Serbian Herald, October 21, 1947

              CTPAHA 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Pubtiehed twice weekly 7 Srpild Glaenik Publishing
Company— proprietor In A Serbian language at
200 Adelaide St., W., Toronto 1, Ont.
Излазв Сваког уторк. п петка
Сва ппсма п чек.ове треба слати на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
200 Adelaide St. W.,
Toronto 1, Ont., Canada.
Рукописи ce не враћају.
Доппси без потпнса се не примају.
Про читајте извештај секретара на седницама
своијх организација
У опом броју Срчског Гласипга доиосиио з"тај
Глаииог сскретара иа седпицн Главног одбора 5 у
Випдсору. па препоручујеао пашиа оргапизациЈаиз
прочнтају и проднсЕутују па своји ЛПИ"Т° JV"£ зато што извештај садржп у себп све што
Главиог одбора, а тако
рздити у времепу до друге седиице
псто је прегдед иашег Јада у прошлостп. mtm.„„„„
. Снатраво да би се тпме иашс члапство п
. л,. м nnf.iii(HiiM заклучцпиа п одлукама седпп- -
це Главпог одбора, те бп се тпме постигао мпого боли ре-зулт- ат
у долазсћнм хампанлма за пове претплате, оОпове,
Фолд u пово члапство. Разумслц бн п то, да је паш рад био
вслнвк успех за наш народ н папредпе делократсм оргапп-зациј- е,
тахо исто да he паш будући рад бптп jora внте по-вез- аи
са свпм напредпим Југословенски оргапизациЈама,
к да he ttain буду.ш рад бнти још темел.птиЈе повсзан н пло- -
допосап.
Чнтонсн извештаја и днсвутоваас иа седпппама постп-h- ii
he ce n to, да he појединцн члановн п ших организацпЈа
иматн бод,у прилику да објасие наш став осталнм неорга-низоваци- м
Србнма. воји још стојс по страии а добпће се и
Jaeinijii став према фашистичкој "Cpncsoj народпоЈ опра-ни- ".
Тпко исто свака органнзацнја н сваки члаи впднпе и
увсрелс ce што су узроци да ноједнне наше организације
ннсу допрннашалс оиолпсо колико б трсбале, док су дру-г- с
учиннлс паднаравне иапоре у издржаван.)- - Српског гла-снн- ва
преко лета. Све је то потрсбно да се продпсвутује и
да сс свакн члан н члаинца упозиа са нзвештаЈима.
Rithe нотрсбио и то. да сваса организација и члаповн
иишу о том. како су опн прнмнлн заклучсс, како се слажу
нзвсштајнма и шта jc imixobo мншлдпм:, kau i v,."—
сти y жнвот одлусе донешснс на седннци Главног одбора.
Oio написасмо у жели да би се нашс оргаинзацпје што
болс заузеле н за просвстни рад, јср сс у нзвештају говорн
noBchaiLa ивоа нашах члапова. Сто и о нотрсби просвстног
га сс иадаио да he све itainc органнзацпје ову сЕронпу иа- -
ПОМСНу IlpllMIITII ДО 3II.1IUT.
Радници he ce борити за јединство унија
Спаком поштеиом и мнсаоном раднику стојп још дубо-с-о
у cchaii.y нздајства социјалистичкнх вођа предратпе
Европе са којима су делили кздајиичсс улоге и obc aj
јачнх спидиката у Немачкој. соцнјалпстпчкпх п кршћап-сен- х.
Свн су ami клскнули пред Хптлером, иекп прешли
па страпу пацистичге партпје отворспо а некп прпкрнвеио ,
сви су оин водплп бороу протпв комуппстцчке партпје п
CB1L4 папредппх демократа Мсиачкс као п у свпм другпм
земллча, уместо да су водилп борбу протпв фаи1псти,мшх
партпја и онпх којп су творцп тпх партоја, крупних пп-дустрпјала- ца,
бапасара п велспоссдппка. Тн нстп воћс гао
Tortosifcti соцпјатстп, пајревпосппјп служптеАп rpynnax
сапптмиста. ивап су најболу прплпку да ко тобожлп
соцајалпстп говоре п пишу против зеим соцпјзлпзуз Сов-јетск- ог
Савеза. Опп су одпгралп своју падајпвчву улогу,
а свгг је авво иечувепи покол. пврода. Други светскп рвт.
Да лп су се тв иств удв поправплп ивков свршетка
страшног клана? Двпас су ова још вхма горв. јер ви
се ипхова желл није пспунила. Совјетскв Савез за вга
су овп мвслвлв в желш да се унивттп, це само да нје
увлштев вего п покрај велвквх г'бвтака у лудству в ва- -
тсрпјалу стојв још јачв в чвршћп ллв, покраЈ .овЈетског
Савева гтоје п зеиле средн Еврове п Валкана сћ својан
пародппм владана. хоје су плод заједввчке борбе кону
□пстпчкпх партпја са свпн воштеввн папредпон демог-ратскп- м
оргавпзацајаиа п лудвва
Памгра вам је са овим ч1апкоц казатв о нздајству ев-пздсе- пх
воћа зааатссвх уппја (снндиката). Оввх дава
одрхола с ковјеревција Кавадског радиачгог содгреса.
па еомс су воднешеае револуцвје протвв рата. протав а-mir- axa
итд.. алв водство тога конгреса забацало јс сваку
паирсдву резолуцнју а врсдлохвло с своју која је уве-рс- на
протпв напрсднвх члапова п присајсдпаевнх уавја.
протнв комувиста. На овн вође, као ав веиачкв снндг
С1ЛЛСТП ввсу казалп ва речв о шнреау расне мржае у Ба
иадн, о сквдап.у плата. а у солиео се в pecio то ј бало
тек вузгрсдво. "Кад бв човск са страве поснатрао ту вов-срепцп- Ју,
п сад на встој веба било вавредннх дсдегата
еоЈн су водолп одлучау оорбу за јединстини истув нро
тнв ратз и фашвзма. а за 6at радно време в бољс алате. nit-слн- ло би се да је то соаферевамја Дуалесвја н Дру-а- , вн-хов- их
партнја. сојс вагтоје усивутв а оно нало олахии:-п- д
соје су раданпи взвојсва-i- a у ових ваз годнва борбе.
И Дру. премвјер Оадарпа а Дувлесв вријр Кв-бск- а,
поздраваће Мошсра. врстгедвпка Канадског радвв-чго- г
конгрееа. јер сво у вослсдавх веколико неде-i-a у овим
провиацијама — Онтарно в Квебек. све је већа вавага
пд радвнчке иадннце, омггап-- е врава радвиннма на сло
бодао пвкетован.е" птд., све jc to влод издајства увиЈсво'
соруупиравог водства. Да бв нздајство ynnjesax ehi Ка
вддссог Еовгреса било вотвувије ускоппи су резуцнју
да се Конгрес врисаједпап ка Св Св Еф вшптпчетј вар-тиј-и, која себе зом звучннм лмсаом СОЦ1иЛЛИСТИЧКЛ.
Напрсдне спле у Канадв неће дозваштв цеване радвв-чш- х уннја, већ борбом за једавство в за бол радве yto-в- е
п Соље вдате иовестн у борбу радвлгатво ое земље. а
тако исто за трговиву са зехлама Еврове у којнма је во-е- ле
рдта оствареаа права вародна власт. врава народва де-ократ- аја.
Загреб. — Зехагхса воло-привредн- и
завдд Н. Р. Хрваг-cs-e
у Загребу, која је осво-ва- и
1945 годиве, помоћу 10
реонскнх поллпрпвреднпх
ставлца руководп чптавпм
начио истражмвачсав радом
ва унапређен.)- - полопрнврс-д-е
у Н. Р. Хрватској. Ири
Заподу је организовано nevi-лнк- о
научпих it пстраживач-кп- х
пнстптута
Пвстатут за сточарство врн
овом заводу врва је устано-в-а
овагве врсте у југославн-јн- .
Оа је осноеао 16 воввх
селекцноннх станпнд ва во-једпн- им Ченалхким ноЈлнри-вредаа- м
добрпма.
Плавом је предвнђено ос
ннванс вовпх станвца за
вегу и оплехен,пване поједв
ипх култура
"КРИТИЧНО СТАЊЕ"
Нпше: Милан Половпна
Кад сам после многог на-теза- &а
добпо иајзад путпи
лвст за Југославију, паше
властн су ми скревуле пажау
да вутујем па своју лпчну
одговорвост, јер да у Југо-славв- јв
постојп тако "крити-чв- о
стан.е", да амерпчсе вла-ст- н
веиогу гаравтоватп за
иоју спгурпост.
Незвам из ког извора паше
властв црпе своје ипформацп-је- ,
алп сам се уверпо да су те
ввфорвације петачпе, јср
стаае у Југославији ие само
да ввје сритичио, веп је опо
куднкамо стабилнијс к сре-ђепиј- е
пего, рецнмо, у Пта-лнј- п,
која се палази под за-штнт- ом
Америке.
Hehy тове да кажем да у
Југославпји тече мед и млсео
л да је то зенлд у сојој влада
лзобиле в опште благостаи.с.
Бпло бп безввслево и помн-слвт- п
да је землл која је прс- -
трппла општу пустош, чнјс с
желз1шце Онлс потнуно
разореве, твориице ворушс-п-е,
вутевв упропаштсви, по-ллврлвр- еда
ут!штепа, села
в градоап велмкпм делом спа-.ven- n
в овллчкапи — могла
за ово кратко врсмс да као
птпца Фепнес васкрснс из
свог пепела и да се некни
чаробввм iBTannhcM прство
рп у землу оиштсг благоста-ii- a.
Ја овде желим да говорим
о Југославији оиаквој каква
опа јсст. Жслим да говорин о
плј као о noBOtt животиои из-во- ру
пз Еога тсче здрава и
бистра вода. Вода коју би
разнн елемевтп хтсли да уз-у- те
и да јој дадну други
правац, тако да опа тсче дру-гв- м
вутем којн би одговараи
ввтсрссвма светских монопо-лпст- а
и жсллна непријатслл
Нове Југославпје. А што код
тих противиика Новс Југо- -
славије востојн још увск не-к- а
пзда na усиех, можс сс об
јасввтп само тзео што оин ие
позпају карактер пародпе
властв, lienor руководства и
гауштппс оаог што ce у II о-в- ој
JyroctaBnjn дапас дога- -
ha.
Ировео саа у Југославији
пупа трв нсссца. Нутовао сам
песветаао no читавој држа-в- в
; долазао сам у додпр са
радгшсом, cetacov, чииовин-го- м,
пптпегтуалцеи. парод-ип- м
одборвиа п вввшм ру
ководствпна ; посетпо саи
паша села п градове, name
школе в разпс вултурпе ии-ствтуц- вје;
name фабрвсе п
задруге в npomao саи од по-чет- ка
до краја Оиладвигку
вругу ШанаП-Сарајс- во в до-ш- ао
ва тај вачвв у npncuy
везу п са нашом Омладппом
— а све саи то учпппо вато
ш то сав хтео да предходпо
стварв проверпн а да о по-в-ој
Југославвјв говорпм са
азвесввн правов в ва осповп
чвљеввца
Право да кахен, улазио
сав у Југославају са зсблом
у срцу. Држао can да hy вапи
у toj веподвошлвво стаае
ако је нстиппт макар и десе-т- н
део свега овога гпто наи
је о вовој Југославнји сгрвн-ра-- а
домаИа пропаганда. д!о-)-а
бојазан била је, међутим,
неоправдана, јер can ce eh
врввх дава мога боравва у Отаџбнвн могао уверпти да Је
све ово што су нам овде го-ворв- ла о Титовој Југооавн-ј- в
нгобјегтнвно и тевденцво
зво. Утолвко сав Сио прнјат-ввј- е
изнснагусн досадавЈМнм
BocTHrayhHwa.
Узмвмо ва нример желез-ввд- е.
Данашн-- с народне влд.
ств вримиле еу уирвву мкл--е
у једвои тешком момсвту нс
локуана врежа жел-езвичво- г caoofmhata бвла je униште-в- а;
гохомотпве в вагонн од-вучен- н;
радиоавце за во--
вравку без вотребног алата.
а у маогнм случајеввма в беа
стручвог особла. 11а ввак да-ва- с,
ваков де и aai годнне,
хел-езвачк- а мрежа вс саво
да је обноалеаа, Mh она вре-машу- је
кавацатет вредратлс
мреже в радл са аувов пре
BBiaoahy. Ово важи п за
вллавв капачшет — врссо-океаас- кв
и лосалав као п за
вутав. Ако је дакле. транс-ворт- на
могућвост вредуслов
да.и1вх в већвх ноствгвућа у
имд,и, онда се мора коаста
товатн да је тај иредуслов у
Нотој Југославији ностиг-ву- т.
Свако he ми всто тако од-обрн- та
тврдну: да је Лшка
ввдустрвја в сва остала про-нзвод- ња која је са том ввду-стријо- м
повезана — немпио-ва- н
прсдуслов благостапл и
ИаЈИга тдУРВ
6ЦМ umbyjMtt =- -t ~Ae ,Дк#5И,ЛЉ. (
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
cpt-h- e сваког народа и свакс
лем if. 11 у томе правцу je
Нова Југославија учпвпла
великп Kopatf унавред: две
стотпне повпх творппца је
дапас у изградп.п, а мпоге од
љнх већ раде пувом парох.
Кад томе додзио већ обвов-љев- у
предратну ивдустрају;
пропзводшу слектрпчве стру-ј- е
нових и старвх хадроцеа-трал- а
u стотвиама маввх ста-ппц- а,
које превазвлазе пред-пат- иу
производп.у; кад ввди- -
мо да дапашља Југославвја
вроизваћа већ а своје соп- -
ствеие самиопе, тракторе, u
оста-i-a превозпа в половрв-вредв- а
средства — оада до-лазв- ио
до убећеод да je в
тај вредуслов вародвог бла-госта- ча
уве-ntc- c постнгпут.
Неппсмеиом u педостатак
школа, а да ве говорвмо n о
матерпјалпим вотешковама
које су у вези са образова-ие- м
— бпла је општа војава
у старој Југославпјв Шта чв- -
ив у том погледу пародва
власт Нове ЈугославнЈе? 11
ту ce oceha права заталасова-вос- т
духова. Звајућп да вс-просвс- ћсн
човек не може ии
да схвати важиост културе i
иојсдипих друштвевпх мсра,
не може преха хоме са иствв-ск- о
свешпу ни да сс заложв
за ibitxoBO осгвареае — ва-род- пе
власти су поставале сс-б- н
као једаи од врворазред-нн- х
задатака, да подигау оп-ш- ти
ипво iipoCBchcttocTB. He
само да се стварају нове шко-л- с
свију категорнја пего се од
првог почетка по цслој зем-л- и
оснивају нарочити течаје-в- и
за одраие којн су остали
iiciiiicMciiii ; а сад се описмс-и- е
даје нм се, у такозвавиа
вродужпни тсчаЈевима прнли
ка да утврдс, прошире п пра-ме- не
својс знзис. Досад по-стигц- ути
разулпти одговара-)- у
уложеник адпоркма н ча-н- с
част просвстним трудбеив- -
цима. II у школаиа ce oceha
ново вреве it jiodh дух. Сва-к- л
школа има своју оиладпв
ску органнзаццју која у са-масно- стн
са паставничсна
.хором ради на развајању са-мо-дисцмп- лнне,
и уиапрсђс-н.- у
наставе. Да бп се лакше
савладало граДнво, освввају
сс разрсдни кружоци за за- -
јгдничЕо учеае. Оаладвнн ве
саио да ннје забранено да се
бава пплнтнко као што јг
то бпло у старој југос1ави-јп)- ,
пгго се свв важавји ди-гођа- ји
жаво прате в о њвма
двскутује. Сврохашва деца
смсштепа су no доховвма и
внају у салој шсола своју
непзу, вад гојпм воде вн-тро- лу
пасгавваца в учеввцв
заједно.
Да бв се впдео завах ра-д- а
па султурво-просветн- ов
пол.у. треба-t- B бв взветв свв-са- к
до сад објавлеввх вв.в--
га. прегледагв рад нвогоброј- -
впх часопнса, врвсусгвоввтв
разввв врвредбава где је са
чвстов забавоа увк својен
в одаправ вротрав друштве
вог и паучвог Смера. адв то
ба вас одвело суввше далеко
a nperaio г,п освир осога
члавка. Свега твга неба бало
да иапоредно а ссладво ве--
радв народка Аласт п народ-в- в
фровт Сва благодат ое
сагласностп к слоге нма тк
да се осети. јр вв дрво. ма- -
еолвко бнло нггомно, ве жо--
же датв ареко иок влол. ал
кад га двнесе. вда си у ае--
му }-жа-
ају.
Половривреда. чвјв ј за-дат- ак
да обезуј мл.у у
погледу ирехраве — пшуе
вреауштена судбнна н само-ол-н
појсдинапа, као впо ј
то бна.1о раваје. Првммгк- -
ваа иачнк обраде лехље —
којн ) водргао иавкг
сел4ка не сако ванорвом ме
го често вута н бскорсвом
раду — востееио се мехавв-зацвј- о
обраде зехле ухла-н- л
: увотребом трактора. -- бајна, коснлива м другог са-- в
р е м е вот вловрввредво
а.мта. Пзградна иаоднм
jyhax вала у вределвма
где Je то иогуЈк. вредваЦаа
je у ветогодвтаем влаву и
eeh ce na мно#о места вриво-д-и
у де-i-o. На тај вачвв fce ce
v тим срајеввва савладатг
оаасност суш sop. ye у во-след- ње
две годнве уаромств
ла усеве. Осва тога. злсеја-ва- н килс ршиКе ce у буду-- h
во влаву: где ј ногодво
тло за вамук eh ce сеЈатк
пшснида; а на вов&мож тлу
за вшенвву aehe ce сејатк
нешто друго, н.тд.
СелачЕе задруге, чвја je ор-ганнзац-
нја
у вувох јеву во
читавој земл.н. охогућић ва
шсм по.1опрввредвлЕЛ- - ia
(j d р а ђ у j е зем ia плански,
стручво и уз обплву з иа и-ств- епу
п натеријашу помо!-аародаи- х
власта. Норед то-г- а,
преко задруга he бвта о-вогу- пепа
вравплва дпспозн-цвј- а
зевллнпх вроизвода и
пабавЕа селлку вотребппх
пндустрпјскпх артпкала. Вв-д- п
се. дак-ie- , да је тај осао-вн- п
предуслов вародвог бла-госта- пл
па ауту остваренл.
цашиствчкп окуватор у
заЈедпвцв са домаппм пздаЈ- -
нвцива попа.1ио је наша се-л- а
п градове. Стотавава хи-лл- да
породвца остало је без
Eyhe п кућвшта. Разуме се
да такво стање отежава п кочи
постпзаа опгатег пародвог
просперптета. Народве влас-т- п
улажу падчовечапссе па-по- ре
да бп поправпле п об-новв- ле
све оао што је бпло
порушеио и уввштево. Ти
аапорв претворплп су чпта-в- у
зеилу у једпу општу кош-нвц- у.
Куд год човех npobe,
бвло то село плв град, чуЈе
одјек чеквћа п пвле. Нзглед
поједгшпх предела uetu ce Hi
дака у дав. Фабрпсе цигала,
дрвепе грађе п цеиевта раде
24 сата сваког дапа. Народ
ceia в градд, варочпто Ом-ладв- ва,
улаже хпдлдама ча-со- ва
доброволлог рада дн en-n- o,
да у што ссоријси року
пружа прпстојап дом свасој
нородацп.
Бесвослаца, тај Дзмоелов
иач, Еоји стално внсн над
гдавама радног народа и no
тамаује ву лепоте живота у
ЕаппталистнчЕИм земллва —
пепостоји у Новој Југосла
виЈн. гада nua за све one ко-ј- н
га желе н којн су вол.нн да
радои допривесу напретку и
благоставу зајсдиице. У мно- -
гвн случаЈевима тај рад нс
допосн — вз појм.д.нлнх раз-лог- а
— овај ставдард жнвота
за Еојвм се тежн н којн је по-хе.- ин
— ала је радннку обсз-беђс- ае
вајвотребиије и за да-н- ас
п за сутра в за случај бо-лес- тв
в старачЕе взпемоглос
ти. а стаадард жавота се нз
дапа у дан подихе н no6av
шава.
Носледпце суше. Еоја јс у
последае две годиие уннштн- -
ла yccne,. occhajy ce данас j
Помањкап.у жниотннх намнр-ннц- а
као што су бравшо,
иаст, месо, јаја, млсео итд
Ти су артнЕЈн даиас рацио-нирап- и
и са инма се штедп.
Очевидпо је да су народие
власти морале у погле-д-у
подузетп мере штедае у
хорпст паспвних Е])ајева ко
јпма је претпла авет гладп.
CTatie бн бнло знатно олак-шап- о
да су пародне власти
успеле да набавс иотребну
храпу пз зема1л у којниа је
такве храпе бнло у иЈобнл.у.
Народпе властп су, на нри-ме- р,
пастојалс да вупе нше-пиц- у
н кромппр код нас, у
Амерпцн, али су биле одбп-јеп- е,
аако je у то време било
код иас толиео кромнира да
смо га па стотнне вагона унн-штавал- н.
Разлозн нз којих je
Jyrocfaenjit ycikpahena пше-пв- ца
п Еромпир сваком су ја-сн- н
н ннје нх потребпо овдс
пзлагатм, алн мораи нагласи-т- и
да данас у ин- -
ео пе гладује, н да ироблсм
псхрапе задаје нз дап , „грала су ce Eaia песма
.ис uaibc чрпге. вогодпшња
жетва jc главном поволпа,
а кувуруз је родио боле ae-ro
ивад за послсди.их 60 го-дии- а.
је лзгубила
п])ОШЛом рату 10% од свог
становинштпа. Ilainclui родо--
лубн, најспособнијс зааатлн
је, најсапршсинји стручидци,
najuo.iii учнтелн, јсдном рс- -
чи све што јс бнло најдраго-цсниј- е
у иашсм иароду —-
прасгучило сс jc Народно- -
Ослободалачкој војсци и та-к- о
јс изгниуо велнки број на- -
mux пајспособиијнх кадрова.
Пало потребно да се да-на- с,
у опом врсмсну опште
изграднс створс и новн стру-чн- и
кадропн; кадрпвн који he
нрсдводитн рад у иидустра
ји, сЕоапмији, ировести, у на-роди- им
одборнма села и гра-д- а
н осташм многнм устано-вам- а
зсм1.е. Нијс чудо ако су
ce у том процесу нзгради.е
нојавиле н мпогс мане свој- -
ствсне OOH4HOW чопску. Дсша
naioce и с.тучајепа псправдс,
а пма и другпх разиих нспо
вогпих појава којс сс мсстн- -
Политички преглед
1Ч3ЖХАЖЖИЖЖИ1.1
АМЕРИЧКА ОЕАВЕШТАЈНА "СЛОЕОДЛ"
НАДЕЛУ
У фебруару ове годппе, авграчки кав-жсва- вк
Роберт Џов је пнсао: "Желво бах
да цела Аверака ввдв шта саи ја вндсо у
Југославнјв". Свт клевстввчсог ппсаоа тру-стовс- ве
штаапе. Роберт Џоа је восетио Ју-гослав- вјг
да ее ва весту увера о стварпом стау. На врају ове своје поссте. ЈДоп је за-клуч- 8о: Тлас једвог авервчсе штампе
мвје глас ахерачсог народа.
Реакцвоварввм вруговвва у САД, on il-ea
која иевсћу Југославају од дапа lienor
стварала, ве вде у рачув да Аверпка сазпа
вствву, да се гра(ав САД па личпом иссу-ств- у
увере сако автвЈугословепсва хер-стовс- ка ваивааа лажва а аамвшљспа нз тс-шел- л. Зато Мвввстарство споаннх послова
САД аећ гадвву дава састсматгсн одбија
васоше амгричсва граавама сојн да
восгт Јтгославнју.
Hefe арошло авого времема сасо се је
у САД ввгало да југосломнскп влада "онг-хогуКв- м"
ултаас жавадввм иовинарима и
восетвтвцхо у 1угвславају. Али, вада Је Ју-гословев- оЕв ахбасада у Иашинмоиу ставила
ва расволозген сјнен број ааза за ахсри-ч- и
турвст. ови вств војв су вксолн о "гво-здев- ој заеси". "ограавчавану слободе оба-еагтавшв- а"
тд.. одједмом су се одушевили
одтухок Мввнггарства сполних послопа С.Д да абравв амервчким градјаннма сва-s- o
вутомвке ▼ Разлог ов-акво- г стам врлк је једвостамв : ево гато је то јсд- -
ралд грбјгв"-а- . "туриста коЈи би се вра- - Гпчеом
твлв сувауа иог.или с, својлм причап.ем
автвјтгослоевсст вроваганду".
Претставввввма амерлчЕНХ ионопола, го-сводар- ама "елободе" амерпчЕе апампе, и
вхофмк аеслоавмв приЈател.нма па одго-орвв- м
fecTRva. ве иде у рачуи да амернчкп
варод сшва вствву о нгзависпој земли у
којој ce B-UNC-EB
градв и ствара велпко дело
болег хммиа. у жојој се слободои сл)тки па-рв- д
ш ва смгом вораху девантују лажп мо-оеолиггмч- квх вацмввка п провагатора нз-вввам- вх cJo6oAa" ва ааниру. Зато десето-рвс- а
хармрских студената в ам ерпчка омла-давс- ва дслегаввја у Прагу иису добплп до-зво- лу за одлазаЕ иа ОвладнпсЕу пругу. Оту--
да ст вктвалв восутвајв да се, аго је пкако
ежх врвава у ЈугославпЈу
ово
Југославаји
Југославија
јс
Јутославијн.
Зато се смсои врвлвком обнавллју про-звр- ве
изхнвалотиле да се амерпчспм rpaha-ввж- а
тобоже "ве мохе Југославпјп пр)жп-т- в
завгтвта" втд. втд. п у том шал.у
ввстрУЕивје сввм претставапттпаа САД у
HHorrnawTv
Уторак, 14 октобра, 1947.
мнчио одигравају мимо еоп-Tpo- iy
пародипх власта, ллл
све внше губе п уклаљају. II a
та грана жпвота у Новој Ју-гослап- ијн
нпје пспуштепа из
петогодишљег плапа. и у
том цалу је предвпђена из-град- па
повах кадрова .удн
који he бптв способпп да ра-д- е
у духу савреаеве Југосла-впј- е.
Много сио слушала овде у
Анераци о прогаоању цркве
н веровсповеств Југосла-виј- и.
Ја саи бво у Југославп-ј- и
1921 н 1939 годипе, па tin-ea
м опазпо пакакве разлшсе
у том попеду пзаећу тадаш-н.е- г
доба и дапас. Посетио
саи црхве п мавастире; pa.i-говар- ао
саи са верницина м
свештеппцима, u пнгде ни-са- м
чуо жа.1бе аа nporaitane
вере it in цркве. Био сам tu
црквевој спвн мапастпра
Озрева у Босвв, иа rojoj jc бвго ирпсутно 7 хшада се-лл- кл вз свпју крајева Босле.
На тој славп псвечено је не
иање од 300 свнња а оваца,
дана у в се
у
дела
желе
je разлегла аа све CTpatie. Иосетпо сав славу Цркве у
Стогу. опет у Docmt п вадео
истп призор. Неоградсхе и
Зафебачхе цркве су дупком
пупе свавог празвнЕа и пс-виђ- ех
ппгде в вајмааег Tja-г- а
пехаквог прогопства.
Има, додуше, попова и по
затворима н ва прнснлаои
раду, али не због лсповсда-п- л
всре али вршсаа црквс-ни- х
обрсда, eeh због прссту-н- а
учлп.енпх после Ослобо-hcii--a
или због прошлих зло-чин- а,
а добрим дслом због
злоупотребе црЕве за против-државп- у
пропагапду. Нама су
иознати разни Степмацн,
Днонпснјп, Illapithn и Роз
мапи и таквам дагасо. псиа
места у здравој зајсднипл!.
Свсштеиицн еоји са црЕвс-n-or
амвоиа ие говорс о јсв-апђс- л.у
ц узајамној хубавм,
nch у разпам облицнма сеју
мрлау протнв народис вла-ст- и
ir оиетају извршење н-с-н-
их иаредабд — кажн-авај- у
сс, Еао што би се еззиио сва- -
кн онај ч.1ан задруге eojii
П1аставжк нл стр€м 4)
Ових дана су — према веста Јунајтед
преса — амсричке копзуларве властп у Рнму
саомћилс да се забрапа путовааа амервчкам
држппллаима Југославпју одвоса а ва до-иигп- аке
амернчкнх агевцвја в лостова. Заа-ч- и
још једпом : слобода вггампе. за соју аме-рнчг- а
,,дeslOEpaтв,, тврде да ве постоја у
другии зсаллма, — пе вахв, варавво за ав-хоа- у
кућу. Оппма сојв су ввдала забрапу
пдласка амерачках граћава у Југославпју
стало је да у зенл.а највећег ввдустрајског
потепцпјхта у капаталастпчкох carry --
ГАД, иплвјупа радввх лудв в ввлвјувп пе-запостеп- пх
не сазпају вв речв о Јуославвјн,
земги вародве девокрацвј в влавгке прп-вред- е. Опв се боједа авервчкв варод ве до-би- је
праву слаку о оввна ко)в бествдво
Kieehy вову ЈугославвЈу.
Реклзварава "сло1од4" — вад вв УСА
— дошле су последаом забравоа амервчквх
пластп још једвом до свог вувог варахаја. П
зео је реч о елободн, оада су врггставвнци
OB3R8UX метода иајмаие возвава да о илЈ
гаворе.
АКО ЈЕ РЕЧ 0 ЈЕДИНСТВУ ОНДА CE ТРЕВА
ТАКО И РАДИТИ, КАЖУ ШВЕЂАНИ
ТТоштгнијн no 1итич4н it irtraTH маних,
држапа, којг 'XMrpHnaHn nrwi' коруипи-рат- в
п п пптпимнти у oim f i4iv jc Јеч о
Шведској и Коломбнји Навме. Шведска је
доста удална од Грчке, али Швеђани врло
добро зиају да ако бв дошло до рвта да
he ce бомбе проспнати свуда о Свднија до
Штокхолмз.
Стога е сасвим нригодно што е Швсдгез
ir.n У?(тнН,Г11И1 Tfanutawa впгтмкгии е~п
ВОШаобГваДСЕВДОВИС8Нк"НЈУјОрКХС-- ппгллпг. ла г пи mu . га
у
у
у
Швсдсеи мпнистар Бо Оестев Увдев је
казао: "Heuojie ввтатл Грчку клв Југосла-виј- у
за одговор о питан,у ГрчЕе. Пвгајте ве-ли- Ее
спле". (Мисли на велиЕу Тројиду, 0-вјетс- Еу
Унију, Првтавлју и Амерлсу. втто
је заправо псправва)
Ирошле не.теље Је вославвс ревубллве
Коломбпје Др. Афоисо Ловез нагласио да
би се трп Пелике силе требале овет састатл,
no прнлнцп стпчно весадашави еаетанаиха
за живота прстседника Рузилта у доба рата. On инје казао хо е тај, којв је вревршио
то састајане, алв је свасасо мвслио ва Сје-дине- не Државе АлериЕе. Ов је намасио:
Јелп то негато вреввше за веллху Тро- -
вогуЊе. свречв вут нретставннса амерпч- - јипу да се саставу и вамеву своја мишлаа
смпслу
поводои пптања Грчве, в држе се Вета и
реше самв уместо у Веиу СнгЈрностл''.
Свасом Је позвато да се СовјетсЕи Савез
држао тога уговора да се велвЕа Тројлаа са-ста- ју
п регпавају важввје проблеме в довесу
их ретена пред Еовферевцију Уједиаеиих
Haniiia
др1урјцаи1ни . 1мг =Ј'ет'ју#4?'ки?ч,;1Ц,Д№ЈЖ11'' "