Serbian Herald, February 13, 1948

              k
%
џ
СРПСКИ кмсник АДРЕСА АДМИНИСТРАЦИЈЕ
"СРПСКОГ ГЛАСНИКА"
ЗА СЛОПУ4ИЕДИНСТВО ''
2(М Adelaide St. W.
У БОРБИ ПРОТИВ
Toronto 1. Ont. ФАШИЗМА!
SERBIAN HERALD TELEFON: WAverley 9947
Цеаа годнптој вретклати it Каваду 4 долвра, ва пола НЕЗАВИСНО ГЛАСИЛО КАНАДСКИХ СРБА Authorized as Secomd Qou Matter under the
год. 250. За жвостранство, год. б.ОО, пол. год. 3.00 No. D. N. 764. March It 1942 I
Год. 8. Број 476. Цена једиок првмерку 5 цеи. TORONTO, ONTARIO. FRI. JANUARY 16, 1948. Price per copy 5c Vol. 8. No. 476.
РЕОРГАНИЗАЦИЈА ЈУГ0СЛ0ВЕНСКЕ
ВЛАДЕ И РАТИФИКАЦИЈА УГ0В0РА
РЕОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАДЕ УЧНЊЕ HA JE РАДИ УСПЕШНИЈЕГ ИЗВАЂАЊА
ПЕТОГОДИШЊЕГ ПРИВРЕДНОГ ПЛАНА
Београд. — Презпдијум
Народпс скупштине ФНРЈ
одржао јс 8 јануара поподпе
седницу на којој су ратпфи-окван- и
уговорн о пријатељ-стп-у,
сарад.и и узајампој по-мо- ћи
Лзмсђу ФНРЈ п Бугар-ск- с,
Мађарске и РумуллЈе.
На истој седплцл Презлдлју-м- а
лзвршела је рскопструк-цнј- а
Иладе ФНРЈ.
Свечаној ратнфикацијн уго-гор- а
ирлсуствовали су амба-садор- л
Совјстског Савсза,
Нолске, Румуиске народне
реиублике, опуномоћелн ми-иист- ар
Мађарскс и отправ-ни- к
послова Бугарскс и Ал-бапи- јс.
О значсиу ратлфикације
уговора, којс је ЈугославиЈа
закл.учлла са суссднпм зем-лли- л,
говорио јс потпрстссд-пи- к
Владс Едвард Кардсл..
Нпсмсни прсдлог о реорга- -
пнзацпји саг.сзног апарата I државле управс поднсо je
Говор Едварда Кардеља значају уговора
ФНРЈ са балканским земљама
На седници Прсзидпјума
Пародис скупштинс ФНРЈ 8
јануара лрнликок ратпфика
цијс уговора о нрнЈатсгству,
сарадаи и узајампој помоћн,
закл.учеплх лзмсђу Југосла-виј- с
н Бугарске, Мађарске и
Румупнје потпрстссдиик Вла-д- с
Идпард ЈСардсл. одржао је
говор у коме јс подвукао да
ови уговорн гопорс о да
јс на Палкану и Иодунавл.у
паступио крај једнс дуготрај-tic- ,
свнрсис н крвавс импсри-јалнстич- кс
игре која је баца-л- а
ародс у томс дслу Европс
у ксђусобнс сукобс и подвр-гавал- а
их жсстокој инперија
л н с т н чкој сксплоатацнјн.
Свакомс ео је мало ynyheit у
историју одпоса тнх држава
у ирошлости 6nhe jaciio да г}
таква докумеита могла да по-ста- ну
само као рсзултаг круп-ни- х
иаркаитнпх промсиа ко-ј-с
су сс одмграла како у сва-к- ој
од тих зсиал-- а пона
особ тако н у анховнм ис-};усоби- нм
одиосниа уопштс.
IIiijc случајио да јс потписл-caib- c
ових уговора иратнла
бссомучна клеветиичка каи-иан- л
рсакцлонарпнх снага
каллталлстичког свста и ду-бо- ко
лсзадоволство ли
псрлјалистлчкнх експапзло-нист- а
који се оссћају оштс-lieit- ii
увск када ли сс смаан
могућлост поробллвааа н лс-Kopiiiiilia- caiba
друглх народа
илц мопан.с у унутрашае од-ло- се
другнх држава.
Говорсћи о карактсрнсти ка-- ма
закључснлх уговоЈа пот-иретссд- ник Кардел је лагла-си- о
да јс iLiixoea прва карак-тсрнстлк- а
томс да народи
Нретссднш; Владе Маршал
Тито. Ирсдлог је донет у ве-31- 1
са потрсбама далс прн-вред- нс
изградње Југославнјс.
Према томс предлогу, који јс
Ирезиднјум јсднодуишо ус-вој- ио
уместо досадашиег мп-нпсгарс- тва
пндустрмје фор-иира- на
су министарства лаке
и тсшке лндустрије, прн че-м- у
мниистарство тсшкс ппду-стриј- с
прсузлма и послове те-ш- ке
шгдустријс мниистарства
рударства. Од досадапш-e- i
мпннстарства погопрнвреде
к шумарства форуирају се по
себна мнннстарства полопри-вред- с
н шумарства.
Иослс тога Ирсзидијум је
успојио прсдлог претссдннка
Нладе Маршала Тнта да се
разрсше дужности млллстар
лндустрије Порис Кндрнч н
министар трговнне и сиабде-вап- л
Заии Шарац, мннистар
пололрнврсде и шумарства
о
томс
оиих
п т tr др. иасо чуириловоп1--, шшс
Балкапа и Подупавл-- а xohc да
буду стварио незавлснн, н
ноллтнчки л скоиоиски нсза-висн- л
од империјаллста. To
змачл да оли више не аселе
да буду екснлоатисанн аграр-и- н
додатак и лзвор слровпна
за лмисријаллстс, лего да у
узајамлој сарадњн крелу пу-тс- и
лапрстка, иародпе дсмо-кратн- јс
и свсстране прлврсд-л- с
пзградае.
Кроз чногс дсцсллјс — на-сгав- но
је потпрстседнлк Кар-дс- л
— иазлвалл су Палкап
"Хурстом барута" к залста
Валкан јс то бло захвалују-1- ш
нипсрнјалистичкиу махл-лацлја- ма
л чласнлци да су
балкалсклм л подунавскли
зем.гама газдовалс разпс рса"к-ционар- ие
л протлвлародпс
снагс. Зато су бнлн лародл
Палкала и Подуиавлл, у су-лротно- сти
са својпк правли
животлли иптсрсснма, баца-- н
и у мсђусобне сукобе у којл
на су сс уаварн борили за
туђе liiiicticcc а протлв соп-ствсли- х.
Друга карактернстп-к- а
уговора који су сада за-кл.уч- слл
јссте у томс што јс
Валкан прсстао да будс "бу-р- с
барута". Поставл.слл су
Tcue.ni чврстог трајлог млра
и братске сарад.е мсђу бал-калс- ко
- подунавским зсм.га-м- а.
Нотпрстссдлнк Карде-- i ре-к- ао
је затлм да нажалост илр
нијс затадао иад чнтавии
baJtaiioM. лероЈСКи г])чкл
народ, који се кроз чптав II
свстскл рат пожртвовано бо-рл- о
Ја своју нсзавпсност по-ст- ао
јс опст жртва страног
КОМЕМОРАЦШ ЉЕНИНА ПРОСЛАВИЋЕ СЕ У ТОРОНТУ СА
МАСОВНИМ МИТИНГОМ И КОНЦЕРТОМ
Предмет говора: "КО СУ ИЗДАЈНИЦИ КАНАДЕ"
Гопорипе Тим Бак. глашш пођа Радничкс прогре-сш- шс
партнјо Канадс. Митинг сс одр:кава у Маси хал.
чстпртак 23 јануара у 8.15 упсче. Тим Пав he у свом
гопору раскрннкатп нрофитсрашс, којн за личну корнст
подгризају жнвопш стаидард народа Каиадс, разоткри-li- c
ратно хушкачс. који воде Канаду путсм новог свст-ск-ог
рата у комс Cm Каиада Сила ратно бојнштс.
Програм he бити употпуљсн са краткнм коицертом
л бпћо одржаио кратко продавшБС од Сгсили Рејсрсоиа,
значај Лсшшовог рада за Канаду.
Торонто н Јорв комитст Радиичкс нрогреснвнс пл-т- пјс
иозивају спаког искрсног родол.уба, да посоти овај
митлшг и him манпфсстЈЈс свој протсст против иовс на-па- лс
монополиста нспишсњсм цсна хранн на жппотнп
initio радног народа Канаде.
Одбор
тар поморства Литс Врклан,
шшистар рада Внцко Крсту-лови- ћ,
мииистар пошта Др.
Драго Mapynnih, миинстар
без портфелл Др. Днмлтар
Несторов н прстседиик Савс-зн-е
плалске комнсијс Андри-ј- а
Хебранг, а да сс напмелу- -
Ја мииистар тсшкс пндус-трпј- с
Франц Лесковшек, за
министра лакс иидустријс
Андрша леоранг, за нинис
тра пол-оприврс-
де Петар
Стамболнћ, досадашп.н пот-прстссдн- нк
Владс HP Србијс,
за министра шумарства Др.
Васо Чубрпловлћ, за ипллс
тра поморства Впцко Крсту-лови- п,
за шшнстра трговлле
н спабдеваиа Др. Јаков Бла-жевл- Н,
за министра рада Луи-ч- о
Арсоп, за миннстра пошта
Др. Заим Шарац, за шшистра
без портфела Др. Павле Грс
ropnh ii за претседпика Са-везн- е
плалске комлслјс По-р-ис
Кпдрпч.
лмперијаллстлчког поробља- -
вааа. Судбила грчког ларода
то јс судблла коју бн желели
да латуре балкалско-поду-навсди- м
лародлма онн лиисг
рлЈаллстлчки клсветплцп ко-ј- и
се данас дрвл-с- м и камсаем
бацају ла млро.гублво дело
којс јс створело уговорлма о
којииа овде говорлмо. "Но
Mil тој господи можсмо да ка-жем- о,
ле саио да на Балка-п- у
н у Иодулавл.у исма пу-т- а
натраг ла старо, него и у
Грчкој и у млоглм другим
земллма ллко ис оже спре-члт- н
да коиачио не побсди
парод којл се борн за ссбе, за
млр, за будућлост, за трајиу
млро.гублву capa,;iuy међу
народима."
' Потпретседник Кардсл. под-вук- ао
јс затли да потписнва-il- c
поиспутлх уовора лна иа-рочи- тл
значај за народе Ју- -
гославијс jep стара Југосла
Балтић
прлЈателске зеиле иа спојим
грапицама. заклучснл
ле само што обезбе-ђуј- у
мир ла граиицама Југо-славп- јс
нсго стварају одлосс
чврстог и трајног савезниш
тва са лародлма Пугарскс,
Албалије, п Ма-ђарс- ке
у заједллчкој одбралл
лсзавпслостл, млра л упу-траши- сг
лапретка. "Потплсу-jyh- n
ове заједпо са
руководлоцлиа В у r a р с к е.
Pyuyimjc ii Мађарске дру
Тпто је допулло чврст слстсм
безбедпостл наше федсратлв
m
на С1ЛЧНС угоеорс са орат-ско- м
Плгском, Чсхословач-ко- м
и Ллбаннјом. Никада до
сада народи н-с- у
постигли такав стспен па
безбедностн као
данас правплпој
друга Тлта н иашс
Владе. Таква је тре-ћ- а
мрактеристпка ових уго-вор- а
који су овде прсдложенн
за ратнфнкацлју .
Незавлслост л месмстап
свсстрани наиредак ба.ткап-ски- х
л лодунавсклх парода,
мнр на Балкану и па jyrouc-ток- у
Европе, na-me
рспублпке.
то су начела на којпма су нз-грађ- нл
уговори, које је пот-пис- ао
друг Тито, ла челу на-ш- е
де.1егацпје у Софпјп, Бу-днипеш- тп
л у Букурешту."
Иотпретседнлк Кардел. за
држао се затим на Уговору
потпнсаном нзмеђу Бугарске
п Југоставлје истпчућп да
он садржп неке клаузуле ко-јп- х
у другпм уговорлма
(Наставак на странп 2)
СДДА ЈЕ ОМОГУЋЕНА ДЕМО- -
КРАТИЗАЦИЈА РУМУНСКЕ
Букурешт. — Нови иинис-та- р
иародне одбране Руму-ллј- с,
познатн демократски
руководилац н нстакнп ру-ководи-
лац
радилчке класе
Емпл Боднарас лредузео je
мере за дал.у дсмокрагцзацлју
румунске војссе. Љеговом од
лукои превсдеио јс првог ја-луа- ра
1948 годлЛе у резерву
26 генерала, 29 пуковлика, 45
лотпуковнлка н 28 мајора.
Разуме се да је па место
ових старлх гелерала и офц-цлр- а
којн пмају л старе по-глс- де
ла друпивсле односе л
уређај а тако и на војску.
став.гсин ловн војнц руково-диоц- к.
у и
РУДАРИ ТРАЖЕ 3 ДОЛАРА П0ВИШИЦ.Е НА ДАН И 14
ДОЛАРА МИНИМУМ ДНЕВНЕ ПЛАТЕ
Алберта. — Ночстком ово исдс.го изиио јс
штрајк рудара у пст рудника у прсдслу Крос Нсст Иасу,
у Алберти, а онда у Друм-Хслср- у. П1трајк jo iiaiiiio ио
питању раннјсг уговора измсђу комианија и радиичкнх
снндиката, УједЈиених рударских радпика но
пнтаљу плата и цена жнпсзшш иамирницама.
ПОЗДРАВ МАРШАЛУ ТИТУ GA ПЛЕНАРНЕ СЕДМИЦЕ
ГЛАВНОГ ОДБОРА ВЕЋА KJG
Ссдннца Глапног одбора Нсћа катдских јулших
Слопсна која сс одржапала 10 јаиуара у Торонту уиути-л- а
јс слсдсћи поздрап Маршалу Титу н иароду ФНР
Југославнјс:
Канадски Југословени шаљу вам прсно својих прст
ставника, окупљени на ПленарноЈ ссдници Већа канад
ских јужних Словена, и другарсне поздра
ве. Са овог састанка свечано обсћавамо да ћемо подво
стручснии енергијама радити на прикпљању материЈал-н- е
помоћи за обнову и изградњу земље, а чим прилике
дозволе вратићемо сс у загрљаЈ старе домовине и стави
ти своје физичке и умне снаге у самопрегорно
задатака Петогодишњег ллана.
Да живс уједињени народи народне и демократске
републике ЈугославиЈеЈ ..———
Да живи њихово водство на челу са сином
нашег народа, Маршалом Титом!
МариЈан
Калгари,
Амсрнко,
ИЗЈАВА ИЗВРШНОГ ОДБОРА СКС 0 САВЕТОВАЊУ
GA РУКОВОДЦИМА ОГРАНАКА
На Плснарној ссдншш Главног одбора Heha JiJC,
која со одржавала 10 јануара у Тороиту. било јс нрнсут-н- о
и псколико руководиоца огранака Савсза канадскнх
Срба који су ујсдно п чланови Главног одбора Hcha, илн
су нослани као дслсгати мссних Всћа. Након заиршстка
рада Нлсиарнс седницс Всћа Извршни одбор СК Срба
одржао јо састанак, савстовањо са свим Србимадслсга-тим- а
и члаиовнма Главмог одбора Bcha. a to су: Милаи
Нила нз Судбури, Јово Матић из Ваикувсра, Лазо Јак- -
Овај се штрајк сада почео
шнритн всшком брзлиои по-чевл- ш
у Крос Нест Пасу у
Албертл по друпт крајевлма
Кружић, прстссдпик
-да се предложи седницама
ЗКС, којн су усвојили зајсд-- 1
Biija uiije лмала питп ЈедпсШ,, из Нслапда, Лука из Иорт Колборна, Исл.ко
Даиас
уговорп
Руиуллје
уговоре
ционалне
политнци
народне
neva
своЈе пламене
великим
Јоцип из Монтреала, Даница Ножаннћ пз ламилтона,
Литрија Дражнћ. Владо Мншић, Лубо Дабановић и Свс-тоз- ар
Аћнмовић из Торонта.
Нзвршни одбори Сапсза канадских Хрвата н Звсзс
канадских Словсиаца одржали су ссдннцо Главпих одбо-р- а.
Иаш Извршни одбор нпјс могао да то учинк овом
приликач услсд одсутиости главног прстссдннка CliC п
члаиа Радног одоора друга Ннколс Иванншевипа. Гади
тога рсшсно јо да сс у место седннцс одржи само савс-това- љс
са прнсутипм дслегатнма rope имснопаинх.орга-пизација- .
Газговор се водно о следсћим пнтањима:
1. По предлогу или сугестиЈи три Извршна одборз
Ен"&ј(5?и13везе канадских Словенаца
Југославнје
благодарвћл
учвршћеае
федсратпвне
АРМИЈЕ
Штрајк рудара Алберти
Бритиш Нолумбији
испуња-вањ- е
1ллинил идиира unajaKie наших јлоклл у Јсдму upiann
заццју чим прилнке буду за то дозволиле, сви присутни
елегати у опширноЈ диснусиЈи сложили су се с тим пред
логом, са надолуном да се оставе отворене руке Иззрш
ном одбору, да у споразуму са Извршким одборима Са
веза канадсних Хрвата и Словенаиа одреди дан сазива-њ- а
конвенција на коЈима he се поднети питање спајања
покрета и форме организације.
2. До тога времена, т.ј. до конвенција, да се прове-д- е
опширна дискусија кроз наше листове (новине) и на
седницама организација од стране иелог чланства, тако
да сваки огранак и члан изрази своје мишљење о овом
лпедлогу. У истп впеме да се ради на организовању но- -
вих чланова у СК Срба свом енергијом, да се активизира
стаоо чланство и проводе све друге активности још од-лучн- ије
и упорније.
3. Да Извршни.одбор СК Спба у што скориЈо] бу-лупно- сти
сазове ширу седницу Главног одбора на којој
he се овај предлога опширније расправљати.
Ово савстоваљс јс одржапо у нсдељу 11 јануара
прс поднс, а послс nome одржано јс заједничко 3accia-њ- с
сва три ГлавпапЦоопа, т.ј. Извршиог отбора СК Ср- -
ба п Главнпх одбора СКХ и
и
нички проглас у веаи предлога за спајањс три братска
Савоза у јсдан југословснскн савсз.
Извршни одбор СК Срба
шттштлШк
овс пропинцијс ла чак и ло
Бритиш Колумблјн.
Члм су компаллјс лрскллу-л- с
прсговорс са сипднкатии.ч
у Крос Нест Иасу, штрајк сс
лочсо шлрлгн и ло другли
крајсвлма овс двс провинцп-је- .
Ирсговорс јс подно од
страис слидлката Днстрлкг
број 18 УМВА.
Синдлкатк тражс 3 долара
иовшилце iuaic днсвпо и 14
долара млнлмум ла даи. Овп
захтсви су онравдапл. шта
Biiiiic, опл су л јзко умсрсни
када сс узмс у обзнр данаш- -
Рудари у рудницима злата
траже 35 центи повишице
Тнмепс, Олт. — Мсђула-роди- л
снндикатл рудпикп,
лсваоллца н млипова, којл су
врПпгнЈВватг- - у GnA)0tf
прнсајсдии.спи Свсканадском
коигрссу рада у ссвсрлој
ОитарнЈл л Квлбску, пскта-вил- л
су ллаи својс акцмјс ;
којсм тражс35 целтл iiodiiiuii-ц- с
илатс на сат за 1918 годл-л- у.
У овај ллан синднкати
обухваћају 40.000 рудара у
исталннм рудплцима за које
радличкл сплдлкатл nuajy
право ла колсктлвли ирсго
вор. IIoKjiaj захтсва у подлза-а- у
ллата рударл he тражнти
лстоврсмсио и слгурпост син- -
длката.
Поштика каладскс втад1,
"полптлка која је иасноваиа
РУМУНИЈИ СУ УКЛОЊЕНЕ ПРЕПРЕКЕ РАЗВОЈ
НАРОДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
Букарешт. — У иовогодлш
itoj лоруци румулском наро-д- у
лрстссдпиЕ Владе Др.
Гроза рскао је нзме!)у оста-ло- г,
да јс уклаплисх молар-хпј-с
слишшисапа л лоасдид
озбнлла прспрска ла путу да- -
.гсг развптка лародпс демо-крати- јс
у Румуиији.
Др. Гроза јс затим лодвукао
да је дсмократскп рсжим у
Румуплјл млого ојачао рас-пуштаас- и
Нацло"ал-цараш1-стлч- кс
страпкс и ллквидлра-и.- с
снажиог деитрд и унорл-шт- а
мсђународнс рсакцијс п
аигло-аисрлч- Ес шплјуиаже иа
чијеи се чслу палазло Јули-ј- е
Маи.у. Пзбацивааеи . из
Букурешт. — Цслокуш.а
букурсшталска штампа по-здрав- лл
проглашен.е Гумуи-ск- е
народне републлке.
Ллст "IiaiiTea" допосн чла- -
нак секрстара ЦК Jvoiiyiuic- -
тлчке napTnje Румуиије Ве-сп- лс
Лука у коме сс саже :
"Пзбацивааеи лз Пладе
иретставлнка експропринса-нн- х
велепоссда, балкара л
фабрикалата као л дефипл
тивно рушеие молархлје оео
соје су се окупнле н пре rpj-плсава- ле
улутрашае л спол-п- е
реакцноларне снаге раде-ћ- и
протлв лародллх лнтерс- -
са, oiioryhciio je данас рад-пп- м
uacava румунског наро-д- а
и ibcroBoj демократској
владл убрзаље темпа далег
п.а iipaniiia скулоћа н да
прсдност куповнс моћи дола-р- а
пс лзнаша iiii лола исговс
предиостл. Када Gn рудари у
гим рудннцииа углд добллл
ипнлиум 14 дапра на дал, у
стиариој вредлостл долара нс
бн лзиослло псго око 6 дола
ра дпевис платс, тј. када би
прсдлост далара лзлашала па
100 лосто. Рударл такођс тра-- с
н 7 центи по тоии угљепа
за "велфер" фонд.
Око 9.000 оргаплзоваиих
рудара до сада је уклучеио
У ЗА
у ову акциЈу, којн тражс по--
нпшицу ллатс.
Штрајк до дапас још ннјс
обухвагио yr.ielic рудннкс у
припинциЈн аскапспапу, али
сс очсклва сваког дапа да he
иочстл л у овој лровнпцнјк.
Fjoii Mihiicou, сскрстар сли-дика- та
у то крају, рскао јс
Јучс, jo janyapa, да " иако
штрајк још за сада иијс обу
хоатно и нас ин смо спрсмлн
да лодупрсмо захтсвс синдп-ката.- "
нп п.гачк-aik-y н нзрабл-иваи-- с канадског парода асгових
пајосновннјлх права иа iipu-стојап,%11в&т"11"дбб1)8,83-
1)ат¥.
сада јс створлла врсхс за ак-циј- у",
кажс сс у хиапу слп-дика- та. "Мл далс ле можсмо
остати х1адиокрв11л док сс од
нашс дсцс одузнмају права
сшсмогућу je јој сс да сс раз-niija- jy
у здраве грађаие Капа-де- ",
каже се да.гс у том ллану.
"Драстичне рсвлзлјс" вла-дн- нс naiimikc no пнтаиу
производас иата захтева сг
од стране рударских сиидн- -
ката са цлгсм "да се загаран- -
Tyje раднлштву л пасслниа у
прсдслима рудинка злата ир-п- а
пажаа", nouoh
И аде Татарескове Г1улс м
yiacKou у Владу Аие Иау-кеЈ-).
Васлле Лука u EuuJa
Боднараса Румулска влада је
иостала лретставиик радппх
л.уди града и сса.
"Годлна 1947 — гекао је
Др. Гроза на кЈају — завр-шп- ла
сс закл.учеаси Уговора
о пријатслству и сарадњп п
узајамној помоћн измсђу
ФНРЈ п декократске Румуни-је- .
Својпм дтиоматским ак-цнја- ма
Влада је усисла да
гнроведс у живо желу ру-иуис-ког
народа н да хиви у
миру и прнснои нријатсоству
с народима деиократсЕИХ зе
малл.
развитка л народне дехокра-тиј- е
у Румунији".
Орган Соцнјалдемократскс
странке "Лнбертатеа иаше
да је румунски народ укла-њане- м
монархпј преузео де-финити- вно
своју судбину у
сонствене руке: Иут којпи
јс наш народ вошао 23 авгу-ст- а
1944 године — пшиг
лист — пе ложе да трпа за-сто- ј".
. Независни демоврат-ск- н
лнсг "Ромаииа либера"
пнше: "Увидвнс монархијс )
Румунијл значн e.iiico јача
л. е ан1ипмнсријалистпчЕО"
фропта у свету и учвршћепг
редова слободолубивпх ларо
да и заједипчку борбу за мнр
иародиу деЈсократпју
БУКАРЕШТАНШ ШТАМПА ПОЗДРАВЉА
ПРОГЛДШЕЊЕ РЕПУБЛИЈСЕ
s
1.