Serbian Herald, February 21, 1947

              r
ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
РПСКИ АДРЕСААДМИНИСТРАЦИЈЕ "СРПСКОГ ГЛАСНИНА"
У БОРБИ ПРОТИВ 200 Adelaide St W.
ФАШИЗМА! Toronto 1, Ont
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цегноад. г2о.д5в0ш. иЗоај внпорсеттрпалнасттпвоз,а гКода.на5д.0у0,4 пдоолл.аргао, д.на3.0п0о.ла НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА AuthorizedNo.asD.SNec. o7n64d. MClaarscsh M12a. tt1e9r42under the
Год. 7. Број 382. Цена једнок прпмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, FRIDAY, JANUARY 24TH, 1947. Price per copy 5c. Vol. 7. No. 382.
Народна скупштина
и
ИНДИЈА ЈЕ НА ПУТУ ПОТПУНОГ НАЦИОНАЛНОГ
0СЛ0Б0ЂЕЊА И НЕЗАВИСНОСТИ
Њу ДелхаЈ, 22 Јануара. — Народна устапотпориа
скупштнна Шгдијо даиас јо јсдногласио успојила рсзолу-цн-ју
којом прошлашујс Иидију СУВЕРЕНОМ НЕЗАВИС- -
НОМ РЕПУБЛИКОМ.
Ипкон нскопиог роиства, сксилоатацијс, угиотава-н- а
п културиог п скоиомског за!1остап.Ћаша од страно
брнтаиских импсријалиста Ннднја јо па путу да постано
иотнуно слооодна и нсзаписна држава.
()к 200 дслегата, (иосла-- в
нпка) у Уставотвирној скуи- - ,у Муслиманске диге Нехру
IIITUIMI Јсдногласио је усво-јин- ј
рсзолуцију у којој сс
проглашујс Нпднја сувереиом
незавпсном републпком. 1'с-Јолуцн- ју
јс подисо Пандит
Нсхру, јсдан од главпих ми-ипста- ра
унутрашие ипдискс
нладс н .вођа индиског Кон-грсс- а.
Свс друге партије ссм
.чуслииапскс лпгс icoja има
нскнх 75 делсгата, сложили
iy се са резолуцпјом за нсза-HHCIIOC- T
Ннднјс.
"Ова Усгавотвориа скуп-штн- на
нзјављује своју одлу-чиос- т
н решеност да прокла-иуј- с
Инднју незавпспом су-верси- ом
рспублнком", вслп сс
у.рсзолуцији.
MSB„0MC Г0В0Р' НехрУ Јс
no решнти lipiiTaiiiijc. Длн
ои је у исто врсмс изјавно да
Пндија желн и дам; подржа-ват- и
нријатељство са брнтаи-скн- м
народом "Ми жслиио
да остапеио прнја inua брн-танск- ог парода " поглс- -
ЦЕНЕ НА ПРЕВОЗ ПРИВАТНЕ РОБЕ И ПОКУЋСТВА ПОВРАТ- -
H1A ИЗ КАНАДЕ У ЈУГОШВИЈУ
Према обавештсн.у Југо-сдовснск- ог
поморског удру-жеи-- а
"3 11ујорка цеие за
прсвоз робе н по-пств-
а
нсс-л-сника-повратн- нка
од Мои-тредл- а
до Сушака, Југославн-ја- ,
јссу слгдећс:
До 250 фунти (наоии) те-Ж1- ше
нли 50 кубачанх иога
нростора tfchc сс ништа на-илапнват- н.
Иреко тога иа-imhiiM- hc
сс 50 центи по ку-5нч- ој
ноги на сву нртлагу
н jmuyhCTBO.
Што се тнче таквпх иред-мст- а
icao lino су аутомобили,
радиа, бицикли и слнчио ре-дова-
тн
члановн радппх група
— оин којн нду у групама
на Јд — luahahe no истој
цеии као н за npr.uiry u no-Kyhci- o,
т.ј. 50 центи по ку-бичи- ој
аоги. Остали путинцп
№ojit мису рсдовити. активип
члановн група, плаћаће за
нрсвов таквих предмета yj
иотнуну цену, нанме један
да?ар ио кј6ичној ноги.
Тс цене исто важс н за ала1
it хан-- с машине, којс су при-атн- о
власннштво ноједнна-ца- .
Л ако је члан rjiyne пда-hah- c
нода цсне (50 центи), a
остолц be luahaTn пуну цеиу
(1 долар).
Напомена: У колнко сс on-д- с
говори о "пуној цени", то
не значн да се наплаћује истз
дена као и код прпватннх
иаробЈКЈДских друштава, ие-г-о
се још дава попуст. За робу
и покућство дат је једнак по-пус- т
свнма, без разлпке да лп
су 44anbBti група нли не. Лли
што сс тиче прнватних ства-- ј
рн каоаутомобили,радна.бп-- ј
цикла, лрпватног а.1ата н уа-ли- х
прпватннх иашнна на то-м- с
ue иоже бпти попуста нп
за чланове група ни за не-члаио- вс.
ОБАВЕШТЕЊА О УВОЗ-НН- М
ДОЗВОЛАМА
Обавсштеии смо да је Мп- -
нистарство enoihe трговпне
ФНРј допело решеае да сс
јс нзјавио да he опи у свако
дооа гоздравпти приступ
Лигс. Нсхру је рекао да he
се власт п ауторитет нсзавнс
нс Пндијс створити од стра
нс народа. На основу тога
принц сс рсволтмрао jcp бп
он хтео да се прогласи монар-хиј- а
која пс би нпшта ммала
са пародом ecu угаставаил.
Нндија јс чланица Уједн
П.СНИХ иацнја и она he ue
само подржаватн тесие везе с
U.OM, Bch и активпо сараппва
тн, изјавио је Нехру. Оа је
рскао да пе слооода јшдијс
подитн такође и ослобоћеи.у
осталих колонијалппх наро
да и држава у Лзпји. Нндпја
ue само да се борн за своју
ладбодуилнезависносхнегр
н за слободу других азискпх
држава, колонпја, "јер сио мн
иогталн пођс ослободалачког
аокрста у Лзнјн", казао је
Нехру у свом говору пред
Ктавогворпом скупштнпом.
нсел.си11цн-повратииц- и осло- -
бидс увозпнх дозвола иа ства-р- н
којс довозс са собои у зе-Mi.- y.
To pciueibe гласп:
"Према указаној потрсбп,
а на основу чл. 1 ц 2 Уредбе
о ставгаи.у увоза н пзвоза
под надзор државе у везп чл.
3 тач. 2 Правнлипка о прожа-hait- y
надзора над увозом п
нзвозом.
РЕШАВА
Да се, у 1сзн мога решена
IV. Бр. 23568 од 19 августа
19-1-6 г., одобри увобсз увоз-mi- x
одобреил. покућства, ха-лпн- а,
руб.и, прпвредног нн-веитар- а,
предмега псхране п
свих другнх предмета које
увозе из пностранства иашп
нселеници-поврапшц- п, којп
се доселавају у Федератпвну
Народну Републпку Јутосла-впју- ,
с тгш да се овај повллш-heiu- t
увоз без увознпх одоб-pcit- a
одиосп н иа предмете
који су колектпвно власнпш-тв- о
група илп задруга догпч-.нп- х
пселеника."
ОСЛОБОђЕЊБ ОД
ПЛАПАЊА ЦАРИНЕ
Министар фипапсија ФНРЈ
донео јс pemcite да се псел-е-ницн-повратнп-цп ослобаћају
од плаћача увозпе царине.
Ово petuciw гласи :
"Мпнпстар фпнанспја ФНРЈ
решеиеи VI. бр. 7815 од 27
јула 1946 годпне ослободпо
је наше нселенпке-повратип-к- е
пз пностракства од плаћа- -
iia увозне царпне па покућ- -
СЈВО халпп б прпвред
ИИ1енмо. п~диете
не п друге пргдиете (бпло
нове плп старе), које собом
посе, с тпк, што се за прп-вредн- п
шиентар неће захте-ват- п
одобрене Мшшстарства
пндустрпје.
Ово ослобођеЈМ важп п ?а
колектпвна власнпштва псе-.геппчк- пх
раднпх група run
задруга. Са предн.пи реше--
Индије проглаша јеГЖТо" е7р0™™Тлира"
Индију суверену независну Републику
ЈУГОСЛАВИЈА ЈЕ МНОГО ЗДИНТЕРЕСОВАНД 0 ПИТДЊУ
СШПАЊА МИРД СА АУСТРИЈОМ
Београд, 16 јаиуар. — У
свом недавном прегледу ме-ђуиароди- их
догађаја "Села.
чка Борба иодвлачи да јс
Југославнја највишс занше-рссоваи- а
у питап.у склапаиа
мнра са Лустрпјом. Лпст ис-тч- е
да је у Хитлсровом на-пад- у
на Јуиславнју Аустрп-ја- ,
као саставни део нсмачког
Рајха, употребила свс своје
снагс н учествовала у полн-тнчкн- м
прнпремама за иапад
иа ЈугославиЈу, узела учсшћа
у оружаиом нападу и за вре
ue окупације нзвршила мно-ro6poji- ie
злочнне против ју-гословенс- кнх
иарода.
"Разум.гиво је — иастав.га
СЕЛАЧКА БОРБЛ — да се
ми нс можемо сдожпти са ста- -
вом извесних сила којс нз
полнтичкнх и тактичБих раз-лог- а
намеравају да ослободе
Аустрију ратнс одговориосш
Још јс теже оправдатп овај
став нз разлога што саа Лу-стри- ја
ннје учини.та ништа у
сиислу Московске деклара- -
Норанда, 23 јануара. —
Провинцијална полпцпја фа
шисте премпјра Дуплеспја
пз Моптреала дошла је чак
у Нораиду н дапас навалпла
са сузипм н загуш.швнм бом-баи- а
на рударске штрајкаше.
Алц полпцнјц ннје успело ие
само да разбпје штрајк, иего
1Ш штрајкашку стражу.
Ировинцнјхтна иолнција у
савезу са месиои полнцијом
из Рована и Нораиде хтела
је да пробије кроз штрајка- -
шку стражу и проведе штраЈ-коломц- е
у руднпк иа посао.
Каиадска новинарска агеицц-ј- а
јав.1а да је онда полнција
употребнла загуш.шве и суз-и- е
боибе. Алп јаса стража
борбених Нораида рудара ни-ј- е
Дозвашла насилиичкој те-рорист-ичкој
Еомпапиској баи-д- н
да остварн свој плаи. По- -
лнцијз ннје успела да нровс-д- е
нн једног штрајкаломца.
Неколнко штрајколомаца
којп су раипје били послаии
на рад, осталн су у руднику
јер ие уогу иаполе.
Нретставнпк синднката (у-ниј- с)
пзјавпо је да се обнчио
на штрајкашким стражама
налазило измепу 30 н 40 рад-ник- а. Mthyinu, овај пут, ка-д- а
су радиицп увпделп аа
мсру кокпаинје и властп, по-јача-ли
су стражу га 400 рад-ннка- ,
npeu што влада велика
студси, 20 пспод нуле.
Окружпп коордииатор за
1мм упознате су царппарнпце
на целој терпгорпјп ФНРЈ"
УПОЗОРЕЊЕ "ФОРЕЊ
ЕКСЧЕНђ КОНТРОЛ
БОРДА"
"Форен, сесчспч ковтра1
борд" из Отаве обавестио је
Behe КЈС преко днректора
Кападске трговачке бавке
("Кеиедиеп бенк оф комерс")
да упозоримо све one еојп
одлазе пз Каваде на сталап
нли дужп боравак да пспувс
формуларе о проиенп борав-к- а
("Апликешц фор ченч оф
статус фрок рсспдевт то нов-ресиде- пт
фор фореп, ексченч
ковтрол порпосес"). Те фор-мула- ре
се може добптп код
сваке бавке која he пх такође
п пспунптн. Најбол је код
банке где вмате отвореп ра-чу- н.
(Пз Канцеларпје Већа КЈС)
цијс, да би доприиела свои
coriciBciio ослобођсп-- у и у-нутар-
н.ој обновп."
Лнст дале каже да је у по-слератн- ом
развоју Аустрпја
постала склопиште за фашн-стичк- е
злочинце, п to ue са-и- о
за домаће neh и нз сусед-ип- х
зсмалл. На тај начич
она је наставила своју стару
иолитнку која је била фатал-н- а
за иу, a у нсто вреие опас-иос- т
за нсне суссде. Садаш-ib- a
Лустрија понаша се нрема
корушким Словеицима исто(
оиако нехумаио као што јг
.„ .............v..-v-w- -
uapxiija н Хитлсровска Ay- 1
стРиЈа [ "Ово су чии.сиице — закл.у- -
чује лист — иред којима се
е могу затворитп очн, н које
замспицн мшшстара спо.чшх
nodosa иа засодап.у у Лон
дону. као и иавег кипнстарч
спол.них послова иа свом оу-дуће- м
састаику у Москвн,
иорају да пмају на уну."
"Ннтсрненшал мсјн мсл епд
слслтср ворксрс ynnoii Том
МсгваЈер нзјавпо је да је у- -
inija планпрала параду штрај-каш- а
тога дана у зиаку про-слав- е
другог месеца штрајка
Ои је рекао да је унпја пре-к- и
iiohit дозпала даје компа-ннј- а
"усупрот пашег уговора
са коипаинјом рано ујутро
задржала део радинка у руд
нику."
Нровпицијална полицпја
иије хтсла датн изјаву да је
употреблдва.1а бомбе против
штрајкаша. Шеф полицнЈе je
рекао да је он добно наређс
ае да ue дава никаквнх нзја-в- а
новннаиа.
Преговорн који су воеци
у Отави ових дана изкеђу
ГУДара и коупаније бакрено!
рудиика у Норанди, са ио-срсдиишт- вом
претставним
владе, пису успели и врекн-нЈт- и
су. Тога нстог времеиа
закоио је подпгнлта цена
бакру 5 цснтн но фунти.
Доналд Гордон, претседнпк
Одсгсња за цеве нзјавпо је
да су деовичарн Норанда
рудиика добнлн прско 5 мп- -
лнона да!ара чпстог профит;
прошле године. Познато је да
је Норанда рудипк највећв
бакреии руднпк у Канади и
да је пронзводња модерна.
To зиачи да he компаппја по-впшењ- ем
цеиа бакру згртатв
од сада јиш већн про}пт.
На раннјпм преговорима
компавпја je прпстајала да
повпсп п.1ату радипцима 10
центи по сату, али не нрн- -
ciaje на свгурпост Ка- -
Лењину нз
дан неза- -
висностн Индије
Торото. 23 јавуара. —
Cnnoh je у Торонту одржава
комекорацпја 23-ћ- е годпппт-ц- е
смртп Леипна којој је
прпсуствовало око 3.000 на-род- а.
Говорпо је главвп soha
Радипчке прогреспвве партп-је-.
Тпм Бак.
Наглашаваие о Леипвовој
теорпјп пиперпјалпзма п ко-лонпјал- ном
nniaity пмало је
нарочптп ефекат хада је баш
тога дана Уставотворва скуп-штп- на
Индпје прогласпла
Нндпју слободвом суверенои
п незавпсвон Републпком.
тчнв "'ишздждач
ЈАНСКИ
Пеоградска БОРБА од 13
јануара објавл,ујс уводник
под насловом "Ничпм сс ue
може оправдатн заштпта соја
се безобзнрио пружа италг
јанским ратним злочннцима"
Члаиак је објав.ген у везн са
iioTOMf коју је југословенска
влада недавно упутнла влада-м- а
Пелике Британије н СЛД
по пптању изручеил Југосла-впј- н
италијансБнх ратни.ч
злочаиаца.
"Пако су аигло-ахсрич- ке
окупациоис сиагс, Нрховнц
савезиичЕн заповеднпк н сп- -
всзничка Контраша бомнси
ја провели у Италијн Belt трм
године" — каже се у члаику
— "Југославнји цијс до сада
нзручен нн један једиин ma
лијански ратнн злочинац ид
преко 750 злочинаца којн су
народа за paint ЈЛЈочнпе Супротно одрадбама
Московске деБларацнје н ус- -
ловпма ирниирја са Пталијо.
амсричка и британска влада
и аигло-аиернчк- е окупацнопс
властн у Италпјн, водс отип
реио паттпку која спрсчаса
е кстрадицију пталнјаиски).
ратннх злочннаца заиигсрс-сованн- м
државама."
У чланку се да.1.е нодвлачн
да је всћина радништва у пс-ко- м
послу усвојило одлусу за
уннју, та увнја мора бити
призната п од компаинје.
Снатра се да he се прего-вор- ц
и да.к ваставнти. Али
натиција фаншсте Дуплеспја,
у сноразуму са компаинјои,
настоји да свлон и херором
скрши штрајс Тиме м Дуп-лес- н
и комванија крше закоп
ове земле против чега треба
да устане сав демократски
народ зеиле, у одбрану рад-нички- х
законскнх права н да
осуди терор фашнстичког ре-жнк- а
у Квнбеку.
Дуплесијева полиција није успела ни бом-ба- ма
разбити штрајк рудара у Норанди
уније.
Комеморација
проглашења
Целовац. — За време про-uu-or
рата аустрнски и нема
чкн фашисти вочинили rv
огролну штету словсначкнм
просмтним друштвима и ус-таиоФа-
иа,
а нарочито Слове-начк- ој
вросвегној федераци-ј- и
у Корушкој. Норед овога
Цшнсти су уништнлп сдове- -
иачка позоришта. бнблнотекс,
чигаоинце и чнтав ннвеитар
аросвтне фдерације у Це-ловц- у.
Прсма нснотпуним
поддцнха уивштено је 46.000
оовсиачкнх књига. Штета
вју су аустриски и немачкз
фшнсти почннилн вросвст-ни- и
н културннм
корушких износн
нсколисо милиоиа дввара.
Упрвос свс те огрокне штс- -
ге, вчрушки Словенци уложи-1- и
су се своје напоре да што
ape обнове н подвгну своју--
иародшу иросвегу н културу.
Иј рушевина ихових пору-тени- х
тросветвнх донова
зоднжу се нови којв су до-ка-з
њвхое ввсосе jyrocio-KKti- e
нацвона.1не свеств.
У tocv прошле годвне ко-))ш- еи Словевцп су одржалп
244 културв вечсра. Давас
;е с-то"н-
ачка културва дру- -
cn.inА.vИН, МтИ,ЈИ B4V п, СоAпшnttтv-f
иије бнЈв. Основаво је 26 !
хорова и 21 сеосса бнблноте--
ка. Сзовевачка просветпа фе
дсрацнја воставпла je за свој
задатак да цело словепачко
стаковвпштво Корушке буд „I
обухваћено у овим просвет- -
нпх друштвпма. I
РАТНИ ЗЛОЧИНЦИ
да сс Југославпја ue може
сложптп са тапвом иолитиком
апгло-амсричк- нх снла, које
пе само што прстставлл фла-граит- ну
попреду формално
n р nxnahciinx мсћуиародпнх
обапсза, nch нсто тако прст-став-i- a
н дубоку пеправду
upeua пародима Југославијг.
којн, слсдствсно деоараци- -
јама допстим у Москпп it иа
Крнму, нмају иупо право да
у својој зсм.гн судс свим рат-- ii
п м Х10чипц11ма пз табора фл-шнстич- ких
сила, којн су т
ком напада и окупацвје Југо-славнј- с,
врпшлн у Југослави-ј- и
ратве злочипе.
Иорсд овога — наставл,а
ПОРБА — отворсна сабота-.к- а
у поглсду скстраднцпЈС
коју вршс службеннци нз
англо - анеричкнх кругова,
шачи псто тако н омстаае
(смократпзацијс Нталијс п
ппап-- с охрабрси.а фашисти-iKii- M
елсиситима у НталиЈи
а нову агресију.
Из свих оинх разлига токон
ipout.ie три годнис југоаи-.encw-a
влада у вишс махоиа
ЈДучно јс тражнла скстрадм- -
цпЈУ игалнЈаискнх ратпнх
злочинаца. Ирва таква ног
ирсдаи јс бритаискои Miiiin- -
сарсгву СПОЛ.Ш1Х послова од
страае југословспског амба-садор- а
у Лоидону 19 окто-бр- а
1945..Другу ноту упутно
је југословспскн делегат у
Компсијп, и то 19 повембра
1945 Југословсиска делсгацн-ј- а
у Рниу у вишс махова уу-швал- а
je истн овај захтсп
писмсшш иутем Прховном
коианданту апгло-аиернчкн- х
снага у Iha.injii.
Аигло-америчк- ој НрховноЈ
конаидк једчоврсиеио су ста-вл.еи- с
иа расноложсас и тач-н- е
адЈ)ССс осамиаесторпцс нзј-окорслиј- нх
италијаиских зло-чинац- а,
мсђу којнма и Алск-сапдр- а
Нирзиа Бироли. Гу"- -
да 4'арниа, иернанда injia
риа, Гастонс Канбара, line-ip- o
Лоти н других. 21 јул1
IU46 jvrocioueiicKii амбаса-до- р
у Л"о!1Д(ну iioiioBo је уло-жн- о
протсс! код бритаиског
У вези опога трсба напо-- 1
нутн ii азјаву гснсрала Пе-- Ј
лебнта. замсиика министра
сполммх послова ФИРЈ коју
јс дао 17 јануара у Псограду
"Екопомскн а гсографски,
словсначка сачнаа-в- а
јсдинствену целину са ос-txio- m
Слопсанјом. Откиаути
тај дсо словеаачког
од Словенијс, односно Ју-гослави- јс,
нмало би тсжак
сфекат а па иидустрију и аа
жавот тога иарода."
Коафсрепцнја сполннх мп-ииста- ра
која he сс одржавати
марта вссеца у Москвн, трс-б- а
да н miTaitc корушких
Словснаца и Корушке пра-вала- о
рсши. Наша иароди
су дуго робовалн под аустрн-скв- м
гшперијалпзмок н време
је,ча се eeh ослободе н сје-дин- е
у својој слободној држа-в- п
С"10веш1Ји,одиосноФИРЈ.
Образована је нова фран- -
цуска влада од комуниста,
социјалиста и других
Парпз, 22 јавуара. — Обра- -
зована је но.а фраицуска
влада. Влада је састав.гепа од
комуипстасоцпјалпста, репуј
блпканског популараог пок- -
peia. незавпшаака п још не- -
кпх маанх партпја. Претсед- -
нпк нове владе је социјалпста
Паул Рамадпер.
ПИТАЊЕ КОРУШКИХ СЛОВЕНАЦА ТРЕЕА ДА GE
ПРАВИЛНО РЕШИ
установама
Оомиаца
Корушка
тсритора-ј- а
Bit
Мннистарства спол.11их пос-ло-ва
поводои иеизрЈ-чсп-д ита-лијаиск- их
ратних злочнпагр
Југославнји.
Југословевскн амбасадори
у Лондону н Нашнигтону по-ио- во
су уложилн лротест код
британске и аиеричкс владе.
У иовембру н децембру уе
сецу прошле годипе југосло-вепск- н
дслегат на зассдаау
Савстодавпог всћа за Нта.ш-ј- у
обнолио Је тражеае да сс
почнс са скстраднцијои ита-шјанск- их
ратиих злочвнац
Југославнјн. "Тнпнчно је" —
иаставлл лнст — "да англо-аиерич- кс
снле, упркос своје
очнглсднс тенденцнјс да сп-рс- че
скстраднцију италпјаи-ски- х
ратаих злочниаца, uncy
иикада отворсио одбнле југо-словспс- кс
захтсве. Напротш),
звапички претставници Нсли-к- с
Притаиијс и Сјсдииених
Лмсрнчкнх Држава у вншс
иахова узели су на себе оба-всз- у
да he отночети скстра-дицнј- у
нталијанских ратиих
злочинаца Југославијн, алл
опа обсКаиа uncy инкада ис
iiyii.ciia. Пзиишлси je читаа
ii из изгоиора како би се иј-бсгл- о
нспуаеас обавеза о из- -
ручеау ратиих злочниаца. До
каквих су апсурдиих екстрс-м- а
ствари отишле у овом no-глед- у, naj6aie сс плуструјс
јсдним iiapcheikeu које је из
дао англо-лмсричк- н Ирховни
коиандапт за подручје Срсдо
јсм 1 а. у соне сс каже да сви
захтевн за изручсае ратпил
злочинаца треба да буду уну-heii- n
мталијааској владн."
Као карактеристнчаи npu-ме- р
до које је лере полнтика
заштате пталнјанских ратиих
злочпнаца, коју воде звани-ч- и
и аигло-амерачк- и кругови,
да-i-a охрабрсае iiajorope-in-ju- u фашистачкам елемеитима
у Италнјп, трсба мавести слу-ч- ај
пуковаика Гаусепе Анге-лшш- .
Овај ратна иочинац,
рсгнстроваа као ратми злочи- -
иац под 1р. 18 у регипру
Комасије Уједан,сних народа
за ратне злочине објавио јс
Kitury под иасловом "Логор
ске ватре у Хрватској", у ко-ј- ој
слави злочиис које je cavr
иочилно у Југославији током
окупацијс u у гојој отвореао
тражи да се врше пове прн- -
ирсмс за повн иапад противу
југословспских народа. Овај
пример — наставла БОРБА
— нијс пзалован случај.
"Оваква политпка" — под-в.1а- чн ПОРБА — коју водеап-гло-амсричк- н
кругови у по-гле- ду
ига.1нјавсквх ратпвх
злочнааца звачн пеноштова-а- е
мсђународних обавсза и
легитимних права Југостави-ј- с
в жртава које су југосло-вснск- и
народи поднели у ра-т- у
протпву спла осовипе. Ју.
гославија не може it nehe да
се поиири са ситуацијом у
којој ратнп злочипца којв су
палили села и градове и кла-л- и
сааоружан свет сада пе-кажн.е- во
шетају no Нталпји.
и да чак u с-1обо-
дво пишу
Kiture у којпма дају инстру-кциј- е
за ратне злочпне у во-ва- и
ннвазнјама Балкава. Лз
овога разлога, југословеиска
влада, тумачећв огорче! ју-гословев- ских
народа, лзазва
но заштитом sojy авгло-ам- е
ричке силе пружају осорелни
фашвстичЕви злочппцииа,
протестовала је још једвом
најевергпчвнје противу тах-во-г
врсђанл мећувародаих
обавеза и одлучво тражилл
да се ратвв злочинцп пзруче
Југославнјн. Ако се овок за-хте- ву
не извће у сусрет —
зак-гучу- је лист — јасво. је да
е (;птп ПОтре;во. у ивтересу
ликвиднран.а једие слтуацијс
која је очагледво опаспост по
ирии развитак у овој. ду ,Ев'р.о.п„е „— :ч,втаво nniaite не- - пп-,„с- њ
ратиих злочлваца взвеш
пред Уједпњеве народе."
MWMiffiWBPW'' 'PiP imf
VV f