Serbian Herald, March 30, 1948

              ЗА СЛОГУ И ЈЕДИНСТВО
У БОРБИ ПРОТИВ
ФАШИЗМА!
СРПСКИ гмсник АДМИНИСТРАЦИЈЕ
ГЛАСНИКА"
St
Toronto SERBIAN HERALD TELEFON:
Цеж,годвшој iptnjuTi u Кжкжду 4 долара, на пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛ0 КАНАДСКИХ СРБА Autiianzod ал Second Оам Matter under lb
год. Z50. За востренство, год. 1.00, пол. гад. 3.00 I No. D. N. March 12. 1942
Год. 8. 487. Цевж једном ггркмерку 5 цен. TORONTO, ONTARIO, TUE. FEBRUARY 24, 1948. Price per copy 5c Vol. 8. No. 487.
Демократски таоор ш преимумтво над империјалистичким табором
ДУЖНОСТ НАПРЕДНИХ НОВИНАРА ДА Б0РЕ
ЗА МИР И ОБЈАЖЊАВАЈУ НАРОДУ ИСТИНУ
На саветовању словенсш новинара из дубине душе савест слободољубивих народа, рекао је
Божндар Масларић, претседник Општесловекског комитета
Ha шшцпјатппу Општссловснског комитста одржа-- о
јо савстопанс ношшара спнх слопсиских замал.а —
Сонјстског Сапсза, Југослаиијс, Но.гскс, Чсхословачко л
ЈЈугарско уз присустио ношшара нз лсколико других др-жа- па.
Имшнарн су упутилн ансл na напрсдио liomtiiapc
сшзта iioniinajylni их да сс борс за мнр протип рсакцијс,
фашистичких остатака п ратиих хушкача. За прсмо то
га зассдан.а, 27 јаиуара, Глашш прстссдншс Општссло-псиск- ог
комитста Божидар МАСЛАРИћ одржао јо знача-ја- н
гопор којсг ннасо доносимо =
Главло пптаие које nine-ресу- је
дапас све слободолу-блв- е
пароде п светско јавно
мишлен--с јесте плтаие трај-ио- г
и праведног мпра у целом
свету. Још за време Другог
светског рата на конфсрслцл-јам- а
у Теерану, Јалш и Пот-сдам- у
савезллцп алтпхлтле
ровске коалпцпје лзраднлл су
днрекгнве како да сс успсш
но околча рат лротпв Фашнс
тпчкпх агресора п шта трсба
да у1а у осповс за закључепе
трајиог и праведног мнра у
свегу. Као што су се саботп
рале за време рата правплне
одлуке о брзом окончењу ра- -
та прошв фашлстлчклх агре
сора, тако се дамас још впше
саботлрају п шта више xohe
да подвргну ревпзпјп правил
не одлуко о заклучелу мпра,
које су донете у Јалти п Потс-дам- у.
На Московској колфе-рглцпј- к
петпрн мпнпстра
СПОЛ.НПХ послова у прошлој
годпнн, на Скупштпнп Ује-дшкн- пх
ацпја у Њујорку и
на Лопдолској конферснцијп
четпрл ншшстра споллшх по-сло- ва
пред крај прошле годи-п- е,
псподпле су се јаспо две
геидепцпје о оргаллзацпја
у свету. Је-- 1
за су
се газе сва раинје доиета ре
гаенл, да се
рпјалпзму прпзиа право на
светско господство, то јест да
се све земле потчпне дпкта-т- у
фпнапспсгах
магната п па тој осиовп за-клу- чп
мпр. Тој пмперпјадис-тпчко- ј
тенденцпји супротста-впл- в
су се све обододубн-в- е
зсмљс са Совјетскпм Саве-зо-м
па челу и траже да се по
штују решеиа у Јалтп п
и да се у уговору о за-клуте- иу
мпра Немачокм
конкретпзују веН донета р
тенден- -
ВЕЛИКЕ
Почетком апрлла дидази у
Каладу renepatim сскрстар
партпјс Веди-к- с
Притаиије Хари Натт,
којн he носетптм wnorc градо- -
вс у овој зсмл.11. Литсрссова-љ- с
парода у Канади за иегов
датазак бипе без сумн.с вели-ко- ,
иарочшо од страпе
с Tun впше што јс сада
полнтичка м економска
у Брнтаинјп врло оз-би.ш- а.
Нолит је позпат као велп-к- н
писац кљига. Међу мно-гоброји- им
кљпгама u брошу-paw- a
ои је иаписао n "Ka-k- o
победп мпр",
конферелцпја", "Одговор ла
питанл" п друге.
За времс граћапског paia у
он је бпо један од
организатора
nouohii рсиуб-Шкансс- ој стра
пп, коју је л поссппвао ппз
пута за време рата.
itcroee зсмле Бри
Tannje са другни
зеи.гама, као, например,
са повим п са
АДРЕСА
"СРПСКОГ
200 Adelaide W.
1, OnL
WAverley 9947
764.
Број
ЈЕ СЕ
гопори
односа
цпју, поред
земала помажу и другп наро
дп, јер она одговара основнпм
гежаама тпх ларода. На тај
пачлл, образовала су се у све-т- у
после рата два табора, је
дап пмперлјалпстлчкп п ан-i- n
демократскп, а другп an-тллмперпјаллс- тпчкп
п демо-кратск- п.
Полазећл од лашлх ослов
ипх поставкп на којнма су пз-rpahe- ne
ц још се нзграђују ла
ше зем.ге, ми
пмаио такво сплно оружје у
иашии рукама, да можемо да-- ni
јасаи одговор по сваком
плтаиу, Наше препмућство
састоје со у томе, што су na-me
земл па иауч- -
иој осиови која одговара пп
тсресима огромпе всћпне а
рода, мп-водп-мо принцппп-јслн- у
лоштлку, 1гемамо нпка-кви- х
скрпвеппх плалова, мо-же- мо
да говорпмо отворсло и
према томе можемо објасиптп
све појаве у свету. Амерпчкп
лмггерпјаллстл imixobii тра-бант- п
то не могу, јер се im-хо- ва
политпка заснпва иа за-конп- ма
дру-штв- а,
друштва у
којп иоси са со
послератног мпра бом екоиомско п нацпонално
дна теиденцпја иде тпм да ynteiaeaite, коме својстве;
амерпчком пмпе
амерпчклх
Подс-дам- у
с
meiw.Ty демокрагску
да
п
каппталпстлчког
не крпз и са пма скопчани
ииперпјалпстпчкп ратовп. За
то п не могу да говоре отворс-н- о,
већ своје паклене плано-в- е
пороблавапа иарода завп
јају у форм, да
бп пх гладип народп прогута
лп.
Узмпте ма које пптаие по
којпма су се разпшла чстпрн
мпнпстра иа Лондоиској кон-ференц- пјп
no ппгаиу заклу
чпвапа мира с Неиачком па
hcie впдетп у каквои смо мп
препмуНству пред капптадпс-тпчкп- м
землама. Узмпмо, рс- -
цпмо, пптаие репарацпја плн
ВОЂА К0МУНИСТИ1Е "ДРТИЈЕ БРИТАНИЈЕ
ПОЛНТ ДОЛАЗИ У КАНДДУ
Коиуиистлчке
раднп-штв- а,
спту-ациј- а
"Крпхсга
Шианпји
пајактивннјпх
делократ-скн- м
слободолубпвих
демократсгс
лзгракеле
анархпје
пропзводип
примамлпве
CCCP-OJ- I, он је заговарател. и
најболнх односа и саради!
с тни државама.
За врсмс аптпфашпстичсог
рата Полиг је неуморио ра- -
дпо за ратне папоре и бпо је
сву иегову партлЈу мобплл-са- о
па активпо учешће у ра-т- у
за победу гавезнпка над
хнтлеровском Немачкои.
Ilainr је чувен као прво-класн- и
говорнписп оратор ко-ј-и
п ставом и фастпма оставоа
Bcniku утпсак па слушаоце.
Нема сумн.е. Иолпт такоће
од-тпчп- о позпа светску ситу-ацп- ју а особито у Европп, ка-х- о
радплчке класе тако н уоп
ште, као п међународне одпо-с-е
којп дапас постоје.
Ирпликом иеговог посета
Калади вели се да he говорп- -
тп у впше градова као Торон-т- у
прплпкои Нрвомајсге про--
j. uaia, иинппегу. fe t-ia-oc
bainn, Едмоптону. Саскаћева
Што се тпче прп]ате.гских I иу Калгарп, Ванкуверу, Ха
—
—
деиосрлтијаиа
мнлгочу, Ст. Кетерпн. Впцд- -
сору, Судбури, Тниенсу, Ота- -
вн, лш1треалу и другпм мес-тнм- а.
аммшкаима
БОЖИДАР МАСЛАРНћ
пптапе једлнства Немачке Демокрагске зсмл г"пла lehnny бо- -
Неиачке рспарацнЈ, Map-ша- л
тражи да се псте опросте
Нзгледа, у очпма неуког.
света, је Маршал велпко-душниј- ц
од деиократскпх зе-иал- а.
Али, амерпчке мопопо-лпстнчк- е
организацпје бпле
су још од Другог светског ра-т- а
тесно повезане са таквим
пстпм оргаипзацпјама у Но
мачгој. После рата, за врсме
окупацпје, one су се још боле
повезале са тгш оргаипзациЈа-м- а
ушлс дубле у прпврсду
Немачк. One су покуповале
за јевтпне паре акцпје поје- -
дпнпх пндустрпскпх преду-зећ- а.
Данас, кад демократске
"Балканска комисија" може сакрити
отворену интервенцију америчких
империјалиста Грчкој
Под горилм бео-градс- ка
"Борба" доиела је на
странп донп чланак
М.Ј. од 3 фвбруара, хоји уце-лост- п
гласа:
Ситуација у ГрчкоЈ, иеос-порн- о,
свакоднсвно се мијеиа
у ирилог дсмократскнх сиага.
Војнн и палнтички успјесн
Демократске apcnje у свнм
днјеловима зеил.е, а дсмора-лизацп- ја
у монархофашистп- -
чким редовима — то јс рсзул- -
тат одлучностн грчког "арода
да нзвојује мободу н незави- -
сност домовнпе.
Иије потребно поставлатп
ninaibc ко је одговорапоа па--
Tii-- е грчког народа и за изази-ваа- е
нереда ла сјсверпни
граиицама Грчке. Свако зна
— да амерлчки ллтсрвснтп у
Грчкој пспрестало п све о-бил-нлје
потпомаху мопархо-фашлстлч- ке
балде. — Cjeee-роамсрич- кн
имперпјх1пстн су
ради одржала својих лозпцл-j- a
л угушлванл дсмократског
покрета уручилл молархофа-iHiiciiiv- a
4.000 тола ратлог
иатерлја-i-a л далл хране за
војску од 100.000 л-уд- и. Агеа- -
сге млнистре иоставдл Грнс-вол- д,
монархофашистичкпм
трулаиа команднра Амернка-на- ц
Лнвсеј. Амсрнчкп војпи
стручн-аци- , додлједллн мо-иархофашпсти- чкли
штабовп-м- а
као пнструктори, руково-д- е
операцијама на тсрепу.
Одговорпост за пустошеае
земле, бпједу масакриранл
грчког народа, одговррлост за
неспокојства ид
Балкаиу слосе иа првои мјес-т- у
амерпчки п енглескп оку-лато- ри
у Грчкој. Иосве је
оправдап и разумд.ив ritee ко-ј- п
се рађа у срцпма свих де--
хократа.
Нпкакве анкетле компспјс.
пптн iiajnoBHja оалканска
koviiciija" ле мог прпкрнти
отворено аиерпчко unjemaite
ун)траш!И1 жлвот 1рчке.
Ннсакве к-гсве-
те ип дприго-вал- а
Kaunaiba протпв сјевер- -
ннх народппх демокрација ие
vorv смпсао
амсоичЕе апзеоме v Шчкок
Све сипцалпце мовархофашл- -
ж[ "sen. r,TZh.. --з У JЗ&ШУ&9--
зсмље KOje су пострадале у
рату траже репарацпје од He-мач- ке
нла да се демолтпрају
неке фабрпке, онда то задп-p- e
у птересе амерпчког ка-ппта- ла. Зато се Маршал u
пронви таквнм предлозпма.
Фпнанспскп магиатп Вол-стрп- та
сматрају себе закони-ти- м
наследипцпма пропа-лн- х
пмперијалпстпчкпх маг-нат- а
нз Немачкс п опи caita-р- е
о светском господству.
Главиу улогу у каппталистпч- -
ком свсту воде данас америч-к- и
фпнапсискп магнатп, ко--
јп су се у прошлом рату обо
траже од " скупилп
a
да
н
а
и
у
правн
гатства света у своје руке
Тако псто стоји пптаие је-дпнс- тва
Неиачке. Дсмократ-ск-в
земле стоје на гледпшту
да сс Немачка тако оргаиизу
је да ппкада парушп .стране допроносп да се у ши
да се лсмачком , рпм стојевлма ларода формл
народу омогућп опсталак е
))у демократскпм народпма.
Наша парола је у том nniaity
демпллтарпзацпЈа п данацп-фпкацп- ја
Немачке. To прак-тлч- но
значп: унпштптп капп-талпстпч- ке
моиополпстпчке
органлзацпје и датп немач-ко- м
народу власт у Немачкој.
Тоие се протпвеамертгчкп,
енглесхп п фралцуски капи- -
не
иасловом
првој
лзазлвање
сасритн
ста л ibiixoaiix аисрнчких го-слода- ра
добро су познате у
цнјелои свијету, и плко се ие
може повести, ла примјер, за
хортлјевско - гсстаповскнм
шплјулом Цалдарисом, кад
lancupa фалтастпчиу причу о
IICSHU тајалствеипм подмор-пицпм- а
које тобоже спасава-ј'- у
демократе — заточеилке са
грчких усаиленлх отока. Кад
успјсла провокација с
"н е h улародном брпгадом"
прошлог л-ет- а, ратни хушкачл
у ИашлпРтону л Лтеип иоче-л- и
су да се служе имсцом за-робле- ног
асхачког маршала
Паулуса, пзнпшлајупп како
он тобоже сада обучава једиу
н.смачку бригаду, која трсба
за Грчку, изиислплн
су образоваае'дивизлја "Лвб-кнех- т"
н "Kap--i 1аркс" у Бео-град- у
лтд. Резултати пове бн-јед- не
камлаие псто тако хао
л амсрлчке иптервепције су
ллштавлл. Ko he још вјерова-т- л
оваквим лажима? To је
34 из
кад je ллсао да атенсга вла- -
да пе --жива истпвску народ- -
ну подршку, uiio показуЈУ
жалосни успјеси у граван- -
ском рату . To мвшлен.е Лвп
мава прстставлд уствари при-злап- .е
америчке владе да је у
Грчкој претрпјела озбнлпе
iteycnjexe. Ллпмалу се прн- -
дружуЈе п "иосервер . лвст
овако пролјеује положај мо-лархофаш- лста
п пвосгравпх
ллтервелата у Грчкој: мВој-ллч- ка
слтуацвја је све гора,
а расладаие очигледно.
Аиерпчкп лчперпјалпстп
ластоје да прпкрвју крваве
трагове своје пнтервенцпје у
Грчкој па бествдаи начпл. оп- -
тужујућн Југославнју, Бугар-ск- у
п Албавију да се мвЈеша- -
ју у борбс у ГрчкоЈ. Један од
главпих влструмевата те
лптпке јест п такозвала &ал-кавс- ка
комиспја", саставлена
од анерачкпх сателвта, a гоју
предводн претставлпк Вол- -
стрпта впце-адмпра- .1 Алав
талпстп. II кад онп ие могу
да паправе од целе Немачке
свога сателцта опда онн оиај
део Немачкс, којп сада држс
у својим рукама, жтле да пре
творе у своју базу за иапад
протпв Совјетског Савеза и
зема.га народнпх демократи
ја. Онп прппремају рат про
тлв Совјетског Савеза п зема
л--а иароднпх демократпја, пс
саио због тока што и могу у
тпм зеи.гаиа да вршлају како
бп опп хтелп, to jeci да се
мешају у уиутрашае стварк,
eeh п због тога што те земле
разокривају пкхгерпја
ллстпчке п ратле планове.
Зато правплна пнформаци-ј- а
о догађајпма п појавама у
свету претставла јак фактор
у формпраиу објекпГвиог јав-оп- г
мпш.еиа које са своје
впше ле
светскп млр п
да
по--
р?. правплно мпш.гсае по
свкм пнтаипма која нитере-суј- у
лароде. Тада пе може вп-ш- е
да буде нпкагге забуне у
лароду п псгпна постаје реал-л- а
(стварна) спла, коју ллје
у стаиу да разбпје инкаква
тешка артплерпја, па ип аме-рпч- ке
атоиске бомбв у рука-м- а
Черчада, Вандеиберга
(Наставак иа странл 4)
у
лије
пође
апхове
Гудрпч Керк. Нелегално фор
мирана ла посгедаем засједа-и.- у
Гснералпе скупштиле Ор-ганпзац- пје
уједнлеиих лацн-ј- а,
"балкансса комлспја" сва
кви својим гсстом рушл ау-торнт- ет
ове органвзацијс Фи-нанцнра-
на
од амгрнчклх вла- -
дајућих кругова, ова је по-ста- ла
вовп орган аверичкс
внтервевције ва грчком тлу
в потстрекач мопархофашис-тичси- х
провохација против
сјевернвх сусједа. Отид 1С- с-
кова коввспја крсгарн ло 1р-чк- ој
ковархофашпстичке лро-вокаци- је
су постале све дрс-ки- је
и 4Cmhe. Само у перио-д- у
од мјесеца децсмбра до 10
јавуара ове годвне мопархо-фашист- л
су извршилн 18
провокаторских ванада на
Народну Ренублигу лбапи-ј- у
и неколико провогацлЈа
(Наставак на странп 2)
FZZl'SSSX? bSS ФЕДЕРАЦИЈА РШ Sry.W С Си Еф КЈНДИДШ
је
Торопто, 23 феб — 11јск-јуч- е
je Конвенцнја Федерацл-ј- а
рада Онтарвје усвојила ре-затуца-
ју
у хојој се ocyhyje
федералву владу због укида-њ- а
комтроле над цснама п
сЧкндвја; ради тога впо лн-ј- е
подуе.1а ниигв-- е кораке
да се попоо уведе контрола
на захтева велвсвх маса наро- -
да и воерате вене ва ввсвву
лз 1936 годинс.
У резолуцлји се тасође за
хтева да се ставе гравлце ва
профнте и казне свл онн ко-ј- и
аеогранвчело пдлчсају иа-р- од
од вреаева уквданл еон- -
троле.
Конвеннпа је увела у резо-луц-ип
да he Федерацвја ра- -
дптв cbbv могућпм вачнлвма
у будућпм пвоорима да се
взаберу у федералали, про-ввнца}ал-
авх
а општввсквм
Јастааа хандидатп Ln Lit
Еф-- а шлроа целе провнацп- -
je.
КАМПАЊА ВЕЋД К Ј С ЗА ДЕЦУ ПОЧЕЛА ОДЛИЧНО
У Монтреалу сакупљено ла
збору 1.014 a у Хаиилтоиу
325 долара за ратпу сирочад
Југославпје
МОНТРЕАЛ, 23 фебруа-ра- .
— На јучераи.ем збору
којсг је овдс одржало Dche
КЈС сакуллла се ове!а маса
лашег народа. На збору је
говорло Бого.губ Стеваиов,
помоНнл секретар Bcha КЈС
лз Торонта у везл задатака
Beha, о рсшстрацнји по
вратнлка лрвлм овогодлш- -
ипм траиспортом за ФНРЈ,
о кампаин за децу коју са-д- а
Belie лроводи и уопште
о раду Bcha. Том прнллком
прлсутли иарод је сакупло
за помоК panie слрочади Ју-гослав- цје
1.014 долара.
Bche у Монтрсалу узсло
је квоту од 1.000 долара п
са овпм јс прсшло своју
квоту, алп сс народ ла збо-р- у
обавезао да lie л дал на- -
десних у влади
фсб. — У црошлу Те Готваиа
суботу осмернца министара у
Чехослопачкој владп — со
цнјал-дсмократ- н н слични —
нодпслл су оставку с иамс-ро- м
да стпорс крнзу у Плади
н oMoryhe спстској н улутра-шњ- ој
рсакцнји јачс поткола-вањ- с
тевел.а лароднс
ликс. ТГрема всстима АсошЈе- -
тсд upcca bciicin jiiijc хтсо да
потиишс оставку лсго слску- -
ллшс, а садаиш.п лрстссдллк
Нладе, 1{лсмсит Готпалд (ко-мунлст- а)
захтспао јс од Бе- -
псша да им иотиише остапкс
п да сс сбразује од лс- -
крених лародплх лретстапни-ка- .
Гсисш ллјс хтсо л лакои
тога да лотпнше остапкс.
Све радллштво у зеиљл да-л- о
јс лзјаву да чврсто стојл
јз свога лретседника Иладе
I отвалда л тражи да се лздај-ллц- и
зсмл.с чистс лз властл.
Готватд јс у свом говору у ве-з- л
резнгиацпје твх мнниста-р- а
рскао:
"Да доблју л очувају по--
moIi стралс реакције овл лз-певсрнт- сгл
ларода слрсмлл
да разбију свс везе којс ве-- жу
са СовЈетсклм Савезои и
cioiiciicKiiu зсиллма, да толе
pnuiy лрспород иемачког ли-перлјалл- зиа
л да учсствују
имс ллтереса својс солствслс
стасе чак л у лопом Мллхену.
"Улутрашил и сполна ре-акц- пја
покушава да нзмелл л
лашу улутранш.у н слоллгу
пол н т н ку."
Онда је Готвалд запршио
са речлиа:
"Нека жлвл влада Пзјкм
ног фронта радно) иарода''
ЈОВАН
Београд. — У прпсуству
прстставинкд Народне скуп-штн- ле
Југоставлје л Владе
Срблје отворен је 8 фебруара
лрвп збор ударплка Народлс
Републлке Срблје, Kojev je
присуствова.10 I.IXXJ лајбо-л.л- х
радллка лз свпх предузе-h- a
републлке. (На овом збо
ру Марлшл Тлто је одржао
говор којег cvo објавллн у
прошлом Српског
Гласлвса. — СГ).
Овај мипшг зпачајаи је л
у тове што је то првл збор
лајболлх градлтсга ловлх
фабрлса, ловнх новлх
рудплса, лових шко-i- a, ловлх
xyha п зграда у историји па- -
шс ЗСМЛ.С
Мптппгу присуствовали
лретставлпмл Чехословачклх
радилчклх слидлсата ла че- -
ставитл са овии хуканпм
и родолубпвлм радом.
ХАМИЛТОН, 23 фебруа-р- а.
— Јуче је одржап збор
Beha КЈС у овом граду. На
збору је одржао предаваи.с
Јован I;ajnh о меулародпој
снтуацпјп л коикретлпм за-дацл- ма
Bcha КЈС. Говорено
је о актпвизацпјп Beha л
неговог члалства, о лотпу-но- ј
репрезентацпјп у Одбор
Beha свлх органпзацпја ко-ј- е
сачнЈмвају Behe и које су
му прнсаЈедпиене.
После говора, niuaita и
дпскуслја отворепа је ам
nana за ратпу слрочад Југо-славлј- е,
односио ynyhen је
апел на прпсутие којом прл
лпком је сакуп.гсно 325 до-ла- ра
у ту сврху. Ово је тек
лочетак а народ је обећао да
he наставптн тпм племеил-т"- м
радом н премашптп сво-ј- у
квоту од 1.000 долара.
Резигнација министара Чехословачкој
Праг, 22 речи бурпо су
рспуб- -
Илада
су
су
иолдравшс лсколнкс стшннс
хлллда ларода iciinjhii н.сму,
Народиои фронту, Репубт-ц- и
Чехос10вачкој, бЈкиству u
сарадаи са СССР-о- м и свкм
слопслсклм државама, a осу-hyjy- hn
отпадипкс иарода.
ВЕЛНКЕ ПОБЕДЕ ДЕМО-КРАТСК- Е
АРМИЈЕ КННЕ
Пејпилг, Клла. — Народна
дсмократска арвлја Клие из-појсиа- ла
је овлх даиа велнку
побсду у Maiiuypiijn. One су
успеле у брзом лалсту да
пресску главну железпвчху
пругу која водл Певкп —
.1угдеи, главлл резсрвар уг
л.сна у том крају. Борба се
води за Мугдеи. Исксиикода-u- a
paiuije труле Девократске
армлјс заузеле су Авшал,
град фабпика челика, 50 ввлл
јужло од Мугдепа.
Рсакцлонарле власти приз-лај- у
пораз и губнтак ir кажу
ако пане Фушал трупс Демо-кратс- ке
арилје 6nhe у naio-;кај- у
да потпуло опколе Муг-де- н,
којл бројл лреко 1 mutt-on
стаиовиика. Сада аиерлч
кл днплоиатскл претставлл-i(i- i
у Клнл лстлчу паролу ка-к- о
бн блло пајболч: да се об-раз- ује
једка соалицнона вла-д- а,
сада када влде да реакци-ј- а
губл блтку на свим фрон-товнк- а.
Реакцвонарна влада лала-з- н
се у крнзп па фронти, у
економској л финавсвској
кризи. Ilovoh аверичклх нм-псријали- ста
nche је спастл,
јср јој пародне спаге лавосе
тешке u смртве ударце.
HA МИТИНГУ УДАРНИКА СРБИЈЕ ВЕСЕМОВ ЈЕ
ГОВОРИО 0 ОГРОМНОМ ПОРАСТУ
ПРОИЗВОДЊЕ У HPG
лздап.у
путева,
лу Вацлава Ципра; сскретари
Цслтралвог комвтета Ообод
нлх левачспх заватсквх сил
двката, Варно п Бупкел, и
чланови Нзвршног конитета
Гепералпе копфсдерацвје ра-д- а
Руаувлје, ва челу ђон
Клрнловвпа.
Иретседвас Планске romi-слј- е
за Србвју Јовап Веселв
лов говорно је тоа прилвков
о резултатниа провзводње у
СрбвЈп прошле годпле у Ис-тогодиш-
меи
плапу. Веселп-но- в
је нзјавно да je производ-п-л
у ивдустрвјп л рудвицл-м- а,
упоравааау са лроазвод-tbO- M
у 1946 годлле, порасла
за 60 лосто, у граћеввларству
за 288 посто, a у лоллпрввре- -
дл за 140 посто. Број упосле-лл- х
радллка повећао се за.
20.000.
f
i
t