000227 |
Previous | 4 of 4 | Next |
|
small (250x250 max)
medium (500x500 max)
Large
Extra Large
large ( > 500x500)
Full Resolution
|
This page
All
|
СТРЛНА 4 Издаја пред Народним судом (Наставак са страие 1) добро ceha јер да то није давно било. Тимс јс завршспо осо cyoieite које тешко терети Ми-хаилови- ћа за читав нпз пових злочипа који су извршени копцем маја 1945, дакле после капнтулацнје Немачке. По-ступају- ћи по овом наређел.у Михапловића, четницн под командом Врааешевнћа извршили су низ саботажннх и дпверзаптских акција. Код Доаег Вакуфа, у Боснп, чет-ни- ци су 21 маја срушили воз- - Било је вигае жртава. Затим су срушили један мост. У селу Днвчани, у Босни уннштп-л- и су село Власние итд. Овнм се још Једпом потврдила потпуна издаја и злочиначкн рад Драже Мнхаиловића, негова личпа одговорност. . ВЕЗЕ С КОНСТМИНОМ ФОТИЋЕМ У АМЕРИЦИ ДЕСЕТИ ДАН СУђЕЊА Београд., 20 јула. — Пред делом Југословепском н свет-ско- м јавпошпу дефилују већ 10 дана мрачне фигуре пздај-лнк- а и злочинаца, који су се на челу са својпм шефом Дражои Михапловићем ставили у верну службу окупатора и других народних пенрнјателл н прсдано им служпли проллвајупи крв свога сопственог иарода. Дапас је суд прешао на пспитиваае једпог од истак- - нутнх издајинка, Милоша 1лишлпа, пачелпика штаиа ии-желис- ог четничког одреда н команданта корпуса Драже Мпхалловлпа у том крају. У исто време Глишић је био н Недипсп командаит чет-нич- ке бригаде у Санџаку. Овај злочинац је био врто круп-и- а личност и дојсдш1.авао јс рад Неднћа са акцнјама пе-гов- ог ортака у нздајн Драже Мнхаиловнћа. On je жпви сведок нздајиичке сарадие која је постојала пзмеђу ова дпа злочинца. Одмах у почетку Јутрошасг прстреса Јавио се за реч брапнлац Драже Мпхапловпћа. Драгнћ Јокслмовпп, којч је лоновно предложно суду да позове н саслуша као све-до- ке амсрлчке авнјатичаре н члаиогс Мак Даулове uncitje, која је боравнла у Мпханловнћевом лтчбу. Претссдлик је позвао јавног тужиоца да се изЈасни по опои предлогу. Тужллац луковник Miuuih лзразно je своје чуђел.с лио брапплац Јокснмоплћ понапл-- а предлог којн је лделтнчан са предлогом учпи-ели- м прс неколико дана. Како е лозлато, суд јс тада опај прсдлог одбио, а и сам Дража Miixamoniih лзјасиио сс против позиваља аме-рнчк- их авлјатлчара. Суд јс после тога приступио саслушаваи.у оптужсиог Глишнћа. Ол признаје лаводе оптужлице. алн сс брани, као н л-ег- ов впховни комалдалт Дража Мнхапловип, на-стоје- ћн да своју кривнцу свалн ла друге. Прпзнаје да с учестловао у лападу ла Ужичку Пожсгу, у Србијн коју су ослободлли партизанп, а затлм н у панаду иа жнце, којс су такођс држали партнзали. У току нзлагаиа ових догађаја, oit залада у све тсжс коптраднкцпје, што лрн- - -- ,.„-, т.Лкм nnnnn.llm ППОШ1ЧИНМ СМСХОМ. Оитужелл Глишнћ одржавао јс длректну всзу са Ми- - хаиловнпем. Крајсм иовемора 1У1 годнлс ип сс, о .ч,.-xaiuoBHhcB- OM лаређен.у, са целлм својим одрсдом ставио под комапду Нсдпћсвог офнцира wajopa лалаинпа, алп ј= у iicto Bpciic п дал.е остао под стварлом комалдом Драже МлхУанлоотпвноћрае.лој сарадии са Нсмцима, радсп. н по ,и_сди-левл- м н Михаиловпћевни нлструкцлјама, он се борио про-ти-в нартизана у Србији, убијао истакнутс симлатизере На-родло-ослободлл- ачког покрета, а затнм учествовао у бор-ба- ма протпп партизанских слага у Салџаку, гдс је лостао лстопремсло комаидалт Михаиловићевог корпуса и Неди-ћев- ог корпуса. Он прнзпаје да јс бло истодобло у служби н код јсдлог н код другог. Прлзлајс да је сарађивао са позиатлм окулаторскнм слугама Бајо Сталишлћсм н Пав-ло- м ђурнпшћсм н да јс од Нталнјала добијар мунпцнЈУ, храиу и другс потрсбс Љеговн чстннци прсбацнвалп су се нталлјалскнм камнолима са положаја ла положај. ирстседшп: јс прочитао члтав лнз депсша, ппсама и бележака оптужсиога н друглх четничких комапданата. Оп- - тужслп прнзнаЈе да су ова документа аутснтнчна н ма дпректло пптал.с претседника Beha, да лн је то блла сарад-и.- а са лепрнјател.см, одговара Да Јестс. У ластапку претрсса бранлоцн оптужспих Счободаиа Јоваловића, Др. Мнлала Гавриловппа, Радоја Кнежевпћа, Др. Иллчлћа, Фотнћа и Кнвапа Кнсжевнћа, којима се судн у отсучлостн, ставили су оптужспом Дражи Михан-ловнћ- у нпз 1штана у пези са делпма за која су оптуженп н.лхоп1г бран-сппцп- . На пнтаљс брзнноца Оободапа Јовановнпа, бившсг лретссдлнка емнгрантске владе, оптужсли Миханловић од-гова- ра ла je ou о читавом свом раду обавештавао владу Стободана Јоваловпћа. Тако је обавсстно владу о свом састанку с Немцнма у сслу Дивцнма крајем 1941 годнне. Такође је обавестпо владу о својпм преговорниа са Недл-ћс- м, па којнма је Недић преузео обавсзу у поглсду даваиа мулнције, пампрннца и другог материЈала четличким од-реди- ма. Tin НЗПНЧНТП ППТЛП.Р TtrfTr#TI!Itt.-.-1 Тч Ч1Т ! mv пЛа- - лад Мпхапловић rtn пуну Ha бпанпопа стпапе стат'с било v без ЈугославпЈа обзнра ла средства, оптужслн Мнхаиловнћ потврђује да је поруке добијао п да је сматрао да je у питересу и лондонске владс н западлих савезника да се он одржп у лароду, На плтан.с браииоца оптужених Др-- Милана Гаврнло-влћ- а it Радоја 1Снежевлћа, какву је улогу лграла спглеска обавештајна служба у односпча лзмеђу n.cra владе н да лн јс влада прпхала све које je слао, плп су неке успут лестајале, Мпхапловлћ одговара да су пеке депеше путем нестајалс, зато пио је брптанска служба же-лс- ла да држн у својпм рукама пзвеспе стварп да пх не саопштава. У всзи са питаисм бранптс.га оптужелог Коистантн-п- а Фотлћа, бпвшсг југословспског амбасадора у Вагапнг-тон- у, Млхалловпћ потврћује да је обавештавао Фотпћа о свлм догађајима, о своме раду и да му је слао пропагаидпп матерпјал. Днрестну всзу са Фотлћсм успоставпо je у јулу 1943 годпле. Ha miTatte тужноца у везп са радом Фотнћа, Михаи-ловп- ћ одгопара да му је бпло позлато да је Фотпћ апгажо-ва- о јсдн"у радло стачпцу у Амернцн, која је па нагаеч језпку смнснје за Југославнју. Ha да ли је преко те сталпце Фотпћ прпкази-ва- о Народло-ослободилач- ку војску ПОЈ као банду међ)-иародл- их злочплаца, као бољшевпке, као усташе и томе сли-чн- о, Млхапловпћ одговара потврдпо. Да.ге всли да је бло задолољан са Жквала Кпежевпћа, којп је отпшао за војпог атагаеа прп послалству у Вашппгтону п који је за-јед- ио радно са Фотпћеи п Тодоровлпем. На крају је Дража Мпхапловнћ лспнтнвап о no'iiohn у повцу матерпјалу која му је упућпвана пз лпострап-ств- а. Прву помоћ добчо је 1942 годппе. За Енглезе п Аме-рикаи- це да у прлицппу ппсу давали помоћ док ппсу ималн своје људе па терелу. Помоћ ie долазнла тек пошто 4.325 ДОЛАРА ОД 12 РОДОЉУЕИВИХ ХЕРЦЕГОВДЦД ЗА БОЛНИЦУ Примпли смо ппсво п са-бир- ну лпсту, број 512, од мссног дпрсктора брата Пва-н- а Беванде, који је сакупио 4000 долара од 6 родолуби-ви- х Херцеговаца пз Стоктом, Калифориија. Даровател.ц су слсдећи : Мато Ј. Бевенда . . 2.500 дол. Иван Бевенда 600 " Никола Балум .... 600 " Јозо Иесорда ... 100 " Лука Нуип 100 Таднја Делнћ 100 Свега 4.000 дол. Из Потевнл, КалифорниЈа, стигла је листа од месног днректора брата Б. Јуркови- - ha, бр. 511, па којој је сакуп-лен- о долара. Далн су свој прнлог следепи: Б. Јурковнћ 200 дол. ђорђ Јурковнп Љ Нинцент Јурковпћ . 25 Иетар Јурковнћ и синови Ннна Јурковић .. Л. Ризвановпћ . . .25 25 25 Укупно 325 дол. Овај племеинш и похва-ла- н рад наше браће и сеста-р- а Херцеговаца треба да бу-д- е на понос п углед нс cairn Хсрцеговцима, него иашеи народу у Амернци н Каиади уопште. Раније смо у пашпи ловн-нам- а јавили да су првнх Херцеговаца пз долине Свете 1Сларе даровалн 3000 долара. Са тим и са овнм прилозима, досада је прнло- - ЈОШ СЛАЊУ ПАКЕТА У ЈУГОШВИЈУ Црвели Крст Југославнје доставно je l$ehy Каладских Јужлих Словела лрслнс пи-с- ма југословелског мшшстар-ств- а пошта односеЈш се иа пакете KOje поједпнци шалу својим лородицама у Југо-aiaBiij- y. Југословенски Црве-лл.Кр- ст се лалме обратио ми-нистарс- тву с питаием о мо-ryhnoc- Tii ciaita пакста, ла је добно одговор, којн овако: 'У вези вашсг плсма Л. Бр. 4267 од 24 априла 1946 год. ооавештавате се да je гуведена служба поклон па- - кета до 10 кгр. тсжииа из нпостранства у нашу земл.у. Нсти се могу увозитн у на-ш- у зсмл.у без увозлпх дозво-л- а и стободно од царлне иод следећнм условниа: Свакн иора лмати иа адреслој страни уочљнву оз- - наку па иашеи нлн којем од поЈнатпх јсзика да се ша.т.с као поклол. Овн пакети могу садржава-ти- : (1) Употреблдвалу одећу н o6yhy као н предмстс нс-хра- не у неогралнченим коли-чниа- ма за појединог прниао-ц- а. Нову одећу и обућу нлн материјал за ихову из раду до тежнле од 20 кгр. по члану породице поклонопримца. Народи Југославије не могу примити одлуку (Настааак са стране 2) вештавао о црлим тројкама it о слову "3" то јест о cvptnoj спРема Да прими потребне пресудн нзвесннм лпцпма, одговара да i ;с9У"аР°Д"е да tnjco- - М.1 дал.е пн.т..а„ите.,., л Tw. љ. лн mv te ол влалео1ед'ић" МУ. самоупраФвуедlеpрcнraе, поручело ла се оложн паполу но сваку nenv. Једнпице. такве it депеше, јој on п давала miTatte п радом ц каже 325 де-в- ет гласн пакет (2) ооавезе, jecnpe- - капетапом го-днш- и-е мна да призна и Тршћапску луку као ванцарллску, сло-бод-ну луку. Исто тако је спрсмла да пзврши коректу-р- у у поднетом предлогу за-падн- пх граннца у томе сми-сл- у да бп се пзвсспа отсту-паи- а од етпнчке грапице ко-- ja су рила учнаепа пз локал-ин- х саобраћајннх л екопоа-ски- х разлога, ограинчнла на мипнмум и да би на тај на-ч- пн остао пајуаае могућн број Нталпјана у граиицама Југославнје. У том случају бп у Југославијн, на терито-рнј- н Јулнске Крајнле, нзу-зимају- ћн град Трст којц бц уживао спецлјалнн положај под сувереннтетои Југосла- - виЈе — оило олизу &U0.WX) Југострвена н око 160.000 Пталијапа. Та се тернторцја не може делнтп, јер је ком-пакт- ио паселена југословен-CKii- ii становпнштвои, а пта-лнјалс- ка vaitnua се палазп у иешозлтнм градовнма. To je једпно решеле које Југославија може да прими u ла које може ставлти свој потпис, пако то решеље тра-ж- п од ite једну тешку жртву, пако огранпчава аеи сувере исуисоинјеи дпоођслуалунцеслвуојуземмлп.сун, јуп.одЗаутсолоjвeоoиn дпарпмсуташоа.дгау itпiоixмoоsпe. ' ондитуегвеклабитлеарнЈтуогорсилјоивекпосјкаа."је ХРПСКИ ГЛАСНИК" жеио од 21 Херцеговца 7.325 долара. Дозлајемо да he Хер-цегов-ци у северпој Калнфор-ниј- и прећн преко 20.000 до-лар- а. Ово he битп тек један део лапрама колико he учн-нит- и Херцеговци из јужне Калифорннје, где су колони-ј- е много веће и пуио богати- - Били смо упитанк од стра-л- е неке паше браће колнкоће ићи од скупл.елог ловца за разне трошкове? Мп одгова-- ! рамо следеће: 1. Нити једап цеит се од сакупљеног иовца nehe из-да- тн на разнс трошкове; 2-- Сав сакуплепн ловац иа сабирннм листама, све до јсд лог цента, иде нсклучиво за куповаае болнице у Херце- - говинн; 3. Све трошкове око сакуп-ља.њ- а п слаља новца спосн Одбор; 4. Кроз наше новлне he би- - тн обЈављела лмена даровате ља н колнко је ко приложпо п 5. Сваки дароватсл. he до-би- ти посебпу лотврду за прн-ложе- ли ловац од Херцегова-чко- г одбора. Ми се најлепше захваљује-м- о нашој браћи Херцеговци-м- а ла л.нховом всликом н племеиитов раду н дару. За Херцсговзчки одбор, Миливоје НпиковпН, Иллја Вунловлћ. 0 (3) Остале предмете (нзу зев луксузлнх) у uaibiiu ко-- ллчилама, а дуваи и прера-lCBiiu- a до 40 грама. Овако лрим.генн предметн iiaMeiLciiit су нскључво за ли-чн- у употребу појединаца м ле могу бити предмет трговп-н- е. Није допуштело корнстн-т- и ову врсту лакета за слаае трговачке робе-- Достапллјући предае нзве-штава- те се да је о томе оба вештеп и Међународпп по-штап- скн бнроу Берну с лол-- цнркуларои страле кс. Срби, ВС. габлтнпллн Разјалп1.сл.а у гори.ем сп-ci- y дата су страпе предславннштва Ф. II. Југославнје, а преплс пнсма мллнстар-ств- а лошта објавл,ујемо у ко-лн- ко јол! лмаде олих, који-м- а та пнтала ллсу посве јас-и- а. Каладских Јужннх Словсна. problem arising, from is particularly acute at present time. In many countries of United Nations there are numbers of young people who, through their direct partici-pation in fighting against enemy are now faced urgent problem of rehabilitation. Young demobilized soldiers have away from their famili-es many years are now return-ing home; prisoners of war are In their homes after years of isolation; survivors of concentration camps again as human beings amongst other human beings; slave labour-ers are free; partisans are now back at their Jobs or In regular armies. Many are in health, many are these young people special special faciliti-es; their education training interrupted; thousands of them have without of conditions developments in their countries several years of their life; in кћер пок. Трипа Ђурковића, У последне вреие се нала-зпл- а негде у Алберти. Пошто сам добпо пнсмо за }" роднце Јелене Дан-губп- ћ која бн се желела са молнл сва-к- ог ко нешта о itoj да ово саопштп а се јавп Коста Тркла, Columbia Westminster, В. С ПИСМА СТАРОГ КРАЈА НАШ СРПСКИ НАРОД ЈЕ ШЦАО: "ДА ЗДРАВСТВУЈЕ БРАТСША КРАСНАЈД АРМША1" (ПИСМО РУМУНИЈЕ) Доае писко је прнмио Васа Матејевнћ од друга Л. Илића из Варјаша, румунски Баиата које у целостн гласн: Драгн друже Васо! Врло ме је обрадова-i- o je ппсио које си ми послао лз далеких крајева, a у којем ми захва.1ујеш ла опису важ-ллји- х догаћаја у твоме род-ло- м селу. твога писма разуиео сам да сте н вн Срби иселс-лиц- и у далеке крајеве људи, које мн данас су-cpehe- uo свуд и ла свакои месту, прави побориицц мл-р- а ii борц за јсдаи правед- - iinjii друштвепн поредак у свету, јсдном речју лстилски прегаоцн шпроке демократл- - Твоје сам писио прочптао пред члаиовниа иссле партлје која су схватившп сав дсмо-кратс- кн прекоокеалскн рад, попратили буршш аллаузои. Доказујућц борба коју ми овде у лашем се-л- у Варјашу започслн за до-бр-о мнрол.убнвих наро-д- а света, збратимл.ује лас са далеко од вашег лспог родлог завнчаја у једиоме СЕЛопу ндсала које заједно прегли Да остваримо. Сада in у краћли црти- - цама описатн can рад за вреке окупације п послс оку-иацнј- е. Једног дала у августу 1940 годиле угазила логала фа-шнсти- чка чнзма ла Руму-лиј- е. Данаиши ратли злочи-на- ц, а тадааи претседнлк ру-иулс- ке владе Аитолеску, лз-да- о свете идеале румуиског ларода н омогућно улазак Немаца у државу. Једшш подуплрачи Хптлерове агре снје у Румунијн били су ле-гнона- рп, је остали ру-мулс- кн иарод ла све uoryhc лачиие саботирао шшигеие бом да обавссти Антонескове нздајничке све поштанске упра- - itu Банаћани, исто run већ од службених Р. гор-н- и Веће war night-mare crippled- - own од дописатп, да да прлвреду, н када фашлстн чка крвожедпа леиан иа под-л- и лачил напала Југославнју, а доцшие и иашу словелску мајку Совјетскн Савез, тадај јс за веп оило jacno да Антсшеску и iteroBa издај-ннч- ка клиса увелн лас, a no то и румунскн народ у једну велику борбу — борбу против слободе. The W.F.D.Y. and the world to-da- y THE NEEDS OF EX-SERVICEME-N", SODIERS, DEPORTEES, RETURNED PRISONERS WAR ETC One the vast the the with who been back the live poor ned and and has been been news and for some cases Тражим Анђелку п.епе AI. аоме зна јој она ла: 425 SU New ИЗ ИЗ свог села део тво- - Пз оии исти свнм Комуиистичкс ваш тиме смо свих вама свих смо hy лаш је тло је je док аан invn полл. лас су цео HI. OF the the the for All care је they have not only forgotten the meaning of a democratic way of life; but have been subject to long periods of fascist influence. In addition there are now young people in the armies of the United Nations whose conditions and facilities should be such as. this special service deserves. All these young people must have appropriate facilities and help if ther are fully to be reha- - ! bilitated, if they are to make up for their lost training, receive proper medical care, suitable tra-ining and jobs, pensions, and so on. IV. RELIEF AND RECON-STRUCTION Already youth organizations have shown what they can do in initiating tremendous activity for reconstruction, as in France, Po land, U. S. S. IL, Yugoslavia, Czechoslovakia and the other war devasted countries. There are also tremendous construction and re-lief problem in such countries as India, w here the shadow of famine and disease again hangs over the vast land. Indian students especi-ally have saved thousands of lives through their effort. Those countries which have been more fortunate also realize their responsibilities and the youth organizations have done much to give aid in a material and pra-ctical way to youth and students obroad. These are the major Issues which were discussed by the Ex ecutive Committee and on which it was agreed to promote campa-igns as widely and as intensely Which VOUI1P ПпгЛ YlQtro --reertnnt.. I ed to this calL . . Главлн гслералштаб почео је пам слатп лозиве за војску, али шга је ла те лозлвс од-говор- ио иаш српски жлвал. овде. Нлсмо сс одазвалн тии позлвпиа луле трц и ло го-дн- ле дана, крлли смо се свн Срби лз Балата. Иостали смо војли бегулци, војли дезер-тер- л. II далу и nohy бплн смо nporaitami од румулске фашлстичкс жалдариерпјс, крили смо се по баштама, та-ванн- ма, голии лол-анам- а no кривсннм каднкад снсгом ко-najy- hn маскпране земулнце, провађалн смо три н по теш- - ке годллс по житима, у куку-руз- у, под всдрпм псбом, лз сулцу u клшн, на ветру и зн-м- л. iMnoni од лас били смо једаилуг па и вншс пута ух-ваће- нн од жалдармсрије и под јаком стражом тсралн у своје војле једнлице, миогн јс од лас био бачсл и осуђсл ла всчнту робнју од страле војлог суда ,алн всллка л.у-б- ав лрсма слободн и лдсји да праведла ствар л лачело слободс свих иирољублвлх ларода за којс се бори нспо-бсди- вп Совјстскн Савез, кн-да- ла је тамиичке ланцс, отва-- рала јс врата ла затворима војлог суда у Темишвару, да-ва- ла је лравац п пут у сло-бо- ду oiuiua којн су са фрон-т- а лз Руснје бегалл л сгва-рал- н ллсгалнс демократскс иокрстс. Рускс зароблеиннс kqjii cy бсгалп лз логора, сакрлпалн смо, давајуНи iim xpany it свс што лм јс блло лотрсбпо. Долазп 23 август 1944 го-дин- е, дап када су дсмократ-ск- е слагс Румулијс оружано усталс протип Хлтлсјшвс аг-рссн- је, н свнх oiiiix који су Румуллју довели до овога рата. To je бнла лрекретллца у лсторнјн румунског ларо-д- а, ирекрстпнпа која јс лшла у лрллог лама Србима, лама дезертерима. Као олуј летела је лслобе дива Црвепа арммја прско пове ГумуплЈе лрема зала-д- у, да зада смртлн ударац фалшстлчкој звсрки у самои Л.СИОМ брлогу. Фашистичка војска Мађарскс окупирала је лзвеслс дсловс лашег Ба-нат- а, ла н наше лело ссло Bapjani. Из далека, отуд од Тсмшпвара чула се рика то-лов- а. Mahapit nau нлсу учи-ллл- н лпкаквог зла, билл су преплашсни. Мн смо сс ла-дал- и. Јсдног лепог тонлог jccc-a- er дала ла сред Bapjaiua залсваше совјетскп аутоиатп смртпу лссму лад подлнм окупаторлма, затутп.ашс ру- - скп тсшки топови певајупн лссму лобсде, лссму лстии- - скс н нраве слободе. За тре- - нутак бнли су Мађари изба- - челп из Варјаша, а паш срп- - скл ларод клнцао је нашим лзбавнтсхима: "Да здравст- - вујет братскаја Краслаја ар-...- .:. I ti . Mniat llULia.10 ЈС с._ти.'скаас руку, братлмл.ел--е u д.убљен.е дваЈу бЈ)атскнх ларода одаи-хал- н у словслској колсвци — лзмеђу Руса и Србила. Тога је дана запечапепо вечито б])атство пзмеђу Руса н Србн-л- а, Бесли фашнсти лалалл cy Uapjaut са цнлем да спа- - су варјашке Швабе, лапада-л-н су од Бнледа, Шандорха за, Песка и Нерјаиоша, али били су одбијенп од јулачке армпјс, пепобедиве армије, братске Црвеле армије. Бор-б- а је трајала лулпх 18 дала. У Ceoimv it лекии другим местлма Македолије послед-itn- x дана дсле се грађанству пакетп које јс Упра доста-внл- а као лослсратну noiioh. Рђава страиа сгвари састоји се у томе што су пакетн пло- - мбирапи u садржина може да се види тек после куповине. селзацију нзазвао је случај који се десно Шнп- - таРУ Једног забачепог села на Illap плашши, Када је свој пакет отворно, Ајрула Шук-р- н лашао je у" и.ему пеку ие-позп- ату материју. Сеоскц хо-џ-а, који je о случају бно од-м- ах обавештеп, утврдио је да је пакет бло пуп атомском енсргијом. Силло уплашен, ЛЈрула je пакет с атомском еиерглјом сакрно у једну пе-- . пииу на Шар плалшш. У вези с овпи случајем Уторак, 16 јула 1D46. Нлшсм тп ове редове дра-г- п друже Васо, а пред ллцем као да још u сада впдим one тешке н крваве борбе које је Црвела аринја воднла no кп-ш- и it блату са фашнстичкии хордама, као да још и сада чујем олу страшпу рику и сксплозију топова, ону грм-љавп- лу it фнјуке врсллх гра-па- та које су као uyite лебде-л- с лад лашлм главама, као да .још п сада гледам пашу ра-itc- ny руску 6pahy коју смо рачепу са колика одвозлли ло војлпм болннцама. Још л сада васкрсавају ми прсд очи-м- а онн борци, којн су поло-- жнлл својс младс жнвотс у јуначкој борбн за спас своје всллке пепобедиве Совјетске домовлне, за оствареае идеа-л- а свих ипрол.убпвих паро-д-а света, за лас, за иашу сло-бод- у. Вечто heMo се cchaTit олих совјетсклх хероја, којп су својом врслом, словслском крвлу залилп л својим мла-дн- м бујинм телеспиа лсклтн-л- и паша равла бапатска no-л- л. Прплнкои чишћсиа л ос-лобоћ- еп.а нашега ccia од див-л-- лх крвожедних фашистнч- - кпх звсрн. Мп смо лм ла вс-чи- та вреиела захвалпп за ве-лп- ка дела л-пхов- а, јср natt je пз ibnxoBC пролпвспе крвп пзлнкла свста сшбода. За ве-чи- то cchaibc п захваллост варјашкп парод иодигао им јс всличалствет! сиоислик, caxpaniiBuiu лосмртие остат-к- с у зајсдличкој гробллцл, лад којои као вечито обс-ie-ж- јс стоји плракнда, л па вр ху ллрампдс са аутоматои у руци бди као вечнти чувар unpa п слободе клл, друга Нвала EijtnuoDuha Лпастаси-јев- а, којн јс дао свој двадс-сстогодиш- пи живот за пашу слободу. Прпликои сваке про-сла- вс иаш варјашкп парод окупља сс у дпвпомс парку код Руског споиениха, ода-вају- ћи славу п хвалу оплма којп су далп за лас оио своје жнвотс. "Иека јс всчиа ciasa oinin хсроЈи-u- a који cy пали y борби за пашу слободуГ Наш рад овде састојп се лскл.учиво у изградии и об-по- ви државе опустошспе те-uik- iiu ратом. Mu у пашеи сслу лмамо стедећс демократ-ск- с органпзације: "Комулис-тлчк- у лартнју, Словепско културло дсмокрагско удру-жеи- е, Народни фроит орача, Социјалдемократску нартнју и Ilporpecimuy омладлпу." Све те лартлјс повсзаие су м радс л од покровитсилвом "Народлог демократског фро- - пта". Имаио две повннс које лзлазе ла српссок јс-зи- ку у Тсмпшвару. Јсдпа се лазива 'Тсмпшварски Вес пнк" а други "Иравда", које штлте лаше српске иитсресе у Румуиијц. Ллст "11равда", no твојој жел.п, Комулистлчка he тн слати ускоро. Твој братскн н другарсЈСц поздрав уручно сам свлм на-иш- и друговпма, који те лсто тако као л ја срдачно лоз-дравлл- ју желећи ти свако до-бр- о. Поздравоаи те драгл дру-ж- е Васо а исто u твоју сестру Мелу н све name другове и другарице. Тмрт фашизму — слобода народу!" До влђеиа твој друг, Л. Нлпћ, лолитлчкл секре-та- р партиског кокитета у Варјашу. СЕНЗАЦИОНАЛНИ ДОГАШ У ЈЕДНОМ СЕЛУ ИСПОД ШАР ПЛАНИНЕ Пслнку лај-драж- е, партија очекуЈе се пова мзјава прет-седии- ка ханадске владе г. Килга. Међутим, Ајрула Шу-кр-и Beh je лзјавпо да он ие-м- а ллкаквпх веза са Каиа-до- м, па молн да се истрага води у том правцу. Тражим Душана Поповића -Херцеговца Раније се лалазио пегде око 1Сркланд Лска л Норан-де- . Тражи га аегова жена и браг из Југославије, па молим сваког JyrocioBena који пс-ш- то зпа за itera Да му ову потражиу саопштн ,а нега молим да се јавц на доп.у ад-рес- у: Душан Вшшдевац, 425 Columbia St4 New Westmiiiater, B. C
Object Description
Rating | |
Title | Serbian Herald, July 26, 1946 |
Language | sr |
Subject | Serbia -- Newspapers; Newspapers -- Serbia; Serbian Canadians Newspapers |
Date | 1946-07-26 |
Type | application/pdf |
Format | text |
Rights | Licenced under section 77(1) of the Copyright Act. For detailed information visit: http://www.connectingcanadians.org/en/content/copyright |
Identifier | SerbiD4000054 |
Description
Title | 000227 |
OCR text | СТРЛНА 4 Издаја пред Народним судом (Наставак са страие 1) добро ceha јер да то није давно било. Тимс јс завршспо осо cyoieite које тешко терети Ми-хаилови- ћа за читав нпз пових злочипа који су извршени копцем маја 1945, дакле после капнтулацнје Немачке. По-ступају- ћи по овом наређел.у Михапловића, четницн под командом Врааешевнћа извршили су низ саботажннх и дпверзаптских акција. Код Доаег Вакуфа, у Боснп, чет-ни- ци су 21 маја срушили воз- - Било је вигае жртава. Затим су срушили један мост. У селу Днвчани, у Босни уннштп-л- и су село Власние итд. Овнм се још Једпом потврдила потпуна издаја и злочиначкн рад Драже Мнхаиловића, негова личпа одговорност. . ВЕЗЕ С КОНСТМИНОМ ФОТИЋЕМ У АМЕРИЦИ ДЕСЕТИ ДАН СУђЕЊА Београд., 20 јула. — Пред делом Југословепском н свет-ско- м јавпошпу дефилују већ 10 дана мрачне фигуре пздај-лнк- а и злочинаца, који су се на челу са својпм шефом Дражои Михапловићем ставили у верну службу окупатора и других народних пенрнјателл н прсдано им служпли проллвајупи крв свога сопственог иарода. Дапас је суд прешао на пспитиваае једпог од истак- - нутнх издајинка, Милоша 1лишлпа, пачелпика штаиа ии-желис- ог четничког одреда н команданта корпуса Драже Мпхалловлпа у том крају. У исто време Глишић је био н Недипсп командаит чет-нич- ке бригаде у Санџаку. Овај злочинац је био врто круп-и- а личност и дојсдш1.авао јс рад Неднћа са акцнјама пе-гов- ог ортака у нздајн Драже Мнхаиловнћа. On je жпви сведок нздајиичке сарадие која је постојала пзмеђу ова дпа злочинца. Одмах у почетку Јутрошасг прстреса Јавио се за реч брапнлац Драже Мпхапловпћа. Драгнћ Јокслмовпп, којч је лоновно предложно суду да позове н саслуша као све-до- ке амсрлчке авнјатичаре н члаиогс Мак Даулове uncitje, која је боравнла у Мпханловнћевом лтчбу. Претссдлик је позвао јавног тужиоца да се изЈасни по опои предлогу. Тужллац луковник Miuuih лзразно je своје чуђел.с лио брапплац Јокснмоплћ понапл-- а предлог којн је лделтнчан са предлогом учпи-ели- м прс неколико дана. Како е лозлато, суд јс тада опај прсдлог одбио, а и сам Дража Miixamoniih лзјасиио сс против позиваља аме-рнчк- их авлјатлчара. Суд јс после тога приступио саслушаваи.у оптужсиог Глишнћа. Ол признаје лаводе оптужлице. алн сс брани, као н л-ег- ов впховни комалдалт Дража Мнхапловип, на-стоје- ћн да своју кривнцу свалн ла друге. Прпзнаје да с учестловао у лападу ла Ужичку Пожсгу, у Србијн коју су ослободлли партизанп, а затлм н у панаду иа жнце, којс су такођс држали партнзали. У току нзлагаиа ових догађаја, oit залада у све тсжс коптраднкцпје, што лрн- - -- ,.„-, т.Лкм nnnnn.llm ППОШ1ЧИНМ СМСХОМ. Оитужелл Глишнћ одржавао јс длректну всзу са Ми- - хаиловнпем. Крајсм иовемора 1У1 годнлс ип сс, о .ч,.-xaiuoBHhcB- OM лаређен.у, са целлм својим одрсдом ставио под комапду Нсдпћсвог офнцира wajopa лалаинпа, алп ј= у iicto Bpciic п дал.е остао под стварлом комалдом Драже МлхУанлоотпвноћрае.лој сарадии са Нсмцима, радсп. н по ,и_сди-левл- м н Михаиловпћевни нлструкцлјама, он се борио про-ти-в нартизана у Србији, убијао истакнутс симлатизере На-родло-ослободлл- ачког покрета, а затнм учествовао у бор-ба- ма протпп партизанских слага у Салџаку, гдс је лостао лстопремсло комаидалт Михаиловићевог корпуса и Неди-ћев- ог корпуса. Он прнзпаје да јс бло истодобло у служби н код јсдлог н код другог. Прлзлајс да је сарађивао са позиатлм окулаторскнм слугама Бајо Сталишлћсм н Пав-ло- м ђурнпшћсм н да јс од Нталнјала добијар мунпцнЈУ, храиу и другс потрсбс Љеговн чстннци прсбацнвалп су се нталлјалскнм камнолима са положаја ла положај. ирстседшп: јс прочитао члтав лнз депсша, ппсама и бележака оптужсиога н друглх четничких комапданата. Оп- - тужслп прнзнаЈе да су ова документа аутснтнчна н ма дпректло пптал.с претседника Beha, да лн је то блла сарад-и.- а са лепрнјател.см, одговара Да Јестс. У ластапку претрсса бранлоцн оптужспих Счободаиа Јоваловића, Др. Мнлала Гавриловппа, Радоја Кнежевпћа, Др. Иллчлћа, Фотнћа и Кнвапа Кнсжевнћа, којима се судн у отсучлостн, ставили су оптужспом Дражи Михан-ловнћ- у нпз 1штана у пези са делпма за која су оптуженп н.лхоп1г бран-сппцп- . На пнтаљс брзнноца Оободапа Јовановнпа, бившсг лретссдлнка емнгрантске владе, оптужсли Миханловић од-гова- ра ла je ou о читавом свом раду обавештавао владу Стободана Јоваловпћа. Тако је обавсстно владу о свом састанку с Немцнма у сслу Дивцнма крајем 1941 годнне. Такође је обавестпо владу о својпм преговорниа са Недл-ћс- м, па којнма је Недић преузео обавсзу у поглсду даваиа мулнције, пампрннца и другог материЈала четличким од-реди- ма. Tin НЗПНЧНТП ППТЛП.Р TtrfTr#TI!Itt.-.-1 Тч Ч1Т ! mv пЛа- - лад Мпхапловић rtn пуну Ha бпанпопа стпапе стат'с било v без ЈугославпЈа обзнра ла средства, оптужслн Мнхаиловнћ потврђује да је поруке добијао п да је сматрао да je у питересу и лондонске владс н западлих савезника да се он одржп у лароду, На плтан.с браииоца оптужених Др-- Милана Гаврнло-влћ- а it Радоја 1Снежевлћа, какву је улогу лграла спглеска обавештајна служба у односпча лзмеђу n.cra владе н да лн јс влада прпхала све које je слао, плп су неке успут лестајале, Мпхапловлћ одговара да су пеке депеше путем нестајалс, зато пио је брптанска служба же-лс- ла да држн у својпм рукама пзвеспе стварп да пх не саопштава. У всзи са питаисм бранптс.га оптужелог Коистантн-п- а Фотлћа, бпвшсг југословспског амбасадора у Вагапнг-тон- у, Млхалловпћ потврћује да је обавештавао Фотпћа о свлм догађајима, о своме раду и да му је слао пропагаидпп матерпјал. Днрестну всзу са Фотлћсм успоставпо je у јулу 1943 годпле. Ha miTatte тужноца у везп са радом Фотнћа, Михаи-ловп- ћ одгопара да му је бпло позлато да је Фотпћ апгажо-ва- о јсдн"у радло стачпцу у Амернцн, која је па нагаеч језпку смнснје за Југославнју. Ha да ли је преко те сталпце Фотпћ прпкази-ва- о Народло-ослободилач- ку војску ПОЈ као банду међ)-иародл- их злочплаца, као бољшевпке, као усташе и томе сли-чн- о, Млхапловпћ одговара потврдпо. Да.ге всли да је бло задолољан са Жквала Кпежевпћа, којп је отпшао за војпог атагаеа прп послалству у Вашппгтону п који је за-јед- ио радно са Фотпћеи п Тодоровлпем. На крају је Дража Мпхапловнћ лспнтнвап о no'iiohn у повцу матерпјалу која му је упућпвана пз лпострап-ств- а. Прву помоћ добчо је 1942 годппе. За Енглезе п Аме-рикаи- це да у прлицппу ппсу давали помоћ док ппсу ималн своје људе па терелу. Помоћ ie долазнла тек пошто 4.325 ДОЛАРА ОД 12 РОДОЉУЕИВИХ ХЕРЦЕГОВДЦД ЗА БОЛНИЦУ Примпли смо ппсво п са-бир- ну лпсту, број 512, од мссног дпрсктора брата Пва-н- а Беванде, који је сакупио 4000 долара од 6 родолуби-ви- х Херцеговаца пз Стоктом, Калифориија. Даровател.ц су слсдећи : Мато Ј. Бевенда . . 2.500 дол. Иван Бевенда 600 " Никола Балум .... 600 " Јозо Иесорда ... 100 " Лука Нуип 100 Таднја Делнћ 100 Свега 4.000 дол. Из Потевнл, КалифорниЈа, стигла је листа од месног днректора брата Б. Јуркови- - ha, бр. 511, па којој је сакуп-лен- о долара. Далн су свој прнлог следепи: Б. Јурковнћ 200 дол. ђорђ Јурковнп Љ Нинцент Јурковпћ . 25 Иетар Јурковнћ и синови Ннна Јурковић .. Л. Ризвановпћ . . .25 25 25 Укупно 325 дол. Овај племеинш и похва-ла- н рад наше браће и сеста-р- а Херцеговаца треба да бу-д- е на понос п углед нс cairn Хсрцеговцима, него иашеи народу у Амернци н Каиади уопште. Раније смо у пашпи ловн-нам- а јавили да су првнх Херцеговаца пз долине Свете 1Сларе даровалн 3000 долара. Са тим и са овнм прилозима, досада је прнло- - ЈОШ СЛАЊУ ПАКЕТА У ЈУГОШВИЈУ Црвели Крст Југославнје доставно je l$ehy Каладских Јужлих Словела лрслнс пи-с- ма југословелског мшшстар-ств- а пошта односеЈш се иа пакете KOje поједпнци шалу својим лородицама у Југо-aiaBiij- y. Југословенски Црве-лл.Кр- ст се лалме обратио ми-нистарс- тву с питаием о мо-ryhnoc- Tii ciaita пакста, ла је добно одговор, којн овако: 'У вези вашсг плсма Л. Бр. 4267 од 24 априла 1946 год. ооавештавате се да je гуведена служба поклон па- - кета до 10 кгр. тсжииа из нпостранства у нашу земл.у. Нсти се могу увозитн у на-ш- у зсмл.у без увозлпх дозво-л- а и стободно од царлне иод следећнм условниа: Свакн иора лмати иа адреслој страни уочљнву оз- - наку па иашеи нлн којем од поЈнатпх јсзика да се ша.т.с као поклол. Овн пакети могу садржава-ти- : (1) Употреблдвалу одећу н o6yhy као н предмстс нс-хра- не у неогралнченим коли-чниа- ма за појединог прниао-ц- а. Нову одећу и обућу нлн материјал за ихову из раду до тежнле од 20 кгр. по члану породице поклонопримца. Народи Југославије не могу примити одлуку (Настааак са стране 2) вештавао о црлим тројкама it о слову "3" то јест о cvptnoj спРема Да прими потребне пресудн нзвесннм лпцпма, одговара да i ;с9У"аР°Д"е да tnjco- - М.1 дал.е пн.т..а„ите.,., л Tw. љ. лн mv te ол влалео1ед'ић" МУ. самоупраФвуедlеpрcнraе, поручело ла се оложн паполу но сваку nenv. Једнпице. такве it депеше, јој on п давала miTatte п радом ц каже 325 де-в- ет гласн пакет (2) ооавезе, jecnpe- - капетапом го-днш- и-е мна да призна и Тршћапску луку као ванцарллску, сло-бод-ну луку. Исто тако је спрсмла да пзврши коректу-р- у у поднетом предлогу за-падн- пх граннца у томе сми-сл- у да бп се пзвсспа отсту-паи- а од етпнчке грапице ко-- ja су рила учнаепа пз локал-ин- х саобраћајннх л екопоа-ски- х разлога, ограинчнла на мипнмум и да би на тај на-ч- пн остао пајуаае могућн број Нталпјана у граиицама Југославнје. У том случају бп у Југославијн, на терито-рнј- н Јулнске Крајнле, нзу-зимају- ћн град Трст којц бц уживао спецлјалнн положај под сувереннтетои Југосла- - виЈе — оило олизу &U0.WX) Југострвена н око 160.000 Пталијапа. Та се тернторцја не може делнтп, јер је ком-пакт- ио паселена југословен-CKii- ii становпнштвои, а пта-лнјалс- ка vaitnua се палазп у иешозлтнм градовнма. To je једпно решеле које Југославија може да прими u ла које може ставлти свој потпис, пако то решеље тра-ж- п од ite једну тешку жртву, пако огранпчава аеи сувере исуисоинјеи дпоођслуалунцеслвуојуземмлп.сун, јуп.одЗаутсолоjвeоoиn дпарпмсуташоа.дгау itпiоixмoоsпe. ' ондитуегвеклабитлеарнЈтуогорсилјоивекпосјкаа."је ХРПСКИ ГЛАСНИК" жеио од 21 Херцеговца 7.325 долара. Дозлајемо да he Хер-цегов-ци у северпој Калнфор-ниј- и прећн преко 20.000 до-лар- а. Ово he битп тек један део лапрама колико he учн-нит- и Херцеговци из јужне Калифорннје, где су колони-ј- е много веће и пуио богати- - Били смо упитанк од стра-л- е неке паше браће колнкоће ићи од скупл.елог ловца за разне трошкове? Мп одгова-- ! рамо следеће: 1. Нити једап цеит се од сакупљеног иовца nehe из-да- тн на разнс трошкове; 2-- Сав сакуплепн ловац иа сабирннм листама, све до јсд лог цента, иде нсклучиво за куповаае болнице у Херце- - говинн; 3. Све трошкове око сакуп-ља.њ- а п слаља новца спосн Одбор; 4. Кроз наше новлне he би- - тн обЈављела лмена даровате ља н колнко је ко приложпо п 5. Сваки дароватсл. he до-би- ти посебпу лотврду за прн-ложе- ли ловац од Херцегова-чко- г одбора. Ми се најлепше захваљује-м- о нашој браћи Херцеговци-м- а ла л.нховом всликом н племеиитов раду н дару. За Херцсговзчки одбор, Миливоје НпиковпН, Иллја Вунловлћ. 0 (3) Остале предмете (нзу зев луксузлнх) у uaibiiu ко-- ллчилама, а дуваи и прера-lCBiiu- a до 40 грама. Овако лрим.генн предметн iiaMeiLciiit су нскључво за ли-чн- у употребу појединаца м ле могу бити предмет трговп-н- е. Није допуштело корнстн-т- и ову врсту лакета за слаае трговачке робе-- Достапллјући предае нзве-штава- те се да је о томе оба вештеп и Међународпп по-штап- скн бнроу Берну с лол-- цнркуларои страле кс. Срби, ВС. габлтнпллн Разјалп1.сл.а у гори.ем сп-ci- y дата су страпе предславннштва Ф. II. Југославнје, а преплс пнсма мллнстар-ств- а лошта објавл,ујемо у ко-лн- ко јол! лмаде олих, који-м- а та пнтала ллсу посве јас-и- а. Каладских Јужннх Словсна. problem arising, from is particularly acute at present time. In many countries of United Nations there are numbers of young people who, through their direct partici-pation in fighting against enemy are now faced urgent problem of rehabilitation. Young demobilized soldiers have away from their famili-es many years are now return-ing home; prisoners of war are In their homes after years of isolation; survivors of concentration camps again as human beings amongst other human beings; slave labour-ers are free; partisans are now back at their Jobs or In regular armies. Many are in health, many are these young people special special faciliti-es; their education training interrupted; thousands of them have without of conditions developments in their countries several years of their life; in кћер пок. Трипа Ђурковића, У последне вреие се нала-зпл- а негде у Алберти. Пошто сам добпо пнсмо за }" роднце Јелене Дан-губп- ћ која бн се желела са молнл сва-к- ог ко нешта о itoj да ово саопштп а се јавп Коста Тркла, Columbia Westminster, В. С ПИСМА СТАРОГ КРАЈА НАШ СРПСКИ НАРОД ЈЕ ШЦАО: "ДА ЗДРАВСТВУЈЕ БРАТСША КРАСНАЈД АРМША1" (ПИСМО РУМУНИЈЕ) Доае писко је прнмио Васа Матејевнћ од друга Л. Илића из Варјаша, румунски Баиата које у целостн гласн: Драгн друже Васо! Врло ме је обрадова-i- o je ппсио које си ми послао лз далеких крајева, a у којем ми захва.1ујеш ла опису важ-ллји- х догаћаја у твоме род-ло- м селу. твога писма разуиео сам да сте н вн Срби иселс-лиц- и у далеке крајеве људи, које мн данас су-cpehe- uo свуд и ла свакои месту, прави побориицц мл-р- а ii борц за јсдаи правед- - iinjii друштвепн поредак у свету, јсдном речју лстилски прегаоцн шпроке демократл- - Твоје сам писио прочптао пред члаиовниа иссле партлје која су схватившп сав дсмо-кратс- кн прекоокеалскн рад, попратили буршш аллаузои. Доказујућц борба коју ми овде у лашем се-л- у Варјашу започслн за до-бр-о мнрол.убнвих наро-д- а света, збратимл.ује лас са далеко од вашег лспог родлог завнчаја у једиоме СЕЛопу ндсала које заједно прегли Да остваримо. Сада in у краћли црти- - цама описатн can рад за вреке окупације п послс оку-иацнј- е. Једног дала у августу 1940 годиле угазила логала фа-шнсти- чка чнзма ла Руму-лиј- е. Данаиши ратли злочи-на- ц, а тадааи претседнлк ру-иулс- ке владе Аитолеску, лз-да- о свете идеале румуиског ларода н омогућно улазак Немаца у државу. Једшш подуплрачи Хптлерове агре снје у Румунијн били су ле-гнона- рп, је остали ру-мулс- кн иарод ла све uoryhc лачиие саботирао шшигеие бом да обавссти Антонескове нздајничке све поштанске упра- - itu Банаћани, исто run већ од службених Р. гор-н- и Веће war night-mare crippled- - own од дописатп, да да прлвреду, н када фашлстн чка крвожедпа леиан иа под-л- и лачил напала Југославнју, а доцшие и иашу словелску мајку Совјетскн Савез, тадај јс за веп оило jacno да Антсшеску и iteroBa издај-ннч- ка клиса увелн лас, a no то и румунскн народ у једну велику борбу — борбу против слободе. The W.F.D.Y. and the world to-da- y THE NEEDS OF EX-SERVICEME-N", SODIERS, DEPORTEES, RETURNED PRISONERS WAR ETC One the vast the the with who been back the live poor ned and and has been been news and for some cases Тражим Анђелку п.епе AI. аоме зна јој она ла: 425 SU New ИЗ ИЗ свог села део тво- - Пз оии исти свнм Комуиистичкс ваш тиме смо свих вама свих смо hy лаш је тло је je док аан invn полл. лас су цео HI. OF the the the for All care је they have not only forgotten the meaning of a democratic way of life; but have been subject to long periods of fascist influence. In addition there are now young people in the armies of the United Nations whose conditions and facilities should be such as. this special service deserves. All these young people must have appropriate facilities and help if ther are fully to be reha- - ! bilitated, if they are to make up for their lost training, receive proper medical care, suitable tra-ining and jobs, pensions, and so on. IV. RELIEF AND RECON-STRUCTION Already youth organizations have shown what they can do in initiating tremendous activity for reconstruction, as in France, Po land, U. S. S. IL, Yugoslavia, Czechoslovakia and the other war devasted countries. There are also tremendous construction and re-lief problem in such countries as India, w here the shadow of famine and disease again hangs over the vast land. Indian students especi-ally have saved thousands of lives through their effort. Those countries which have been more fortunate also realize their responsibilities and the youth organizations have done much to give aid in a material and pra-ctical way to youth and students obroad. These are the major Issues which were discussed by the Ex ecutive Committee and on which it was agreed to promote campa-igns as widely and as intensely Which VOUI1P ПпгЛ YlQtro --reertnnt.. I ed to this calL . . Главлн гслералштаб почео је пам слатп лозиве за војску, али шга је ла те лозлвс од-говор- ио иаш српски жлвал. овде. Нлсмо сс одазвалн тии позлвпиа луле трц и ло го-дн- ле дана, крлли смо се свн Срби лз Балата. Иостали смо војли бегулци, војли дезер-тер- л. II далу и nohy бплн смо nporaitami од румулске фашлстичкс жалдариерпјс, крили смо се по баштама, та-ванн- ма, голии лол-анам- а no кривсннм каднкад снсгом ко-najy- hn маскпране земулнце, провађалн смо три н по теш- - ке годллс по житима, у куку-руз- у, под всдрпм псбом, лз сулцу u клшн, на ветру и зн-м- л. iMnoni од лас били смо једаилуг па и вншс пута ух-ваће- нн од жалдармсрије и под јаком стражом тсралн у своје војле једнлице, миогн јс од лас био бачсл и осуђсл ла всчнту робнју од страле војлог суда ,алн всллка л.у-б- ав лрсма слободн и лдсји да праведла ствар л лачело слободс свих иирољублвлх ларода за којс се бори нспо-бсди- вп Совјстскн Савез, кн-да- ла је тамиичке ланцс, отва-- рала јс врата ла затворима војлог суда у Темишвару, да-ва- ла је лравац п пут у сло-бо- ду oiuiua којн су са фрон-т- а лз Руснје бегалл л сгва-рал- н ллсгалнс демократскс иокрстс. Рускс зароблеиннс kqjii cy бсгалп лз логора, сакрлпалн смо, давајуНи iim xpany it свс што лм јс блло лотрсбпо. Долазп 23 август 1944 го-дин- е, дап када су дсмократ-ск- е слагс Румулијс оружано усталс протип Хлтлсјшвс аг-рссн- је, н свнх oiiiix који су Румуллју довели до овога рата. To je бнла лрекретллца у лсторнјн румунског ларо-д- а, ирекрстпнпа која јс лшла у лрллог лама Србима, лама дезертерима. Као олуј летела је лслобе дива Црвепа арммја прско пове ГумуплЈе лрема зала-д- у, да зада смртлн ударац фалшстлчкој звсрки у самои Л.СИОМ брлогу. Фашистичка војска Мађарскс окупирала је лзвеслс дсловс лашег Ба-нат- а, ла н наше лело ссло Bapjani. Из далека, отуд од Тсмшпвара чула се рика то-лов- а. Mahapit nau нлсу учи-ллл- н лпкаквог зла, билл су преплашсни. Мн смо сс ла-дал- и. Јсдног лепог тонлог jccc-a- er дала ла сред Bapjaiua залсваше совјетскп аутоиатп смртпу лссму лад подлнм окупаторлма, затутп.ашс ру- - скп тсшки топови певајупн лссму лобсде, лссму лстии- - скс н нраве слободе. За тре- - нутак бнли су Мађари изба- - челп из Варјаша, а паш срп- - скл ларод клнцао је нашим лзбавнтсхима: "Да здравст- - вујет братскаја Краслаја ар-...- .:. I ti . Mniat llULia.10 ЈС с._ти.'скаас руку, братлмл.ел--е u д.убљен.е дваЈу бЈ)атскнх ларода одаи-хал- н у словслској колсвци — лзмеђу Руса и Србила. Тога је дана запечапепо вечито б])атство пзмеђу Руса н Србн-л- а, Бесли фашнсти лалалл cy Uapjaut са цнлем да спа- - су варјашке Швабе, лапада-л-н су од Бнледа, Шандорха за, Песка и Нерјаиоша, али били су одбијенп од јулачке армпјс, пепобедиве армије, братске Црвеле армије. Бор-б- а је трајала лулпх 18 дала. У Ceoimv it лекии другим местлма Македолије послед-itn- x дана дсле се грађанству пакетп које јс Упра доста-внл- а као лослсратну noiioh. Рђава страиа сгвари састоји се у томе што су пакетн пло- - мбирапи u садржина може да се види тек после куповине. селзацију нзазвао је случај који се десно Шнп- - таРУ Једног забачепог села на Illap плашши, Када је свој пакет отворно, Ајрула Шук-р- н лашао je у" и.ему пеку ие-позп- ату материју. Сеоскц хо-џ-а, који je о случају бно од-м- ах обавештеп, утврдио је да је пакет бло пуп атомском енсргијом. Силло уплашен, ЛЈрула je пакет с атомском еиерглјом сакрно у једну пе-- . пииу на Шар плалшш. У вези с овпи случајем Уторак, 16 јула 1D46. Нлшсм тп ове редове дра-г- п друже Васо, а пред ллцем као да још u сада впдим one тешке н крваве борбе које је Црвела аринја воднла no кп-ш- и it блату са фашнстичкии хордама, као да још и сада чујем олу страшпу рику и сксплозију топова, ону грм-љавп- лу it фнјуке врсллх гра-па- та које су као uyite лебде-л- с лад лашлм главама, као да .још п сада гледам пашу ра-itc- ny руску 6pahy коју смо рачепу са колика одвозлли ло војлпм болннцама. Још л сада васкрсавају ми прсд очи-м- а онн борци, којн су поло-- жнлл својс младс жнвотс у јуначкој борбн за спас своје всллке пепобедиве Совјетске домовлне, за оствареае идеа-л- а свих ипрол.убпвих паро-д-а света, за лас, за иашу сло-бод- у. Вечто heMo се cchaTit олих совјетсклх хероја, којп су својом врслом, словслском крвлу залилп л својим мла-дн- м бујинм телеспиа лсклтн-л- и паша равла бапатска no-л- л. Прплнкои чишћсиа л ос-лобоћ- еп.а нашега ccia од див-л-- лх крвожедних фашистнч- - кпх звсрн. Мп смо лм ла вс-чи- та вреиела захвалпп за ве-лп- ка дела л-пхов- а, јср natt je пз ibnxoBC пролпвспе крвп пзлнкла свста сшбода. За ве-чи- то cchaibc п захваллост варјашкп парод иодигао им јс всличалствет! сиоислик, caxpaniiBuiu лосмртие остат-к- с у зајсдличкој гробллцл, лад којои као вечито обс-ie-ж- јс стоји плракнда, л па вр ху ллрампдс са аутоматои у руци бди као вечнти чувар unpa п слободе клл, друга Нвала EijtnuoDuha Лпастаси-јев- а, којн јс дао свој двадс-сстогодиш- пи живот за пашу слободу. Прпликои сваке про-сла- вс иаш варјашкп парод окупља сс у дпвпомс парку код Руског споиениха, ода-вају- ћи славу п хвалу оплма којп су далп за лас оио своје жнвотс. "Иека јс всчиа ciasa oinin хсроЈи-u- a који cy пали y борби за пашу слободуГ Наш рад овде састојп се лскл.учиво у изградии и об-по- ви државе опустошспе те-uik- iiu ратом. Mu у пашеи сслу лмамо стедећс демократ-ск- с органпзације: "Комулис-тлчк- у лартнју, Словепско културло дсмокрагско удру-жеи- е, Народни фроит орача, Социјалдемократску нартнју и Ilporpecimuy омладлпу." Све те лартлјс повсзаие су м радс л од покровитсилвом "Народлог демократског фро- - пта". Имаио две повннс које лзлазе ла српссок јс-зи- ку у Тсмпшвару. Јсдпа се лазива 'Тсмпшварски Вес пнк" а други "Иравда", које штлте лаше српске иитсресе у Румуиијц. Ллст "11равда", no твојој жел.п, Комулистлчка he тн слати ускоро. Твој братскн н другарсЈСц поздрав уручно сам свлм на-иш- и друговпма, који те лсто тако као л ја срдачно лоз-дравлл- ју желећи ти свако до-бр- о. Поздравоаи те драгл дру-ж- е Васо а исто u твоју сестру Мелу н све name другове и другарице. Тмрт фашизму — слобода народу!" До влђеиа твој друг, Л. Нлпћ, лолитлчкл секре-та- р партиског кокитета у Варјашу. СЕНЗАЦИОНАЛНИ ДОГАШ У ЈЕДНОМ СЕЛУ ИСПОД ШАР ПЛАНИНЕ Пслнку лај-драж- е, партија очекуЈе се пова мзјава прет-седии- ка ханадске владе г. Килга. Међутим, Ајрула Шу-кр-и Beh je лзјавпо да он ие-м- а ллкаквпх веза са Каиа-до- м, па молн да се истрага води у том правцу. Тражим Душана Поповића -Херцеговца Раније се лалазио пегде око 1Сркланд Лска л Норан-де- . Тражи га аегова жена и браг из Југославије, па молим сваког JyrocioBena који пс-ш- то зпа за itera Да му ову потражиу саопштн ,а нега молим да се јавц на доп.у ад-рес- у: Душан Вшшдевац, 425 Columbia St4 New Westmiiiater, B. C |
Tags
Comments
Post a Comment for 000227