Serbian Herald, December 05, 1947

              ""3pp?
ђдмДјЦЦ MwripwmtmtiMTTmr -
a&%j&tt l"" ч& -- р ws&z? m
CTPAHA 2 "СРПСКН ГЛАСНИК" Петак, 5 децембра, 1947.
Српски Гласник
(Serbian НсгакП
Published twice weekly by Srpski Glatnik Publishing
Company— proprieton In the Serbian language at
200 Adelaide St, W., Toronto 1, Ont.
Излазп сваког уторк и петка
Сва писма п чекове треба слати на
."СРПСКИ ГЛАСНИК"
Народе, једите мање, власти препоручују
Главно државно одељење за здравље и
социЈалну помоћ у Отави изнело је план
по номе прописуЈе буџет од 16 долара и
40 центи хране на Једну породицу од 5
особа на недељу дана, т.ј. на 7 дана. По
овом пропису Једно Јело износило би само
16 центи, или 48 центи за три Јела на дан
на Једну особу. 0 таквом прорачуну из-Јав- ио
Је главни шеф одељења за исхрану
Др. Л.Б. Пет.
Да оваЈ мизерни план изгледа Још ми-зерни- Ји,
још смешниЈи, они прописуЈу
овај буџет од 16 долара и 40 центи на
породицу од 5 особа овано: 2 одрасле осо-б- е.
1 лечко од 5 година стар Један 1 1 го- -
дина, а девојчица 8 година. Каква Је раз-лик- а
када Је питање исхране — мушно
или жсиско, зар не једе једнако мушко и
женско? Али ови изумитељи "штедње" на
Јелу желе да своЈ план Јевтине исхра-н- е
мало боље популаришу, да изгледа да
они воде рачуна о животу и старих. и му-шки- х,
и жснсних, и деце.
Власти, даклс, препоручују да народ
Јсде мање, да особа живи са 48 центи
дневно. To је њихос план економије, план
"вођсња бриге" о народу.
У мссто укидања висоних цена, уместо
ограничавања превеликих профита разним
корпорацијама, трустовима, компаниЈама
и разним појединим трговцима, уместо по-диза- ња
плата и подизања општег животног
стандарда, власти препоручуЈу нижи стан-дар- д
живота. Оне препоручују такви бу-у- ет
за породицу, са нојим би се почела
ширити не само страшна глад, већ. и сва
коврсне заразне болести. Такав план Је за
смањивање физичке, умне и духовнс сна-г- е
наоода.
Данас у ресторану ношта Једно слабо
Јело 60-7- 0 центи. Квавта млека кошта 19
центи. Фунта сира Је 45 цснта. Фунта ма-сл- а
70 центи. Једна породица од 5 особа
морала би трошити хране недељно најма-њ- с
50 долара. И то би било испод миниму-м- а
потрсба да може бити сфективно упо-требљи- ва
за рад и живот.
Лли ова господа индиректно xohc да
докажу, да народ данас живи раскошно.
да троши превише. Међутии. тсшно да
просечна плата радника изнаша 3 и по до-ла- ра
дневно, дон је стварна вредност до-ла- ра
само око 45 центи.
Власти предвиђаЈу енономску нризу,
за иоју су и саме до велике мере одговор-н- с,
а не само закон капиталистичног на-чи- на
производње и поделе, па препору-чуј- у
народу да мање једе и да штеди умс
сто укидања превисоких цена, укидање
превеликих профита, а подизање плата,
Народ треба да каже овим планотвор-цим- а
"штедње": нека они сами на себе
примењиЈу план буџета нојег препоручуЈу
народу.
Конференција Македонаца у Торонту
Знача) конференциЈе и банкета Маке-донско-канадск- ог
народног савеза коЈи су
се одржали у прошлу недељу у Торонту ве-ли- ки
Је. Тај значаЈ се протеже не само на
Македонцс у Канади или на Манедонце у
опште. всћ и на све остале Јужне Словенс.
На македонском банкету у Саварин
хотелу били су претставници посланства
ФНРЈ, Др. Павле Лукин, Већа КЈС. од Из-вршн- ог
олбора Савеза канадских Срба и
"Српсног Гласника". а такође и од стране
Словснаца и Хрвата.
На кон4еренции Је било речи не са-м- о
о окупљању какадских Манедонаиа на
Једном демонратском програму, Beh и о
помагању македокског народа, односно о
сакупљању нозиа за подизањс болнице у
Наоодно! Републици МанелониЈи, о осло-бође- њу
братсног манедонсног напода ис
под аома грчних монархофашиста и ylc-дињава- њу
истога у слободну, Јединствену
и независну македонску државу. Реч се
такође водила и о тесноЈ сарадњи са демо-кратски- м
Србима. Хрватима и Словенци-м- а
у Нанади; о братству и јединству јуж-ни- х
Словсна и о заелничкој борби и за-даии- ма
ко!и сто!е пред целим демонрат-ски- м
наоодом Канаде.
Један од наЈдирљивијих моменат?
био 1е на банкету за воеме колекте за бпат
сну мчкеспнску напоезну нозику "Нов-впеме- ". Кза е главчи сечпетап Oinev
каналсчмх Соба. Милош ГпубиИ. oi Са°ез?
ппр.лао 25 олапа иап лап од Cofia напое
но мак("пнско нозики. изазват 1е оц
стране 500 македонспог народа ка бан- -
ТРИДЕСЕТА ГОДИШЊИЦА ОКТОБАРСКЕ
СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ
П
Раздрпјешнле су се спутапе
демократске снаге маса. Чп-та- а
низ држава у Источиој
Европи отршут је нз импсрп-јалистичко- г
система, a у ии-з- у
других држава Западне
Европе, као и у неким коло-ннјам- а,
господство иипсрнја-тизм- а
озбиљно је угрожено.
На свјетску позорннцу, иос-nij- e
пораза аегових коикуре- -
ната, нступио је као нова
агреснвна снла амерички им-иеријализ- ам.
Раније, прије
другог свјетског рата, бнло је
карактсристично да су агре-сиви- е
импсријалистичке др-жа- ве
— НЈемачка, Италнја н
Јапаи остварнвале својс за-мнс- ли
махом у Сорбн иротив
другнх, такозваннх еагрс- -
с и в mix импспијадистнчких
држава — Екглескс, Францу-ск- е,
СЛД, то јсст — постоја-i- a је оштра борба између импе
ријашстнчкпх држава. Да-иа- с
нослпје другог спјетсЕог
рата, анерпчкн имисрНЈадп
б°ДС ес-тачн- нје
метаио Амсрнчки
иаппталистнчког цонопапсти
Једиом, русо-- тешода гуриу 'свој
иодству, како у прцвредиои,
тако и у полатпчком поглед).
Ова MiiiLciniua коју агпта-гир- и
амсричких
it разнн ibiixoBii лаксјп, ко-ј-н
се шспурс пред нретстав-нпцнм- а
другнх народа, хтјс-- ш
прикажу нредност
иа I сппм раиијпм запојсиачи- -
МаниФест Главног штаба Народне
демократске армије
(Преиос резнмпрамо.
службеннци Кај
:ia свој оистанак, haj
Шек имао исту пшитику.
пачи, хансн кол,и!
Према разннм национа.1-ни- м
уааинама у Киин, Чанг
Шек нроводно паипн-к- у
шовнниз-ма- ,
ун11111таван.а и
11а целокупном тсрнторију
Чанг Кај Шсковом Bia-дашп- шм
корупција и icpaha
nocTaie општа нојава, гс-стапов- ски
агентн размахују
бичем око ссбе,
тсшко притпскују, цеие
it скачу, привреда баи-hpoTiip- ata,
пидустрије и
promt п а палазс у опадањ)
и iiccrajaivy. Чанг ICaj Шск
одводи регруте о одузнна жи-г- о.
Зенла одјекујс
парода. је бацпло
(irpojiny парода у
каа
У међувремспу, фпвапснс-i.- a
п гархпја, подмнтхпви
чипопмицп u оруиппрапи
it нмство че-i-y с Чанг Кај
lIU-Koi- f, ириграбплц
на бигатсава. (Јамо четнри
вешке породнце" — Чаиг
Кај Шек, Суид,
Куш, н 6paha Чен — доко-ua.- ni
cv сс јавне п нрнватпс
имовнпе у време,ностн ЈО
уишјардн америчкнх датара.
До свих овнх богатстава до-ui- io
нскоришћаван-с- м дпк-гаторск- их
Чанг
Кај ст1аховнтим опорс-Јопаис- м.
иаснлном пллчиом.
игмнцои и преваром.
У одржапл своје дик-lary- pe
it Boheiua грађанског
рата Чанг Кај Шск оклсва
11нда наша нациопата
прана туђниском
споразумевајући се с
avfHi4k04 војскоу, како
адржао у Цингстау и дру
исстима. Он позива нз
Амернке савстодавно
уамс у руковос-н.- у
грађанским п у обу
чаван.) његовс у
масакрирању сеојих
счнародниЕа. Нз Амсрнкс се
iiia.Ly лаћама велнке количп-и- с
тенкова, топова u
лниције за граћански рат;
Диерике узнмају огром-н- и
зајмови за фннамснран
граНанског рата.
Чанг Кај Шек — у знак зах-ватос- ти
аиеричкои нмиери-јачнзм- у
п!одаје војне Са-ј- г,
ваздухопловна п
ла права и потписује пороб
кнвачке трговииске споразу- -
устварн израз слабле-а- а
империјализма у цјелпнп,
спадаља прворазредиих пнпе-рнјалистнчк- пх
снла а друо
разредне, јест — превласт
Амернке уствари догађа
иодређнваи.а других
капиталнстичкнх држава, прс-к- о
пороблдваил народа
држава, укндајућн, при
тои, сунротностн између
држава и iliixobiix монополи-стичкн- х
група.
Амернчки нмисриЈалнсти
да остварилн ceoje луде
снове, лаћају оних истих
средстава којимз слу-асн- лн
ibiixoui! иретходннци н
која се ноказата пре-сла- ба
да покорс иароде. Онп
се поново лаћају фашизма н
фашистичких метода. Оин су
отночелн u већ воде дивл.)
хајку проигв остатака демо-кратск- нх
слобода у "анховој"
3cu.ni. Оин смишллју подку-кл- е
плапове како поробн-Ti- t
"пласипи" народ и угу- -
у иему свзеи глас
лам јс у?ео улогу осуплаиа, Да би JbiiMe моглн
— подрећнваил чптр.- - да русују.
nor свијсга свјссин да
то јсст аеговом па оити
бн
нипернјалнс-r- a
да као
већппу
иривнлегија,
uvinepiija-uijuy- ,
учсшћа
борбу .пхове
тересс док постојс
дснократијс
"iLiixoBoj" зеил.и. Зато
днису а:нвотш1ску хајсу про-ти- в
што напредпо
слободоумно. су, такође,
потегли Гсбелсове кухи-и.- с
НЈШчу оиасности
са стране 1) Да Двадесет- -
државни годишиа владавпна Чанг
Чанг
је
ICaj је
вешкохапског
тлачен-а- .
од
су
свуда поре-Ј- н
па- -i
је
се
сдетсои
Све то
правп из
па
су огром
II. X.
јс
Шека
цн !у
не
да
бп je
imu
особд
да
ратом
армијс сви
репом
авиона.
од се
За све то
помој- -
ма, је
то
сс
преко
тнх
не
тих
он
се
су сс
су као
he
шитн сло
су he
све
Т. X.
иарод у за ин- -
све макар
п с.табн остаци у
оии
свсга је н
Онн
из
о од io- -
i
водили
i
"
( 1
—
Шека iiuje нпшта друго пего
владавпна нацпоиалне издаје,
днктатуре и опозиције прена
народу.
Данас јс огромна вгНнна
напода целе наше земле —
север н југ, старо н младо —
увидела сву страхоту Чанг
Кај Шекових злочнна. Сви
они с иестрпљешгм очекују
брзо протпвофаизнву наших
армија, обараае Чанг Кај Ше
ка п ослобоеае целе Кине.
Ilauia Лрмпја оиомиае све
официре н војннке Чанк Кај
Шеконих армија, чшшвиикс
и службеппке н-сго- ве в-ча-
де п
члаиова плговс страпкс —
опп се сви ипсу упрлалп крв-љ-у
иевпиог народа — да се
пи по коју цспу tic прпдружу-ј- у
oDiiii злочпацпка. Сво вп
којп сте всћ почппплп з.оде-л- а,
одиах прскшштс с тпмс,
покајте сс п папустпте Чапг
11л) III ека. Даћемо вам uoryh-нос- т
да пскупптс ваше мочп-н- е
тпме, што ћетс чппптп за-служ- иа
дела.
У погледу официра н вој--
ника Чанг Кај Шекових ар
(мнја, Kojii патоже оружје, по- -
литика iiauie Армије jecre да
нх пе погублује нити нони- -
жава. Ми пјјихваћамо one ko
jii су вол.1111 да остану у па-i- ti
if м рсдовниа. One kojii to
не желе vu враћамо. Наградн
hevo one Чанг Kaj Шекове
труне, које се иобуне и прн-к.1.у- чс
iiaiunu арммјама, сао
и one л.уде, којп јапно или
тајио раде за нашу Армнју.
Нозивамо све наше суиаро-диик- с
из свих с.тојева, да у
цилу што скоријег обаЈкхна
Чанг ICaj Шека и осннванд
демократске коа.1иционе n.ia-д- с
гдегод наше армије про-др-у
сарађују снама. o6ajjy
реакцнонарну власт н гуио- -
став.мју демократски поре
дак. У мсстнма. у која магаа
Аринја још није стигла, ла-ти- тс
се спонтано opj-жј-а, оду-при- те
се регрутацији. Оду-при- те
се одузима11.у житз, по-дст- те
зем-v- y и поииштитс
дуговс, исЕористите сваку мо-гућн- ост
за развнјаас герил-ско- г
ратовааа.
Нозиваио иарод ослобође-ни- х
областц да у цплу што
скоријсг обарааа Чанг Кај
Шска и оснпвааа демократ-ci- e
коалицпоне владе потпу-н- о
проведе аграрну реформу,
да учврсте оспове демокраци-је- ,
да развпје производау н
ме. Овн условп су куднкаисјуведе скромну прехрану, да
)3ui ишјн 0д нздајннчЕО! ојача зр"жане снаге иарода.
ава Јан Ших Каја. јочистп заостала непријател.--
муннама, да бп сакрплп своје
освајачке планове према дру-ги- м
народнма. Читав пиз др-жа- ва
су пријетоама, уцјеиа-м- а,
нзнуђнвааем. корупцпјом
и свцм другпм средствима —
сасвим у складу с itiixonnu
"мора.1ом" — претворилн у
иазалпе, сателнтске државе
( Чиле, монархофашистичка
Грчка п тако да.м), а нсто-времен- о
су, да би то сакрили,
иодлачки пзмпслнли назив
совјетских сателнта за псточ- -
ноевроиске државе, Koje су,
уствари, нрвипут у својој но
uiijoj исторнЈи иостале у пра- -
пом смнслу стободне н неза-iiiiCH- c.
Шта опн спремају так-nii- si
државама као што су
Француска, Пталија, па и
Еиглеска, најбол,е показује
сиорашае држаае америчке
штампс која је о водсћим лнч-пости- иа
данашп.с, проамсрп-чк- с
}ранцуске владе писала
да показују прсвнше осјетл.н-вост- и
у погледу чувапл наци-оналн- ог
суверепитета и сза-Biiciioc- iu.
Реакциоиарии пиперпјалп-ст- и
у другим земЈМша, попут
Черчила у Еиглессој, посталн
су, заједно с дссппм соција--
лпстпна, капал tipetro гојега,
у првом реду, ааерички иапе-рија-шс- гц
даиас покушавају
да остваре своје господство
иад европскпа иародима. Дс-cii- ii
соцнјалнсти у Енглеској,
Француској и Италнјн наш-1- н
су најбол.н иачии спаша- -
Кине
ска упоришта п подуирс
фронт.
Друговн, комаиданти м
бирци иаших армија,
Најозбил-ииј- а и најславни- -
ja дужиост у револуцноиар-ио- ј
нсторнји наше земле сада
пада на нас. Ради iicnyitcita
ове дужности требалн би да
уложимо све- - uauie напоре,
како би наша велика отаџбн-и- а
што прс доживсла дан,
када he Mohn да из мрака из-би- је
па светлост. Нашн мн-л- и
сународиицн. када he сва-пут- н
дан достојан нашег чо-вск- а,
када he ваш варод би-т- и
у стан.у да пзабсрс со
ју владу црсма својпн желл-и-а,
када ће доћа тај дав —
све то завпсн од маших и&-вор- а! Наши ваворв he to н
одредитн.
Сва комдвдавтв в борцв
ваше Лрмије морају још ои-га- е
разввтв своју ратву веш-твв- у
в папредовати храбро у
овом рату, којв нора батв
груввсаа ообедов, они мора-ј- у
оддучно в нотоуво абрвса-т- н
све непрвјателе. Они мо-1а- ју
нмати јаче развпјсн)
свсст. Свакв је дужав да изу- -
чк две вештпне: еако да се
унншти непријател. и како да
се пробуде народне масе. Мо-рај- у
се усиоставвтн "приснс
всзе с народннм масама Ни- -
вс областн се лорају што ирс
учврстити. Они морају још
пнте ојачати своју днсцн-илнн- у,
безусловио нзвршава-т- и
iiapehcaa н проводити ао-лнтп- ку.
поштоватв "ТГри вс-ли- кс
днснив-тине-", а "Осам
одрсдаба" Народно-дсмокЈки-с- кс
арннје. Apuaja и нзјч)д,
архнја влада, и наше при-јагсљс- ке
сиаге, офнцирн a
војннци, сви vopavo бвти је--
дводушнв. He сввје се дозво- -
титн никасав врекрпај днс- -
цавлвве.
Сви команданти п борци
ваше архвк uonaiy у свавш
доба внатв на уву, да смо кж
вслика НвродноослоЛодвлач-к- а
армнја. Мн схо Армијв то--
ЈУ ардводв велнкв воа era
неског народа — друр Мао
Це Тувг.
Ма проодиуо днрегциЈе
друга Це Тувга а дубосо смо
увсревв да иемо иоСеднтк.
Збацнте Чанг Кај Шека!
ЖнвсЈа но#а Кнна!
Потвнс : ЧуТе,
гдавнн вокандант
Пароднодеуократске аруи
је Квне
Пенг Т Хуај,
зауенпк главног еовавдав
та"
сту много сећи аплауз него икада те бивши властодршци, ке угаетавају више
оћи, док су се истодобно појавиле сузе на каш братски македонски народ. већ који
лногим од њих. To je био одраз дубоког народданас жизи заједно са српсним, хр- -
братског осећаја и иснрене братсне зах- - ватским и слозеначким народом као сло- -
залности према својсј српској браћи иако бодни и равноправни народ на територи- -
је то мали прилог. чији угњетачи, српски ји ФНРЈ.
caita кзпитализиа у томе што
he, устварн, продатн витересо
своје земље амсрнканским им- -
пернјадпстиуа. 1'азумнје сс,
опн су само погодио прнвре
мено opyhe аиховпх п амерн
чкпх уонополиста, који he
гледатн да се и ltux, као су
вншс лвјсвнх, што npiije ота- -
рзес н нађу чврвше — реци
уо деголовске — руке. Аме
ричкв цупернјалисти и аихо--
ви помагачи гледају на форме
буржоаске демократнјс, којс
постоје у Француској и Ита- -
лији, само каона нужно зло,
и one се непе пимало лнбнти
да нх се отарасе, пошто нх нс-корнс- те
за учвршћеис порст-к- а
који и одговара.
По налогу ltiixoniix госпо-дар- а
нз Нашнигтона, деснп
соцнјалисти су Beh пошлн пу-те- у
упрезаиа својнх земал-- а у
аусрнкански блок. Опи пома-ж- у
амсричке иунеријалистс у
пороблл ваиу Грчке, Пидоие-знј- е,
Нндокиие, у пропокацн-јау- а
на Балкаиу, у васкрса
взњу прнвредпе снаге аемач-ки- х
трустова, у слаблеау н
разбиЈаљу Оргаинзацнје ује-днљса- их
иацнја. Oiui су се
прпБлучилп г л a ј хшалтова-ио- м
лавежу против овоосио-вапо- г
Пифориативиог бнроа
коууппстпчкпх партија. Јбог
чега десни соцнјалистп све то
чвпе, због чега су се зајсдио
офашистпиа и импсрнјалис-твм- а
свпх боја окомпли на
СССР, на демократссе зсиле
у Источпој Евроин, а номе-иут- н
Нвформативпи биро,
због чега oiui подрлвају нола
тнку чврстог мира и 1.рче нут
агресорнма?
Социјхтдсмократизам, од-нос- но
дссиц социјалнсти,
спао je iia негда111п.сг чувара
капиталист11ЧкЧ)г оретка уои-шг- е
it свог нмпсријализма на- -
посе — на проводника утнца-ј- а
страног иипсријалпзма у
"својој" зсм.1.11. Десним соци- -
јаллстима су америчкп импе-рнја.1ис- тн
a с aiiua попсзапи
"дома1ш" — енглсски фраи- -
цускн п италнЈаиски — нм-iiepnja-iii- CTii, науцјснили уло- -
гу разоијача Јсдинства рад
mix маса којс се борс за на- -
цноналну С.1000ДУ н исзапис-вос- т,
а протпв нностраног —
амсрвчког — подјармл.нвап.1.
Амсричко господаЈство и
превласт постало је за дссие
соцвјалисте вдсптично с очу-вањ- св
госводства н оластн
њиховпх моиополиста. Лакеј-ск- а
душа дсснвх соцнјалпста
брзо се врилагодала "туђем"
господару. Због тога дссш:
соцнјалвстп в сада клевстају
Совјетскп Савез, помажу по-робллва- ие
Грчке, Иидоиезц-је- ,
Иидокпис п другпх иа])С-д-а. Због тога опц подрнвају
полвтвку чврстог мира и крче
пут агресорима. Онн папада-ј- у
Информативнн бпро због
(Пренос на стравп 4)
Одушевљено
писмо
(Пренос са страпе 1)
"Раднпк", бол.е пего нкада у
IojKJiiTy. Гога дана је била
нзвешена'н црвена застава.
Четврто, ова наша лађа има
свега и свачега као да јсивиш
У фаду. Наириуер: Докторз,
болницу. брица, столара и
ммого другнх заната. Цуамо
сво ц аопове, али na cpchy
нашу м нпхову — понове ко-- јв служе народ}-.- "
Са овви је Матејевић завр-и1в-о
пнсмо дос је бпо на мо-р-у
па врелази о опнсцван.у ада су сгвгли у Ciubt. On
о томе важе:
—а всрујем да he ово пу-гова- ае
са вашом лађом н ве-твчавст- вев
дочск новратни-к- а
Свловдтиусторнсатаиаретоидвпејилехндкнсовм.р1ааасдсетоисина-роо-уда
ссНаае свих иас док год жи-ив- а
Нскрено ти кажем да
ја ово ве вогу, а ввтв hy про-ат- в
да ти опншем. Целн до-i- es
у Сплиту ц 2-- 3 дана по-с- ле
тога — то је бнло пеоии-сав- о.
Морао би целу каигу
ввсатн. Ево ти пример: сећаш
сеоног стапау Моит1еалу ио-јс- г
сам ја илатпо 3 долара за
aoh. Овај стан овде вероват-н- о
бл онда тамо ворао кош
татв вајмање 10 дмара иа
воћ.
НоЈдравв mi све наше дру-on- e
нашеу Савезу каиад-скн- х
Срба. Jamihy тн се из
Пеифада ионово.
Твој,
Васа Матејевпћ
Политички преглед
СОВЈЕТСКА ДЕЛЕГАЦИЈА ТРАЖИ ДА СЕ
ПРОВЕДЕ ИСТРАГА ПО ПИТАЊУ ЦРНАЧКОГ
ПРОБЛЕМА У АМЕРИЦИ
Нигде се тошко не говорп више о eio6o-д- и
и прапима других иарода као у Сједнае-нн- м
Држпвама а да се нстоврсуено слабије
практикује та стобода и права врема ауернч-ко- ч
народу. Напрцуср, у Сједнп.еннм Држа-вам- а
живи око 15 милнона прпаца. Црнци
нсмају грађанска права н слободу као што
имају осталн Амернканци. Право у изборн-м- а
они иеуају као и осталн rpahann. Оми су
заиостапл.ени у свнм гранама привредс н
културиог живота. Ншма се дају најтежи и
најпонизпији послови. Овц пеуају такву
нрилику да датазе на државие внсоке ва пн
мап.е потожаје. До недавно љнма се чак пи-ј- е
дозвогавало ии да уогу ступатн у ратну
амернчку морнарнцу. Они су sanocfanwmi
и уги,етапапн н као нацпја н као раса. Ирак-тнкован- .е
"демократнје" према љнма, према
црицнма у Амернпн, врши се ва један, .
према осталих грађана иа друш вачпп.
Док год ее не среди пптаае Црнаиа у
Сједнп.спим Дпжавама. Iwsiine дпвломате н
нолнтнчари који говоре о пекои праву п cio-бод- и
у другнм зсмлдма, којв пзмвгп.мју то-талнтарн- зам
у државава где постојп naimn-р- а
демократија, немају орадиог права да
то траже. Прво требају завестп равпоправ-пос- т
грађаиа у својој землн па овда говорн-т- п
о праву у другвв згиллиа, п то тек у оиим
где такпог лрава ire постоји.
Сопјетска делегација у коиптету гтаћап- -
еких права нрп Оргаппзапвјв Уједпп.еипх
пацнја затраЖпла је овпх дава да се смегта
пропсде нстрага о етаау црпаца у Сједпае-ин- м
Државама, а такође и у готопвјатпнм
землдма. Томс захтгпу усиротввно се амсрн-чк- и
ретставпик. Јср, познато је, када je у
иитаи.у пеправда која сс прпуеаујс прсуа
дслу наода у САД. тада они не желе да сс
у томе и ко мсша, да се то пнтаае узима на
дневин рсд. Али, ако јс у интаау мешаае у
уиутрапш.е послопе. рецпуо Грчке, Кипе, па
п иекпх другцх држава. oina се она радо
умсшају Алн тако се nc cpebyjy ви хиутра-iiiii.- ii
mi мсђупароднн иробтсми
ПОД ЧИЈОМ ДИРЕКТИВОМ ЈЕ ВЛАДА
ЧИПЕА НЕДАВНО ИЗВРШИЛА ПРОВОКАЦИЈУ
ПРОТИВ ЈУПШИЈЕ
У везн са едавним актом чилеапске вла-д- с,
која је нротивно свчм усђуиародиим за-коии- ма
нротераза са своје терпторпје чипов-пнк- а
југословепскпг ностанства и саветппса
Југословепскс амбасаде у Куенос Апрссу
бсоградскн часоппс "Трндесст даиа" у пр-слсда- см
издаау допосп ввз података о :ia-впспо- стн Чклеа о анервчков внвервјашзиу.
Пи је случајво — каже се у часопвсу —
да је Иолстрит пзабрао Чвле као једву oi
првпх јужпоаиеричкпх држава да испроба
тпдарску дипишатнју чвјв је цвл. полррва-М- !
већупаподпе сападп Уједввлввх ввпв-i- a
в тгмем трајвог ввра.
Нгторвја Чалра v воследпе шреве }е ис-тор- ија жвлавг борбе аиерпчког н брптан-ско- г
вииервјалвзвв. После првог евегског
рата аисрвчкв пмперпјализам отлочео је бгд-в- о
поглавл чп еавеке встоовје — отпо-чст- о
je nortanw готоппје САД, пороблеве .
п потчнаеие. Чвле јс поета.ча аарптте су-ко- ба
амсрнчклх трустова, сомпаппја в фп-иаисис- еих
магната.
Америчке коупавије врнграбвле су сва
богагстпа, спс вриврсдие позиццје п изво-р- е
Чилсја. Сав страви капитал у Чвдеу прет-став- лл капптал САД. Свакн становнпс Чи-ле- а
дугује САД 320 дмара. Тако огромнн
улшпци страпог савитала. тако огромаи про-цен- ат
државног дуга nnie забележеп чак вн
v Kiiitu или Ilinnjii које ее y6paiajy у пај-Biiii- ip
експлоатисаие земл-е- . Ауеричке компа
iniie држс преко 80 восто пелоуппог взво-ч- а
Чилса у својим рукауа.
Случај претседника Говзалес Пвдела uaj-бол- .с
нлуструје гако се пороблаваае Чвлед
одразило а аеговунезависвост. Иосле вчбо
пт v I91G готивн Гопзалес je apeysen васт.
Негов противвпк ва изборвма боо е Крус
liohe. кандидат аиервчгог пипеппјатзма и
омаће fieacnuje. rota je ужввао bvbo вове-ieu- e
Потгтрвта Алв увохос подршге в
orfioMiip матгрпалпе nosrohn koiv v je вру-жа- о
м oh н it заштвтавв. читгвигге дноктат-гк- е
масе одбацше су Epvc ћо!га. Са паро
тпм "поотив америчгог BaBepafajraJKa" чп-чапс- кп 'ваподвп фропт je aryntso еве де-чократ- сге
сиаге у зед.в в ва та пачии осв.
vnao избор свога савдпдата Говзалееа Ђи-tet- e.
Нослс взбора агевтв авервчвог монопо
а вочелн су дз "преговарају са Ввделов в
mi ie ухкоро капитулнрао. Ов {е пгјевапио
Roie демоглатс бираче и вокгаво се Вол-трит- п.
!Гомувпетвчкв ивввстрв бвд су
ктоаеви из владе.
Данас је Нидела обпчвв пвјои иа ша-овгг- о! табли амервчквх лвпервЈалнствчквх
-- тратега. Ово се сто вотврдпло педабнои
'естидпоч вровокацијом чвлеавске владе
поотнв претставнвка демократске Југосла-nin- e
за рачув вативгтоисБнх наредбодавапа,
т.ј. ча рачун Волстрвта.
Пигоући о овој проокацвјц Еубавекв
шет "Хој" чаже:
"Држаае Гопзадеса Ввдела' према јуто-гтовенск- им дполоиатвма очвгледво вде ла
ttim да стекнс патовост америчввх вмверч-taiiicr- a
п у свакоч пучају ла избете одго-поппо- ст
за катастрофатву ckohomckv ситуа-inii- v Minra и за неиспун,ен,е предпзборивх oehaiw."