Serbian Herald, April 16, 1946

              ,,3,,& Ч~=,Р -- Ј
СТРЛНЛ 2 "CPIICKII ГЛАСННК" Уторак, 26 марта 1946.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. VV. — Toronto 1, Ont.
By Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Нзлази сваког уторка п петка.
Сва пнсма п чекове треба слатп на:
"SRPSKI GLASNIK"
200 Adelaide St. W..
Toronto 1, Ont., Canada.
Дописи без потписа cc не приуају.
Рукописи сс вс ipahajy.
HA ШТО НАС ПОТСЕЋА 27 МАРТ?
Сутра када се прикључујсмо нашој
браћн у старој домошпш прославама 27
марта, то иас иотссћа на многс ствари
у всзи са тим датумом. To нас noucha
на стањо н догађаје који су сс однгравали
у Југославнји до тога дана 1941 и дога-ђа- јо
посло тога. To нас потссћа на вслнко
соцнјално, нацнонално н полнтичко угњс-тава- њо
народа Југославнјс н на срампу
шдају на коју јо ударсн псчат у Бсчу 2
дана раннјо, 25 марта. To нас иотсспа на
дугу н тсшку борбу н вслико ЛфТВС којо
су 1кроди Југославијс дали у борби но
само за своју слободу всћ и за слободу
чнтавог човсчанства. А нзнад свсга, то
нас потссћа на иашу дужност у даљсм
помагаљу нашој бра!ш у обнови и поди-заљ- у
зсмљс.
Мн со у овим прославама прнкључујсмо
захтсву иарода Југославнјс за повратак
Јулиске Крајино, Трста п свсга југосло-nciicK- or
тсриторнја којо јо неправсдно
ирсдано Нталнји лослс првог свстског ра-т- а.
Ми со прикључујсмо њнховом захтсву
да им сс плати. пуна ратна штста бсз
одлагања. Мн тражимо да им со нродају
сви ратин злочницн, прсма савсзнчкнм
уговорнма. Мн апслуЈСМо на УШТУ да у
потпуиости испуни свој програм помоћн
Југославији. Мп ургнрамо за тсшњо н прн-јатсљск- ијо
односо савсзничких влада са
новом Југославијом, а нарочито ургнрамо
на иашу канадску владу да успостави
днрсктис дииломатско и трговачко одиосо
са Југославијом, која јс јсдан од ilciiiix
најбол.нх савсзника. Ми ургирамо на ила-д- у
промпјсра Кпнга да дадо новчапс крс-ди- то
Југославнјн н да тако помогис но
само Југославијн, всћ у исто времс и Ка-над- у,
тимо што би на тај начин омогући-л- а
куповаљс робс у Канадн допрнносепи
тако спрсчавању бсзпослнцо у зсмљи.
Славс!И 27 март мп со прнкључујсмо
иашој браћи и ссстрама и тимс, што и мн
овдо далс развијамо п учвршћујсмо брат-ст- во
и једниство мсђу каиадским јулшнм
Словсинма, Србима, Хрпатпма, Словсн-цим- а
н Максдоицнма, зајсднички просла-пљају- ћн
тај исторнски дан. Ми са овнх
прослава позивамо п оне ју;кио Словспс
који до сада још нису учествовалн у да-па- њу
iiOMoIui свом старом крају, да нам
со у томо ирнкључс. Ми иозивамо спе
пријатсљс слободо п правдс за коју су
нашн народи толико жртвовалп, да иам
со у томе прикључе.
Данас јо велико дсло на којс сс иаш
иарод 27 марта одлучио довршсно, алн
нијс довршсно оно на којо сс одлучио 110
ослобођсљу. !кмл.а јс ослобођсна — нз-дајн- ици
ц окупаторн уништсни су и по-бсђс- ни.
алн i;ylic, жслсзинцс, фабрикс,
градовп н ссла Југославијо инсу обиоп-љси- н,
рано задобнвснс нису излсчсне,
дсцн, ратној сирочадп, трсба iiomoIi. To
трсба да нам будс главна мисао и главиа
брнга свима. Но градовима и сслнма Југо-слави- јо
водо со воликс н одушсвљено ута-кмн- цо
у раду у обнови. Југословснска
штампа иуиа јо извсштаја о тим утакми-цам- а,
у којима гс јучерашњи хсројн бор-б- о
показују дапас херојнма рада. Иаша
јо дужност да им помогнсмо. Трсба и мс-ђ- у
пама да се водс утакмицо у томо раду
н у даваљу помоћн, коју они, као што се
н то нз њнхово штамне и инсама види,
цено као што цсиимо и ми њнхова велика
дсла.
Старо слугс старих господара, као н
стари међуиароднн рсакциоиарци, не прс-ста- ју
бацањсм блата на иашо пародс н
маршала Тита, алп то блато со њих нс
прима. Оно со враћа у лнцо оних којн га
бацају. Они покушавају ис бп лн повра-тил- п
старо стањс, али оно сс више повра-тит- и
но можс. Они настојо спречпти удо-волава- љс
горо поменутнм захтсвима на-ро- да
Југославнјо и даваљс матсрпјалис
помоћи. Противу тих мн морамо наставитн
борбом, а сво што јо чсстито н дсмократ-ск-о
звати и звата на зајслинчки рад за
помоћ хсројима борбе.н рада!
!+!ене Југославије о својим задацима
Иленум Централиог одбора
А н т и фашнстнчког фронта
жена Југославије, одржаа у
Београду 24 u 25 фебруара
1946, иакон рсфсрата "О раду
н задатку Антлфашпстичког
фронта жена" н "О облицима
рада Антлфашистичког фрон-t- a
жена" н днскуснје по ре- -
I фсратлма, донео је внше зак- -
.гучака, у којимз се нзусђу
осталог каже:
HaJBchy актпвност н лај-већ- е
успехе показале су жеие
на полу соцнјалпог crapaiba:
у помоћн плвалидпуа, неуоћ-лии- а,
ратној слрочадн, у бор-б- ц
за уајку и дете итд.
Плсиум је закЛучно да
АФЖ у раду иа збринавању
дсце треба да сгалпо побол.-шав- а
н усавршава досадашие
форме и проиалазл иове, да
активизира а том послу no-B- e
масе жена н да уиссс још
вншс органнзованостп и ста-лнос- ти
у те акцлјс, како бн
тиме пружио још всћу помоћ
држави. У зајсдницн с оста-ли- м
аптифашистичкнм орга--
иизацијама АФЛ треба да
помогне државн и у брзлин
око васпнтаваиа дсце и во-bei- by
рачуиа о томс комс сс
повсрава васинтаваае дсцс.
У чптавоу раду на збрииава-1Б- у
деце одборн АФЖ-- а трс-б- а
да се још уже повежу с
оргаиима народне власти, та-к- о
да могу да нружс своју
помоћ у оно врсме н на опом
месту где је оиа најпотрсб-инј- а.
У данима обиове нашс зс-м.- ге
п свестраиог такинчсаа
На чслу с радннчкои класом,
жеис су поново стале уз сво-ј- е
другове у радним подви-знм- а,
како у индустрнји, та-к- о
н поллирнвреди — једиом
речју у свим пословииа об-нов- е.
Алн пленум је конста-това- о
да актнвизација жсна
на свпи пол.има обповс још
није дово.гиа. Лнтнфашист-чк- и
фронт није дово.гпо учи-нн- о
да бн повео жснс преко
првих мобилизационих aiipi-ј- а
до ширсг разумеваи.а и
III.
СВАК МОРА РАДНТИ
Устав да.ге даје спецнјалне
гараптијс о судбенлм нало
знма н о нсповрсдивости
приватног стана и иоштс. On
проглашава општн иринцнп
да свак мора радити, са па-рол- ом
да OHU који заједници
иишта не допршшсе не могу
иншта од ие ии очекивати.
Он ставлл у дужност државе
да преузмс бригу над ратнпи
ннвалндима и да tiix рехабн-лити- ра
за рад, а такође да
преузме брнгу н иад ратаом
сирочадн. Држава мора чува-- т
народно здравл-- с и стара-т- н
cc о поднзању ннвоа кул-ту- ре
н просветс. Школе су
бссплатне н отворсне за сва-ког- а.
One су одељенс од црк
вс. JyrociaBiija даје уточиш-т- е
страним грађаинма којн
cj: liporoiLeiui због ссоје бор-б- с
за денократију, анховс
борбе за права радног наро-д- а
at.i it iliixobc борбе за сло-бо- ду
културиог и научпог
рада.
Сваки грађашш пма право
молбс н жалбе н прапо закон-ско- г
ноступка протпв државс
н iLciiKx оргаиа за прстрп.те-н- у
штсту. Нојне обавсзе су
опште п свак је обавезаи да
плаћа таксе према свом ско-ноиск- ом
па!ожају. Члан 5
(Устава) завршава са тачкои
3, која забрааује злаупотрс-б- у
грађанскнх права на па-чн- н
којн је уперен промснн
државие оргаинзације наснл-ни- м
путем нли уфожава сло-бо- ду
народа.
Јсдна страиа иовог Устава
JyrociaBHJe на коју трсба на-рочи- то
скрси}тп пажњу јсс-т- е,
да он пе предвпђа поделу
власти мзмеђу извршипх и
законодавнпх тела. Нзвршиа
власт, као и законодавпа, по-чи- ва
а Народној скупштинн
— т, ј. у рукаиа претставннка
директпо изабраннх од па-род- а.
Као главнп Савсзии
oprau властн, Народна скуп-штпн- а,
чувар иародне и др-жав- ие
сувереностп, врши сва
права која су под компентен-цнјо- м
Савезпе државс а која
пнсу дата Презпднуму илн
владн. To је једппо тело које
пиа законодавну власт о фе- -
%ј
рсшаваи-- а свих ирнврсдмнх
проблема и, самим тим, до
саажиог ослонца- - народне
властн. Због тога, Аитнфа-пшстичк- и
фроит жсна треба
да посвсти највсћу пажиу
скоиомском васпитапу жсна,
научити жене разумсва.у
иерспсктива разсоја иашс зе-мл- .е,
научити нх да све одлу--
кс наше народне властн схва- -
тс као своје, мобнлизовати
нх па учсшћс у решаваиу
свнх прнврсдиих интаил, у
спровођсњу одлука, рсшсил,
закоиа иароднс власта, а на-роч- шо
у решаваиу садашанх
актуелиих ироблеиа, као што
су откуп впшкова хранс, уби-раи- .с
порсза, црна бурза, шне-кулацпј- а,
саботажа птд.
Иако су иа пол.у политач-к- е
активизацнјс жсна пости
гнути од ослобођсн.а до да-иа- с
зпачајни уснсси, трсба
ипак забелсжити лзвссне не-достат- ке.
Плснум је конста-това- о
да пашсм полнтнчком
раду са жснама иаакају двс
осиовнс ствари : систематскн,
стални политичкн рад н no-везано- ст
полнтичког рада с
конкрттиим акцијама. Нс
счемо дозволитн Да због по-маи.ка- н.а
сталиог, испрекнд-ио- г
полшнчког рада замре
активпост жсна, а нарочнто
у крајевнма којн су били
жарншта устанка и ослобо-днлач- кс
борбс. С другс стра- -
нс, политнчкн рад ис можс
се н нс сме одвојпти од кон-кретн- нх
акција. IIoBejyjyhii
сваку коикретну акцију, сва-к- н
конкрсиш посао АФЖ-- а
с паштичкпи објашпаваи.см,
васпптајући кроз рад у жс-иа- ма
шнроки иолитички по-гл- сд
иа збивап.а, правилаи
однос прсма држаии, народ-н- ој
UMOBHiiii, раду it CBiiit тс-шкоћа- ма
које наи прстстојс
— јсдиио heiio оСНгуратл ус-пс- х,
корнсиост, и масовност
активностн АФИС. Истовремс-н- о
трсба подржаватн н раз
впјати будносг жсна и иа-ш- нх
органнзација прена свим
могућнм акцијама нспријате-,л- л
н ])сакцнјс на прнврсдном,
дсративним гаиаиима. Она
сс бира сваке четнрн године
a cacTOJii се од два Доиа —
п р с т ставника федератнвне
Народне скупштннс и Скуи-штин- с
иацноиалностл. Прву
бирају сви rpabaim Југосла-виј- е,
у којој свакн члап (по-слаин- к)
иретставл-- а 50.000
гласача. Члаиови Дома нацн-оиалност- и
бнрају се поссбно
од страие неколнко републн-к- а.
(Фсдсралинх једшшца).
Свака републила бнра 30
иретставиика, свака аутоном-н- а
покрајина бира 20 tipd-ставпи- ка,
а свака аутонолна
област бира 15.
Обадва Дома су равпопра-ви- а
и нмају јсднаш права.
Једна особа ие може бити
чланом обадва дома. Заседа-п- а
се одржавају посебио нзу-зе- в
у случајевима којц су на-ведс- нн
у закону нлп када
обадпа Дома одлучс да се
одржн зајсдинчко зассда1ис.
За пуноправно доношеис од-лу- ка
на зајсдиичким заседа-itiiM- a
потрсбна је прнсутпост
пећнис чланова. Зассдааа се
одржавају редовиа ванред-н- а.
Редовна заседан--а почниу
15 априла п 15 октобра, док
ваирсдна могу сс сазватн на
захтев Нрезидиума, на зах-тс- в
Скупштине једне Репуб-лик- с,
илн кад једна трећииа
nperciaEiuiKa Савсзие скупш-гин- с
затраиа!.
САГЛАСНОСТ О
ЗАКОНИМА
Закон можс битн предложеп
од странс сваког Дома а мо-р- а
бнтн усвојен од стране
обадва Дома, већииоу гласо-в-а.
Ако једап од Домова пред-лаж- е
пзмепс нли допуис но-во-м
закону, закоп тада.пде
назад Дому од кога је дошао
и тражн сс негов прнстаиак.
Ако Скупштлиа на којој ]е
закон иајпре прсдложен пе
пристајс на предложепе нзме-н- е
од стране друге Скупгатн-н- е
(Дома), онда се закон под-нос- и
Координационом коми-тет- у,
који је саставл.еи од је-дна- ког
броја чланова из сва-к- ог
Дома. Ако се ие постнгне
споразум у Координациоиом
комнтету, лли се једпа од
скупштииа не иаже са одлу-ко- у
Кордпнационог кочите--
iio.iiiiii4i;oii илн културиом
пољу, која, у борби протлв
народие власти, настојп да
разбије наш јединствени по-кр- ет
жена, а тиме и Народии
фронт.
Пленум је констатовао да
јс рад АФЖ-- а међу женама
на селу join увск uaibtan u
педостатан. II поред објектн-Biin- x
тешкоћа, за АФЖ посто-ј- е
даиас све могј-Ииост-
и за
noja4aibc рада па селу а ак-тивнзир- аља
жена села на
cciiu државним питакима, а
нарочито ucKiiu спецнфнчннм
питашша која се тпчу ссла,
као што су на пример спро-uobei- te
аграрне реформс, га-јеа- е
спецнјалннх култура
биллка за нидустриску про- -
изводшу, активнзираае ссла
ики у ccocKiiu задругама, пра- -
Е.ИЛНО спабдспап.с градова
живежиих пашфницаиа и
слично.
Пленум је констаговао да
јс неппсиепост још увек uaj- -
озби.ишја прспрека за свакп
дал.нн иолитнчки и култур-но-просвет- пи
рад мећу жеиа-м- а
за н.ихову всћу актнвиза-циј- у
на pcmaeaiby државиих
проблема. Пако су па ликви
дацнји ucnucuenocTit постиг-нут- и
већ до сада великц ус-псс- п,
нпак пнтаи-- с пмснепо-ст- н
остајс и дале осцовио
питаас културно-просвстн- ог
рада мсђу жеиама.као и ос-иов- па
стспсннца за свакн
рад. Разнс другс форме кул-турно-просвст-
пог
рада, као
што су чнталачке групе, кон-фсрсшу!- Је;
здравствено, до-MahuiiC- KO,
по.гопрнвредно н
тд. васпитаис жсна плеиум
прспоручује да се прнмсњују
тамо п онда кад u како за то
пма услова. АФЖ трсба тако-ђ- е
да посвсћује паж.у раз-ин- м
васпитним 1;урсеинма,
организованим у заједници с
осталии масовппм антифашн-стички- и
оргаиизацнјама,
Одбори АФЖ-- а треба да у
свом раду нарочито воде ра-чу- на
о специфччппм услови-- 1
ма и нриликаиа у иоједшшм I
фсдералапм једпницама п дај
1- -
ПРЕГЛЕД НОВОГ УСТАВА ЈУГОСЛАВИЈЕ
та, онда се neto ninaiue опст
подиосн па обадве Скуишти-п- е
(Дома) но орипшалиом
рсду. Ако сс и тада ис noctu-rne
споразум, онда се Наро-дп- а
скупштина распушта
морају се одржати другп пз-бор- и.
. Закоин се штампају у свим
језицииа народа Југославпјс.
Скупштина може подносн-т- н
спецнфична nntaiia се-цнјали- им
KouitTCTiiua. Опи
могу проучаватн свако niira-и.- е
и сви државии оргаин
обавезии cy да capabyjy. Сви
п p етставпици (пос.1анкци)
ужнвају привнлегнјс пмуни-тст- а
н не uory бнтл ухапше-п- и,
нити се хоже лроводитп
истрага противу љих без одо-брс- иа
Народие скупштипе.
Објава нзбора за нову Скуп-штни- у
мора сс датл пре ис-те- ка
рока постојећс Скупш-тин- с.
Изборн сс не могу одр-жат- и
раније два wcceua митн
icacunje од трн месеца после
pacnyiuTaita Скупштнпе. Из-ме- не
ii допуие Устава могу
сс доносптн од страпе Скуп-штлн- е
сако на пјсдлог вла-д- е,
lUTii па ирсдлог једне трс-hii- ne
претставнпка Јсдиог од
Домова. llpe него таква до-пу-па
може доћн пред Народ-и- у
скупштииу, опа лора бнш
узета у претрес једпоставпом
већппои гласова у свагам
Дому. Она може бптп усво-јен- а
само апсол)-гп-о всћи-ио- м
гласова и обадва Дома.
ПРЕЗИДИУМ
Ирезидиум се бира па за-једннч- сом
заседап.у обадва
Дома (Скупштнне). Он се
састојн од претседпика, 6
потпрстссднпка, 2 cerpeiapa
п од иајвпше 30 других чла-нов- а.
Прсзпдпум сапва и
заклучује Народиу се-пшти--
ну
п одређује дан избора,
одлучује да лн су законп у
сагласностп са Уставом, даје
обавезпо тумачепл савезнпх
закона проглашује законе.
Он такође пма право на да-ва- ае
ампестпјс, ратифпкаци-ј- у
међупародних уговора, да
нменујс претставиике у лно-сзранст- ву,
да прима пуномо-h- n
и ппсма опозпванл (резп-гпациј- е),
да даје одликова-ib- u,
да нмепује спсцијелне
према тнм условнма, иарочн- -
то иацноналним н кулгурним
прилагоде и форме свога ра-д- а.
Уочивши важност свенаро-дио- г
такмпчења које се под
руковоћствои Јединствеиих
сииднката радннкц н иамсш-тсиик- а
водн у нашој зсмљн
у цилу што бржс обиове,
пропалажеаа повнх мстода
рада it мобнлизовааа hoiuix
снага на томе, плеиум дајс задатак организацнјама
АФЖ-- а да развију иајшнру
пронаганду и актнииост за у-влач-
си-е
свнх жсна села н
града у то оиштс такмнчси.с.
У везн стлм овогодишиа про-сла- ва
8 марта трсба да будс
уобнлнзациЈа свих жсна на
свеопште такмичеи-с- .
У органнзацноном погледу
пленум је констатовао да
трсба :
а) учврстнти одбор АФЖ--а
на тсреиу, у селииа, ствара-ite- u
у иему јсзгра активист-Kiiii- a;
б) спровестн организацнју
тамо где она још нс постоји,
а обиовити је тамо где од-бор- и
ностоје само формалио;
в) радн нзисие нскустава
побол.шати везе измсђу одбо-р- а
АФЖ-- а алн пашти нрн то-м- с
Да чвршћа веза нс би бпла
на уштрб нницнјативног ра-д- а
поједннпх одбора на тс-рсп- у;
г) чнтаву оргаинзацнју од-оз- до
до rope још вншс повс-зат- л
с одборнма Народиог
фронта, те развши иајширу
проиаганду за уппсиваае жс-н- а
у Народпи фј)онт; још
чвршћс повсзати одборс АФЖ
у свом раду и акцнјама с ор-ганн- ма
иароднс властм, да би
сс нашн одбори моглн више
удубнти у поједннс нроблс-м- е
и налазнти новс и болс
форме 3а актнвизацију иај
ширих маса жсна на рсшава-н- у
CB.HX питан-- а којс иаша
држава, обнова и изпади.а
зсмл.е поставља прсд наш по-кр-ет.
Kouureie у владн, да одржава
рефсрендум о одлуци Иарод-н- е
скупштнис илн иа нрсд- -
лог владе. Коначпо, када На-род- на
скушитина ннје на за-седа- ау,
он вршп искојс од
љеипх дужности као што је
објавл-iiBaiL-C рата, објаве мо-б11лиза- фје,
нмепопан.с мнпи-ста- ра
и ibiixoBiix замспика
игд. Нрезиднум је одговораи
Народној скупштиин, која
може да опозове члалове по-једина- чпо
лли свс зајсдпо и
лзабрати друге да служе до
истека рока оних кој су
CMCiteiui. Када је распуштсна
Народпа скунппина Ирсзи-диу- м
врши н.ене дужностн
до првог заседан-- а пове Скун-штлн- е.
Нзвршну н закоиодавму
власт Савсзне републнкс р--шн
Савезиа влада. Нладу п
кснује н распушта Народпа
скупштина иа зајсдинчком
зассдаау оба Дома. Оиа јс
одговорка Народиој скушц-тш- ш.
Влада се састоји од
лретседиика ; иошрстседнл-ка- ;
6 федералшЈх мипистара
(који претстав.гају фсдералие
јсдииице); Мшшстра снол.-ин- х
nociOBa, иароднс одбра-н- е,
комулнкација, лошта,
норларицс и спол.ис трговн-и- с;
фннанслја; улутраллшх
посмова, индустрпје, руда,
ирговлне п снабдеван.а, по-лопрпвр-едс,
шума, рада, гра-ђевнн- а,
и правде; нретссднн-г- а
Савсзне компслјс плалл-раа- а
(која лзрађује плановс
за привреду), претссдлпка
Савезнс контролпе коннсијс,
претссдника специјалннх ко-уите- та
здрав.га, просвете п
ионачно — минлстара бсз
портфмл. Мипистрп су од-говор- нп
као за злочлн ако
прекрше засол дое су ла по-ложајл- ма,
чак ако зашн који
је у питаиу л ле укл.учујс
к р п мпналне одговорностл.
Савезпп мипистрл управ.гају
одсминма администрације
која су иу доделепаДирсктт
но за цслу Југославлју. Савс- -
зпа мпШЈСтарства ваде могуј
лмеловати опупомоћслс лрст-ставнп- ке
код влада државних
републпка, у сврху вршеаа
П.ИХОВПХ фучкиија у разлн-чпти- м
рспублисама. Sliuiii-(Настав- ак
ла странн 4)
Политички преглед
---- --
НДРОДН К ЊИХОВЕ АРМИЈЕ СУ ЗА МИР,
КАЖЕ СТАЉИН
Московски радно обЈавио је 22 марта
ннтсрвју лрстссдппка совјстскс владс Ста-лн- ла са амсричклм допнсннком Еди Гпл-мо- р. Тај лнтсрвју био је у пнсапој формн
иитан.а н одговора. Еди Гллмор упутио је
писмо Стаљппу на које јс добно н пнсменн
одговор којн јс објавл.сн прско иосковског
радла. Гилмор јс шиао :
"Какву важпост Вп прндајстс Органи-зацнј- и
Ујсдш1.еш1х лација као сретству за
очуваљс свстског мнра?"
Стал.нн је одговорио: "Ја лрндајс вс- -
лнку важност Органпзацијн Ујсдлаелнх
нацнја пошто је она озбн.тан лпструмснат
за очуваис мпра н међулародис безбедлости.
Сиага овс оргапнзације састојн cc у томс.
што сс она базира на лринципу јсднакостн
држава а не на принцниу доиииације једпс
државс иад другима. Ако Органпзацнја
Уједш[.сних нацпја успе у будупноста у
очуваау овог принцнпа Ј'ед"акостп, она he
бсз сучас лграти лслнку л позлтнвпу улогу
у гаратовап.у општсг мнра л бсзбсдностн."
IlnTaibe: "Шта јс no Пашем мнтллиу
крнво садашњеи страху од рата којсг occha-)- у
миоги иародн у многлм зсмлдма?"
Одговор: "Ја сам убсћен да ииш пацнје
пнти iliixobc армлјс пс тражс још јсдлог
рата. Онс желс млр и настоје nocTiilui мнп. To значи да садапим! страх од рата iinje
проузрочел са те стране. Ја мпслпм да јс
садаши.п страх од рата створси акцнјама
II3BCCHHX политичких група којс су зарстг
nponarnpaibcv ловог рата п на тај начин
сеју ссмс раздора и псизвеслостл."
Плтаив: "Шта би трсбалс владе стободо-л.убнви-х
парода чнинтн у садашае врсме за
очуваае мнра н спокојства свста?"
Одговор: "Потрсбно јс да Јавло мишлс-а- с
н владајуКи круговп свих држава орга-ннзу- ју
контра-пропагал- ду против овмх про-повсда- ча
иовог рата н за обсзбеђеи,с мнра.
тако да ни Једна акција од страис загова-рач- а
новог рата лс прођс бсз заслужслог
отпора од странс народа и штампе: да се
раскрлика ратис потлаљнвачс лс губсћн
времена, м да им сс нс да могућност зло-употрсб.гав- аиа
слободс говора против лн-терс- са мнра."
Овај иитсрвју изазвао је коиснтарпсаае
са свнх cipaira. Миогн га коментаришу тако
као да је Стали тек сада иочео1да се пзјат-н.ап- а
о органлзацпјн Уједнаепнх лација
пао о спажном листрумситу мпра. Уствари,
on јс таквс поглсде као што су ови нзразио
много иута раллје.
БЕВИНД БОЉЕ ПОДУПИРУ КОНЗЕРВДТИВ-Ц- И
НЕГО ЊЕГОВИ ЛАБУРИСТИ
Доцисиик Рајтеровс новлпаргке агси-ци- јс
Дапид Колдон од 23 ларта з Лолдола
јлнлд :
"Огворели Ерни Певил, стари запатско-упнск- и
вођа којл јс постао брнтаиски ми-иист- ар
СППЛ.Ш1Х послова у лабуристчкој
влади, сталпо добива више лотпорс за своју
нолнтику од конзсрваглвне опозицнјс него
пз лабурнстлчких клупа. . . Његови нај-огорчсн- пјн
крлтичари лису торпјевцн, всћ
група лабуристичких лосланика. . .
"HiiTaibc одгађааа грчких пзбора од 31
марта лрипукло је пажн.у на ову сптуацнју.
Пишта маи.с од 85 лабуристнчких послани-к- а
noTtuicaiii су пстпцнју, коју је подпсла
мпннстру сиол.ннх послова делегацлја, ур-гирај-
ући
na ncra да се лзборн одгоде. Гос-под- ин
Пешш јс одбно. Једал од делсгата
рекао је после тога: "Ерни иас јс једноста-вн- о
одбно".
"Од тада развлтак снтуацпје у Грчкој
пажлнво јс праћси од стране ове лабурлстн-чк- с
групс. Они осећају да he се остварнтн
анхопа прсдвпђаиа хаоса п грађалске затс-гпутос- ти
у Грчкој због одлуке да се лзбори
одржс ла тај одрсђепи даи. У тои случају
oimi сматрају да he чврст став којк јс заузео
мшшстар спољЛих послова по тоуе п дру-гн- м
питан.ииа битл знатло поткопан и опн
сс иадају да he тада задобнти лотпору и
од Лругих лабуристичклх посгапика којн
још ннсу довол.ио узнеунрспл да их то по-так- ле
на акцију.
"Тсшко је реНл до које he се уере раз-впт- н
у Лебор партијп крптлковаае мпнп-стр- а
слоллшх послова. Један од лабурпсти-чки- х
послапнка коуп чврсто подупире Пс-ви- на,
призпао је да је и он збраипут са
расположенлм у своу изборноу окру-r- y.
On каже да га је претседпик Лебор
партије ibcrocor округа затражио да
одржн говор ла састанку који је захтсвао
блокаду ПГпанпје са цлл.ем укидааа Фран-коп- е
владе. Он је рекао да ла тај задатак
пс гледа баш тако радо, али не зато што
код асга постоји лека лубав npeva садага-Ibe- a
режнму Шпапнје, већ зато што јс
владнл став јасно означеп идаон пе желн
подуппратп пнкакав акт који је противан
стапу владс. . ."
To друпш речина злачи да су се за вое-у- с
пзборз варали свл, оспм вођа' Лебор пар-ти- јс
који су данас у владп. To зпачп да
копзсрватнвцп нпсу луали разлога да се
плаше дотагка "социјалпста" а власт, a
народ, којн је мпслио да гласа за лапредне
социјалне реформе н' за деуократску уну-Tapi- by
п сполну нолптику, лпје луао раз-ло- га
да се радује.
zzz%z~~ шшлшш