Serbian Herald, May 30, 1947

              Уторак, б маја 1947.
jjncwircexwK'ew,-,,- w
§ Владимир Дедијер
Белепгке из Америке јј
(48)
Нсобично моћна институција у Холнвуду јс хатоличка
црква. 0а је, ире свсга, прско Хејзовог офица вршила
стални притисак иа филмску ипдустрију. To је органпза-цнј- а
коју су за цензуру филкова створиле саме компаннје
у Холивуду. Недавло ie у руководств,о ове институције
уместо Хсјза дошао Ерик Џопстон, прстседник Америчке
трговннске Еоморс. Католичка црква пе врган свој утицај
на фнлмСЕу индустрнју само преко Хејзовог офпца. Папии
спсдијалнн нзасланик Чикоплнн, у октобру 1933 годипс,
позвао је све католике на борбу против "леморалпнх Фил
мова". Тако је створепа спецнјална оргаиизаипја, која јс
јсдпоставно бојкотовала појединс фнлмове, ако бк за то
добнла мнг од католичЕпх организацнја. У ствари, ова цсн-зур- а
је чисто полнтнчког карактсра. Холивуд п дал--е даје
филмове у којима сс вслича злочнн, а ова католпчка пистп-туцнј- а
прогони само филмове с иапредном тендспцијом.
На прнмср у филму "Трн друга" од Ремерка, хнтлеровачкп
гепсрални консул протсстовао је протнв поједплих сцепа
11сгов бојкот нрнхватнла је католнчка црква. Сличпо јс
прошао "Хуарес", "Доставдлч" и маса других филмова.
Јед1гог дала прсд полазак нз Холпвуда uamao ме јс
јсдан дсбслн човск, сав задуван. Одмах је извадио прм
мспс нскс тсфтере, песе хартнјс. На мешавппп пемачЕОг-срискоснглссЕ- ог
језика објаспио је ко је и шта је. Спе до
1940 годипе бно је заступпнк једие од највсћих холнвуд
скнх комианија у Југославијн. Родоч је из Лустрије.
— Молим лено, ја нмала паре у Југославија. . . Хрват-ск- а
штсдноница још је у животу? Комуинсти ис одиечи
парс?
— Приватну својину нс дира лова власт у Југославпји.
Обратнтс се иашој амбасади у Вашипгтопу п опа he вам
noMolui да дођстс до свог потражпванл.
— Лли, ја бнх хтсо да ми ви помогпстс, ви стс адвокат-ск- и
нрниравпик! — говорно ми ]с-заступ- ник ачерпчЕих
фидиова.
— Ма, ле бавим сс ја адвокатуром. Мало сам се бавно
тнм залатом и пре рата.
— Л омда мн прспоручнтс пеког од вашпх колсга ад-вока- та,
који би заступао моје иптересе?
— Тражите амбасаду у Вашингтону, шта lie вам адво-кат- и!
— покушапао сам да га убедии, али пншта пијс
помогло.
— Знатс, господип, 6nhe добро за вас. Ви ћете добнтп
свој дсо. Само прнстапите.
Даклс, дсбсли господии хтсо је да ме оодмити. Одго-вори- о
сам му отссчпо:
—Ко данас у Југославијн покуша да подмнти државиог
чнигтвника можс и главу да лзгуби.
Засгушшп је мало отскочио са столицс:
— На како то. па зашто? Ја сам 1940 годипс дао једиом
лолицајцу осам хнллда дииара да мн продужп дозволу бо-рав- ка
и он је то учинио. Лли је послс дошда друга хулл,
и она ме јс протсрала, јер му инсам хтсо датп дссет хнлдда...
— Е, гослоднпс, та јс Југославија пропала! Млого је
водс лротскло од 1940 годинс!
Здстуиннк ме јс гледао нскако нсповерљнво, правио јс
лицс као да верујс да ја ово тврднм иазар с н.нмс. Одјсдпом
почс да сс распитујс за доларе:
— А како долари. како црна берза. Овде се све мора
плаћатн у доларнма, јср ллачс Авсрикапци ис дају фил-мов- с.
Да лн сс могу набавити доларн и пошто су.
— Оиасно јс бнтн црноберзијапац код нас. Паш кл%
сач лолазио нз Бсограда, похапшсла је јсдна вслика група
усред 'Туског цара" у Псограду! Ја бпх нх свс обссио.
Тргују с народном муком.
Дебслл заступник онет је цупнуо иа столици:
— Зиачи нсма бизпсса за мсне у Југославпјн!
— 11а ако хоћетс мнто и upuy берзу, онда исма. Ади
око хоИстс под утврђслим условнма, онда можс. .
— Значп вн стс увели мО!гопол у Југославнјн!
— Ннје мопопол, алп нсма вигае као у старој Југо-славиј- и!
Заступнпв посупи своје хартнје п покуасп нзађс из
собс. Како сам сс слатко смејао каспије, кад сам слушао
емиспЈу радпо Н.ујорка. Говорио је ilimu Искра, Сокићсв
тчснмк us бсотрадскс "Нравде". којн се п сам пре рата
бавио иродајом фплмова у Југославији, све дов unje почет
tow 1941 годппе прсшао у Америку. Ево једпог дсла иего-во- г
ronojia еојп сам радн пптсресантпостп делимпчпо W-бслсх- ио:
— Добра всче. сто xea.ia богу, почела пам Је долазпт
редовпа пошта пз Бсограда. Додазе пам повнпе . . . теле-грам- и
. . . укратко. пде се ка срсћпваау тог поколсбаног
света. С велпквм пптерссон саа чптао о копфереицпЈп трго-вац- а
пз Србпје. Могао сам жпво да ссби прсдочпм стар;
прнвредпике Србије које сам тако често гледао па седпн-цаи- а
Псоградске трговачте коморе и ипховог агалпог сек-рста- ра
Жнвановпћа. Нарочито мп е бпло угодпо читати
говор мпппстра Лековн1ш, који је потстрсшвао привред-ппк- с
да аадржс прпватпу ипнцпјатпву. да обновс својс
старе трговачкс врзс v земљи и нпостранству и да се пс
дају заваратп хушсааем да тобожс иова ЈугрславПЈа oehc
Чпм са tipo-чиг- ао тппетп приватпу трговипу п ипицпјативу.
тај говор. прсвсо сам га и показао пријатешма из
амсрнчког прнвредпог жнвота. Како сам ја п раппјс оио. a
u сада сам у прнсној вези с фнлмскои прнвредом. показао
сам тај говор једпом од првака асрпчке филмскс прпврсдс
11егова рсакција. разумс се. бпла јс повол.па. Али. веш
он taut. какоонда'да протумачимо паше размимоилажси.е
uo nutaity филмског монопала у ЈугославпЈП . Ираво да
вам кажем }а писам зпао тта да му одговорпм. Јер он vii
призпајс. да јс пре рата било пзвссних прпврсдних прстс-риваи- л
моиопша. Али дапас сс амсрнчка в.1ада и парламепат
борс протип уоиопола у властнтој зсм.ги и — прпродно --
ка страпн. Овај ратг всли ми тај прпвредппк. водио сс за
слободу. Слободу v сваком ноглсду. Према тоие п слоооду
ириврединх bccth.'Ako је у Југославпји филмска прпврсда
обалрла. ако још нема сиаге да се прпдпгне. алп држава
пма намсру да јој допусти слободан развОЈ. зашто се т"
лс изразн тако да ппостраиство дозиа за ту памсру jvro-словснс- ке
владс? Понавллм. да сам цптпрао лпшллле Јед-и- ог
слободиог амсричког прпвреднпка. који желп да оГ.повн
всзс с фндмским л.уда у Југославпјп. Н.егови прпговори
се ис односе на филиску цензуру или друга домаћа закоп-ск- а
отаннченл. Они сс тнчу само прпврсдпе оспове сло-бодл- е
филмскс размсрс у свету. Амсричка фнлмска приврс-д- а
жслп да копкуршие с другом свстском привредом па
птослогенском тржпшту. с тпм да југословснссп интерсса
буду заштнћеии. а да публика иогахе својпм ппстисии
шта највшпе ват. . .
џ Заисга. наш парод својим "иистинггом" показао je веи
сасснм јасио шта највнше ђолп.
(НаставпКе се)
ЕКОНОМСКИ ЗНАЧАЈ ПРУГЕ
ШАМАЦ - САРАЈЕВО
У чему је све еконоискн
зпачај пруге Шамац-Сараје-в- о,
иајвећег задагка оилади-н- е
и иајвеће новоград!&е, ко-ј- а
he се извршитн тоеом 1947
године у иашој зеилп?
Прошле године нзграђена
пруга од реке Саве до рудпн-к- а
"Тито", продрла je у срцс
тузланског басена н повеза-л- а
богата налазишта углл,
соли н комплексе шума, омо-гућавају- ћи
пуно нскорншћа-ватБ- е
рудног блага и осталих
сировнна у овом крају.
омладинска београдској —
полазп пругу Шамац-Сарајев- о.
Ове годиие отпочела је
градил пруге нормалног ко-лосе- ка
ЛГамац-Сарајев- о
уместо досадашљс нруге ус-к- ог
колосека од Метковића
до Славонског Брода, која
јс била саграћеиа исклучнво
у стратсшке сврхе — она he
повезати срсди.ебосаиски ба-се- и
у долинн рекс Босне са
иашои главном саобраћајном
артернјом Београд — Загреб,
cTBapajyhn jioryhno за ме-ханизац- ију
великог рудип-к- а
Какаи., нроширсас топио-ннц- с
гвожђа у Зсници, ус-клађују- 1ш,
нстоврсмсно, ка-пацн- тет
овнх рудннка к ио-CTpoje- ita
са рудним богас-тво- м
самнм тнм што he се по-болш- атн
ii појачатн тран-спор- т.
Сва досадашил прсдузе}Л
у Босни 6nhe мсђусобно по-веза- па,
што he олакшати ра-зв- ој
свнх понаособ , а током
ос iDeiba пстогодишаег пла-н- а
OMoryhnhc се изградил
ннза електричних централа,
фабрика н других грађевнч-ски- х
објеката, прошнрен-- е
црне мсталургнје н ствара!иг
нове машниске тсшкс инду-стрнј- е,
једном речју средае-босанск- и
басеи, који до сада
ннје био довол.но нспнтаи a
још Maibe сксплоатнсан, по-ста- ћс
једап од главних но-сила- ца
name будућс ииду-стриј- е.
Упоредо са остварсаем пе-тогоднш- асг
плака и план-ско- м
нривредом пруга Ша-мац-Сарај- ево
ouoryhithe га-jci- tc
нндустрнских биллка и
BohapctBa у оним крајевнма
којц су погодии за iliixobo
успеваае, а за погребе на
рода жито he се транспорт.
ватн нз жнтородннх крајсва
пошто lie се остваритн лака
и брза размена привредних
пропзвода са осталим рп-блисаиа-
.
Пролазе!ш кроз Xcpufo-впп- у
п мзбијајућн на Та-драп- сЕо
морс ова пруга е
повезати нпдустрпју нз хо-лпи- е
Нсретвс омбгупавајућт
јој пстоврсмсио пуи процват
и напредак, а преко Ншчр.
где пруга треба да пзбпје --ц- елу
зелл.у са Јадраискпм
иорсм, природнпу всзои га
чптавим светом.
Долииом реке Босие дижу
се даиас многа нпдустрнсиа
предузе1а. пнлаиа — Зави-довић- н.
металургнја и угал,
— Зсннца, угал, — Бреза н
Какањ, топионнца — Иареш,
иидустрпја кожа — Впсоео.
У 'Иеносредној блнзиил Ка-к- иа
naiaae се огромне иа-сла- ге
лапорца од ко}сг се до-бнј- а
цемент, у Варешу н
околшш су всшка палазп-шт- а
желзне рудаче, у пла-нпск- ом
пределу Боспе леже
иенскорпгаћене богате па-cta- re
мрког угла. Нзмеђу
Сарајева и Зенпце. на про-сто- ру
од 900 квадртнпх кп-ломета- ра,
су такође иаслаге
угла а на чптавом тон тере-н- у
је до сада експлоатпсаи
encfa нз трп угл.енокопа чпј
је капацптет бно огранпчен
слабни транспортнпм при-лнкам- а.
Многобројпа и бога-т- а
лежишта гвожђа пнсу ко
pnmhena пзузев пешто мало
у Варешу п Љубвјп. У око-лпн- и
Прпбиннпа, Теслпћа,
Тешнд, Жепче, Новог Шехе- -
ра и Југозападио од Маглаја
су доволпо непспнтана
'СРПСКИ ГЛАСНИК"
лазпшта уг.га, а рудно благо
Селлкова Зарућа, Сјепокоса
и Иогара такоће није иско-ришћава- ио.
Мангап је редаз
и по нашу иидустрију веомд
потребап кетал. Досада је
нспитано да се манган може
експлоатисати у Чсвллновч-ћим- а,
код Боровпце и Bpi-аиковц- а,
у прсдслу Љубић-плаии- ис
н у долипп рекс
Крнваје. Долнпом Кривајс,
Дубоштнце п Трнбјеиалаае
се богате иаслаге хромове
рудаче, која преставгл тако- -
he озбиллн интерсс за пашу
индустриЈу, јер се врло мно-г- о
употребллва,' а простнре
се на терсну од 114 квадрат-нн- х
килокстара. Иоред тога
у Босни су нозната лалазп
шта гипса, који, услед огра-инчс- ие
сксилоатацнје, иије
употрсбл.сн у грађевнпар- -
ству, где јс требала да буде ј
Крагујевачка брпгада а станицп
на
пз- -
и,
је прпмпо главли
у од Beha
Драгн друрговн н
Иоводом свстске омладпн-ск- е
педсл ynyhyjevo вама,
нашој драгој браћи у нпо-стралст- ву,
своје топлс п дру
гарске поздравс.
Са иптересова-н.с- м
л радошћу слушамо о
вашси раду н акцпјама за no
voh својој домовннн. Мп смо
лолосли па своју исе-мппч-
ку омладнлу у Каладп која кроз
самопрсгоран рад и иесебв
члс жртве доказује колиго
волн своје лароде, "Старн
крај" свога Мармала Тита.
У борби за оствареае бољег
н cpehuujer жнвота Народиа
омладипа Југославнје не
лза лапора својпп нд
рода Крспке руке омладнае !
ЈугиставиЈС спремие да
Ј946
дају још један иов дар сво-јо- ј
Гепубллци. пајлепши ко-ј- и
he она у овој годпни при-мит- н
од својнх слиова п кће-р- и,
Омладилску пругу Ша-мац-Сара- во,
дугу 237 кпло-метар- а,
ко]а бпти новн до-к-аз
што може охладпва учн-нит- и
у слободној п пе-завлс- ној
земли у сојој јсвласт
у русаиа народа. За встваре
ite овог гралдпозлог под)х-ват- а
лаше охладпле 6uhe no-требл- о Hckon'aTn преко
3,500.000 кубипх метара зем-.г- е
и камепа, пзбушптп 4 ту-иел- а,
саградитн 5 мостова a
положитп укуппо 340 кпло-метар- а
нормхшог качосепа.
Наша охладпва са од
шевхенек прпшла формвра
л.у својпр радипх брпгада со-j- e
у току омладин-ск- е
недсге nohn на града}
лове пругс н тпме he пове-зат- и
свој велпкп радвн праз
плк празшЉои чнтаве де-мократ- ске
омладпне света.
се одржатц по чн'
тавој зеил.и, у оквпру про--
Светссе омладпнске ие-
iLcroBa главпа прнмепа, всћ
једино у уметнпчке сврхе. У
околинп Мостара пма пала-зпш- та
бокспта, али нн ол
лије експлоатисал због тога
што услед скупог превоза
каилопииа, то бпло нсреп-табнли- о.
Многа лидусгриска и прн-вред- на
предрепа која су по-днглу- та
ла терепу Боспе за
време бивше Југославпје и
равпје бнла су всоха ма.1а н
ледовољна у одпосу ла
рудпнка и богагства
што је и разум-iHB- o
када се пмају у виду
Ј.чие cao6pahajne везе и то
да су сва она служила ипте-реси- ма
ноједипаца или ра
лих лкцноисрскпх компа-jinj- a
HiaiuKa приврсда у па-ш- чЈ
иовој др.кави OMoryhnhe
nMHiaifce Н1внх nocTX)jetui,
ичад1н пових фабрпка и
еЈектричиих цептрала, угљо-к1п- а
и рудпичких окапа по-ре- д
Toia uito he досадаииое
muaue, топиолице, угллио-коп- и
н остала nocipojeiua
бнти лроширенк до тс херс
да одговорс капацитсту
рудног блага и по-треба- ма
лашег ларода. По-ре- д
тога пруга Шамац-Сара-јев- о
OMoryfuihe нзградиу ло-ви- х
пруга уског колосекз,
које се градитп npeva
свлм лалазиштима углл, гво-жђ- а,
лапорда, бокснта, маи-гал- а,
хрома. Ола нрстставлд
крулал корак ка остварс.у
прлврсдног илаиа — ипду-стријализац-
ије
лаше зсмљс.
У томе je ten скономски
значај.
Југословенској омладини
у Канади
(Следе14е је ллст којег одбор Југословеи- -
ске омладшге Калади Целтраллог Народле
омладпле Југосчавије)
другарлце,
леобачнпм
пзо-ста- је
he
је
he
Такође he
је
he
делл, разпе свсчале акадсми-је- ,
мптипзн и кои-ферспциЈ- е.
као и фсстпвали ла којнма he
се присазнватн културио-унетиич- се
делатлостп 'iiaiuc
омладнис. На позлв Цсптрач-no- r
Beha Народне омладилс
Југославије у земл.и he
за време Свстске омладнлсхе
недел боравити делегатн
охладнне лз Бугарскс, Алба-пнј- е,
Мађарскс, Полхке, Чс-хослова- чкс
и друглх земалл,
што he битн лепа малнфеста-цнј- а
солидарпостн н прија-тел-ст- ва
нашс омладнис са
охладнном других земала.
II ове he годпле лаша оила-дин- а
свпи својнм радои joui
јсдном доказатц своју прлвр-Агн.- н
: ii Јданп t борбц за
чвр:ћгае аравсдли! л с- -
Mosparccor мнра, досазаћс да
она заједно са народима Југо-слаан- је
прстставда слажач
фактор у очувању мира и
ствара&у бољст жнвота свнх
народа.11 ое године на Оа-ладннс- кој
нрузи узети he учс'
шћа велиЕИ број демократсЕе
омладиве света. Beh сада naj
свакодневно стиж) писва ео-ј- а
изражавају ихову жед.у
да се прпдрЈ-ж- е напорцма и
похогву Народној омладнна
Југославије. Омладинске рад-н- е
бригаде нз Албаније, Бу-- .
гарске, Румуније, МађарСЕе,
Аустрије, Ногске, Чехосло-вачк- е.
Фравцуске, ШведсЕе,
Нталије, Аиерике, Швајцар-ск- е
п Енглесве Beh су пас
обавестнле о својој же-i- n дд
узму учешћа у изградип Ои-ладввс- ке
пруге.
Народна Омладнпа Југо-славн- јс
бп се необпчпс радо-вал- а
и бпла особпто cpehua
Еада Снсте в вп, наша пселе
нпчка братсЕа омладпла у Ка-над- п,
могли да упутите јед'
пу охладивску радпу брига
(Настажак вв стрлжи 4)
са пзложбе "Народна омладкна Jyгocлaпje,' у Бео-град- у
годпле.
једпој
Светске
са
капа-ците- т
иа.1азпшта
на-лазпш- та
нашој
Детал.
Значај америчке анти-совјетс- ке
пропаганде
(HacTaiax са стране 2)
мала, Еолоплја н полуколо-пијалии- х
зсвала оии пису у
стан-- у да пападлу Совјетстси
Савез. Али покорити и.их је
лсмогуће. Ради тога лремда
је совјстско-амсрнчк- а коптра-дикцн- ја
једла од осповппх
колтраднЕција у свету, ола
лјс бнтла коптраднкцлја, о-- на
доминирајућа коптродик-цнј- а
у садалпкој нодитнчкој
снтуацнј"- - To јс всћ показао
развитак догађаја у иослед-ii.i- t
х 16 мсссци.
Права сврха политике аме-рпчк- их
реакциолара јестс на-па- д
ла амсричкн ларод и уг-астав-
аае
народа разпвх дру-гн- х
калиталистичких зсмаља,
Еолоплја н полукололија
"мирлнм срсдствима". Алп
аисричЕп нмлсријалистн са-крив- ају
своје правс активло-ст- и
л о itiiMa hyTc. Они пе-ма- ју
начнна да нанадиу Со-вјстс- кн
Савсз алн мпого гала-m- q
о "антисовјстсЕом рату".
Ово је јасно замагл.нване.
Зашто амсрички импсрија-лнст- н
морају проводнтн oto
замагл.иваи.с? Ако ова магла
нс будс растсрала, какву ште-т- у
he учииитн?
Сврха амсрнчких нмперија-лнст- а
у стварашу овс иагле
јссте, да код амсричког наро-д- а
и широЕих маса иарода у
разиим зсмллма, кололијама
и полуколонијама изгубс буд-пос- т
прсма правој лолнтицн
амернчЕнх нмисрнјалиста н
да тако нзгубе лли сман сво-ј- у
отпориу слагу лЈтив иа-па- да
и агрссијс америчког
лмпсшјализма. Иа тај начнн
амсрички импсријалисти мо-г-у
се користити лсиринрав-iiomh- y
амсрнчког ларода к
иа]ода разних зсиал-- а и могу,
са релатнвном лако1шм, да
фашизирају Амернку и пре-тво- рс
свс другс зсмл у амс-рич- кс
колоинјс нли завнснс
о л.ој. Ако мн нс растерамо
ову анхову маглу, или ако нс
будсмо сматрали ово растсрн-ваа- е
важшш задатком, nit he-м- о
до ncher или манлг јлзис-р- а
ласти у гвож1;а поставл.сла
од стране америчког имперн-јализм- а,
нлн чак, до Beher
нлн ман-е- г стспеиа, актоваш
као гласницн јавног iicnpu-јатсл- л
— империјалистичких
слсмената у Сјсдиаеиим Др-жаваи- а.
Ми ради тога ne cweo бн-т- и
заведсни маглом амсрич-кн- х
импсрнјалнста такода пз-губн- мо
лашу sioh pacybneaiua
ii да падксмо као жртва дс-мзгош- ес
проиагандс да јс та-козпа- иа
"Сопјетско-амернчк- а
контрадиЕцнја" доинпаитиз
Еоитрадикцнја у свсту, да је
"ipchii свстсеи рат ИСИЗбЈ-лан- "
ii тако дал.с н тзбо дал.е.
днно лравилаи пут и дуж- -
urn i такс особс у натсм та-'''- р
д1'Мократијс јсст(!, да од-iv4- ii
растсраио маглу н да
ниаии сиакога мсђу амс-Mi4hi- iu
пародои н народииа
.. о и х напнталистнчких se-tt..
„i i.u.Kuiiija и полуколо- -
I ч-- дижу и да јасио
. . n.ijv правог непријатс- -
( i г спасс од улиппсил
it а ч 1уиостав11 напа.ху п
,. , ..(Mil аиеричкнх ниисри-ia-- о
ј
ti...iiin_s ( пстскпх рсакцио-..i'- ..
ниисријалнста Сједп-- .
ii ч . (,мсава н iLiixoHHx ло- -
i.i4h4 uaia у рззиим зсила-и.- (
i lojii светска демосрзт- -
,i Mdh.
Псим Совјетског Савсза,
Mijii je главии стуб, свстске
демократсЕе слагс састоје се
од три дсла: широкнх маса
лародасвих капнталистичких
зсмала, у додатку Сјсдф1е-iiii- M
Државана, и широкс масс
народа свих колоннјалннх ла-род- а.
У класном смислу и са-ста- ву
one уЕл.учују свакога,
од радннка и селдЕа до пат-рнотсЕ- их
ciesicnaTa Ii загова-рател- л
млра мећу буржоази-јо- м.
. . На пол.у спол.ле полшипе
ахсричЕн рсаЕциоларп пе ла-зива- ју
се "изолацпонпстниа"
Beh "интернацнолалистима"
Лли овн "интсрнациолали-сти- "
су мећународни агресо-р- н
а ле демократскп међупа-[ијдл- н
сарадлиц. Ови реав-цнолар- лн
слсиептп имаЈЈг
своје људе и у ДемоЕратској
н 1'спубликансЕој лартија.
Светска агреснја овпх peas-циопа- ра
озбнлло је упрллла
углед АмсрнЕе, упропастила
међЈшародно прлјателлтво и
кнпи ратлом опаспошћу.
To je зашто he амерички
народ, ук.1.учив паметнлје
чланове аверичке буржоазч-ј- е
које пресгавлл Валас за си- -
yyypliMLif't-,i'iiif№iyffff™y5af- '
СТРАНА 3
гурпо устатн у одлучлу бор-б-у
против реакционара.
КаппталпстпчЕс зсмхе из-в- а
Амернке, у првом рсду
Пелнка Бриталпја и Фрапцу-ск- а.
претрпме су тешЕс pane
п, у nopebeity са Сједиаепим
Државама, оне су другостепе-л- с
или Tpeher степела землс.
Оне су објскат агресије аме-рпчЕ- ог
пмперијалнзка. Закон
неравномсрног развнтЕа ка-питалн- зма
приснлава нх да
се одлучпо одупиру аиернч-ко- м
упБставању.
Овс каппталистнчЕе зсмле
борс се садз за скопомско п-порав- леае
од ратпих рапа п
истовреисио су у cJCAehoj св-туацн- ји:
ДемоЕратсЕн nospcr
иарода inixoniix зеиалл п за-хт- ев
за пезависност н за ау-тоноии- ју
Еолоиијаллих н UO-лукололија- лпих
зсмалл стоје
на јсдној страпи, и жсстоса
агрссија америчког импсрија-лнзм- а
ла другој.
Лнлија коју су заузелн ре-аЕцион- ари
као што јс Чсрчнл
и дс Гол јесте да се ослаоају
на Сједии.еле Државс против
демовратсЕог покрста лародч
својнх зема.га и против по-кре- та
независности ларода
колониј аи лолуЕОлоинја. Це-н- а
коју рсаЕциопарн пла!ају
за ову реакциоиарлу липнју
јсстс, да оиа неизбсжио води
овс зсм.ге да спадлу ла ноло-ж- ај
зсзнсиости о Америци.
Народн у овим канитали-стички- и
зсм.гама имају дру-г- у
липију: Да нзвојују дсмо-кратс- Ее
н соцнјаллс рсформе
у својим сопствсиии зсмха-м- а,
да даду лсзависпост и ау-тонок-
ију
колонијаллии н ио-луЕолоннјалн- им
зскллма и да
capabyjy са Совјетским Саве-зо- м
да бн се одупјгли агрсск-ј- и
амсрцчког лмпсријаЈнзиа
и сачували своју пационадпу
иезависпост.
Изпад свзес је сумис, да
he ова лародпа лилија бит.ч
побсдолоспа. Ова лпллја he
бити )хвојепа од свих класа
ларода укључив намстиијс
буржоазијс. Лииија рсакцио-нар- а,
напротпв, мора за сп-ryp- uo
пропасти јср he naih
на опознцију чнтавс лације.
Узниво, на прнмер, јсдиу
од иајважлнјпх капнталисти-чки- х
земалл — Велику Брн-таннј- у.
Ола улажс свс своје
напоре да се екоаомскк опо-рав- и
у послератиом вреислу.
Н)сп извоз се постепсно ио-Bcha- sa,
нсшто чему се аие-рнч- кн
импсрнјалистички слс-неи- тн
ле всселс. Амсрнчкн
пипсрнјализам лде затим да
разбијс блок штер.1ннга иско-риштавају- ћи
потрсбе Велике
Британнје са зајховима u, у
и ме такозване "одбрале про-ти- о
паиада Совјстсеог Саке-за- ",
жслн да Велнка Брита-ниј- а
ybe у војпи савсз га
n.uu. Ово су све озбихик ео-ра-ци
припренаил да се иро-гут- а
Вслнку Сриталију. Бри-тапс- ка Iluuepuja нма своје
колоппје и о Uroj завислс зе-м- хс
раштркане по целом све- -
Ту. ИоЛПТВКОи MCEJ.)'4HLC
светске домпиације од страие
аверичких нмпернјалиста,
Брптапска инаерија прогив-1лв- а
пападе амсричког нмпс-рпјалпз- ва
у вадм, Аустра-лиј- п,
Јужвој Амернци, атлаи-ски- м
острвпуа, Срсдо-с- х
Пс-тов- у,
Палестппц н Арабијн,
Егапту и ва Средозеиху, у
Иидпји, Бурмп и другдс. На
мзвеспвв мсстпха ови суко-б- п
су neh т)', вли кипе ojiy-жан- ом
борбох. У будућпости
постоји могућвост да Сјсди-њеи- о
Државе буду потпал.п-вач- п
агреснвних ратова про-тн- в
осталпх капиталнстичкид
земалл Дпре свега ВелиЕе
Брпталпје). . .
Ахсрпчса иЈшеријалистпч-w- a
паштика протнв свих дру-ги- х
капиталнстнчЕнх зехалЈ,
мора иужно нзазватн опозн-циј- у
у овим зехллка. Оео,
ради тога, чипи nexoryhnx,
после другог ceeicKor рата,
такозвано "ЕапиталистичЕО
олЕолас СовјстсЕог Савеза.
Напротив, због вирне поли-тиЕ- е
Совјетског Савеза, де-хократ- сЕс
мсђународне поли-тн- ке
н itene пријателсЕе трго-впн-е
са свим земллха в због
тога што се Велвка Бригалн-ја- ,
Француска и друге земле
морају одупретв анерпчкои
угњетавању да нзбеглу удар-ц-е
привреднвх крпза н да да-љ- с
побол.шају своју еЕовоми-ј- у,
овс земде морају сарађп-ват- н
п трговати са Cobjcickhu
Савезом. Ради tora, "капвта-листиче- о
опколеие" ввше ве
постојн. . .
кЖЖШШ