн- ој
и прехранбеној нн-дустр- иЈи
— ynociuhe ce ве-лп- ки
број жеиа. Један од на-рочит- их
задатака овог Кон-грес- а
је да се пронађу
такве форме рада којнма he
ce ук.гучити све жене у бор-б- и
за оствареис Петогодиш- -
Па свршетку поменутог са-стаи- ка
иодпгао се внсок, црн
н мато пошинут човјск (мн-слн- м
да се зове Сердар) и ре-ка- о
"Друговн. држава je
па наше путован--е потрошила,
омогућпла нам да радино у
својој рођеној земл.и. да за
своју зсмл.у ако је потребно
н живот дадемо. Зато сваки од
нас док се најбрже одмори,
нска пож7ри на посао у фаб-рик- у,
у рудник, у борбу за
учпрш-пеиаетеиг пјуриошачикроегп.епаро-Дте-акоп-н- и"а.
Пнхов датазак у нашу зе-ул- .у
је.још један јак ударап
равно у тннтару домапе н
стране реакциЈе. која норед
осгалог воли да још увпјек
пагласи "з.1атиа" времена вз
доба мирпог развнтка нмпе-рпјашз- ма
Са овим дрговвма н ни-см- о
добшн сао 1.000 радмвх
руку Мн смо са ивма добили
и
бпо
је:
кг плаиа.
— Иред руководство иаше
опганизациЈе, рек-i- a je Јлга
AtapacoBiih, — постав.и1 ce
врло озбнллн задатас: преки-нут- и
са досадашаом праксом
запемарпва11.а сеоскпх орга-шиацн- Ја
АФЖ-- е и посвети-т- и
itu najsehy пажњу. Ми мо-рам- о
подпћп знање сеоске
жене. научитн јс да у полл-привред- и
користа иауку ч
техннку. анагажоватн је на
акцијама које ce у том сми-сл- у
организују.
PoBopehu о погрсбн органи
зоиап-- а различитнх курссва за
подизане ие само економског
б.тагостапд, вего н култуоног
живота у сеоским домапии-ствпм- а,
она је прешла на пн-тап- -е
учсшћа жена у задруж-но- м
покрету. У 41 радној за-дру- зи
у Босни и Херцсгови-н- и
има данас 3667 жсна. У
радним задругама Маглајској
и Војској у Дубичком котару
— у Гудовцу н Крупском ко-тар- у
70 до S0 % задругара
чнне жепе. У тим задругама
испуплв je 100% овогодиш-it.i- t
план сетве. Укл,учивааем
жена у задруге увешће се но-в- е
снаге које he ce смело ух-вати- ти
у Koanatt са неприја-тсл.ии- а
задругарства, iato ће
довести до јачања и иораста
задруга.
Говорећи о заштити иајке
и детета. као једнои од усло- -
ва за равноаравност жена,
'ЛЈИЈШМ11П]1Ј111№111 Pi Hi
III КУ
4-5-
00 руководиоца који по-сједу- ју
огромпо радио нску-ств- о.
Ја сам увјсрен да lie ce
уз свакога опог друга паучи-т- п
којскакав носао обавллти
пар још nauiitx пеискусинх
радинка.
Наша Лнка обнавлл се иу-но- м
паром. Илада за Хрват-ск- у
иодузсла јс све toryhite
мјере да до копца иовембр!
ове годпне ие буде ннти јсдне
фамилнјс која иеби нмала со-лпд- но
нзграђеиу icyhy. Haiti
народ je то схпатио. лнллду
пута у нсиравност поставкн
органа паших властц се увје-рн- о,
на па 11звршсн.у тога за-дат- ка
нз петних жила запео.
У Лнцн треба изградити по-ре- д
осталог 8.000 купа. —
Летнна у чнтавој зсмл.и, иа
н код нас у Лнци Је одличиа.
Тебе, а прско тсбе н cue na-me
друговс поздрап.га Ваш
друг н суборац
Марко Вујповпн,
Јавнп тужнлац за Лику.
% Пуквнку.
Свој деци, а иарочито рат-п- ој
снЈтчади, иотребпо je но-свети- ти
нарочиту iiouoh, irao
и раду на здравственом про-ceehiiBai-by
жена.
На културном ппосвећнва-iw- y
жепа учниено јс прнлич-н- о
У прошлој Kawnaii.it на-јкјдн- ог
просвећивааа научи-л- о
је да чита и пише 70.000
жена. Порсд опнсме11.аван.а
још исобухвапеннх жепа тс-чајеви- ма, oprainnauitje треба
да узву обавезу да сва деца
допасла за школу уредно по-хађа- ју
шкату.
Говорећн о раду градских
оргаппзација Олга Марасо-вп- ћ
je нагласнла да жеис но-ре- д
Другпх задатака треба
нарочиту пажи.у да посвете
ствараиу екипа жена за ука
знпап-- е uouohit селу. Сектл
tneiua и нсдостатке треба ук-лоип- ти
да би АФЛС-- е могао
обухватнти све желе на пло-доносн- ом
раду.
Што се тиче оргаиизацио-но- г
упућнвапл, Mopahe да се
приступп јачап.у и стварап.у
секретаријата сеоских одбо
pa. као п учвртћиваи.у Зема-t.-ско- г одбора АФК-а- .
Разноликост н бројпост за-дата- ка
које пред нас постав-%- л
План, гарамција су још
in и per организовап-- а жене,
још чвршћег збијапл жена
Српкнна, Хрватица, Мусли- -
манки у оорби за оствареп.е
оиа је нстакла прниер Прчаи- - онога што доиоси 6oi.ii жп- -
КП. на ЧИЈу ЈС иницнЈатпву и вот сваков поједипиу и чи-nov- oh
отворено упедно об-- ј тагој заједнпцн. — завршила
даннште у народној задрузв! je Oira MapacoBiih.
ПАЖЊА ПОВРАТНИЦИ ДРУГЕ ГРУПЕ
УКРЦАВАЊЕ ДРУГЕ ГРУПЕ БНћЕ У СРЕДУ
13 АВГУСТА
Обавештенп сво no Југоповенском поморском уреду
да he "Раднпк' ствћп у Монтреал у гделу 10 ayrycia.
Брод he у понеделлк п уторак угрцаватп карго, a у
среду 13 аугуста укрцаватп he повратнпке друге групе.
MatitMo све повратнпке. којп полазе пз Порт Артура
— пз свпх насела западно од Порг Артура до Ванкувера, да
буду у Монтреалу најкаснпјг 7 плп 8 аугуста.
Повратнпцп псточно од Порт Артура. требали би битп
у Монтреаду на дан укрцаја. т.ј. 13 аугуста у јутро.
Ако повратнпцп va Еојег насела же-t- e доћн у Монтреал
на неколпко дана раније. неса на вријеме изашал--у дслега-циј- у
која he пм у Мовлреалу потражптп стапове.
За Раднп одбор Bnjeha,
Едо Јардас, тајнпг,
зддррздшшдшдЦИИ
Политички преглед
""' ll l BBB1
ЕНГЛЕЗИ ОРГАНИЗАТОРИ И СНАБДЕВАЧИ
АНТИЈУГОСЛОВЕНСКИХ ТЕРОРИСТИ- -
ЧКИХ БАНДА
Љубллна. " ii.uiaiikv caiiman.a пред I'xijiiiiM с)дом у Лпбитн 24 jyia оитуже-- ш баиднта којц су in Лустрије прелазп.ш Ј1ос1авију ц почннплп ииз злочппа. оп-- ч
Аепи Лптон Братос говорио je о састанку "папова банде са Епглезима
"Ha TpeheM састанку који смо пмалп са
Ебниоглејзенмпарнс—утапизјавјендоанје еонпгт,тугжсекнни мБајроартовко—јп
се швшкавао што нпје могао прнсусгвоватп
последием пашем састанку, јер је претход-и- о морао да иде у епглеску комаиду у Грац
да прпнц потребне ннстгјукнпг TWai™ ;
том npiunivOM дао два предлога. Прв пред-- и. jc ио понав.гап.е онога што су два енг-теск- а подофицпра веН предложнлц наиме, да ЈcдiуaeогковпсројлезмадваепннрЈзуеиуммкауерндтЦјрреПуемЉгбооуамaдпаiрпioпрсеhекдyулвпордљгааутапппмартоерлепабуозадилламоотогаодрауа,
и Bobeita терористпчкнх акцпја."
м vie пiiоeaтnребспотпмје, доипотуождеoпbиiixПрpаeтmлeтikјaе, рјееркајое
ситоннјсспасчвксо висштасиоиврноиттитввоnoMпoоhчnелокодјуа Еппроглтег- -
it пружају овој бандн.
На иптаи-- а одбране Братус је пзјавпо дл
јс могао слободпо да ce Kpehe где год јс хтео по Аустрпјц, иако је носио уиифорву п во-ннч- ку каиу са крал-евск- о кокардом и био
II од нупои опрсмом
t
Оптужснн Франц Арнос је изјавно да је
Једиог дапа један домобраи (хрватгк--а
квн-слннш- ка војска). поручипк Бетбрк посетио
Јмгурадушноиупибснукрнргмеакапдоуовшнсмкстапмдаа.4h0Оeвузпастуансшеткааошлнпнактоорредубажанлааонпијхез да буду пребачени преко граннце у Хрват-ск- у. АустрOпiiјiаiнасцуа јеаданедаднеоодорЕужпгјалезпар.пмОпдлцЕпг-леоз- да су тако1;е прпмпли сав потребан мате-Р"Ја- л, док су две радпо станпце биле eeh
спремие за itnx у Целовцу.
Hoeje овога саслутано је јот 4 оптуже-нн- х пточикнопјмца сукојпсрнјезниазтвиртдиатасуовуачсбсативдоа ват у
пБ0РБА" D ОПТУЖБДМА ДИНПЧЕСОНА
Београд. - "ВПРГЛ" ,.д 23 ;v ia пише о оитужбава којс је Дт. Ччес.ш. бившц за-меи- нк минпстпа rnot.itiiv .,...„.-- „ -- at ...
iieo иротип JyrociaBiije, Атбаније и Пугап- -
UHty да иађе неко оиравдапс за крвави
ОTпcзчjаMсзсiиpовиакотојсцргоертпнчрешпЈ.еуегхмсковпласрхато-всфакншопјсугт-,п jАaлpбiл)rннјмуинениакБоу-гајрсиг- ку за учстће у тобохљој заверп против ipHtce пладе.
iuДiп1Кј,Тл.СШ—КО Е"о?јиг°Лсутируркаозвтоодгнслн— nЛaчcrеaсiоLна
да клепста демократсве иароде Југослашје
и Други.х земалл Источпе Европе. Н,ему пiiеuлjиeкдс рнаагиоордеа зваидоистовваереанеаропдуеиекзпероивурледапжеу it ппштичкс независиости tao ни то тто иnиoсуuohдiоiзваиим"нплданаовсеа"поддовмеадсеЕому аоипеарсниочсстс
ttciiyncit.e luixoBor велнЕог цилд. Пошто нн-j- e у MoryhnocTii да иа било еоји други а-ч- ик напгсе штету овим зем.гаа. г. Ачесон
it нему слпчпи наиадају демоЕратско ypebc-н- е ових земаја.
ИГта вшпе. г. Ачесои је у свом говору,
Kojit je одр,као 15 јуна на Нелеслп cmeuv. тпјмио — наставлл "БОРПА" — да јс аме' )чка "noMoh" грчкој вдадн послана на тра-Ае- н "ободуна.роНдаа такјојицачспенбго.рнАчедсаонсачјеувдаошсавоојуу контрадикциЈу са опгате познатом чип.сни-noi- r да су амернчку "помоћ" тражили мо-нархојапш- сти, док је грчки народ енергич-n- o устао протнв тога.
.гоАТО гос"°,,,а Ачесои — заЕЛ.учује
иример тврдоглавости са којом америчкп: рс-акциона- рпи круговн бране мопархофагаисте
и клсветају демократске народе. naiiocehit
a Taj иачин штету стварп јачап мнра и
сигурности у свету.
Будимпешта.
ск1јав.1у?е чланак
ГРЧКЕ ПОУЈСЕ
Лист "САПАР НЕ1Г
свога главног упелииЕа Јмефа Равап нод иасловом "ГРЧКЕ ПОУ-КЕ- ", у коме сс каже да догађаји у Грчкој
1шчи!1.у да потсећају на догађаје еоји су се
однгра-n- t пре десет годнна у Шпанији. У
--ланку се измсђу осталога Еаже: "ПоуЕа
која се може нзвући из догаНаја у. Грчкој
може да послужи као поука и MahapcEoj.
3Г0р0чЕMа itј.еiiioпnрaимдиоллаарсат,ркаонјии зсаујатмолупеиознпоосжуел-шо-д!
у MahapcEoj. Vtii овај зајаи је употреб-- н
за наоружан-- е фашистнчЕе војсЕе. Стра-н- а
интервеицнја. на Еоју таЕође мнош v
МађарсЕој рачупају, господарп у Грчеој.
Иолнтнка америчЕих нмперија.1истнчЕих
кругова у ГрчЕој. после прогласа Трумаиовс
доктрине, је јасна. Она је усмерепа онено
ryhaeaiby грчЕих дсуократсснх снага тако
да Грчса постапе voc-тобра- н и тврћава про-ти- в
демоЕратскнх народа источне Европе п
Совјетског Савеза.
"МађарсЕа не м оже бнти равподушна прс-v- a
ономе што се догађа па једнон Ерају Ба.т-езисе- ог
naiyoTOsa, дуж грчЕо-албансЕ- е. бу-гарско-гр- чЕе
и југословенсЕО-грчЕ- е границе.
Иостобран еојп страцп заштлтппцн грчЕе
владе поЕугаавају да изграде, сасвпн приро-дн- о, узкемнрује и мађарску демоЕратију.
Искуство шпансвог граћансЕог рата поЕазу-ј- е
да страна шгтервеншпа против демократ-скп- х
спага једне земле је у нсто вреве упе-рен- а
протнв демоЕратсЕнх снага пе.тога све-т- а
н иретн мнру других sewaia.
ткџттштт