Serbian Herald, November 12, 1946

              СТРАНА 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly at
200 Adelaide St. W. — Toronto 1, Ont.
Uy Srpski Glasnik Publishing Company
In the Serbian language
Proprietors
Излазп сваког уторка и петка.
Сва пнсма и чекове треба слати на:
"SKPSKI GLASNIK"
200 Adelaide St. W..
Toronto 1, Ont.. Canada.
Дописп бсз потписа cc ие примају.
Рукописи cc ие врвпају.
КАКВЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОКАЗУЈЕ
КАМПАЊА?
Шта зиачн оргаиизопаин и колсктавии
рад, гдс со развијо таичичсн.о и гдо такаи
рад H04HILC на одрсђсио прсмо, иајбољс
доказујс садашљи рад у камнањи "Срн-ск- ог
Гласиика". Одушсвл.сњо н полот
спадају у организоваии н плаиски рад.
Мн сс по ссћамо пи јсдпс нашс кампање
у ирошлости која jo у тако рслатипио
кратко нромо ноказала ополпко дипног
рсзултата колнко јс опа садаши.а. Иаро-чи- то
јо Ирна груна иоказала сјајио успсхс
у ирстилатама, а Друга п Tpcha група са
фондом. Такмичси.о у томс игра вслпку
улогу.
Нсма сумн.с, опај иримсрни рад и полст
иашпх другова и другарнца ио колоинја-м- а
odalio у дугом сспању као сјајаи при-м- ер
агнлности и ио;кртиован.а, а тако н
зрслостн чланства Савсза каиадскпх Срба
и осталих који суделују у раду камнан,о
за изградњу спога листа и иа оиштсм по-- лу
рада п борбс за иапрсдагс. Али о овомо
hcMo Molni nuiiio казатн на крају камиа-ir- c,
иарочито ако оиа будо тскла истим
тсмпом до коица као што јс за прпи чотпрт
и.сзнног рока.
Мс-ђупш- , морамо одмах опдс иаиомсну-т- и
да добар усисх камиаи.с, који јо до сада
иостигиут, но односи со баш иа сво коло-нпј- с,
особито иа исколпко .ман.их колони-ј- а.
Има их јсдаи (ipoj такиих. Иско од н.их
још исмају mi јсдно ирстнлато н ин јсдног
долара за фонд. Ми са оинм никако ио
мнслимо да one ncho учинитп свој део у
току кампапс. Ми со надамо да xohc, јор
пмају н нрсмсна и могућиости, као што
имају и опо у Нриој и иско у Другој и
Tpchoj груии. Ми псрујсмо n y to, да n
код imix nocTOJii добра поља и прсгала-штв- о,
али којс join mijc стапл.сно y акци-j- y.
Наномии.смо заосталост иа ирсмо што
она мозкс да утнчо иа рсзултат no само
iMixomix иоссбпнх кпота, ch н на рсзул-та- т
целс памнаи.с. Наиомпн.смо то због
тога, што to no дајо добар утпсак ин на
опо колопијо којо су развнло актшшост
до пслико мсро. IiaMiiaii.a трсиа да тсчс
раштмсрно, т.ј. да свака колонија ради
сразмерно слично и да спака уради оио-ли- ко
колико јој припада.
Moryho јс још мало рано истицати овс
актшшије колоиијс и опомни.ати оис
другс којс сс у почстку пнсу истакле, а.ш
којс могу и да прстску one најбо.гс до
краја кампањс.
У исто прсмо док со рад у камиањи за
"Срнски Глаашк" разпија прло повољно,
рад иа регрутопаи.у нопог члаиства у Са-п- сз
канадских Срба но идо нстим темпач
it о п.сму сс мало пишо.
To бн се морало ионравџти. 11 у том
логлсду, обадво кампањс, могу и трсбају
да току рапномсрио, да упорсдо иду оба-д- вс
иапрсд. Moryho да се наши друговн
н другарице заиссу што постигну добар
усисх у ирстилатама на "СГ" па забора-п- с
да јо нсто толико, п још шипс, потрсбпо
ириливати ново снаге у иашс оргаинза-ииј- е,
организовати иовс члановс и чланн-ц- о
у паш покрст. Нс заборавлајмо да сада
имамо уједно н камиаи.у за ново члаиство.
Ikluina канадских Грба који су спрсм-и- и
да се прстплате на "С. Гласник" спрс-мн- и
су и да постаиу члановима Савсза
канадскнх Срба. Нашч другови и друга-риц- о
који активно радс за прстилатс, тре-ба- ју
показатп прнмср другима и у регру-това- њу
иовог чланстпа у СКС.
Ако сс ностнгис успсх на регрутовању
нопог члаиства у наш иокрст оиако као
што со постигао и као што he cc joui
iiocTiilui за "Српскп Гласиик", тск ћсмо
онда моћи pehii да смо нзпршилн постав-Л.ОН- И
задатак за опо врсме па томс по.гу.
Ннкада канадски Срби нису ималп то-ли- ко
всликог рсспскта прсма нашсм рад-иичк- ом
дсмократском покрету, према Са-"пс- зу
каиадских Сроа и "Српском Гласни-ку- ",
као што га нмају дзнас. Нмкада они
нису са пољом ступали у овај покрст као
што то оии ступају даиас. Али мнопгод
оних који још нису члаиови СКС жслс да
нх иско од старпх чланова позовс. A то
liiijo тсшко. Трсба их позвати.
1?
Југославија активан члан Уједињ. нација
ГОВОР СТАНОЈА СИМИЋА МИНИСТРА СПОЉНИХ ПОСЛОВА НА ГЕНЕРАЛНОЈ СКУПШТИНИ 30 ОКТОБРА
ПИТАЊА КОЈА СУ ВЕЋ ТРЕБАЛА БИТИ РЕШЕНА Н ПРЕДЛОГ
ВЈЕЋЕСЛАВА МОЛОТОВА
To су питааа која су тре-ба- ла
да добнју својс нсђу-савезпнч- ко
решсае још давно
а не да сада ометају рад one
организацнје на оргаппзова-н.- у
мира. Зар плтааа као што
су: прннцип сагласиости ве-лнк- нх
сила; претн.е новим
оружјем ; прпмаае савезника
у ОрганизацнЈу једињеимх
нација ; повлачеие савезшп-ки- х
труна из Савезничкнх зе-ма.- га
: номоћ ратом опустоше-пн- м
землама; рсстнтуција од
испријатела однетих бродо-ва- ;
apahaite ратиих заробл,с-иик- а
својнм домовима; изру-Hiinai- Le
ратнпх злочинаца;
одржапане порма-иш-х односа
са фашнстичкнм Франковим
рсжнмом, И1д. — зар су то
ироблеан којн су до данас
моралн да остану нсрешени
нли доведенн у интање?
Алн како су, на жалост, ова
1штан.а још увек отворена,
сваком мора бнтн јасио да
их трсба хитпо решитн да бп-CM- Q
могли nohn одлучннјни
корацнма ка оствареау так-вн- х
услова у којнма he наро- -'
ди свих земалд моћн да сс
освете ствара"лачкои раду и
даљсм развнтку у учвршћси.у
миро.губивнх U конструктнв-ни- х
односа.
Једшш стварнп прсдлог у
томс духу нмали смо прнли-к- е
да чујемо јучс иа овој
скупштшш, од стране г. Мо-лото- ва
— ирсдлог о ограни-seit- y
naopyacaita, уклучујуНи
као нрвн задатак забрану
производљс и искорншћаваи..1
атомске енергнје у војне свр-х- е.
Овај прсдлог одговара ст-вари- им
желлма, иадаха н че-;i;ita- Ma
свих народа света и
oiiii he га iiccyjiituno поздра-вит- н
и подржати. Народи
света he у овоме вндстн првп
зрак иаде да-- he се јсдиог
дана човечапство ослободнти
ПИТАЊЕ ИЗБЕГЛИЦ.А ЗЛОЧИНДЦА
Морамо да се осврнемо још
из једно питаи.е, a то је ни-таи- .е
нзбеглнца. Ирн том не
мислим иа све катсгорнје нј
беглица, јер у miTaity oiiiix
којн заслужују брнгу паше
органнзацнјс, као што су нј-бсгли- це
из Франковс Шпа-ннј- е,
Јрвреји нз Немачкс н
некс другс категорнје, посто-ј- н
углавном сагласност. Иро-јека- т
институцнје иове мсђу-народ- ие
оргаиизацнје, којс је
израднла. спсцијалиа комисн-ј- а
и коју јс потврдио Соци-јалн- о
економски савст је та-ко- ђе
у тачкама, које се тичу
спомеиутих категорнја био
прим.ген без тешкоћа.
Алн треба да се позабавнмо
јсдпим спсциЈа-111,1- Ј "таасм,
Bojiinx фориацнја у ниостран-ств- у
и издаваил ратннх зло-чинац- а.
Основна факта — уколпЕО
се тнче Југословена — свнма
су вероватно нозиата. У Нта-лиј- н,
у западним оиупацио-iiii- u
зоиама Аустрнјс н Не-мач- кс
налазс се војнн логори
у којима се иалази леколико
дссстина лудц нз ЈугосЈавн-је- .
Овп луди једнпм делоу
официрн it војпици бнвшпх
квислиншких формација у
нашој зеи.ги тј. усташе, не-дпћсв- ци
н чстници, а доб-рн- и
делом бивши војннцн рс-гулар- нс
југос.1овснскс војскс,
који су се нашли у нностран-ств- у
као,ратни заЈкИЈ.мницн.
Коианда у овну логорнма је
углавном у рукама квислин-шкн- х
коловоЦ, од којнх
многи позкатц ратни злочин-и- п.
Онн Kojii су у очнуа по-узда- пп
тн су наоружани. На-мо- ћу
п,пх вршп се терор пад
осталиуа, да би пх сс спре- -
чило да се врате у отаибину.
Светска синднка.тна
још активно не уче-ству- је
у нашс
To je дошло Јслед
тога, што lie н н захтевн за
пуну сарадњу са нама иису
напшлп на одо-брава- ае
свнх чланова Уједи-ibcin- ix
иацпја. Од самог фор-мира- ша
Органнзацнје Уједи-tteiui- x
иацпја, светскн сии- -
'ЈзкмиМ
СРПСКИ ГЛАСНИК"
сгалне бојазни од ору;кано1
сукоба п да he cc као од море
ослободнтн садашие пснхозе
ратног застрашнвааа.
Југословеиска дслегација
користи ову прнлнку да пз-ја- вн
да је она у целипн и
без резерве сагласиа са овим
предлогом н да га са своје
стране подржава. Нсто тако
опа нзјављује готовост својс
земле да укаже сваку iiomo!i
Савету Пезбедности у нзво--
' Ј£&$&Шш2&&&1г ј'
СТАНОЈЕ CIIMIHi
hcity задатака, кој су поста-плси- и
овим ирсдлошм.
Мн сматрамо да генералпа
cicyniimiiia треба да нружи
могуЈшост cbhu дслсгацијама
да сс изјаснс по нрсдлогу ре-золуц- нје
совјетске делегаци-ј- е
и да општа днскуснја ио
нзвештају Геи. сек])етара не
би требала да буде заклуче
на пре него шјо сс ие доие
одлука no iope поменутом
иредлогу.
И РАТНИХ
су
су
Они који желе нлн покуша-вај- у
против вол.с коуанде да
ое врате кажилвају сс затво-ро- м
и батииан.еу а ппзнатп
су н нски случајевн смртне
казпс.
Ово су факта. Наша нх јс
делегација изложнла на пр-во- м
делу овс сеснје Генерал- -
не Лсаублсје, у пленууу и у !
соцнјалпој коупсији, детаљ-ипј- е
онда у со-мис- нји
Соцнјално - Економ-ссо- г
Савста, па иа нленууу
овог савета. Међутнм ишита
ннје решеио. Плн тачпије ре-чен- о,
решепо јс сзуо то, да
се ие ирави анкета по тоу пн-Taib- y.
Узгред будн речеио, аи-ке- та
ннјс спречспа ''ветоу",
који у Соцнјално-еконоуско- и
Сассту нс постоји, него над-гласавап- су.
Надамо се да he ово засе-да.- с
iiahii решеп.е овог пнта
iba као и питаи-- а изручнваил
ратинх злочннаца без iiicaic
вог одлагапл. Оно је потпуно
јасно и да би се решнло тре-б-а
сауо добрс воле оних вла-д- а,
којс су-д- о сада спречава-л- е
асгово рсшен.е.
Треба ов,;е да иапоуеиеу.
да јс у уеђувреуену измсђу
нрвог и другог дсла овог за-cc,ai- La
потппсан
уговор нзусцу н
југославнје no nuraity издз-BaiL- a
ратиих злочннаца и квн-слингова- ца
н о Bpahaay jia-ССЛ.СН-
ИХ
лица.
Француска влада прнстала
је на споразуу очнглсдио јер
се је решеие овог miTaiKa у
органпуа УИО н сувише оду-говлачнл- о.
Ово не ндс у прп-ло- г
наше органпзацијс, и она
би уорала да се стара да не
i дожнвхуЈС демантнје.
ЗА УЧЕШЋЕ GBETCKE СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
орга-низацп- ја
раду органи-зацнј- е.
једнодушно
специјалној
билатералаа
Француске
овакве
дикалнп покрет иојн у себп
оргаипзује преко GO уилиона
радннка, и а јпродуктиввијп
део човечанства, нзјаснио се
u данас захтева да буде што
сфишсније заступ.геи у Ује-дињеп- пу
иацнјаиа. Па нпак,
сталпо сс нде за тнм да се
тој органпзацнји која пмаог-роун- а
средства да нам пружп
noyoh у иашим наиорима на
делу учвршћеаа мира н обио-в- е,
— сузе и ограниче н.ене
могућности н стави у друго-степен- и
положај, у нсти ред
друтнх недржавннх органи-зациј- а
које по својој важво-ст- н
и сиази далеко заостају
за н.ом.
Пз тнх разлога светском
сидникалиом покрету потре-бн- о
је onoryhiiTii што ефнка-сннј- е
учешће у раду наше
оргаинзације. иегова актнв-нос- т
нароч1Гго и непосредно
трсба да се осетн у Екопом-ско- и
и соцнјалпом савету. На
тај начин Уједнаеннм нацн-- 1
0 РАДА УНРРЕ
Један од најважнијнх про-б1ем- а
који ис треба да забри-ндв- а
само one земл-е- , којпиа
je иотребна помоћ за обнову
еконо1Ског живота, него це- -
iy органпзацнју једин.ених
народа, то је иитан-- е обуста-в- е
рада УНРРЕ.
Рад, којн је УНРРА раз-внл- а,
бно је леп покушај ост-варс- нл
замисли Уједпњеипх
Народа. Ночео je у времеау
иајтеже снтуацнје у свету,
кад је Нацнзам господарно
скоро целом Европом — као
морална сашдарпост за на-родн- ма
којн су нодноснли
н a ј днректније ушшпаваше
нацистнчке и фашистичке par-н- с
машнне. Свршавааем рата
11Ј)ешло се на материјалио из-Bobei- te
огромног плаиа об-пов- с.
Говори као претстав-- и
к зем.ге, која спада у нај-те;- кс
девастнране и са иајвс
hiiii процентоу губнтака жи-вот- а
у рату — од сваких сто
тииу гробова у Европн, кад
се нзузме Полхка и СССР
трндесет чстнрн су југосло-пснск- а
— да би без noiiohii
УНРРЕ ми после оС1обођсид
доснелн у тежак положај. У
исхрани, у обиовн комуника-циј- а
,у меднкалној nouohii, у
збрш1.ава11у расел-ени- х лица
н у много другом — УНРРА
је под руководством најпре
Суатрау за потребно да сс
дотакнем једног ropyher за
нас пптакл, нроуета н у вези
са тиу нашнх бродова на Ду-нав- у,
које је моја мада ио-куша- ла
да реши уз noaoh
Уједнњсних нацнја.
Дозволнте у да јсдниу
ириероу покажеу какоу тон
ногледу стојк ствар за
поред других
зеуа-ia- , нуз знатан дед своје
речне флоте на горнеу Ду-нав- у,
јер су је Нехци одву-кл- н
за вреуе свог новлачснл.
Свн тн бродови н шлепови
блокираии су у ауершкчј
зони од каннту-лацнј- е
Неуачке све до данас.
Пошто су у року од преко
годину дана исцрплена свд
средства директних прегово-р- а
са аусрнчЕии властиуа.
моја је влада иредложила
савету,
Да упозори владу УСА, да je
велика економска штета не
сауо за нашу већ и за сусе-дн- е
подунавчгке зеуле, што
влада УСА држи те бродомг
блоки[ане, јср ни она нс ос-пора- ва
да они нрипадају Ју-гослави- ји.
Због неактнвностп
тнх бродоа иаша, чехослова-чк- а
и уађаЈХка нндухтрија ие
добијају иа времс еос, угал
и руду. бог чега иа нр. у Ју-гослав- ији
често
рад високе пећи н иаетају
знатне сметлс у ираизвод-№- и
алата за полоирнвредну п
индустрнску обнову, мдржа-в- а
се проует животинх науир-ннц- а,
не уоже сс норуално
превозитн грађевннскн уате-рија- л
за обнову оиустошеннх
крајева, на стотнне трвиспоЈ
тних радника ие радн сшој
посао, штета се пес иа уи-лно- не
димара.
cater
je у ооу случају нуао по,
нрви вут пред собон решекс;
једног прагтнчног, воикрет- -'
ног економског нроолеха, ллп
га ииј решио. Нааротив, тзј
савет оспорава праао једшом
народу, који sa воболооан
свог екононскоу жквота, у
овом случају није тражно ни-т- и
једне Уатернјалнс жртве,
нпти једпог долара, пего сауо
рестнтуцију својих властптпх
бродова који се васплно за- -
јама пружа се прнлнка да
преко светског спнднкалиог
покрета осигура сарадау ми-лно- па
радннх луди и чуЈе
iluxobo мпшл.епе о мерама
Еојс мн предузимамо по свим
важшш пнтаинма. Пуио учс-uih- e
у раду Уједииених на-ци- ја
светског сииднкалпог
покрета зиачи упоредо н пу-н- о
прнзнапе радницнма сло-бодолубнв- нх
зеиалд, да н-хо- вн
иапорп и пожртвоваиост
у рату ннсу бнли узалудии,
да им се данас пружа uoryh-нос- т
да учсствују у изградаи
iiiipa, 6oi.e и снгуринје сут-рашњп-
це.
ОБУСТАВЉАЊУ
генералиог днректора Лехма-а- ,
а затим Фнорела Ла Гуар-диј- е
учиинла елико дело.
Девастнране земл.е још ни
издалска иису залсчиле pane
нанешеие ратом ; стотннс хи-лл- да
спа.геннх кућа нису об-нов.гс- пе.
Мнлнони су исдо-xpaitei- ni,
слабохраиа деца за
коју се треба брииутн, јер
будућност од 1шх завнсн. Све
то не иоже бнтн нрсбачсно
на cia6a rnicha ларода нзмо-ренн- х
у борби, којн су стра-да-- ш
само зато јср су бнли
на нуту нацнстнчкс Иемачкс
н зато јер су се борилн за
наш заједиичии ндсал. На-став- ак
рада који јс УПРРЛ
започела у правцу н начину
којну је она бнла руковође-н- а
vopa бнти нрниариа бри-г- а
Органнзацнјс Ујсдшмишх
Народа.
Сматрали смо за потрсбао
да по горс изнстнн iiiiiaii.iiua
1Х1ожимо став
делегацнјс. To су интап-- а о
којима ова Скуиштнна трсба
да доиесе своју одлуку. Мн
бисно заиста моралн да ио-стави- ио
ссбн сви пнтаи.с: Ua-шт- о
су ови проблемн сада,
на годину дана после завр-шетк- а
рата н годнну дана
носле ствараи.с Организацн-је- ?
ПИТАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ БРОДОВА
Југо-славијо- у.
Југославија,
окупацноној
Е-коноуско-соц-
нјалном
обуставАају
Економско-соцвјалк- и
југос1овескс
државају без икаквог права.
Место повратка нашнх бро-дов- а
предложспа је конфсреп-цнј- а
прнбрежннх п такозва-ни- х
заннтересованих држаиа,
која би н то ннтаас порсд
осталих требала да рсши. Ми
суаттлуо да тај нредлог за
сазнв поуенуте коиференцн- -
je нде, ирво, затнм да осио-рав- а
наше нраво иа властиту
иуовниу, друго, to je поку
шај уцсие да сс образује та-ка- в
режиу иа Дунаву, који
би уствари бно протнван ин- -
тересиуа прнбрежинх држаиа.
Ми захтсвауо да нау сс оез
икаквог одлагап-- а вратс бро-дов- н,
јер су они наша своји-на- .
Нитан.е рестнтуције тнх
бЈодова неуа ннчег зајсдии-чко- г
са питан.ем режима вода
на Дунаву.
Што се тиче рсжпуа вода iu
Дунаву, ун ноново нстичсмо
да југословепска влада nclie
уоћн узсти учсшпа иа прсд-ложеи- ој
конфереициј" У 1с-ч- у,
па и ии на каквој другој
конфсренцијн icoja би распра-в.глл- а
питаи-- е Дунава н ид
КОЈОЈ би 6ИЛН llpllCyTIIil ДС.1С- -
гати другнх држана ссм прн-брежни- х.
Југословенска вла-д- а
је протнв сазинаи.а rope
поменуте конфсренцнје. С
друге стране, југословсиска
влада ће помагатн сваку ак-ци- ју
за сазиван.е једне ус!;у-марод- ие
конференције свнх
оодуиавсЕнх држава, која би
имала за задатак да урсди ин-та- ие
будућсг рсжина на Ду-иав- у,
који he бнти засповап
на начелпуа УНО.
УТИЦДЈ ФРАНЦУСШ
ИЗБОРД
Њујорк, II нов. — Некн
дппломате којп прнсуствују
заседаиу Органнзацпје Ује-дпнлн- пх
нацпја сматрају да
he псход нзбора у Францу-ско-ј
пматп ргликп утнцај на
будућп став п орпјентацнју
сполие полпгпке земала. По
што су KOtrimcnt однели ве
ћпну, а пначе имају савез са
Соцпјалпстпма, опште је мп-шле- не
да he та победа поја-чат- н
позпцпје спзл.не поли-тп!.'- з
СССР-а- . Запста, to- - he
појачатп позпцпје целог про-греспвн- ог
света.
лЛШтшшЛЛ
Уторак, 12 новембра 1M6.
Политички преглед
КРАБА ПОЉСКЕ НАРОДНЕ ИМОВИНЕ
Опих дана иестало је из једне waic ка-толнч- ке
црквс у Квебоку по иких пародних
исторнскнх уметпичкпх вредности, којс су
пзносилс прско милнои до-iap- a. Пза те крађс
стоје пол.скс нзбеглицс — Др. Бабниски,
Паисосски, Адам Зујговскп, бпвгаи главпи
сскрстар 11ол.сес нзбег.тпчЕе владе п другп.
Нема суми.е, у то су уилетепн u другл по-литн- чки
ннтрнгантн ц шпекулаптп ове зем-л.- е,
а такођс п каголнчка црква.
За време овога рата та уметипчка вред-нос- т
нз Пол.ске прспешена је пајпре.у Ру-мунн- ју,
затим у Француску. опда у Лопдоп
н иајпосле у Канаду. Народне пољсЕе вла-ст- н
cch одавно траже народпо богатство
своје зсмхс које су извуклн са собоу разпе
избеглнцс н издајпицн полсеог парода. али
cehiuiy од тнх богатстава пе моту да иађу.
Јсдап од бивших по.ђсеих офицнра пзја-ви- о
је да јс један дсо од те вредпости по-kmoilc- iio
1:атоличкој цркпн у Квебеку. Ка-пади- аи
прес саопштава да су нски Подлци,
који знају где се налазн та врсдност, рекли
ске нзбсглнцс, који су се прнлепилн за то
да је "Русн иећс добитн". С тнме ове пот-народ- но
злато, желс свратнти позориост са
ссбе п од тога стпорити полнтичен капнтал
на рачун Руснје, као што је и гсстапо чнпно.
Ио опомс пнтаиу Beh су давалн своје из-ја- пе
лрсмијср Кннг, прајмлилстар Лтлл.
кардииал Нилсау. ладблскул КвсбсЕа. који
пели да on ллјс шшгта злао да сс та полска
лсториска лародна уистллчка вредлост на-лазл- ла
у католлчкој црквп у Ст Ана де
Пспре, Квебек.
ш к Прстставнлк садапш.с по.гскс амбасадс у
Лондону лзјавио је да се on нада да he ка
надска влада лодузетн потрсбие vepe да се
пропађу те уметлостп н поврате Иолхкој.
"На ociiobii Потсдамског уговора Пол.-ск- ој
јс обг1ало да се повратн сва државла
пмовциа" која јс током рата извсзела у
лиостралстпо, рекао je IC. Кепллц, од стралс
ЛОЛ.СКС амбасадс. Он јс дал.с рскао да сс
лада да he каладска влада у заштнту народ
пе имовипс подузстл свс мсре. као што би
то урадпле л све другс зсул.с у таквом слу-чај- у.
Мсђутлм, прсммјер ICiuir je лзјавио
штамлн да то ллјс владпла ствар у Калади.
јср тобож да је полхка умстллчка историска
врсдпост бнла смсштела у приватнс рукс.
Мсђутни, познато је ако се у овој зсм.т
украдс и пајманл ствар, јсдла кокош папрн-ме- р.
одмах посрсдујс државпа полпцпја да
то лзиађе.
29-Т- Д ГОДИШЊИЦА ОКТОБАРСКЕ
РЕВОЛУЦИЈЕ
Па 7 повсмбра ло новоу калелдару ла-и)Ши- ло
се 29 година од всшкс рускс окто-барс- кс
рсполуције. Па тај дан одржане су
у Москии и по осгаллм градовица СССР-а- ,
као и у мпогим градовлма осталпх зеуалд,
пелике парадс н лрославе. Прнликом те про-сла- пе
лрстссдппк Трумаи је уиутно честнт-к- у
прстссдпнку Пресидлууа Совјета, Нико-лај- у
Миханловину Шверлпку следсћсг са-држа- ја.
"Иарод Сједпиемпх Држава приклучуЈе
се народној прославп Савеза Совјетских
Соцлјалпстлчкнх Републпка нзражавајућн
вашој екселеицији н народу Совјетског Са-вез- а
чсститке н најбоље же.ге".
У прошш чствргаЕ одржана је прослава
Октобарскс револуцнје у Мсссј Халл, To-роит- о,
коју је прнреднла Раднлчка прогре-спвл- а
партија. Покрај осталих на прослави
јс говорно и Дајсои Картер. канадсЕИ ауч-Ш1- К.
Гопорепп о псликну постигнућима
СССР-- а ла научном, културлоу н сколом-ско- м
.пол.у, Картер је лзуеђу уиоглх оста-лл- х
података лавсо и ове, које је постлгао
Сопјетски Савез: усавршаваи.су ссуепа и
лаучплм обрађиваису зеУ.гс совјетсви лауч-илц- и
су ovoryhiun да на једаи аЕСр зсу.гс
може роднтн 142 бушела пгаеиицеу СССР-у- .
У лослсдн.е врсмс они су пролашли лови
начин бушен.а зеил-- е noyohy меиричног
дрнла са којим cc у posy од два дала можс
уврћсти од 30-4- 0 килоуетара дубине. Но-кр- ај
тога, опи су проиашлн мгднцнну, сс-ру- м
који сс дајс малој дсцн са вслнкоу ефс-KTiiBiion- ihy
да лс уогу добнти туберкулозу
и овлх дапа медици) протнв болестл од
рака.
Са прославе нз Месеј Халс упућена јс
јсдла рсзолуцлја канадској делегацијн ла
заседал.е Оргаиизацлје Уједниеннх лација
у Нујорку, која је адреспрала на ушшстра
илостраннх постоиа, Хои. Луиса Ларена. У
резолуцлјн се лзуеђу осталога каже:
"3000 грађана Тороита окупгеннх у Ма-с- еј
Хали прилпком' прославе 29-т- е годнш-И.ИЦ- С
совјетског суседа на северу ургира
иа вас. као ла воћу каладске делсгацнје ла
заседаас Ујсдш1.елих лација да унапредите
и подулрете one прлнципе који he oyoryhn-ti- i
н створити трајан мпр.
"Трајии мир јестс највсћа жела капад-ско- г
ларода. Ми ургпрауо на вас да про-следп- те
псзависноа иностраноу полптпком
(бсз утлцаја ГЈританпје плп САД) у инте-рес- у
лаше земл п светског упра. Ми урги-рау- о
на вас да подупрете оне снаге у свету
које настоје да сгворе новн демократски па-чн- н
жлвота и да уинштс остатке фашизиа —
пепријател.е човечапства. Мп ургирауо па
вас да подупрете прппцппе јединства вели-кл- х
снла и пуну сарадњу нзуеђу свих наро-д- а
као једину гараптпју права и безбедпо-ст- л
свих парода, уалих п ве-тпкн-
х, и онемо-ryhea- e
полптнке блоЕОва, као пут у правцу
одржавааа светсЕОГ мира." Дае се у резо-луцп- ји
тражи да се са атоУСЕОУ боубоу и
атоигкоч епершјом поступп у Еорпст упра
п употребе за добро народа, као п за теслу
сарадч.у лзусђу ЈСападе и СССР-- а у пптсресу
канадског ларода п cpehy човечанства.
ПрвЈЦВПЦЦрНриЧкИЧШ ,ич- - — г- -д и mill м % ц
, 1
1 1 Ц)ЦмЈш,цц)ДЈЦ чџцмт