Serbian Herald, July 23, 1946

              1ћг " ''''-- fekriMi
.
У1ГТ-лЈд- Ш
МааТ ДЕЗМ v
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО СРПСКИ ГМСНИК АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ
"СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont,
TELEFON: WAverley 9947
i
SERBIAN HERALD
Цена годишљој претплати за Кападу 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Second Class Matter under the
год. 20. За вностранспо, год. 5.00, пол. год. 3.00. No. D. N. 764, March 12. 1942
1
Год. 6. Број 328. Цена једном првмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, JULY 12TH, 1946. Price per copy 5c. Vol. 6. No. 328.
Прпликом недавног доласка делегацпје југословенске владе у Москву. С лева на десно гелерал-Јајтлал- т Коча
Поповпћ; до itcra, у цпвллу, Владо Поповлћ, југословнскп амбасадор у СССР; iia средплп, Вјећеслаа М. Молотов,
потпретседлпк совјетскс владе п мпнпстар спољппх послива СССР-- а п маршал Тпто, претседпвк југословелск владе
са осталпм совјетским впсокпи офпцпрпма в претставллц лма.
Канадски демократски
Хрвати траже предају
Анте Павелића
Јсдаиаест организацнја Савсза каиадских Хрвата Јуж
иог Онтерија, одржале су у ледел.у успешно свој Хрватскп
Дал. Ово је, попут Пндовдаиског слста демократсклх Срба
Тужног Олтернја, који јс одржаи лсде.гу дапа.раллјс, блла
једиа-о- д пајвелих маннфсстациЈагаиадских демократскпх
Хрвата до сада, маллфестацлЈа не само једлпства дсмикрл-скп- х
прогресивннх Хрвата, веи у нсто време и малпфеста-цнј- а
једпнства и братства с канадским Срблма н Счовеп-цлм- а
који су посетилн и учествовалн иа овој лнховој вели-чанствен- ој
прирсдби као што су спн заједло учествовалл
п па Влдовдапском слсту Срба.
II иа Хрватском Далу говорили су rocnoha Влца Балеи
п мајор Бранко Вукелпп пз Вашллгтола, мајор Ijoiic нз
Торонта, imo je маллфестацлјп давало још више југосло-венско-каиадс- кп
карактер једппства. Пратскп лист "Ново-сти- "
плшућл о томе с потпупим правои каже:
"Впше него пкада прпје, иа овом велпчалственом слету
(Хрватскп Дал) пзражена је солпдарносг, братство п је-длнс- тво
нашпх хрватскпх, српскпх п словелскпх пселенп-ка- .
Заједнпчко коло, пјесма, пгра и шала на пзванредно
лпјепом сунчаном дану, заједнлчка мпсаоп жела да што
впше помогнемо нашој браћл у старом крају, п онда, гото- -
вост да заједнпчкн наставпмо у борбп протпв непрпјатела
иове Југославпје у овпм зем.гама — све то толпко је пстн-цал- о,
толпко је запажено, да би се с правом могло рнп:
па то је био правп Југословенскл Дан".
Браћа Хрватп с опога слетд упутплп су поздрав мар-ша- лу
Тлту ,поздрав.гајупп преко иега све пародс Југосла
влје, у жоме лзмећу осталог кажу:
"Псе.гелп Хрватп, заједно с демократскпм Србпма it
Словеицпма желе овом згодом манпфестпратп 1гепоколебпву
солпдарносг са псторпскпм тековпнама ослободплачке бор-б-е,
која је за увпјек цементпрала леслом.1пво братство срп-ско- г,
хрватског, слотепског, црногорског п македонског на
рода. Деиократскп лселенпцп желно очекују дан кад he
се моћп вратптп у крпло матере домовпне да. . . помогну
пзградну своје злочпначкпм ратом хптлеровске осовпне н
неговпх крвавпх служнпка, злпковца Павелпћа, Мпхапло-впћ-а,
Мачека, Недпћа п Рупппка — унпштеле п опллчкане
дједовпне. Са овог велпког Хрватског Дана сзчало обећа-јем- о,
да нећемо мпроватп док савезнпцп народпма Југо-славп- је
не пзруче злогласног ко.гача Паветпћа п легов
ортаке. . ."
У поздраву се такође подупире право Југославпје на
Трсг побећаје да he се паставптп са епомпрлпвои борбом
"протпв свпх остатака злочплачког фашпзма. а на првом
месту протлв разбпјенпх остатака усташкпх колача п шт-хов- пх
сараднпка око пздајллка Др. Мачека, као п протнв
оипх струја п поједпиаца које тпм злочпнцлма давају мо-рал- ну
и матерпјалну помоћ у пноземству."
ЗАХВАЛНО ПИСМО ВЛАДИМИРА НАЗОРА ВЕЋУ КАНАД-СКИ- Х
ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Bche Кападсклх Јужнпх Счовена примпло је слсдеће
ппсно од Владпмпра Назора, претседнпка Сабора Народне
Републпке Хрватске:
Bnjehy Кападскпх Јужнлх Славепа,
Торонто, Оптррло (Канада).
Част мп је послатн Вам у пме Президлјума Сабора
Народне Републлке Хрватске п свпју Хрвата срдачап поз-др- ав
и захвалу за Вашу скрб и добровол.пе допрпносе у
сврху поиагаша пострадалима у рату н обпове оштепепе
паше зсм.ге.
Ваша великодушна прнпомоп л Ваша caocjehaiba пе
само тто су иам од матсрпјалпе благодатп, иего такођер п
од моралне корпстп, за коју ћемо Вам увијск блтп харни.
Владпмпр Назор,
прсдсјсднпк Сабора Народне Републике Хрватске,
Загреб, дне 9 свпбња 1946.
t2
На седплцн Радилчког ве-- ha
(Тред епд Лсбор Коици-л-- а)
Тороита одржаиој у по-недел- лк
8 јула, сскрстар већа
Муреј Катсрил, оптужно јс
онтериског шшнстра правде
Блеквела да у п отреблава
.судовс ЛЈХфдиднјуагкрађу
радшГчке пмовлне.
Говорсћн о оптужбама које
су поднсте протнв упнских
вођа, Катерил је рекао да је
подпета оптужба против тлх
лудн последин дсспсратаи
покушај Блеквела да нобољ-ш- а
свој безнзлазап .положај.
Г. Катернл каже, ако поли
цнја инснстира да бранн са-м- о
право имовние, док одбра-н- л
л-удск-
нх права ие покла-it- a
пажиу, олда радпнци са-м- н
морају сматратн свој по--
сао као имовииу n-uo- pajy
тражитл да сс та пмовнна
браип. Ако полнција неће
учиннти нлшта за одбрану
права наше нмовине, онда
мл сами морамо та права бра
нпти. ,
У изјавл која је јсдиоглас-н- о
усвојена од стране већа,
каже се нзмеђу осталог сле-дећ- е:
"Докле год ие постојп
закон којн бп бранпо право
з а посленостн штрајкујупнх
члаиова једне закоиитс гру-п- с,
no MiimaciLy овог вспа
иирајкашпма се треба датл
право да самн бране своју
нмовину — свој посао, кар
што свакл слободан граћа-ш- ш
пма право да брани своју
нмовпну са свнм сретствнма
које поседује на подручју где
ВЛАДА ЈЕ ЛРЕУЗЕЛА ЧЕЛИ-ЧН- А
ПРЕДУЗЕЋА
Да бп спречпла пгграјк у
челпчној пндустрпјп у najee-h- ni
предузећпма у Хамплто-ну- ,
Су Септ Мерп и у Спд-нп-- у
у Новој Скошпјп, влада
у Отавп преузела је прекјуче
контролу над том пндустрп-јо- м.
Међутпм, п р е м а пзјавл
стратешког одбора Каиадског
хонгреса рада п према пзја-в- п
мшшстра рада Мпчела,
могућност пгграјка свеједно
нпје спгурно отклоаена. Bo-b- e
раднпка налжге каасу, да
онп резервлшу своје право'
на штрајк ако апховпм зах-тевп- ма
не буде удово.гено,
без обзпра на то што је влада
преузела контролу пвдустрп
јг, а мпнпстар каже да је
свако повпшеие плата за вп-ш- е
од 10 центп по сату не-допуст- пво
ако се желп пзбе-ћ- п
пнфлацпју п сачуватл ка-надс- ку економпју. Захтевп
раднвка су за впше вего два
пута всћп.
m
ЕШШ1
влада анархвја.
У изјави се дале каже да
је посао раднпка део аегове
илл itciie HMoiniic.
У место сталног подржава-t- a
неправде, мннистар прав-д- е
као
иовн владе, којн су взабра-и- и
ллн иенованв да браие
п чувају народцу нмовппу,
треба да успоставе закон ко-ј-л
he гараптовати право рад-лнцн- ма
за очуваие л аихо-в- е
ииовлне, рекао је Катсрил.
Катерлл Је дале рскао да
сваки покушај сванлвана
штрајкашке страже ннје лв-ш- та
друго него потвцаае па
Kpahy радннчке пмовипе. У
случајевпма где се у ту свр-х- у
употребллва полпцлја вли
судовп, онл су одговорпп за
крађу а не за очуваае нмо-внн- е
како се то облчпо ту-мач- н.
До успоставе закопа којп
he браннтн радничка права,
сва помоћ се мора датп рад- -
на
ПРАВА
Ј. Б. Салсберг, један од
вођа Радличке прогреслвие
партлје л лароднл лослаплк
у олтерлсков парламенту, је'10 јула ппсмо ла
све радлпчке вође в друге
демократске групе, у коме пх
лозлва ла подузимаие акцлја
у одбрапу лрава
радплка ла ихове шт
рајкашке страже. Ов у томе
ллсму баца одговорлост ва
олтерлску владу за жестоке
штрајкове у осу- -
nyiynii претседппка владс
Дру-- а п аеговог мпплстра
полнције Блеквела, којп вду
за тлк да хнрпо
стражареае ставе пзвал за-кол- а.
Салсберг нзмеђу оста-ло- г
у тоие ппсму каже:
"Ја. говорпм о акцлјп мн-лпст- ра
поллцлје Блеквела,
који nporaita воће штрајса
код Аласовда кокпаппје у
Њу Торолту са цпллм да бп
се могао подузетв (протпву
нлх) судскп поступак п да
би се училпло
п заколпту
штрајкаша. Као члав
оптерпског закоподавства, ја
урглраи да се шпров провпн- -
цлЈе развлје протествв по-кр- ег
протпв по-куш- аја
Дру-ово- г режпма за
ставлаие лзвав закова ефеп-тлвл- о
стражаре-и- е
у вашој провилцпјп. Овај
бесраинн вапад ва
права је врхупац штрајколо--
оптужуЈе Брита- -
нију и Америку за анти- -
Московска '"Правда" у свом
пздаиу од 10 јула, доноси
члапак у ком се оптужује
Брлтаплју п Сједлл,еле Др- -
жаве да потпомажу протлв
совјетске у ini
ховом делу окупиране Нема-чк- е
У члапку се вели да су
амерлчке н брптанске окупа- -
цлоле зоне постале склопл- -
ште лоторллх крпмпиалаца,
хптлеровскпх слсдоеинка.
У тии зонама проводн се
сасвим огворена пропаганда
против Совјстског Савеза н
она цвата cjajno под окрл- -
љем бритаискпх н америчких
! окупацлоипх властн, каже сс
у чланку.
Постојн шпроко разапета
мрежа орга--
ллзацлја. СЈваква политика u
лракса брлтансклх и амсри-чкл- х
окупацлолих власти,
последип је потсз којн може
допрннетп к о л еолпдацнјн
мира и спгуриости п мећула- -
родној кооперациЈН.
ПИТАЊЕ ЗАКОНИТЕ КРАђЕ
РАДНИЧКЕ "ИМОВИНЕ"
провлнцнјеЈОптериа,
и.свн,.остали.оЈговорццпЈа
"Правда"
совјетску пропаганду
којл други пачин, са друглм
сретствнма воде борбе за очу-вап- .е
својпх послова — своје
ивовиле. Сваку помоћ трсба
пружитл ониц особама које
су взведепе пред суд ради
масовног штрајкашког стра--xapei- ta,
кажесе дал--е у-пз- ја
ви већа.
Како стварн данас стоје,
послодавац може да одбнје
да пе преговара са радпнци--
va. (Јн може да прпмора рад-ни- ке
да употребе своје једи-п- о
в вајефектлвнпје оружје
— штрајк. Кад се таква акцл-ј- а
лзазове, лослодавац кожс
да уз помоћ поллције пли су-д- а,
проследи са потицаием
на крађу раднлчке ииовлпе,
1БНХОВИХ послова, каже се у
пзјавн Beha.
Ha седпнцл Beha усвојела
је резолуција у којој се
Кападскои коигре-с- у
рада и оитериској Феде-раци- ји
рада, да подузну ак-цп- ју за одбралу оппх којн
су лзведелп пред суд радл
инцима ојн хроз масовле такозвалог
штрајкашке страже ллл стражареп.
НАРОДНИ ПОСЛАНИК САЛСБЕРГ НА АКЦИЈЕ ЗА
ОДБРАНУ РАДНИЧКИХ
у-пу-
тло
штрајкују-hu-x
провлвцлјп,
штрајкашко
неефектпввом
традлцлопалву
акцлју
безобразвпх
штрајкашко
радлвчса
органпзацнјс
протнвсовЈетских
пре-поруч- ујс
лепрвстојпог
ЛОЗИВА
мачслх актлвлостл Дру-ов- е
управе.
'Само постојал.е Дру-ов- е
владе је запрега мнрпом ре-ine- ity
радничко-послодавач-е- лх
спорова. Некл штрајко-в- в
ле бл плкад уследплп ка-д- а
аитнуллскл послодавцл не
бп рачулалв па пулу симпа-тпј- у
поллцпје л потпору
Дру-- а а Блеквела. Другл
штрајковл којл су се вуклл
дугл перпод вревева бплл бл
решелл ввого раплје да ллје
блло акцпја Дру-ов- е полицн-ск- е
владе. To важв за штрајк
код Форда, за ппрајк ворна- -
ра в за чптав влз штраЈкова
хојп су у току."
Американци праве "ред"
уТрсту
Трст, 11 јула. — Лмернчка
војска у пувој ратној спре-U- II
н па оелопним аутоиобл
лпма поваже полвцпјл да у-гу-
шп
"переде" 20.000 Оове-вац- а,
којп су 'угрожепп од
пталпјалсЕлх васа еојс --прете
протпвакцпјама. Тавлепо јс
да je 10 особа pait.CHP Полл-ци- ја
је пспалпла 100 хетака
п похапспла 50 особа у уза-лудпО- Јг
покушају да зауста-в- п
борбе ла улпцама. (За ра-зумев-
аље
овпх догаћаја про-чпгај-те
лзвештајс Танјуга
ва друој стралл — С. Г.)
ИЗДАЈА ПРЕД
НАРОДНИМ СУДОМ
ПРЕСЛУШАВАЊЕ МОЉЕВИћА II ВИЛОВИћА
Београд, 18 јула. — Ocvor дана cyheifca групн оптуже-ии- х
ла чслу са Дражом Млхалловпћем суд лзводл другог
оптужсиог, Др. Стевала Мо.гевнћа, претссдллка нзвршног
комлгста такозваиог Целтралног нацлоналног комлтста
Драже Млхалловипа.
Стеван Могсвнћ је оптужен uno је у својству члана
лзвршпог одбора злогласлог Цситрилог лацлолаллог ко-митс- та
оргаллзацлјс Драже Млхаиловнћа, лајтешње сара-ђива- о
са Дражом Михалловмћем, руководећн а тај пачнн
лздајпичком чстннчком органлзацлјом. Он је од Млхап-ловпћ- а
добивао све дспеше л лзвештаје четличкнх коман-дапа- та
н поштлчклх фуикцнонсра л ла састапцлиа са Мл
халлопићем доиосно одлуке по свнм плтаинма у вези са
лздајннчком делатиошНу четнлчке оргалпзацнјс, о н.сллм
везама са окулатором, са друглм слугама окупатора, пло-стралств- ом
итд. Споје одчуке оптужепн је доставлло зајед-л-о
са осталлм оптужснима, четлпчкпв комалдантнма и
друглм фулкцноиернма, којл су ла осиову iuix сарађивали
са окупаторима л вршлли масовне злочлнс над народнма
Југославнјс. Ссм тога оптужснл Стсван Мотевпћ разрађи-ва- о
јс дирсктлве за организацнју ГаД такозванлх "1'агпо-горски- х
одбора". Нрско тлх одбора четлнцл cv оргамнзо-вал- и
и.гачку стаиовпиштпа у корнст своје лздајничкс орга-нпзаци- јс,
лрпкуллдли податке о лицнма која су помагала
ослободллачку борбу л саопштавалл их четнпчклм комал-даптим- а,
којл су на ослову тлх обавенггеил, вршллл масов-н- а
ублства симнатлзсра лартлзала л друглх патриота, по-Mo- hy
спојих злогласнлх ''црллх тројки". Стеван Молевл1
у догопору са Дражом Михаиловнћеи русоводло јс четлл-чко- м
лролагаидом. Ол јс одрсђлвао линију н ларолс чстлн-чк- с
пропагалдс која јс шлрнла у масама дух лздаје отаџ-блн- е
и потстреклвала па вршен.а убистава оних којл су
ма члме помагали слободарску борбу народа Југославлје н
иа стребл.си.у Хрвата л Мусллмапа.
Мохевлћ признаје ла суду да је био обавсштавап п
Да му је позпато, да су комалдалти оргаппзацнјс Драже
Мнханлопића у 1941, 1942, 1943, 1914 л 1915 годппи сара-ћппа- лл
са окупаторои. Пзјавио је да ллјс учинно ннпиа
да бл се ова геза Мпхапловппа л конандалата са окупа-торо- м
прсклнула. У објаши.аваи.у зашто ллјс ллшта учииио
да се ова веза лздајллчких хомалдалата четллка са окупа
тором прскинс, оптужепи сс позлва ла прлитику Епглсске
која, како ои каже, ле водл само војппчкп вего м поллтп
чкц-ра- т. 'Оптужепв Мо.гевпћ прпзлаЈс Д1 су се нталлјап'
скс длвлзлје у Југославмјл борллс само протлв партизана.
Такође призпаје да су четллчки командалтл лрнмали ору-жј- с,
мулицлју, хралу, одело л обулу од пепрлјатслд. На
плтаие лрстссдллка да лл су сс тн чстппци које су снабде- -
валк 11талијалл и исмци, оорилн протлв окупатора, опту-жеи- и
ис одговара, Оптуженл прлзнаје, да је у локрет Драже
лшхаиловлпа улсо политнчкс копцспцијс које су оства
ривапс кроз чстллчку органнзацнју. Сарадлд измсђу опту- -
женог Л1ол.свлпа н Л1ихаиловића била je
жснл прлзиаЈС да је ла Равиогорском Ktfnrpccy у селу Ба,
који јс отворип Дпаглл1а Bacuh. а образложпо ne30.ivnniv
Др. K'unno Топаловлп, дато одобрел.е свсга лио је радпо
Дража Muxaiuonuh л асгова оргаллзацлја.
На овом копгрссу, као што се влдп по призлаиу опту-жеп-ог
Мол.свића, у лмс социјалистлчке стралке учсствовао
је познати лздајплк л сарадллк са окупаторлма Др. Живко
Топаловлћ. У дал.ем лсплтлваау оптужспл лсто тако прп-зиај- е,
да је влдео састалак Драже ДГихалловпћа, Нојбахе-рово- г
Мак Длазуалсал.аллкНаа Плелмтцаан.сШптерректссреадлплкаамедранчлкног јепункзовврлшлекиа
покол. Д1усллмала у Влшеграду у лсточпој Бослл. оптуже-- н
и кажс да јссте л да јс иоклано 6.000 Муслпмапа, а да је
пЕрниглзеасукзллмбаралугадВлшриеАгррмадсатроопдг стлраСлаејц.четллса, присуствовао
Оптужсли Мол.евлћ у ластавку прпзлаје да је давао
лзјаве еиглеском пукопнику Белију п потпуковнику Хад- -
солу. Исто тако прнзлаје да је присуствовао у Колашниу
у Цриој Горл суђеи-лм-а четплчког преког суда заједно са
пуковпнком Селлјсм, п1ефом Елглеске млспЈе, ла коме су
миоги црногорски родол.убл бплл осуђпвани па смрт.
У даллм току лретрсса лспнтлван је оптужелл ђура
BiuoBiih, којл је дуго в]еиела руководио четллчком лро-пагалд- ои.
На пнтаи.с претссдллка оптуженл пплзлаје да се oceha
крлилн, додајућл да сс по лзвеслпи поједвпостлиа којнма
га оптужннца терстл ле oceha крлвлм.
Внловпћ лзјавл.ује да је у четлчку оргализацију Дра
же ЈМлхаиловлпа ступло крајем 1942 годиле у Сплиту.
Изјавл.ује да је још олда потпуло увиНао чепшчку сарад-it- y
са Нталлјаллма, како у сахои Спллту, тако л ла тсрелу. Наглашава да je по превозу четллчкнх трупа лталпјаисклм
транслортллм срсдствлиа, увлћао да је сарадиа четличке
органлзације у Херцеговшш, лмала шпроке размере. Из
Сплита је олтужелл Влловлп лталлјапсклв авиоиом, већ
као члал че1ллчке организације, отлшао до Боке Которске,
а одатлс у i аб коландаита Павла ђуришића у Колапшл.
Влловлћ изјављује да му је одмах пала у очл сарадиа лзме-b- y
Ijypnuinha н ТГталлјана. Ол каже: "Одмах ми паде у
очл да je то ногло бптл само под заштптом Навла урлгап-h- a,
да бл Павле ђурншић нмао лекакав арапжмал л омогу-hu- o
да Мо.гевнћ л шеф Елглеске млслје Белл могу слобод-и- о
да сллазе у Колашлц и да пх Пталијалл nehe длрати"
Виловнћ лстлче да се о постпзаау сарадле уверно пре
доласка Мољевлћа н Белпја у Колашлн, а да се после ш-хов- ог
доласка уверло л о пптелзлтету сарадле. На илтаБС
претседллка да лл је бпло пкакве борбе пзмећу четллка
л окупатора, Влловлп каже да тасвлх борбн ллје блло. Ол
лодвлачи да је бло лзлевађеп чиљеницом да се Врховла
Еоманда Драже Миханловпћа лалазлла веома бллзу ита-ллјанск- лх
положаја л командп.
О свом раду у оргаплзацлјл Драже Млхаилосипа, Ви-лов- ић
је детално говорпо. Ол у главпок пзјавгује да је
радпо ла поллтлчкојпропагалди. Поводом колгреса чет-пич- ке
оргаллзацлје у селу "Ба" и одлука које су тамо
долете, Впловлћ саже да оле ллсу блле корпсле, већ лпет-л-е. Као карактерпстлчап прлмер за сарадљу ЛГпхалловићс-в- е
оргалпзацлје л нелпх врхова са окупатором, ВлловиН
лаводп једал случај којл се догодпо фебруара плп варта
1945 годллс. Тада су свл члаловп комнтета моглл да по-сматр- ају
како код комаиде Нпколе Калаблћа, једпог од
(Наставак ла стравл 4)