Serbian Herald, May 30, 1947

              -- iiwiiidiiiiiffMffMftffliWffi
CTPAHA 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice wtk]y by Srpsld Glotnik Publiahin?
Company— proprietor! In th Serbian language efc
200 Adelaide St, W., Toronto 1, Ont.
Излази сваког уторка и петка
Сва писма и чекове треба слатп на
"СРПСНИ ГЛАСНИК"
КЛАСИФИКАЦИЈА ЕМИГРАНАТА
liao 1HT0 сс нз нзвештаја из Отаво види,
прстссднчк владе Кинг образложно јс ли-та- љс
садашњо и будупс смиграцијс у Ка-над- у.
Из оног шта јс он рскао видн со да
он класнфнкујс ту емикрацију ио физи-чко- ј,
географској и расној линнјч, a ijo
иолишчкој само толико што кажо да јо
у дананш.о нсснгурно прсмо опасност за
пслику земл.у нматн нрсмало становнн-штн- а.
Он ништа ио говори да мсђу расс-Л.ОЛШ- М
лицима, која долазс прва у обзир,
има таквих који су упр.гали спојс руко
злочшшма, оних који су сс, као што кажс
конзсрвативац Чсрч, добропол.но јављали
у Хнтлсрову армију. Он заборавља да мс-'- ђу
н.нма нма оннх који су сс зајсдно с
Нсмцима борнли против каиадских вој-ник- а
на фроиту.
Пнло бн добро да г. Кинг говорн исшто
и о такиој квалнфикацији смнграната. Он
сигурно зна да мсђу н.има има злочинаца
п нздајинка. На ако јс н.сгопа намсра да
iiYCTii злочинцо у Каиаду, то трсба рс1ш
п онда оиравдати, а ако no мислн, оиет
трсба pcliii да канадски иарод зна у сва-ко- ч
случају.
Нама сс чшш. према оиом шта он каи:с,
да сс ои иишо боји н вшие зазнро од жутс
азчатско бојс иа лчцу, ного од дофчичти-шк- )
црпо п емођо фашистнчко бојо Аидср-сови- х
војпшса или од крвавих рукава чст-иик- а
и усташа. Нама со чпни да он мало
иоклаи.а пажн.у протсстима којн долаао
од страно оргаиизопаиих радшпса. којч сс
буис протпп такво емиграцијс.
Алп to jo, мођутчм. сио по општој ио-литчч- кој
лшшји прсмпјора Кинга. To jo
у сагласности лшшјо која уопшто штити
ратно злочинцс и но прсдајс их зсмлам1
којо трсба да им судс. To jo у сагласиости
са Трумановом "доктрином" борбо проткп
"кочуииама". Иајзад. ко вшис мрзи ко-муии- зам
нсго што га мрзо фашисти и рат-и- и
злочинци и оидату "борбону" и "удар-пу- "
снагу трсба назчтч!
0 корнсностн такпих омчграната ии за
одбрану ии за ирпвроду Каиадс но мож?
бити говора. Оии који су издали својс ро-ђс- нс
земл.о. no могу битч бранитељи другс
зомљс. To су опн који BcluiHOM ннсу хтсли
ириврсђивати у својим зомл.ама, па како
ho привређчиатн у Канади?
ПИТАЊЕ РАДНИЧКОГ ЗАКОНА
"Канадчаи Трибјун" од 5 маја пишо:
. . . У Лачут, Квомск, па слабо плаћснс
тскстнлно радшпсо (који су на штрајку)
баца со сузис бамбо a imixobo noljo со
ancii. У lfoiioj Скошијн. угл.оконачи (ко-ј- и
су тако1)0 већ дуже вромо на штрајку
за П01ШШ0П.С плата). по мало гладују a
влада ис иодузима ништа. Иаробродарско
компаиијр иокушавају да ноништс угово-р- с
којо су канадски мориарн извојовзли
жестокомштцајковиом борбом ирошло го- -
.. .,п Г.митпш
ДИИС. ЛОГОрИ UUJMCKII рлдпнци ч—
Колумбијр суочони су са нррдлогом ком-папч- ја
да ср стави иа сваког члана yimjc
(синдиката) боид а раднички закон Г.ри-тш- н
Колумбчјо претстапл.а опасност за
синдикална ирава. V Онториу Дву-оп- а
влада упорио одбија да усвоји раднички
закои прсдложои од страно унчја (синди-кат- а)
и радничкнх иародних лосланпка
у законодавству.
Чиљеница да Отава (фодсрална влада)
баца одгопорност за иссређона радннчка
питана на нровиицијр којс исмају једин-ствсн- с
радничко законо. дајс послодавци-м- а
златпу прилнку за уништапаљс рад- -
ПИЧКИХ раТНОДОПСКНХ nuuuiujiw.
Ако сс нс усвоји општс зсмалскп до-мократ- ски
раднички закон, појачан са
провннциским законима радиици ћс мно-г- о
прстрпсш пдућих месоци. Иитеросп зс-м- ље
захтовају да се такав закон усвојч
сада. Нсма врсмспа за губљсњс.
Горње су заиста горућа питања која
стојс прсд федоралччм н провчнцчскнм
законодавствчма. Ово су далско важнпји
цроблсмч нсго што јс литањо смиграције.
Па нпак. о олшграцпјч. о рассљеипм ли-ци- ма
свч одговорчи водс много рачуна. a
о овчм важнчм пптаљима нико.
- a™.-'-- -- iMaaiJUHtt ►ч- -ј, тИ1&&Ш аАајВдДдшд?ул5ћ.№.д.Ј.- - --.,..
ИНТЕРВЈУ МАРШАЛА ТИТА СА АМЕРИЧКИМ
КОМЕНТАТОРОМ СТИЛОМ
БЕОГРАД. — Прстссдннк
Миннстарског савста ФНРЈ,
маршал Југославнјс Јоспп
Броз Тито нримио је прс ис-коли- ко
даиа, у прнсуству по-моћин- ка
миинстра ипостра-ни- х
послова др. Владимира
Велебнта, алеричког радио
комснтатора г. Јоханеса Стн-л- а.
Маршал Tuio је том пра-лнко- м
одговорио г. Стилу на
неклнко поставллних nmaiLa.
IIIITAIhE: — Да ли про- -
кламацнја Трумаиове доктри-и- е
upeua Грчкој и Турској
кма утицаја на сполну поли- -
тику Југославше?
ОДГОНОР: _ у говору
претссдпнЕа САД г. Трумд-н- а
за нас иеиа лачсг повог.
To што је г. Трумап овог пу-т- а
рекао отвореио, мн врло
добро знамо да су раднлп it
мислили о томс, али пс отсо-рсн-о
већ прнсривсио, pasuj
крушш амерички иагиатц и
нмпсријалисти уопште. Нас
само нзнспађујс чнаеница да
је о томс говорно баш прег-седнн- Б
г. Труман у врсне кад
сс чиис огромии напорн да
Уједниени народи створс јг-да- н
чврстн мнр. To иас нзне-нађу- јс
у толнко вншс што тај
мир тако силно желс сви иа-род- и,
па и амсрнчкн народ.
По моме миш.гсау тај говор
пијс допринсо лакшем ства-раш- у
нли учвршћељу мира,
иего на протии, после"Товора
г. Трумаиа, као што се могло
и очскивати .рсакцнонарн
свнх зсиалл прилично су дн-гл- и
главгн сваштаочскнвалн.
Мсђутим, на ваљсху поли-тнк- у
Југославнје тај говор нс
можс инуколнко утнцати. Нас
он још више убсђујс да смо
на прапом путу к да трсба
још упорније н Јачс да сс бо-рии- о
за остварсн.с мира. за
учвршћсас добрнх одиоса са
појсдшшм зсмллма и за ос-тварс- ас
паших оправдаиих
захтсва.
ИИТАЊЕ: — Како замп-шлл- тс
будућс односс нзмсђу
Југославије н Грчкс н нзмсђу
ЈугославиЈс ТурсЕе?
ОДГОНОР: — Шдовак-ви- м
условнма ја ие гледач
баш оптнмистички а побол.-шаае'одпо- са
са тим земллма.
На једпој страин због тога
tiiTo се овде очигледпо раи
п ueniaibv v унутрашнл int- -
танл тих земалл, особито у
Грчкој у конкрстном сл)чају
од стране Америкс. На дру-г- ој
странн због тога што сс
у тнм зсмлама — овдс онгт
пстичсм у првом рсду Грчку
— налазс на пластн рсжики
које сонствснн народч због
рсакцноиарннх мстода нс со-л- е,
н којнма није стало до
добрих одпоса са демократ-скн-л
зсмлдма.
ПНТЛН.Е: — Какав је сфс-ка- т
имада Труманова доктрп-н- а
па словсиску солндарносг
па Ба.кану?
ОДГОВОР: — Ја бих хтео
овдс да подвучсм једну ствар
која јс нама пала у очп. To
јс чилсппца да су нмпсриЈа-лист- и
п рсакционарн у pai-ип- м
земллма протнв истш-скн- х
демокрзтскнх земадд п
иокрета у свсту попово по-че- ш
пстпцатп паролу за Кр--
сташкп рат протнв комуии-С1ичк- е
опасности." Познато
ie да ic већ мвого годииа прс
рата реакцпја пнтавог свста
нма.та псту паролу оорис при-ти- п
комуннзма. Осовинсм
сше. Хитлсрова Иемачкд,
MvroininiicBa Италпја, а ка- -
cuiii'e и Јапаи створнлс су т. 1 unirn ЗВ. ПаКТ ПЈКЈШВ iVUHH"-i'- 4
под паролом борбс против ко-иуииз- ма,
што јс у ствари би-- и
само маска за npunpeiiaite
импернјалнстичког рата радк
остварсил аихових импс-ријалистнчк- нх
цилва. Зато
се неминовно мора ностави- -
т„ nimiu СЛИЧНОС1Н ИЗМС- -
ђу онога што је раипје про- -
поведао фашнзам, a uiio .w
затнм изродпло у овај импс- -
гпмлшетнчки par, u овога
што данас ради реакција у
западннм зсмд-ам- а позивају-h- ii
у борбу протнв комупп-зм- а.
јер сс и овога п}га рад
само о заиаскнраној пропа-гаид- н
нмперпјалнста.
У всзи с тнм хтсо бих да
додам још н то, да nit вр.10
добЈКЈ познајемо тај рсчннк
и знамо шга значн која реч,
која парола. Због тога to ио-ж- е
иа нас, на балканске де-нократ- ске
землл, у првом рг-д- у
на Југославпју, Бугарску
и Ачбанију утицати само у
том правцу да још Teuiite
мсђусобно сарађујемо и да
HUg2,jjgg ци
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
аи у ком случају нс дозволи-м- о
да наседемо било каквии
пропокацијама које би се
покушавале са стране.
Хтео бих нсто тако да прн-uem- si
да без обзпра на су-бјекти- вно
мншлсис одговор
ног државника који даје та-к- вс
изјаве, такве речи ипак
могу нматк рђаве последицс.
Јср, то у ствари значи дава--е
оружја у рукс разних не-одговор- ннх
елемсната и пот-стрска- ча
рата. А мн знамо да
је у цслом свету реакција ди-гл- а
главу носле тога говора.
To је случај и са овом иа-шо- м
малобројиом реакцпјом.
Рсакцију и све uoryhe paiuc
хушсачс то уопштс потстрс-кав- а
на извссиа дсла која се
нпаче уопштс не би усудили
да предузиу.
ПИТАЉЕ: — Који су но-слсд- ии
циљсви програма ба.т-каис- ке
и словенске солидар-иост- и
и који he бнги ibeiui
облици у погледу Бугарске н
Албанијс?
ОДГОВОР: — Ја сам sell
нсколнко пута у својии го-ворн- ма
у ннтсрвјуима иста-ка- о
аква he бити наша др-жав- на
политнка у односу на
осталс балканске земл-е- . lla-ma
паштика јс: усноставнтн
што бол.е међусобне односс
и што Tcunty економску п по-лнтнч- ку
сарад!иу. Разуме сс
да овдс сада не могу још го-Dopit- Tii
0 формама тс сарадње
и о облицииа дал-с-г развоја
алн да he сс оиа развијати
још дубл-- е н join Teuiibc to је
тачно.
Питаи.е: — Дћ ли he се та
сарадша изражагатн у фор-мам- а
као што је иа пример
уговор закл.учсн нзмсђу По-ллк- а
н Чсха, о зајсдиичком
управлди.у жслсзннцама?
Одговор: — У таквим н
можда још болим формама.
Са Албаиијом, пл прнмср,
мп nch нмамо царниску унп-ј- у
н шнроку скономску са-рад1- иу.
Таквс hcMo одиосе
имати п са Пугарском.
Значај америчке антисовјетске пропаганде
(Нзвацн из чланка кине-ско- г
комунистс Лу Тпиг-Ј- н
објавл,еног у часопису
Радннчке професнвие пар
iTiije "Нешнонал аферс
монтлн")
. . . Иослс Другог светског
рата, амерички нмпсријалн-за- м
узео јс мссто фашнстнчпс
Нсмачке, Италије и Јапаиа
као тврђава светских реакци-опарнн- х
сила. Рсакционарис
снле света су ирецнзво аме-ричк- н
импернјалистн са до-датк- ом
реакционара у разинм
зсмллма — кинсски Чаикај-шск- ,
брнтаиски Черчнл, фран-цуск- н
де Гол и фагаистичк
остаци — шпанска Франкова
в.ада, илада јапанског Јоши-д- с,
псиачки фон Папси, Шахт
птд. Рсакционарн свих зема-л- л
п фашнстнчки остатци по-стал- п
су сада сви нздајннцн,
директио плн ниднректпо ио-дупнр- апн
од страие америч-ког-нупсрија.шз- ма,
продава-jyh-u
иароде својнх земала.
Лмсрнчка ратиодопска ии- -
дустрпска производња више
ie нсго подвостручена у no--
ређеау са предратшш перио- -
дом. Лмерпчки моноиатисти-чк- н
капнтал огромно је по-раст- ао
у току рата. У исто
врсмс, порастао је број рах-нн- х
лордова у Алерици. По-сл- с
свршетка рата ова дру-жн- иа
мопбполнстичких капи-та.шс- та
u мнлнтариста, овај
блок, крајн.е мала шака ф
натнчких агресора, проповеда
полнтнку нмпсријалнстнчкс
aq)cciije да прошири тржн-шт- а,
да освоји тржишта, ко-лон- ије
н itaiykaioiuije других
каинталнстичких земалд, уг-ibcTanaj- yhii
пре свега велике
колоннјално-нмпернјалн- е зс
К.К Велнку Вританију и
Француску и угљетавајући
Кнну, док у псто време задр-жава- ју
иск.т.учнву доминацп-ј- у
над Јапаном it латпнском
AvcpitKOit. Амсрпчкн 'импс-рнјалнс- тн
провађају ову аг-]ecii- jy
под лозппком "Полц-тнк- е
отворених врата", "Јсд-аки- х
MoryhiiocTit", нтд. Због
тога што је амерпчка продук-тивн- а
техиика врло впсока и
монополски капита.т огромаи,
н м псрпјалисти СједшБенпр
Држава, без обзира где про-др- у,
требају само да пмају
услове "Отвореиих врата" и
"Једнакнх Moryhiiocnt" да би
бнли у надмоћном положају
ПИТАЊЕ: — Каквн he
одпосн у погледу екопомске
сарадн-- с бити успоставленн
са Полскох?
ОДГОВОР: — Наша де-лсгац- нја
јс отпутовала у
Нагску са задатком да са
Полдгкои заБл}чи не само
трговиски уговор, цего нсто
тако и уговор о екопомссој
сарадп.и.
ИИТАЊЕ: — Како замп-шла- те
будућн развој југосло-вснско-америчк- их
одиоса?
ОДГОВОР: — Морам да
кажем да мц је прпличпо Te-rn
ко одговорити пл то пита-ifc- c,
јер ми занста после свег
овог развоја ствари па ме-ђуиарод- пој
арепп пнје јасно
можемо лн ми те одпосе у
скорој будућпостп видпо по-правп- тн.
Много зависи од
тога сада he сс и како оства-пит- и
међународнп иир, када
he it како бити закл.епп
уговорн о мпру са Неиачком,
са Аустријом н т.д. To ифа
велнку улогу. Мислим да he
иосле учвршћенл мира мно-г- а
иерешена nuraita, која
лостоје нзмеђу поједппнх
земалл, бити лакше решена.
1ШТАЊЕ: — Шта мнслн-т- е
о сугестији која је учин.о-н- а
на Московској копфереп-цнј- н
да се пптаие Корушке
прснесе у ОрганизациЈу У-једнн-е-
пнх
Нација?
ОДГОВОР: — To, разуме
се, ис завнсн од нас. Ја бнх
могао да кажем само да бих
желсо да се та ствар рсшк у
Москви. Ако се мисли да се
то цитаае решн донекде по-вол.- по
за нас, опда би се mo-m-o
рсшнтн у Москвн. Ако
се међутпм ипснстпра да одс
пред Уједнп-сн- е Нацнје, то
значи да сс пе мпслп ва по-вод-- но
решеас за ас и, што
с? мсне лично тиче, ја ппсаа
задоводли таквп решмкм.
IIlITAIbE: — Шта се кри-ј- е
иза чнаеницс да је Упра
погрешио испоручнла тсшгс
л иН)гое друге м монопо-пмирај- у
тржнште. Оснм то-i- a,
амсрички нмисријалистн
подул1уају иа велнко војне
нрипреме протнв других ка-инталистич- ких
зеихга, коло-ииј- а
н полукатоиијалних зе-ма- лд
под свим врстама пзго-вор- а.
Љихове војнс базе про-шире- ие
су у многнм зсмхама
нзван Совјетског Савсза. А-мернч- ки
пмпернјализам ie
путеи "уириих смтстава о-купи- рао
мпогс "11рл Харбо-рс-"
у равпим земллиа, гово-peh- ii
да је то да се "спречи
другп Нрл Харбор".
У фебруару и марту 1946
годнпс, светски хакцнопари
плапирали 'су вотпал.ива1м:
рата против Совјетсетг Саве-з-а.
За ово су били топични
реакцнонарнн говорн Черчи-л- а.
Да је ово проузрочило
рудност у сваком, било је као
м што н треба да буде. Чер-чпло- ва
агитацнја наишла је
на онознцнју и хладно нри-дд-с- на
од стране варода у дс-ло- м
свету, в влавовв реакдп- -
овара дожвклв су асалосни
вораз.
Али иропаганда "авггнсов-jcTcs- or
рата" вју је вочео
Черчил чувава је в ваставље- -
ва од стране амернчетх импе--
рнјалнстх 1'азлог да они ве-гу- ју
ову врсту пропагандс
ввје да овв ааиераваЈу воду-зет- в
антисојтхкн рат у са- -
дашке време, вего да та вро--
вагавда може овтв увотрео-лдван- а
као захагдлваае да
бв иза тога проводилн своју
велнку агресипг на светсвЈи
онсегу в угаетаванч: код sy
he.
"Автвсовјетвза" — шта
то значи? Хвтлеров автисо-вјстнза-м
бно је назив нороб-ллва- ка
пехачког варода н га-же- ње
варода чптаве Европе.
Јапапссв антпсојетнзам бво
је назив под којпм је ов по-роблл- вао
јавансЕп варод и
чинно пнвазпју свих земала1
на оое страпе НацифпЕа. Ан-тисовјетп- заи
амернчкпх реа-кциона- ра
ве може бптн вего
вазив за поробллвае амерн-чко- г
варода в вровођее аг-респ- је
против целог света.
Ниа, међЈппи, рахтпсе у
звачеау садашле автвсовјет-ск- е
лозпнке амернчкнх реак-цнона- ра
п one немачкпх л
јапанскихреакапонара у про- -
uaiiiinic? Да ли бистс о точс
могли нешто да кажете?
ОДГОВОР: — Menu о то-м- е
уопште ништа ннје позна-т- о
п е могу пншта ни да
кажем.
ПИТАЊЕ: — Какво јс ста-it- e
исхране у Југославнјн да-и- ас
и какви су изгдсдн?
ОДГОВОР: — Ја сам о то-м- е
недавно говорио н доик-спик- у
"Њус Кроннкла" и
прстставпицпиа Уирс. Сада
е бнх имао шта иово да до-да-м. Питаие исхраис у Југо-слави- ји
нијс лако, алн бсс-предмс- тао
је н сувишно гово-рпт- и
н дал-- с о xpauu која је
потребна ташој зсмли. Ја саи
neh рекао да сматрам да cuo
се ми неиако mnyhu, иако са
великни тсшЕоћама, из тс нс-uo- i.
Видећеио joui каквс he
мере Mohn да се иредузму за
нзпесие иабавЕС са страие.
Што се тнчс иаших изглсда,
уогу да кажси да сс код нас
ради пуном. паром, да he свс
бити засејано, и да к иорсд
тога што је бнло нзвссне штс-т- с
од поплава и мразова, иа-ш- и
нзглсди за жетву нису
рћави.
IIIITAH.E: — Да лк сте
читали Валасовс говорс н да
ли бистс хтели о томс нсшто
да кажете?
ОДГОВОР: — Валас има
велнкс сннпатнјс у Југоста-внј-н
као човск који прииада
јакој деиократској сгрујн у
Америцн. Код иас сс прло
радо чују људи којп објскти-вн- о
поставллју ствари. Разу-м- е
сс да се у главпом са пс-ћ- пм
дслом И.СГОВИХ говора и
ја слажем. Дстали нису важ-u- n.
nilTAHiE: — Л са чни се
слажсте ?
ОДГОВОР: — Меин сс пе
свиђа и.сгова коинарацнја Со-вјетск- ог
Савсза н Лмсрнкс,
као да се ради о два имнсрп-јалпзм- а,
јср јс то исиравил-но.- "
шлостн Немачка јс прло блн-з- у
СовЈетском Савсзу и, нод
повол.пив другнм условииа,
псуачки фавшств ' могли су
напасти Совјстскн Савсз. Ја-па- н
и Совјстски Савсз грани-ч- е
један с другим, али због
тога што нацисшална снага
јаваиског фашнзна није била
тако велнка као Хнглсровд,
Јапав је могао да нападие са-м- о
Квву н пацифпчка подру-чј- а
п био је побеђсн пре не-г-о
што јс могао учииити нн-вази- ју
Совјетског Савсза. А-uep- nea
је врло далеко од Сос-јетсЕ- ог
Савеза н и.нх дслс or-ромп- н
територији. Ови тсри-ториј- и
Eojii стоје измсђу аих
састојс се од каннталистич-ки- х
зекалл, колонија и полу-кодоппјашн- х
земалл Квропе,
Азије п Африкс. Нод овхш
и другии околпостима врл-- Ј
је тсшео за Сједвњеие Држа-в- е
да иападпу Совјетски Са-ве- з.
Прави зпачај америчкс
автвсовјетссе лозннке у пос-лератв- оу
псрводу јссте иенс
ЕОрпсвоста у угп,ставан.у а-мерпч- сог
иарода а у шшазп-ј- в
сввх зеиала извав Совјсг-ско- г
Савеза "мпрпим сред-стввв- а'.
Иаравпо да постоје коа-традпкц- пјс
изкеђу алсричког
новополвствчког павнтала п
ратавх лордова иа једну стра-в- у
в социјалпстнчког Совјет-ско- г
Савеза ва другу. Ирвро-дн-о
јс. в може се pehii да то
вретставља контрадпЕЦијуиз-не- у
новор света и старог све-т- а
в да је то једна од осиов-вв- х
кошрадпЕцнја у свету.
Соцнјални и државми снстем
СовјетсЕог Савеза много је
Јачв и стабилннји вего Ca-ere
америчЕОг капптализма.
Совјстсеи Савез је заштиг-вв- е
свстсеог мира; са посто-јање- к
Совјетског Савеза по-хле- па
в амбицвје светсге ре-аЕц- пје
темел.во су тешЕе за
остварпти. Радн тога амерп-чс- и
и светсЕи реакцнонарн
жестоко мрзе Совјстсев Савез
it хсле, шта ввше, да проводе
автнсовјетску борбу. Алв аи-твсовјетв- зам
је једпа ствар, a
антпсовјетскн рат је сасвии
друга. Ми занста не тврднмо
да амерпчЕв нмперијалисти
ве желе напастн СовјетсЕП
Савез, али дое алерпчЕи им-перијали- сти
ве nosope наро
Сједињенпх Држава, иародс
разнвх капиталистичЕих зе-(Пре- нос
ва странв 3)
-
Уторак, 6 маја 1947.
Политички преглед
ОТКРИВЕНА УРОТА БРИТАНСКИХ И ТУРСКНХ
ШЛИЈУНА НА БАЛКАНУ
Новинарска агенднја Вчри илс сервиц нз Беофада јавтл:
Ha cyheiby 17 тсрориста Ск-овљ-у, пав-н- о фаду HP Македоније, открнвепа је
мНраежпааримиеђцуппасЈукзодтнкнрхивнепнетрвнегзае игентеврнајдуанаХаад-ссонс- .а, гаефа британске војие мнсијс у Тнра-Bi- r, Еиива Bcp(ia ГсрчеЕа, турског копзула
и мпогнх других са терорпстнма. 17 оптхг-ив- х
тсрорнста бнли су вође Нацмовал Шип-тарек- е органпзације. ILux се тсрстп да cv
нокушалн збацпти садав пародвс владе
Албаввјс и Југославије.
Оптужспе се терети да су успоставшл
споју органнзацију 1945 годипе са цн.е да
усиоставс "Велпку Атбапију" помоћу оева-jai- w југословсисЕНх аутонокввх области Ко-соп- о
н Метохија и всћег дела Македопијс
са градов Скопхс. Узнмајућв тај тсриторвј
као базу и уз novtoh странпх влада. HCX,j(
сс надала да he оборптв садаае вародпг
пладс Југославнјс и Албаввје. Власт у "Вг-лик- ој Албаннји" нмала јс доћи у руке сјсд-брвв- ка бнвшсг крплл Зогу, члапова фатв-стичк- е организације "Пала Комбстарж"
другнх.
Та терорпстичка организацнја НСХД јр
опсрнсала у Албанијп, Максдонвји, Косову
в Мстохнјн. 11)езине једивице всжбапе су
у Грчкој. НСХД нмала је везе са албапсшн
катаборацповвстпма у Бари. Кавру н Грчкој.
Групе у Грчко) н Бари давалс су главне
днрсктипс за тсрорвстнчку аЕтнвност, док
је Цснтралнк комитст НСХД у Скопл.у no
магао ту актипност. Везе су подржавапс пре-к- о јсдиог мајора грчкс армнјс.
ДИРЕКТИВЕ СУ ДОБИЈАЛИ ОД
СТРАНИХ ДИПЛОМАТА
Гтапвс дикрстивс НСХД је добивала од
niime страпих дипломатгквх прстстаппнка.
Међу то су укгучсии британскн конзуг Пур-то- ц
у Скопл.у, турски Koinyi Ewnii Псрфа
Гсрчск и грчкс пласти прско фапнцр. На
тсмсл.у директива н споразума га спојим га-петници- ма зада11а НСХД }е бвла да очисп
јрдаи дсо обар у Албапијн тако да ср оио-ryh- ir
страну ипвазкју.
У току cyhciua свсдок Баирам Панракторв
nsiannn је. да је iierno брат Мухарсм ПанЈп-ктар- и. атбапгкн гарадине котаборзциониста
прнмпп пигмо од бритапсгог грисралл Хад-соп- а. шсфа брнтанске војве кпсвје у Ти-рап- п.
у којсм је рстено да се за устанак
у Албапијп треба учвннти свесфаие пр
прсма н да he зато до1ш фниапсвјска п мв-литап- на помоћ пз вана.
Питужеии ђаппд јс пзјавио. да је турсгм
конзул Гсрчак лпчно руководво са актив-iiomh- y "Бала комбстарн" н да нх јс спабдс-па- о
са фалспфиЕпваивм вутвицама и пома-га- о
им да подржлвају везе са турским кои-дуло- м
у Голуиу. On је такођс оргапнзовао
подземну мрсжу. да помоше вобсИн у ипо-гтраигт- го
оннм осоПама које су тражиле ју-госчопе- вскс
пластп.
II а суду је установлпо да је гдавни гптаб
НСХД радио ва грчвои тсриторију за цело
пррмс овс уротс. Помоћни гатаб је органи-зпва- н
иа угословснском територију. Када
су фупс "Бала Еомбетарн" прешле па фчки
тсриториј да сс тамо вежбају. формирапе су
у бригадс под коиавдок Трвзе. Пвше чла-по- га "Пала комбетарн", уклучвв бивгае те-рорнсти- чкс
групе коЈе су оперисалс против
фчких партизаиа, примале су воссбну на-пта- ту
у попцу, хранн п оделу in СЕладишта
Упрс Цакпц четнрц мгссца всжбр те су тс-рорнгти- чкр фупс попатг иа ток Крф и
пдалс у Југогтавију
КОНЗЕРВАТИВАЦ. ЧЕРЧ ПРОТИВ ДОПРЕ-МАЊ- А
РАСЕЉЕНИХ ЛИЦА
ТТгпапик Т Л Чсрч (котерватпвац)
крптпковао је вронмр педрт у парламепту
у Отавн иолнтпку допремагм у Канаду pa- rr icintx лица пз Европе. О вуптгаиу у Ка-ва- ду 4.000 полсквх "ратпвх BeTcpaua'' ои
је рекао да је eeh врме да се нвгли о tctokov
стаи.у а брптанскнм острввма одакле из-ро- д
пожудио очскује емвгрираае у Ианаду.
Он сс ставио па реворд вротлвпвка дозво-unai- ba Притапнјп да двктира Кавадм. On
саже да јс тасво двктвран учппеио у везн
са угосором во коме је Кавада прнмнла
4,000 посквх ветерава. Регордв британ-ско- г
парламспта воказују, рекао је Черч,
"да су ипогп подскп ветераав добровохно
ступали у немачке спаге в борнлв се против
Уједиисних иаппја."
Допремап.е раесхепвх лпца заговарао с
Си Си Еф-ова- ц Ф. Г. Заптитнп "еа гледк-шт- а
хумапптарпости". Конзервативап Черч
папнтао Је пвпг "сппијатигту". хо су та по.%-ск- а
гогпода кпЈа re допрелају у Кападу.
ПИТАЊЕ РАДНИЧКИХ ПЛАТА ПОЦЕПАЛО
ФРАНЦУСКУ ВЛАДУ
У францусгој владв дошло Је до поцепа
када је претседннЕ владе Раиадје затражио
да се изгласа вовереље владп по витаљу п-н- ор
става о повпшеп.) одпосво о замрзаваљу
радиичЕих плата. Ово је уследило поводом
штрајса 32,000 аутомобилскпх раднвка у
вредузећу soje је влада националнзпрала
да пм се повнсп плата.
СоцијалистичЕи, ревублиЕапскв и леви
републикаиски народви послаивцн чије
странке заједно с КомунистпчБОл партијом
сачпилвају фраппусЕу владу. гласали су за
втадии став замрзаваил радничвпх плата,
док су комунисти гласалв против. Комуии-ст- н
cv заузелн став за повпшеље плата
тако је одпасано noeepeite влади са ЗСО
противу 18о гласова. Комунпсти су Еако из-гле- да
са овии пзаиип пз в.таде. Они су ииа-л- и
пет мпвпстара у мади ук.%учпв потпрет-седвпшт- во владео1е ie заузимао Торез.
I
i. II