Serbian Herald, May 30, 1947

              i'V
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГЛАСНИК АДРЕСА
"СРПеКОГ
АДМИНШРАЦИЈЕ
ГДАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Qnt
SERBIAN HERALD TELEF0N: WAverky 9947
Циа годишној претплатн за Канаду 4 долара, на пола Autkoriied as Second С&ажш Mailer undtr th
НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА
год. 2.50. За иностраиство, год. 5.00, пол. год. 3.00.
i
No. D. N. 764. March HL 1942 !
Год. 7. Број411. Цена једном првшерху 5 цва. TORONTO, ONTARIO, TUESDAY, MAY 6, 1947. Price per copy 5c Vol. 7. No. 411.
"НАШ ПЕТОГОДИШЊИ ПЛАН ОД 0ГР0МНЕ JE
ВАЖН0СТИ...ЗА РАЗВИТАК НАШЕ ЗЕМЉЕ"
ГОВОР МДРШАЛА ТИТА HA ЗАЈЕД1ЧК0Ј СЕДНИЦИ САВЕЗНОГ ВЕЋА И ВЕЋА НАРОДА НАРОДНЕ СКУЛШТИНЕ ФНР
ЈУГОШВИЈЕ, 0ДРЖАН 26 АПРИЛА 1947 Г0ДИНЕ
(Седннцн cy поред великог
броја публцке прпсуство-вал- и
п дипломатскп прет-ставип- цп
Совјетског Саве- -
за, Турске, Пољске, Чехо-словачк- е,
Француске, Ма-1;арск- те,
Швајцарске, Ираиа,
Албаппје, Белгпје, Бугар
ске, Грчке н Свете Столн-це- .)
Друговп народни посланнци,
Нрсд Народном скупшти-по- м
Савсзиа влада пзлази са
Исгогодншн.1!м плапоу о ин-дустрнјализа- цнји
н слсктри-фнкацнј- и
наше земљс. Тај
нлаи јс нлод впшемјесечпог,
теиељитог н упорног рада на-ш- нх
привреднлх органа, na-me
Нланскс хомнсијс.
Планска лрнврсда н н.сзни
успјех су, разумије се, пс-раздво- јно
везани са новим
друштвешш урсђсаем у но-в- ој
Југославијн. Бсз таквог
ypebeaa, без прслаза срстста-л- а
за пропзводњу из приваг-н- с
у друштвелу својилу, бсз
повс дсиократијс, лстиискс
лароднс демократлје бнла бн
тасва плаиска лривреда ле-могу- па.
Код лас је оиа могу-h- a
прсма томс и због тога
што је индустрлја, што су
рудници и ословла богатства
зсмл.с у рукама народа. Због
тога држава уожс u мора дд
утпчс н на прнватни сектор
нривреде-- и-зоогт- ога цприј
ватнн сскгор лрнвредс мора
бити укл.учси у општу, ллан-ск- у
лриврсду.
Гакав начип приврсдс лма,
разумијс сс, вслику лредпост
лред капнталистичком лрн-врсд- оу
која је стално бреме-л- а
свим noryhnu крлзама. У
сапиталнстпчкој прнвредн о-cno- DHit
регулатор лроизводпе
јссте профпт власлнка срет-ста-ва
прокзводае, тј. капнта-лист- с.
Код тога игра велпку уло-г- у
потражнл. Члм ту пастаје
застој долазл до тсшкнх кри-з- з
због обидл. У социјалнст'!-чјсо- ј
приврсди, као што јс у
Совјетском Савсзу таквс су
Ернзе neuoryhe. Код мас у
општснародлој лрнврсдн, гдјс
се лроизводи за лотрсбс љу-д-и,
а ле за профит, такве су
крпзе иемогуће. Иутем ста-тистик- с,
бриис се др:кава да
потрсбе буду лс само подми-реи- е,
всћ повсћала продукци-ј- а
постајс пеирестапц стлмул
за повећаие благостапа noje-дила- ца
и цијеле заједницс.
Наш 1Гетогодиши.н плаи од
orpovtte је важпостп за дал-i- Ht
свестранн развитак лаше
земл.с. Ок нзгледа на први
поглед врло тешко оетварлпв
за онс којн су лавнкли ла
старс порме п форне рада, за
онс који не вјсрују да се па--
роди ЈугославиЈе могу, углав-ио- м,
властитом снагом подн- -
гиути нз досадашие заостз-дост- л.
Алц досадалшлм пску-ство- м
у кратком псриоду по-сљера- тне
нзградае лаши су
лародп показали такву ства-ралач- ку
снагу и постигли та-к- о
велике резултате да то
прстставлл пуну гарантнју и
да смо sen кадрп остварптп п
теже зааће no што je овај
Иетогодишпн плаи. (Бурио
одобраваае).
Шта нас прпсилава да ма
морамо електрнфпцпратп л
нндустрплнзирати зсмљу? —
Прво, паша јс зеулл у току
овога рага тако страшно по-страд- ала
да је просто пемо-ryh- a
потпуна обнова п пзгрд-дн.- а
без снажпе властпте пн-дустри- је.
Немогуће је и за
дути ииз годпна пзвршитп
обиову н изградау само са
Еупованем п доеозом потреб-utt- x
машппа пз ллостранства,
јср би то пзисклвало скоро
neuoryha фпнанцпјска cpci-ств- а
и лаша бп землл потпу-п- о
пала под екопомску, a са-м- пи
тим н полптнчку завпс-пос- т
капиталпстнчкн.х зсмага.
Друго, стара Југославпја би-л- а је у полуколопија.1110м по--
ложају. Била је обичан обје-к- ат
за израбл11вап.е капнтали-ст- а
пз многнх земалл. Бпвшн
корумпирапи властодршцл
Југославије, на чслу са кра- -
л.ем, дијелплн су концесиЈе,
днјслили су иародпо добро у
бесцјеис разшш пиострални
капнгалнстима, а држава, in-ро- д
лостајао је због гога све
снромашлнјп.
Ногледајуо само како јг
изгледала стара Југославија
економски. У Југославнјн су
до рата нмалн своје концеси-ј- е
капнталнстл Нсмачке, Ау.
стрпје, Мађарскс, Епглсске,
Шведске, Францускс, Белгз-ј- е,
Швпцарскс, Америкс, It-талн- је,
Ческе, Холандпје итд.
Дакле не cavo лз читавс Ео- -
ропс већ л лреко икеана по-ложл- лп
су капнталисти своју
руку на наше лародно богат-ctis- o,
и то кривп-ом- . бпвших
протулародиих властодржаца,
на it KpiiBibOM старлх полити-чар- а
који су сада лашлн за
потребно да буду у опозицл-ј- н
лротнв нове Југославије
п воле да нам пребацују како
Mil ие знамо улравллтн птд.,
a ја могу казати, да, ако ии-см- о
учиннли нн шта друго He-ro
смо ослободили нашу днв-н- у
земл.у од лзрабл-нваи- а из
иностраиства, учинили смо
вишс за народ, uero cbii тп
ладциполитцдарЈ! заЈвријемс
читавог ;кивбта.'"(ДугограЈаи
аплауз).
ТреК, лнострани кашиа-лист- н
улагали су свој капита
у лашој зеили тако, да лм
je он допосло огромие про-фит- е.
Л1и лиамо тачне подат-к- е
о томе да је у већнли слу- -
чајева премашена дооиг за
нсколико пута од лнвестира-но- г
капигала. Начии на који
су страни капиталистн код
нас засповалн то нм је врло
лако омогућило. Ha нример,
бакарна руда нз Борског руд-нн- ка
ннје се код лас прерађи-вал- а
у бакар, већ је лзвожеиа
у Француску, a mi смо мора-л- и
опда врло скупо куповати
готов бакар од Француза. Дз-л.- е,
у бакарној руди лз Бора,
као што је познато), нма прл-личп- о
злата. To се злато у
бакарној руди лесметало лз-вози- ло
у Француску и тамо
је дестнлацнјои вађено. Вред-нос- т
тога злата које је изве-жеи- о,
претставлл orpouuy о-б-ит
за фраицуске каплтали-стс- ,
а за наше лароде orpou-uy
штеху.
IIctii је случај ca оловпим
it цинковшш рудпицима у
Трспчн, гдје пма много срг-бр-а.
II та је добпт већ далеко
лрсиашила ллвестнрапн ка-пита- л.
Узииио такођер као при- -
Mjep иафту. Зашто у Југосл!-внј- н
пнје бнла скоро впшта
развпјена пндустрија л добл-јаш- е
нафте. Зар, валд, ппсу
зналн ппострани капнталисте
да у иедрина лаше зекле нма
нс мало лафте? Разумпје се
да су знали, али Шел п Стап-дар- д
Опл, који су нмалц мз-иоп- ол
на нафту, петролеј,
бензин чилили су све да бн
одржалп код пас високе ци-је- ие
пафтн, петролеју, Сензи-п- у
птд, које су увозилп пз
својих п другпх земалл. He
само то да нису хтјели саии
открпватн код пас изворе па-фт-е,
већ су и врло успјсшно,
преко разпнх корумпнратх
мпппстара бившнх режпуа,
па п преко саме краллвссе
породпце опемогЈ-ћава-т- п да
се код пас уопште добпва на-фт- а.
Дал.е, текстплна индустрл-ја- ,
која је код нас такођер
бпла тасорећп цијела у рука-м- а
пностраиаца, такођер је
уносила велпке добптп, алп
не у пашу корнст. Инострапл
капиталпсти граднлп су код
нас само ткаонпце, алп не л
иредпонпце. Предпонпце су
нуалн у својпи зсмлаиа, a
готову пређу олда продавали ;
фабрнкама у нашој зсмл.п но
врло високпм цјепама и ла
тај начпн правнлп ту пнду-стриј- у
код лас зависпу од
иностраиства. Исти је случај
и са слектрнчнлм централама
које су такођер бнле све у
туђим рукама л допослле ве-ли- ку
добит иностраицпма. II
те централс код иас биле су
зависне од пиостранства, јер
су се стројеви и днјеловп
стројева моралн лабавллти лз
земал.а чијн је капнтал имао
у рукама те електрнчне цеп-трал- е.
Исто тако стоји ствар, ако
пе још и горе са разним руд-ницн- иа
којн ;у такођер били
у рукама страипх капиталч-ста- .
У тим руднпцлма је тако-зва- но
плдчкашко газдова11е.
Страии капиталпстн нијесу
се бринули о техничком у-сапрш-
аваау,
о осигурап.у од
necpehe нтд. Опи су се брн-лул- ц
само о томе да радпицн
уз невјероватно мизерле над-ни- це
својим властитим рука- -
ма лскопаЈу члм вншс уг.га
и разнс руде.
Дакле, лајбездушннји об-ли- к
израблнва.а пашнх рад--
инка н плачкаас богатнх ле-да- ра
иаше зем.ге.
Могао бих лабрајатл мно-г- о
л много слнчннх прлмјера,
алн ја мпслли да је то довољ-л- о
па да се вндн због_дега је
liaTna'aejiAa б11ла"такб слрома-- ш
на, због тога да сс впди ко-лн- ко
је била праведпа л ко-рис- иа
лацлонализација свнх
предузсћа код иас, због TOia
да се види колпко је потреб-п- а
лндустрнјаллзацлја лашс
земл. Sf лсто врпјеме до до-каз- ује
колико je тежак зло-Ч1- Ш бнвших управллча Југо-славнј- е,
којн су иа тако ви-да- н
начин упропаштавали
нашу земљу, продавајућн на-род- иа
богатства у бесцјел.е
туђилу.
У пашем Пето10дпптеи
плапу вођепо је рачуна не
само о свим трапама лроиз-водп,- е
ocnu лндустрпје п о
запатству п селлштву. Код
нашег заиатства постојала је
бојазан да he се запатство
лнквидиратп као такопо са
11етогодншп.им плаиом п по--
МОСКВА. — Ила Ерел-бур- г
лаплсао је планак у
"Правдп" уочп Првог маја у
коме потссћа амерпчке п дру-г- е
пнперпјалпсте на судбппу
Хптлера. Он каже да бп про-сеча- н
амерпканац требао) да
запамти "како је свршпла
Хпт.терова аваитура" п пего-в- п
пмперлјаллстпчкл плаио
вп.
"Ми смо ле само лстеразп
окупаторе, мпсмо их такође
казнплп", каже Еренбург.
О п о млаућл Амерпканце
протпву нпхове похлепе да
освоје рву плп ону змлу,
Ерепбург кахе: "Мп ипсмо
самп; свп народл Европе су
с нама."
A у уводнпку "Правде" о
прославн Првог маја кахе се
да рва прослава пада у време
док пмперлјалпстп са својпм
злочпначкпи агреспвнли пла-новп- ма
саиавају о томе како
да баце човчанство у крвавл
вртлог новог рата.
Овп пмперпјалпсш, каже
"Правда", носе демократску
маску са којои прпкрпва)у
своје агреспвне планове хп-покрптс- ком
галаиом "о од-бра- ип
демократпје".
"Правда" опоупае да фа-шпз- ам
мпје мртав, већ да се
поново подпже п да онп којп
тврде да су демократп само
угпмају демократске позе.
"Правда" је донела карпка-тур- у
"Стрпца Сема", Впнд-стон- а
Черчпла, де Гола п гг-1ггр- ала
Франка, као п Грка u
Турака.
јачаном ллдустријалпзацијом.
Та бојазаи је сувпшпа. Ако
ии досада oujecuo моглн по--
светитл занатству потребну
пажњу, снабдјеватл га са до-ВОЛ.Н- ОМ
количииом спровпиа
н a-iax-a, то јс разлог томе био
тај што лпсмо могли; а ле
што нијесмо хтјели. Требало
је са отајвспом брзилом обиа-влдт- и
разорепу нлдустрију п
исту снабдјеватл са потреб-цн- м
сировппаиа којих је код
нас још увнјек сувише мало.
Требало је на брзилу снаб-дјет- н
name становилштво гра-д- а
и села лајнужлијпи пнду-стрнјск- им
пронзводпма ши-ро- ке
потребе итд. Алл ја пе-h- y
ослораватп да илје код
многих иатих л.удп, руково
лсћих л.улп. nodoisLio нспазу- -
мјеваше за потребе запатства.'
Но, ие само то, постојп Још
данас код леких лудп мпш-љен- .е
да је занатство одживи-л- о
своје, да оно дапас лпје
потребно када стварамо јачу
ллдустрију, да опо као при
ватли сектор производае сме- -
та правилпои развлтку дру--
штвеие, соцпЈалпстпчке про-лзвод!- !.е
која је код пас до-би- ла
тај карактер услнјед прс-лаз- а
главлнх средстава про-пзвод- ае
из приватле у општу,
пародпу, друштвену својпиу.
To je скроз логрешно. Нама
је ланатствоТЈОЈребир и ко-рлсл-'д.
У мпогни грапама иа-ш- а
пидустрпја још дуго пе-h- e
задовол.ити све потребе иа-ш- пх
арода ,а пеке грапе се
још даиас ие могу уопште за-мјсии- тн
нидустријом. Даље,
наше запатство је кваллтатп-вн- о
па високом стспеиу и ма
ћемо због специфнчностн пе-к- пх
грала нашег занатства ис-т- о
помагати, a пе кочнтн да
се дал-- е гаји и развпја. He,
заиемариваас п укндаие за-натст- ва,
већ иегово укључи-ваа- е
у лаш општи прпвред-и-н
план, iteroBO помагаае, ite--
гово оргаллзоваае у произ
водие задруге, да бп члм и-рисл- нје
послужлло општем
лривредпоу развптку саше
земл.е — to je паша полптлка
у погледу запатства и тога
треба дз се свако држл.
(СвршпКе се)
ILia Ерелбург у свом члап
ко каже да пзиеНу хптлерп- -
зиа п амерпчсог пмперпјалп
зма пема разллке.
Он помш!е Џорџа Ерла,
бпвшег мпнпстра Сједшкеппх
Држава у Бугарској л кахе
да су 1МГОВП говорп бплп дп
ктлранп од страпе фашлзма
као што су п олп ђала Ран
кнна и другпх.
"Оил једноставно поиавла-ј- у
шта су реклп Хптлвр, Ге-бел- с,
Герплг п Росепберг прс
нпх", кахе Еренбург.
На тврдие Амерпканаца,
Британаца п Француза да су
"Русп пмперпјалпстп", Ереа-бур- г
ппта:
"Ко говорц о упру са поле-женп- м
резолвером на сто? Ко
органпзује базе на пет кон
тппелата? Ко се меша у ства
рп другпх држава проглашу
jyhn себе тутором другпх ва
рода? Ко проводп плп потај
no расппрује ратове у Грчгој,
Иидонезпјп, Кпнп п ва Блп
скчзм Истоку? Чпји топовл,
ратне лаК, пнструкторп и
надгледнпцп су послатп у Кп-н- у,
Турску, Иран п Грчгу?"
"Сједпаене Државе, каже
Еренбург, желе забраниш
Европлаллма да се iremajy у
Европске стварп.
"Амерпчкп гангстерп", ка-ж- е
ои, "вате да прпкрпју сво-ј- а
пргава дела са впсоко зву-чнп- м
фразама, алп у једлом
џепу "носе агомску бомбу a
ускршње јаје у другом."
Међутпм, каже Ерепбург,
Совјетскп Савез којп је одо- -
Премијер Кинг отвара вратв емиграцији
Отава, 1 маја. — Претсед-нн- к
владе Мекензи Кинг ре-ка- о
је данас у парламепту дг
he се отворнтн врата Каиаде
расехспим лнцниа у ову зе-мл- .у
у скорој будућлостл. Ои
је рекао да је цил. овога да
се попуни празне просторс
Кападе.
Оп је такође рекао да he се
ублажптп рестрикцнје и иа
емиграцлЈу пз Брнтапнјс.
1Бегова лзјава о патнтици
емиграцнје очскнвапа је веп
подавно алп је бнла одгоће-п- а
због допунских пзбора у
округу Каршие у Моптрсалу.
За даљу будућност лрсилјер
Кинг је обепао "енергпчпо
npnyciLiinaiLc мера продуктн-вн- е
езшграцијс", лзјавивши:
"мн пе можемо лглорлсатн
опасност која лсжн у мало-бројно- м
становннштву које
покушава да држи тако велп-к- о
наследство."
Упоредо са овпм Клнг је
лзјавло да садашаа влада нс
he никад дозволнти јапаиску
емнграцнју и да he ластавити
досадашали стропш ограни--
чеаем па сву азијатску емн-грациј- у"
док се пс израдс
друге мерс за "ефестнвну
контрату' . Оп каже да Кана-д- а
"ле желн да као рсзултат
маеовпе емиграције учиин ос-нов- ие
промсле у карактеру
нашег стаиовлпштва. Еилгра-цнј- а
ла веллко са Далског
Пстока лзиеппла би ословпп
састав канадског становннш- -
КУЛТУРНА САРАДЊА ЈУГО-СЛАВИ- ЈЕ
И ЧЕХОСЛОВАЧКЕ
Београд. 27 апрн та нз-кршс- ни
je свгчаио шпаисива-љ- е
К'онвенцпје о куиурпој
сарадн.1! изисћу ФНРЈ л Че-хословач- кс
републнке у Бео-град- у.
Колвелцију je у лме
Чехословачке потписао др.
Владнмпр Млемептис, држав-п- п
секретар мнпнстарстт
пностранпх послова, a у име
владе ФИРЈ Порнс Зихсрл,
претседввк Покптета за шко-л- е
п пауву.
Копвепцнја, члја he важ-иос- т
бпта пајмаае пет годп-н- а,
је потписапа у смнслу
споразума о прпјатехству и
узајамној novohn између две-ј- у
зсмало, а у цллу иоуагап.а
u превашапл пријатегскс са-рад- ње
п а паучио, шеолско, у-летп-
ичко
п фнскултурно по-љ- е.
лео Хлглеровпм армпјама, ле
дрхтп пред говорпма Амерл-канац- а
плн пред отровппм
новпнсклм члалцпма.
Просгчаи Америкаиац, ка-ж- е
on, лоше је лпформпсап
о осталом свету. Народп Ев- -
pone cy с nana зато што snajyi
колпко је руске крвп пролп-вен- о
тукунп омрзнуте фашп
сте.
У стотлнама европскпх гра-дов- а,
каже Еренбург, "ожг-т- е
наћп улпце које се зову
Сталлнград, али ја ппгде не-впђ- ох једну са пменои Ленд-лпс- ".
"Протпв нас су онп Аме-рпкан- цп
којп су проттпв аме-рпчк- ог
народа, онп Енглезп
који су протпв енглеског на- -
рода, онп Французп ко]п су
протпв француског иарода."
Еренбург заклучује свој
чланаг е.тећп да he бптп те-ш- ко
натератп Ауерпканце
вазад у војве транспорте п
да мп пиамо једног прпја--
тела у свакој землп — парод
. . . Првп Мај he победптп."
ДО ЗНАЊА ЧИТАОЦИМА
Са овпм дајемо до 3iiaita
чптаоцпма, да у пдућп петак,
9 маја, Српскп Гласнпк nehe
пзаћп. To пздане, као обпчно,
прпспленп смо проматлгл
ра,т,п тога глто за уторак, 13
маја, спреиаио свечано пзда- -
€ поводом пгестогодпшапце
лпста на рсам страппца,
Уреднпштво.
Иља Еренбург опомиње империјалисте
тва , рекао je on.
Плада he послатн bnuie еми-грацнон- их чиповника да ис-пит- ају лзбеглнчке групс у
логорима расел.еннх лнца, ре-ка- о
је он дал.е, п удесети за
11нхово донреуап.е чнм буде
могуће. Ови лрстставнпцн у-стаио-
вићс
it одабрати поје-дип- цс
на бази физнчке спо-собиос- ти
н "подобности ЈД
будућс канадскс грађане".
Г. Кннг јс номепуо прнго-вор- с
који се ставллју у вези
са допрсмаи.см ове еиигра- -
На заседаи.у
синдикалног Heha у
лрошлл четвртак вече у То-ронт- у,
узето je у лретрсс п-та- ис
допрсмапа у Кападу ра
ССЛ.С1П1Х лица нз Европс. У
днскусији по тоу питаиу Бс-h- c
je заузсло став да Капад i
пнсу потребна расс.геналица.
Гогорсћл о томе лретставшис
Улијс молсрских радника
Нилнам Бсист, рскао је да he
то бити роаски радници и
да he то зпачитл поврапсле
ла дужс радио врсуе, смаи.н-иањ- е
радинчкпх надинца и
жлвотлог сталдарда у ICaita-д- л.
Тај народ, рскао ]с ол,
6nhe привсзаи уз својс пос-лодав- це
нод прстаом дсној)-тацлј- е.
Лрло јс опасла ствар,
рекао је он да.гс, ставнти по-лити- ку
еуиграције у руке ли-дустрнј- с."
On je рекао да преуда је
мииистар рада Млчел лзјавио
да nehe дозволитп погорша-вап.- е
животиог стаидарда, да
he та расел-en- a лица моратн
бнти ииак лод печијом брп-ro- u.
За дозполу за улазак у
ЈСанаду та лпца he уорати
потписати неку врсту кот-ракт- а
са својпм лослодавцгм
и to je у чему лсжи опасност
за радпичкп слидикални по-кре- т,
пзјавио је Белет.
ције од оннх којц кажу да
he таква емнграција бпти уз-рок- ом
cyaiLiiBaiLa и
животпог сапад-ско- г
народа. Алл оц
да he то, папротив,
обезбеђси.е жпвотпог стандар-д- а
јер да се тнме пропшрује
кападско домаћс тржпште.
Што се тнче одабир.-ii- w сми-грапат- а,
уного се говори о
д н с крцуннацијн, каже г.
Knur, додавшн да Калада пма
потпупо право ла одабнраи.с
особа којс се "поже-t-iiii- u као будућпх граћана."
Став радничких унија
ОкрЈжнпград-ничко- г
Важно за повратнике
ИЗ УРЕДА ВЕБА КАНАДСКНХ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
ЦЕНА ШНФКАРАТА СННЖЕНА
— Народнс шасти Федератпвпе Народпе Републике
Југославлје известнле cy Behe, да се возпа карта децл па
С. С.' "Р—адДинекцуа" дсописжедаавма гкоадконисалесдтла:ростп имају бесплатан
ла1;ом "Радпнк".
2. — Дсца од седме до наврпгепе 14-т- е годлпе плаћају
долара.
тврдп
зиачитн
Иреитавинца ресторалсклх
и хотпских радник- - Херми
K'apon. изјавила јс да he ра-сел- на лица бити употреб-ллваи- а
као Јсвтииа радпа сиа-r- a
у текстнлпиу фабрнкама
у Монтреалу. Она јс
ово у везл са одласком лл-берали- ог
лародног посланп-к- а
у Евролу да допрсии 100
пагских девојака изуеђу ра-сехе- лих
лица за рад у тек-стнлн- ој
нндустрлји.
Роберт Праун, од штаунар-ски-х
радннка, рекао је да пмд
нного жеиа и
које бн узелс лосзо
за која се допреуају расел.с-и- а
лица само када бп бнлс
пристојио плаћсне л да би то
било мпого бол иего доире-мат- и
рассл.еиа лпца из Евра-пе- .
Сеу Лаплдес, члаи Нзврш-по- г
одбоЈа овог слиднкалног
Heha, онтужио је власти да
допремаЈу члапоее а{1Унје ге-пера- ла
Лндресв у сврху упо-слпва- па истпх у тумској нп-дуегр- ијн
да би се спречнло
оправдапо повпшспс плата
Еаиадсклх шууских радпнса.
Плада проводи рсакцпоиарлу
еипфацполу политику, рекао
je on. "Ола затвара врата пе-пријатем- 1иа фашнзуа а пу-ш- та фашпстс."
канадскпх долара, т. ј. укуппо--
пола возпе карте.
Молпмо повратипге да ову пзмепу узуу у обзир. Свл
којц cy возпу карту деце по старој лсствицн eeh уплатилн,
да he добити yiuahemi вишак у Монтреалу. За сада тај
вншак ueheyo никоус слати у цаселл, јер би то пзпсклвало
миого адмшшстративпог посла а времспа па pacnoiaraity je
мало.
Кабипа пема а шпфкарте he бптп поврапшцлиа пздале
у Моптреалу — Обавсштеии суо даље, да иа лађи nehe бити
кабпна, иего he свн повратпици нуати слободаи простор.
Шифкарте nelveMo инкоме статп у пассобииу, лего he по-вратплц- има бнтн преданс кад доћу у Моитреад. Онлма којн
су уилатплл карту за каби ну, 6nhe разлика Bpahena у Моц-треал- у.
Bha3. п—е дУођеМуонптуртеаалдансее тпруебтуајед. оBлаeзhпeтнheсвссе дпоокстнарз аутлреддаа
свим повратницнма па вреуе јавц када да пују у Монт-реа- л.
Молнмо — ле путујтс у Монтреал пре вре-меи-а, јср heTe уоратп спаватн па клупи у парку. Стапова
нема. Ho 6nhe их кад буде време за одлазак јер се је одбор
Beha у Моптрсалу постарао за исте.
4. — Упркос што је песолнко пута објавлена адреса
куда слатн пртлдгу н друге предуете које повратнпцп собо
посе у зеул.у, даномице смо поплавленн уолбауа за тачпу
адресу. Ради тога је овде поповио нзноснуо. Свакн комад
пртлдге треба бити адресиран (улепом бојом):
For exsport to
Rijeka — Jugoslaija
S. S. Radnik co Furness-WJth- y Montreal, Que.
5. — Све ствари које псељенпци шалу Југословеискон
Црвеноу Крсту. требају такоће бити адреслрапе како ?е у
упутама лаведепо. Но поред адресе још треба иа сапдуку
на влдпоу уесту написатп:
За Црвенл Крст Југоставпје
Београд.
За све такве пошпгке требала бп месиа Beha спосити
подвоз до Молтреала.
6. — Homeite валуте — Неколпко пута смо већ пагла-сил- и
п сад то поновно изпослуо, да Је за пзвоз валуте по-треб- на
посебна дозвола од банке. Сваки повратвпк дужаи је
nohn код баике у којој је познат, затражитл такозванп
оф статус" п "X" форму т.ј. "ејч" форуу, на којој he
деклариратн колпко готовог новца науерава поептп собоу.
Без такве дозволе дозво.гено je по закону пзвестп пз земл.е
само сто америчкпх и педесет
сто педесет
погорша-it- a
етандзрда
сматрл
презов
нзјави-л- а
кападских дс-воја- ка
поповло
"Чепп