Serbian Herald, February 13, 1948

              јадг- -
CTPAHA 2
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published twice weekly кт Srp%Vl Glainik Publishing
Company—propritlon in the Serbian language at:
200 Adelaide St., W., Torgnlo 1, Ont.
Излазп сваког уторк& и петка
Сва ппсма и чекове треба слати на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
ПВЕ ЛЕМОКРАТСКЕ И ЛИБЕРАЛНЕ СНАГЕ
САД ОКУПЉАЈУ СЕ 0К0 ВАЛАСА
Гпл iinorncciiDiic. лемошшскс и либс
ралио снаге у Сједшмммч Државама но- -
чслс су да сс окупљају и сјсдиљујУ око
Улппн Ндллса кош сс канлидујс за нрст- -
ссднпка САД one годиис. Тако су ndi мно-г- о
грађапскс оргаинзацнјс иоздравило рс- -
шсиост Наласа да се кандидуЈС за прст-седин- ка
u нзјапилс да lie га подуиирати у
iiniinniiMa. Mnoni раишчки сиидикатн, сии
ссм бнрократског водства, такођо су са
najncIiifM симпатијама дали исто такпе нз
јавс.
Црнтпално водство Аморичког словсн
ског коигреса, а такођо и разни Комитсти
опог словеиског дсмократског иокрста ко- -
ји со налазс но разиим државама ид, по-здрав- иди
су Иаласову акцију и сла;ку сс
са и.еговим лрограчач. Опи су дали изја-и- о
да ho сним силама радити ме!у амсрич-кн- м
Словснима за ir.crou избор. Сснатор
llciicp, соиатор Тојлор н много друго лс-таки- уто
ЛНЧ110СП1 изјавили су да lie со
капдидовати а Иаласопој листи. Иођо нр-иачк- ог
народа у САД нрки дан су o6elia.ni
да ho нодупнратн Валаса у изборима.
Код роиубликанаца нг-м-а ииједне то-ли- ко
утицпјио особо код иарода која ин сс
могла каидндовати иротин Иаласа са оче-киван- пм
розултаточ. Хупср, Тафт, ј[]),
Наидебсрг и слични рспубликанци ho-mo
ју уилипа код широких народпих ма-с- а.
Труман јо спојом реакцнонарном ио-лити- ком
ио унутрапш.им н мо1)ународним
иитаи.има још пишс иагубно унлии код на-род- а,
a iiiijV га нмпо много mi оида када je
дошао за нрстссдиики.
Ако со онда уједино око Паласовот
ирограча раишчкн синдикати, сво оста-л- о
домократскс и либсрално спаго. ситио
грађанство, Амсрикапци слопснског ио-рек- ла,
црици и друге нрогрссивио снаге.
Налас lie cnrypiio одисти побрду макар со
рсиублпканска Јнччкцнја н дрсни дрмо-крат- и
и ујрдинили у изборима.
"Ја сам со убрдио да јо дошло вро.че за
позанпспу нротгедничку кандидацнју. Ја
нсрујси у иаду свстско дрмократијо. Ја во-руј- ем
да с( оиа иада можр остпарити. зл
Ampihikv и за cue народо. у нашо иречр'.
рокао јс Хоирн Иалаг ирилнкач н.сгово нз-ја- во
да Iip со каидидопати у оиогодишњнм
изборима за нротседника Сјодшмчшх
Држака.
ЈУГОБПОВЕНСКА АРМИЈА
Иа22 дрцомбра (1947 г.) навршнло
со П годииа 01 када јо формираиа ирва io-гула- риа
јсдинпца Јјтослопрнскр армијо
која је током чотирн годинс јуиачко Cop--
ос иврасла у Јодну но само iiajioput4inj.
најпрека.гс!шју. вр! сада и у иајмодориију
армију на споту. Тога даиа приређоно с
у ФИРЈ прослапе Шгстој годшшитн сво-ј- е,
народно армнјо која со изграђипала
под вр.чонннм руководгтвам Маршала Tu-la.
Ha дан Југословенско армијр иачгл-ип- к
Штаба Говјетско армијо МарнГал Гов-јстск- ог
Савоаа Иасил.рски упутио јо гс-иера- лу
ЈГочн llonowihy. нпчслпику 111таба
Југословонско армијо. иајсрдачинјо по-здра- во
зажеливши пајбољи иапродак ЈА у
и.оном дал.сч усавршаван.у.
Иа даи Jrocjoeiich-- o арчије укааом
Ирлпднјума НаЈшдне скувштино ФИРЈ
упапређоно jo у rt нороло највишег ранга,
у геиемл-пуковнвк- о. vS дослдаши.их геве-рал- а.
llcrora дапа 110311днјум је уиаиЈч-ди- о
2S гсп?ргл-мојоЈ- а у всћп aiir. у гс-цррал-лајг- вакте.
двојицу конт}а-адмира-- ла
у Ннцо-адмти- ле. 37 лковинка у ге-нррал-ма- јоре
u јодног капотава ! ранга у
контра-агмирал- а У највоћн гспсралски
чпи. односио у генерал-иуковинк- о ува-пЈсђе- ш1
су Аленсандар Ранковић, Мило-ва- н
Ђилас, Сретен ЖујовиН, Коча Попо-ви- ћ.
Иван Гошњан. Пеко Дапчевип. Арсо
ЈовановиН и Коста Нађ.
Ово су људи који су за времо ослобо-дилач- ке
борбо п у току дшрног разпитка
ноказалн спојо волнкс војне it полнтичко
способности и који су у иароду стскли
огромно поштоваљс.
Уочи дана ЈА иачолник Политичког
одр.гења гсисрал Светозар ВунмановиН
од1као јс говор који има историскп зиа-ча- ј.
11)Ргов говор сс односи на ствараљо
Југословепскс армије од Прпс пролстс]скр
орпгадс Koja jo формираиа 22 дсцсмора
1941 годинс; о њсном развијању и израс-тањ-у
у току рата: о н,сиој борбоностн и
PTWltW1- - гТШмимћШ
ПЕТОГОДИШЊИ ПЛАН - МАТЕРИЈАЛНА БАЗA
ЈАЧАЊА БРАТСТВА И ЈЕДИН. НАР. ЈУГОСЛАВИЈЕ
Пише: Др. МИРКО МАРКОВИЋ
( Наставак )
Којин темпом п у кои раз-мје- ру
he се то постизаватн —
iiajjaciiiije се видн из два по-дат- ка Плана: из пнвестицпја
које је предвпдио савсзнн
Шаи и пз врнједностн годн- -
1939 г. г.
ФНРЈ 13,5 09,G 51 G
од тога:
НРСрбиЈа 4,3 18,9 439
НРХрватска 3,8 17,7 4GG
IIP СловсииЈа 1,9 7,0 3G8
IIP Посиа и
Хсрцсгошша 2,4 17,3 721
НРЛаксдоиија 0,7 5,G 800
НРЦрнаГора 0,4 3,1 775
Даклс, у току пзвођта
Плана инвсетираћс се у зао-сталиј- им
републикама у по-pebeif- cy
са 1939 годнио : у
Боспи и Херцеговинн преко
седам ута више, у Македо-- н
н ј и осам иута више, у Црпој
Горн скоро осам пута вишс.
На тај начнн биће прсмашсп
просечни стснен пораста ин-псстнц- ија
како у'развијсни-јн- м
народннм рспубликама
(Србији, Хрвагској н Cioae-iihjii- )
тако н просјсчни сте-пс- и
пораста пмвсстнција у
савсзној државм као цјс.шии.
Сагласно тако огромиом
порасту пнвсстиција, за кеко-лнк- о
пута he порастн н врсд-iio- ct
индустрискс НЈНЈИЗВОД
ие нарочито у заосталијнн
р е н убликама. Пндустриска
11роизводи.а 1951 године у
nopchcity са 1939 годином по-ncha- he сс: у HP Босни и
Хсрцсгошши за 10,5 иута, у Ш Максдонији за 2G.3 пута.
Л у Ш Црно) Гори, која до
сада није имала нндустрнје,
вредиост нкдустрнсЕе произ-вод1М- Ј
1951 годннс нзноснћс
1.1 мтијарду динара.
Прсдност мил)стЈ)11скг про- -
са
и
(Иренос са стране 1)
а одраз јс нарочнто tecmix
братских односа Hjneby на-ро- да
Југославнје и Бугакс.
"Иикада у нашнм на]кднма
— Јигкао јс отрстстднт.
Кардсл. — вије замрла жнва
тсжња за уједниенем јуасно-словснггп- х
наЈКЈда на нц у
време најтежих меусобннх
сукоба, у којс гу бадилн те
нзродс њнхови НЈкЈтивнаЈКЈд-н- н
властодршци. Ма шта су
еакннонарнс снаге туких
rocinapa
чинмлс да 1и ииссјали мржну
иеЦу нашнм народнма iniak
су народне масе инстннггив- -
но осећаде да јс чврсто јсдин-ств- о
Југослоквскмх наЈнида
наЈболе обезЛсИ слобсмс.
и наи]к:гка смког о, лих.'
Оно hi то је бнла дандшнл
e.wa нашмх марод постало'
е данвс стмриост. I
Нлема ДРЈ ТниГ н дру- -'
г Днммгро нервзАвојно су j взм1 ж чу ипомнску tcso
ииу нјо-д-а
која арстстав-- м осмоеу за
стшарамг гдммстнс нојкјдн- -
ЦС брАГСКИХ ММ)ЈД ОД ТН1- -
г.нн до Цриог лор. IlutMfo ie оду no дд су
ташо ду6о% иоеие у дио-сим- а
мме%у
јцм могј наста- -
ти кр су -- € нет тан
дубоже роием у смкој цд
ТИХ 3МВЈМ BOHtOCort, — )t)
се власт у ем.ммв да-ма- с нлази у руккиа иавред-ми- х снаш н 4-i- y са рднич-КО- М KJMt,
је еко: Док ее ма
Јападу Ер0 н у ммогии
другил делдаима сег рши
јслан иасиЈан и мкдмукао
процч- - i№io6j4mm некада
нгзависннх иарода од пране
ннистанг
сксианзнјс. док сг ск име
мсиолава тендснцн)а несе р-с- ге
кк!оимзнрна мекада нс-завнсн- нх
зоса.м, кочене нн- - хоог нривредног развцтка,
нагтичио демонтирање илн
онеспосббЈаваке деликог де- -
ла н.ихос нндустрнје. док сс
у тим земдама Bh врнврема-j- y
вајцрне реакцнонарсе пли
]ашиствчке снаге које бп
-- СРПСКИ ГЛАСИИК'
шле ппдустрпске пропзвод-it- e
1951 године — по поједи-ни- м
републигама.
Велпчнпа ппвестнција пре
ма Плаиу дн-нар- а)
изгледаћс овако:
1951 %повећа1
изсодас просјечио за циЈслу
Југославнју nofichahc сс 195%1
годнне у порећелу са 1939
годином за 494%, a no народ-ни- м
републнкама: у Србији
417, Хрпатској 452, Словенн-ј- н
366, Посни и Хсрцгговини
1.054%, Максдонијн 2.633%,
а Црна Гора he no првн пут
у историјн дати нндустриску
роизводиу у врсдпости од
преко јсдие милијарде дииа
ра.
Горшс бројкс, јагиијс и
убјсдл.нвпјеод ма паг.внх дек-лараци- ја,
говоре о остварпва-it- y
П01НТНКС ацноиалнс pan
ноправпосги.
Оснопа за уклаидн.е
заосталости у
euonowcKOM u културном по-гле- ду појсдипнх pcnydiiik'a јс
н слек-трификаци- ја.
Паш иа тој ос-ио- вн
nociiimyhe сс како прн-вред- но
it културно уздизаи.с
заосталијих ренублнка, тако
и приврсдна саиосталпост чн-тав- е Југоаавије.
У појединим рспубшкаха
Il.iau иредвнћа подизане
првенствено оинх ирнвред- -
нх граиа за toje постојс сн- -
Говор Кардеља значају уговора ФНРЈ
Бугарском, Мађарском Румунијом
импсрнјалмстнчкнх
јушкосмнчмекмх
бипискоикду-масга- х
ошрскгдинк-Кардгл- .
имжријалнстнчЕс
(у"милпјардама
нерап-иомјерност- и,
шдустријалнзација
Tpertatn да Луду join V.n
привпдппк nopoVi LiinaiKc no-HTH- he
имостране експанзијс
— допе на истоку Европе
ослобоене народме дсло-ратс- ке
рспубшке остижу
такав степен ишитичкс и ссо
нохскс невависвостн какав
ннкада у ирошлости нису
имале ннтв нису уогле да
нмају, налазе сс у пуно јску
отптснзродне борбе а лик-вндацн- ју
привреднс octa-лост- и
разЛнају круину ииду-стриј- у
свих грана, све кше
иро.1убл.ују дсмосратске те
ковнне народне дсишгракве
реводуцијс и иоставдају чр-ст-е
темеле соцмјалнзка бл-пкта- н4
piuiHor народа.
Иогарстседвик Кардсд. на-мас- но
je затиу да Je nocroi-њ- с
еливвг н vohHor Coct
ског Сае други фаштор ко-ј- и t онолкпио коЈниту вро-л-у
односа нзмсђу балкан- -
СКО-МОДуМДЈнСК- НХ HlfHM. Ке-- лим землЈ соцна.1нзма нрг
гтакм најоджннјг уо§н1МТ
жммтимг хвра и нацмомалм
незивнсности народа источнс
Ероие. Док ј еспан]ија. рно хушкшњг н нациотдено
44нЛ.лм)€ битмл садЈжииа
ш4умародне по.1ити1% имме-рмјалистичк- нх млесим, дог
I )с ке1)нЈ1дна миитмка
сомијтнончке снл€, Co- - jtc .а1кеза — muhibb
ммр меку н{И1Дмма, MAiHtu- -
ш учвшкгн нациомалие м- -
заамсиостн намма. иолиика
рМ1Н1Јне сармн, ikmhtk- - мЛичм гкгумомскс во-хо- Кн
зникта.1им kmuvi у
м.ихтој и1Гвдм.н.
Лшинмнерицистичке сиа-r- e
са СоајетсЕии Савгзом ва
челу бвју данас тетку Лобу
са импгри)а.1исткчЕО)1 екс-панзнј- ом
жоју мратн теидги-циј- а
ва НОМ1И пороблпмку,
ратошма, уништаваау нацк-оиа.1М- нх
и демофатсквх вва-- м.
врод-бллваи.-
у евоввмсЕ
скснлоатачнје радвих каса м
угнлтсвнх народа Свм уго-вор- н
о којвма данас гоори-л- о
допрвнос су тој великој
борбн зл мнр. за скбоду. з
иезаввсвост н равнонравност
тековииама у рату; о њеннч нсшлшама н
споеобностнма којс је стекла кроз борбу
oopelui сс против свнх окупационих сна-г- а
за слободу и нсзавпсност своје землс,
за напредак народа: о љепом поштовапл
vm ШјпоШЖ ilf ШИИДШ!
ровинсЕе Сазе. Сагласио мак-снма-тн- ом
исБориштаван.у већ
познатих извора снровипа,
Плапом је предвићепо нзво-bei- te
веома замашппх научно--
истражнвачких радова за про--
налажење вовшс сировппскпх
пзвора, иепронаћеппх рудиих
блага п rove слнчцо.
Из свега овога проаздаза
jacan закл.учак оствареае
Шава прве петолчггке је
градља чврсте иатеријалие ос- -
нове за јачане оратства н je
дннства нашнх народа, за
продублпваие и учвршћнва- -
вс ibuxose равпоправности.
Плап првс петолетке ФНРЈ
почнва па једппствепој пра-вредп- ој
octtoBii савезве држа-в- е.
Само један тзкав илаи,
војн одређујс правац развцг--
Ki ii исгов тенпо за чптаву
државу, може оспгуратн скла- -
дан развој како по свии прк- -
врсдним грапама, тако н у
приврсди појсдиппх народ- -
них републмса. Када ие би
бнло једпог таквог усклађе-но- г
савсзног плана, који се
засипва на ЈединственоЈ при
вредној основн ФНРЈ, оида
бн лако могло доЈш до нсскла
да н велнкнх дпслропорцпја
у појсдппим прпврсдиим гра- -
nana, у појсдипнм иародимм
републнгама, а то значп и у
савезној државн.
У Илану, као п у самом Ус-та- ву
ФНРЈ, itabcii је баш онај
облнк привреде и ibenor раз-вит- ка
у којему се развитак
прнврсде, како појсднних
грана тако и поједнних рспу- -
олнка, ие косн са савсзнои
цјелином. Оп оспгурава скла-да- и,
Јшвномјеран {зазвој са-вез- не
привреде како по гра-нам- а,
тако n no рспублнгама
Ддругим ријечнма Јсдинстве--
ini, савезни Шаи ннјс ни
најмањс у сунротностн са
подјслои привреде на при-врсд- у
савезног и ирнвЈи-д- у
републпкансЕог значаја. Нлан
првс петогпдпишице ни иај-Mai- w
нс крљн привЈКдну са-1ста.1Н- ост
народних рспуб-шк- а
о
деик
народа. папа радног чо-нгк- а
У наставм свога гора
1Н)Тпретсе.тввЕ Кзрд ј ре-ка- о
да је сасви- - џлжуиљтшо
што сви они сојн се ннсу од-рек- ди
ихнсријалнстичкнх ас-иира- циј
на Бвдкану и нс-точ- ној
Нвронн нису звдои-в- н
нокенутим угоорна.
нма бн се снкако внтс
свнала ва Пал кану шем сн-tyauM- Ja
вавм наврнкер жла-д- а
у невим државама у $уж-но- ј
Лиернцн. Кавдкдатвма
светсЕО госводсио таве сс
цвше оиају s-м- дс неквх за-адно-еров- сЕих
држава жојс
су ta ннску цеу готое даба-m- e
вз1ИС1ост својнх иарода
wu ноч аИСИЧЕИМ ДОЛ- -
ским агиатвма. С тих чаџ
вотмретеедвиЕ Кацдс је иа--
I вомсиуо да ее иа мпаду врс-(Лт- ук
зсхдака мадве деж
i
:
су one својом napoio качио-алм- е
езавиемоеги м иааи
омалне сЈебеде еумвм ггаро- -
ммв- - "0н жу Д4 е то
octsvU. маЈвдма. дга.ва сира
ва 'Имиа. Еомутктич лро-оаггмд- ж ммш тав л.
Та иом имвмуклаггнчп
"ђтЈишфшџ" no внтву m
HMiwaiNc вмамсвостк. sofa
ce etc emhe жјал.ује y pe-акцмома-
моГ
аровагаиди ма
западу mm ft сзујл
Hwtmvfk иачжоиалв ме-MMtat- ocr
к rypiiwM
му јтрталто иросммук
n pt н{мифвтм воЦм је-ke- r
ааетма вов&ипаму
штром. ша$е вакта мпорнја,
чии се алмшшују хттлтњт до-де-гв агмти Bojcrpeta.
Меутим. он "ђтлтађтџ"
о зсицјост вч на-циома- лсе езаисесгш су-tfemm- im utiie ф ак-mfMfT- N. НСЈпрт, лД буде
жив вмввМвам к док бу-ц- г
mociopLAo штвтлмиф у mcnniK — мпм be нацво-иал- м вепасост м сур-мнте- т
бвтш joshu за off he
дудм — Apke je — уми-ра- тв
и која ке сакнм смцти
постоја потхоаамп tee--
од странс народа, теенич воама сл нарв-до- ч.
п о ikciiiiM мдацима кеји ет)е нјчм
њом данас као прод чуваром стечвх те-кош- ша
свог нгрода и једнвм ед чумра
светског мнра.
ii in
3'
.ta
а
у
ж
Јединствепим с а в е з н н и
Плавои оспгуран.е су опште
сијерпце развптЕа прпвредс в
развјештаја пропзводних сиа-га- .
Оп даје довол.но простора
пародппм републикама за п.и-хо- ву
внцпјативу у разрадн п
извађалу тквховог пстогоди-шие- г
плапа. Отуда внднмо да
су као правпло све иародне
републппе, узнмајући савез=
ин плаи сао оспову и обавсзу,
пзрадпле своје петогодншае
цлановс са повепашш зада
цнма, првскстсено по дипији
прпврсде републнкапссог
заачаја.
Оквиром општсг Нлаиа по-хгтав.1,- еии
су конкретнн зада-ц- н
поједиинм републикама,
урачупавајућн стспсн развпт-е- л,
lien зпачај, н.снс сировин
скс базс. Пз тпх иостапкн ио-тн- чу
п спецнфичпс цртс нла-но- ва
поједпннх народннх рс-пуб-1-
нка,
које су срсдинои
1947 годипс примилс и изгла-сал- с
као ззеон све нашс на
кдие републнЕе.
П tan Иародпс Републнкс
Србпјс имз слиједеНе карак-тернстнч- кс
цртс: рационали-зациј- у
свих ипдустрискнх
грана и стваран.е ннза новнх
предузепа; иеханизацнју ру-дарст-
ва,
пагопрпвредс, шу-марст- ва,
граћсвннарстпа; ио-ставлл- н-е
солидарних тсмсла
за Јазвој хемискр индустријс.
У Нлапу HP Србнјс no
лннијн индустрнјс поставл.с-i- i
н су ови главии задаци:
п(011звод1ћа камсног углд има
да 113НОСП 1951 године 877.000
тона, a 1 и r ii ита 1,3 мнлпона
тона. To je у iiopcbcay са
1939 годнном nonchan--c скоро
за 500%. Производн.а гвоздс-но- г
лива у nopchciby са 1916
годпном tioBchalic сс у 1951
годинн за 4,7 пута, а пзносн-h- e
10.600 тона. Мсташа инду-стрв- ја
C'iChjc, норед осталог,
нма да повећа производу
по.м)11р11врсднх алата за
преко 6 пута у iiopcl;ciby са
1946 годнпом.
II р о ii з водп.а слектричнс
енергнје, како полнпији елск-Јрнчн- нх
uciiipa-i- a савсзног,
таво и рсп)бл1!каиског зиача-ј- а
бићс у току нстогодиши.сг
плана новеЈшна за 3,8 nyta у
ицчЏњу са 1939 годниом,
вронзводећн 1Q51 годипе 1,05
мнлнјардп киловат часопа. IIP С]бнја 11кизводи1С јед-в- у
четвртвну цје.шкуипе
саектрнчне сиергнјс ФНРЈ.
У цн.,у noBchanor спабдјс- -
jваaна штикранокипнхампаародicнkиCхTiic.inoi-a-
аромводнл IIP Србијс 1951
годннс бнКс aoschaiia па 50
мнлаоаа нетара памучиих
тканнна н на 5,6 w unona мс- -
тара вувсннх туаплна годиш- -
fte To he бнтн преко трн пу- -
га више асго што јс давала
текстнлна индутгрнја Србијс
1939 годинс.
( Hacrainfie се )
ле имвернјалнзиу. Л гс.ткн
аветнтн могу саио домстм до
делике м1астЈкфе за one, ко-ј- в
су 1оЧрвнлн на сак7 мс
ру. О ие бв Јрсбало добро
да кде 1чуна пни сојц да-- €
каштају о свстеком го
сиодству.
Нуним ирамн! се дакле,
с(ооодив HajKi.ut на истоку
EafM уједвњују како бц од бвла смЕу иоиисао имисри
јалиетичких снага, да he xohn
да HJHrjtaeajy ј€,ан иарод
вротив дугога, вли да he мо--Н векив1чЈисано н несме-таи- о
д с бам хумкап-с- м на
fMtt, ynMiNNeii. заплашика-тл- ч
м mibjVhmhh."
"цтшто, клећетмицн го-о- ре
— to ft "ипочни блок".
fhin с ЧУ- - To иије блок
тарог гмва. To je неипо мно-r- t
tBfmh. to je )opa једни-ст- м
в сјди мећу на]оди-м- а
моо1 тива, којв сс ојав-.)- )
сам--о на таквои терену
ит којм ммвежјалнстичка Bo-ra
нмг иева врвстува. Због
тога ом угооч1 ввсу угово-- р
гттроге твна хјс eciaiu-}- г
јцшшшс којс хоке да вду сао вомадвк нута заједно.
угоаорв војн се често пута
влн веиспуаују.
ттрапиш, то су уговори из-ir- t- мкдд кои се уједвњу-ј- у
чжрсто в трвјно. јер сма-тл)- у
да ј то форма која
туЛа уоиште в Тајно да бу-д-е
го}степа а односее взме-- у свх марода вам домепа
пшжџшј&мнџчл. Нто зСнуг чега
је јсдвмсгм наиих вапода иа чу са Сој1Свим Савезов
4irahe од смког Птока ста
рога типа и замто he бптн ка-рвЕтернст- ччно
за све one зем-.v- e
где је в.ает стварио у ру-ва- а
рлдног народа."
Петак, 16 јануара 1948.
Политички преглед
AlgkAi:9i3i3t3i9)3i3i3i)sia:ls(3iii3)XkXM
ГИТО КАЖЕ ДА СУ ИЗМЕНЕ У ВЛАДИ
НДСТУПИЛЕ РАДИ ПОТРЕБЕ ПОЈАЧАЊА
ПРИВРЕДЕ
Иодиосспн предлог на седннцн Нрезн-дију- ма 11аодне скупштине ФНРЈ о рекон-струкци- јн
п реорганизацпји Мннпстарства
прстседник Пладе Маршал Тито изјавпо је
да сс овдс lie ради о искнм политпчкпм мо-мслт-наа Beh о потребама и захтевима при-'врсд- е.
Шумарство је требало одвојнти од поло-прнврс-дс
пошго поллпривреда сама за себе
претстаплл огроман задатак тим више што
је заостала и што је треба днпи на внши сте-пе- и. Шумарство захтева у Нетогодишисм
нлану да ce о iteuy води велнса брнга. До
сада се још иало радило на пошумлдвању a
у поглсду iiCKopitmhaBaita шуиа вије се во-дн- ла довагно правнлна политика.
Такођс што сс тнче рударетва нмамо ва-жв- их
задатака. Ннтаи.с изградк.е пндустри-ј- с
не може се поставитн 1ез истовремено из-град- ис
и рудннка. Због тога треба посветити
itajpchy пажну рудннцима н отромно бро--
,)У радника који у н.ниа раде, као и ствара- -
ity iiobiix рудннка и anxoeoi рацнонализа-циј- и.
Тешка индустрија трсба да сс оргаппзус
под руководавом посебиог мнппстарства
imiiiTo дал.и нрогрсс у развитку индустрнја-лпзацпј- е
и електрнфиЕације земл зависи
од тсшкс нидустрпје.
АПЕЛ МАРКОСОВЕ ВЛАДЕ ГРЧКЕ
ДЕМОКРАТСКИМ НАРОДИМА СВЕТА
Радио станпца I 1ободне Грчке допосн у
својој емиспјц од 1 janyapa anei Ирнврсмс-ii- c
демократске niac гсперала Маркоса ко-- ј
je ynyhcii свнм девократскви народнва
спета. У апелу се тражи да демоЕ{)атски иа-ро- дн
помажу грчкн иарод у аеговој борби
за слободу н пезависност.
"Грчкп парод — каже се у апелу — води
борбу протв врачиих сила амсричког пи-исјшЈали- зма
и шакс грчких ]едкЈдионард
kojii су наумти да од Грчи створе баау за
noun рат ii опмиите фашпстнчког вазадоа-штв- а.
Пздајппчка и лажпа атниска влада око--
iiita ce па псборачко становввштво. Опа
убија иа стотине родагуба и хапси и иитср-нпр- а
на дссстине хилдда rpabana, бочбар-ЛУЈ- С
жеие н дсцу у упуташилсти земл.с,
pynui ii ушпитава чнтава села. Она је обс-скув-ла
iia хитлеровсжп начин прсЕо 500,000
лица која-сад- а лутају без книт вад главом,
паднв и бсз икакве новопи, о. којих но-П- 1
доспевају у коицсицуационс лчго[е."
Па крају aneia каже се да "грчЕп варод
н поред свпх овнх rcuiEoha н нечувеввх жр-та- иа насгава и nairamihc teojy Лору. јер
јг uuypaii v teiijv uortetv. am u je инак
iifoiixn.tiiM utirpeiia nmih дршх пармда "
РИДНИШТВО И 0GTJUIK НАРОД УЈЕДИЊУ-Ј- Е
СЕ У ЕОРБИ ЗА ЖИВОТНИ ОПСТАНАК
ФедграцмЈа лапатског радввчког контре-с- а
провннцнје Онтарнјс која н]етставдд
200.000 органпзовавих радвиаа н аихмпх
иороднца нмаће главно витаке на саојој еон-вспцп- јп
16 јаиуара пнтав.е влата н цна, До
18 децемб у Канади се налазкло регастро-вапп- х
170.000 радпнка Сг носла. У оаај
број сс ие Јкиунају нејгистороинн рвд-ии- ци
од стрдме властн којн ве логу добвти
бсспослсппчко оснгурак као н ни ови рад-ннц- н
еојн cv отпуштани од рма аосле 1б
дсцсмбра 1917.
Снидикатн у рудннцнха алата ж семр-н- ој
Онтарији в Квибеву тражиКе водмЈан.е
35 neimt повишнце нлате но сату ш смру-дар- е
у току о#е годнме. Ралннчко wh у To-ронт- у па свом заседаи.у, вој вретоакл оц.
ганнзоваво кднннтч1 у нндуормји ли-к- а.
кодс, гувс, тевсгвла. крзнеиој и ауто-мобшск- пј нндустрвји развнјају асчију ia-јед- но
са Удруженсм вотрошача м поврв-han.- e
цена на виснну вз апрвта 1946, з он-tpo- ty
цена и истовемено за лодмзак шлата.
АМЕРИЧКА ВОЈНА БАЗА ЗА ОРУЖАНУ
ИНТЕРВЕНЦИ1У У ГРЧКУ
Пргиа irrTHKa Притиш р мајтед Вреса
војни ва-духог1Јо1с-
тао СЈедиииих ДрШЂ
изјашио је 14 )авара да поиоо отмрв
ваздухонловиу ратиу гзу у Me tax и. близу
Триноли у Севервој А+рнпи. Ахерички ге-неа.т-лај- твант
Kyptwc Лвеј. кочавдант
амернчке војве флоте у Евровк одигтео Џ
са својим П-- 17 у Серву Лфриву још ире
два ана.
Самн извемтајв акеричке м1духоолов
снагс кажу да he п база у Трвашн служи-т- н
америчкој авијацнји з mpcetmc у Грч-Е- у
за снабдеаан, в вомаган трува момархо-{ашистпч- ке
владе у Грчкој вротвв Дсуо-кратс- ке
иародве армвј. У иои ее ваше дд
је ваздушпи caopahaj у тов шравцу Mh до-стиг- ао нсзанамКени peixep. Неколисо гвуна
амерпчЕих офицвра ирксведи су у Грчгу
овнх дана да учеетвујг двректво у борби
протвв ДемоЕратсЕе арввје.
Нажво је овде вагласвгв да је Трвволп
као нталијансва ко.оввја у рукама бритап-скп- х
властн и да је Прлтаисва влада пздалз
дозко,у амежчкој аввјацвјв за орухаву ии-тервенц- нју
у Грчвзој.
Нстов1)СЈ1ено ахернчен сЕСианзиопистк
помажу фавшсти Фравву модиван војнвх
база дуж фраввуСЕс граввце у Швапвји.
Јасло је. даклс, вта је намерв авервчЕвх
империјалиста.
m