Serbian Herald, January 08, 1946

              i
СТРАИА 6
Успеси народа Босне и Херцеговине на
обнови и изградњи земље
О привредлој штста коју
је окупатор нансо Босин и
Хердеговинп н о успсспиа
'ларода у обнови н нзграал
ла територнји Босне н Хср
цсглшше објавпло је "Осло-6obeac"- r
орган 11ародио1
фропта Боспе н Хердеговп-п- е
16 дсцсмбра 1945 а та Ko-be
н "Горба" од 3 јапуард
ЈУчо, податкс нз којнх се mi
ди размср штете и лалора
нак)дих ласти. Борба јс
допсла иодаткс о обнови Бо-сл- с
и Хсрцеговиие о којнма
је говорио Рододуб Чолако.
вли, мшшстар за Б л X у
Савсзној владн, прско радна
у Сарајсву.
Сва oua лостлгнућа учпае-л-а
су у време од пеках 6-- 7
мсссци нрошлс годппе, т. i.
од како јс окупатор истерап
из Југославије у апрнлу у.
мају на до конца те годнцс
— 1945.
На иоиферепдпја rpabe-влнски- х
рукоподилаца Госне
н Хсрдсговлне устаиовл.енл
је грађсвинска штета која је
учиаспа током рата од стра
ле окунатора ; о чсму "Осло-бођсас- "
псли :
"Сакупл-еп- п подадп пру-жај- у
доста јасиу слнку о о-гром- ној висшш штстс на гра-Iicdiiiicki- im објектима у нашој
зсмл.11. Hpcua tiim подацима
у Гх)син и Хердеговлпп су
иотнупа порушеис 92.472
Kyhc, док 6poj кућа олссло-собљсла- х
за станован.с лз-лос- н
172.043. Hajnchii број
(шеслособл.снпх icyha j'c иа
територнјц Осружиог одбо-р- а Баас Лукс н Слрајсла,
док је, продслтуалпо, пајвц.
ше кућа онесособл.спо иа
тсриторнју травинчког окру- -
га, затии округа бихапког,
1гч чијој је територији one
cnoco6i.ciio no 57 лроцслата
cmjx Kylia за стапова11.е. Ha
дијелој тсршорлја Поснс л
Хсрцсгопинс оисспособл.сио
jc око 30 лродслата свнх ку-h- a
за стаиоиаае. II(uoiipu
врсдлах зфада порушспо jc
или опеспособл.сло 215.890
ii.ui 34 процсиата. Иајвашс
lriviy...jon иогледу страдали o I'-al-la
Лука н Туз1а,
гдс jc пирушсно иреко н
нроцспата, тс сарајевски о-- Ч'
гЛс јс порушсио 43
нЈмцспата.
Прло тсшиа рушснл нзвр
inciia cyviii на саобраћајинм
објсктнма, иарочнто мостоии-ма- .
'Гако јс порушсно 12.693
мстара илн 72 ироцсната свих
дрпсппх мостова, 3.162 м. нлп
84, 5 И1н)цсната свнх бетон-скн- х
п камспих мостова, тс
ЈМ7 м. жел-сзни- х мостопа
(jeji су искн жслсзнн мосто-x- t
и рушепн 2 п иише пута).
Расправл-ajyhi- i о резулта-тнча- ,
iiocTiiriiyniu на грађе-впнск- ој обнови н лзградн.!!,
коифсренцнја јс установила,
да је од 172.043 оиеснособлс-- и
их Kylia оспособ.гено око
54,000 нлн 30 нроцената; од
око 215.000 поллпрнвредних
зграда оснособлхно је осо
94.000 илп 44 процената; од
око 400.000 метара оиеспо- -
"01 КРАЈННО, ТИ О
СКИХ HAM ЕВО ДЕЛЕГА
Написао; С. МАНДНћ
Наиуштали смо Хрватску.
Ирсд нана су сс указала мн-ларс- та Босанскс Дубиде. Де-лсга- ти
су се iiiiTeiccoBa.iii за
Босну н чссто плталл:
— Гдс је Босла? Када he
Босла?
Сада се Босла указала
нрсд 11.има. Стотллс омлади-лад- а
и лпоилра су прсшла
скелом па ову страну, а та-м- о,
ла другој, краЈишкој, ,гу-лл- лн
сс гјкјздови л-уд- н. Скелсинјз всшто отискујс
скслу од обалс. Полако сс
лрнстаје на другу dpaiiv.
Тада пастаје гр.геае, па ле-см- а:
"Ој Руспјо, наша мпла ма- -
тп
рекла сп нам делегате
слатп.
Дошло време, дошлп су п.
сатн.
Совјетскпх нам, ево,
делегатп.
Ој Крајпно, ти отворн
врата.
совјетскпх нам, ево
делегата".
Јсдиа оиладпнка води, п
радосно, бескрајно радосло
лева:
Радосна сам, како ле бпх
бпла,
стпгла нам је совјетска
"шт.
соб.хслнх деста, осиособле-n- o jc ош 294.000 мстара ли
преко 73 процепата; од око
19.000 метара уинштених мо-сто- ва
оснособљсно је око
13.000 метара нлн 70 проде-нат- а.
1Јри одсапваау овнх
резултага нотребно је води-т- н
рачуна, да су оиа постиг-нут- н
иод тешким услоилма
иссташидс алата, иатсрлјала,
прсволшх сретстава и радне
снаге. Овај yenjex ле бн мо-га- о
Cum постнгнут без учеш-li- a
iiajuiiipiix народних слоје-в- а
у раду. На тои раду су сс
гакм.пчилл oprann Мнни-старств- а
грађевлна, Југосла-вснск-а
армија, аптифашлстл-чк- с
органнзацијс, омладила
н дијслп народ. Много радо-в- а
је лзвршено - бссплатнои
радпом спагом, иа добровог-но-ј
основн."
Тако сс BC.ui у извсштају
Копфсрспцнје грађешгнси-и- х
рководнлаца за Посну н
Херцеговину објавл.еном у "Ослобоћсн.е". Л шшистар
за Посну н Хсрцсговипу Ро-дол.- уб ЧолаковнН у всзи то-г- а
шзмеђу бсталог јс рскао
npcico саЈ)ајевског радиа 3
јануара :
"Иа ово кратко врсис (од
анрила до дснсмбра 1945)
обнопл.еио је 80 ироцсиата
порушеннх жслсзанчкнх мо-сто- па
н проиуста на :ислез-ничкп- м
пругама н око 70
процсната друмских мостова.
Но11равл.сно jc н прсдато са- -
oopanajy izv локомотнва и
око 1.OU0 вагоиа. Данас jc у
Гос1ш и Херцсговшш у глаз-по- м
обаоил.сн ;кслсз1111чки
саобраћај на свпм лпнпјаиа,
лзузсп лпнпјс Мосгар-Д- у
бровинк. Нашс II п it пстпрстпо
за локапш саобраћај распо-лаж- с
даиас дово.гшш бројем
кампона (трокова) н прилич- -
шш бЈгајсм аутобуса за п pe-sos
робе и путника. "llama нндустрнска н ру-дарс- ка
редузећа ратом су
тсшко иогоћсна. Од 180 ин-дустрис- ких
и 360 рударских
рсдузсћа oiiiTchcno jc за
време рата 130 нпдустрисшх
и сва рударска. До данас је
обнов.гсио 60 нндустрнскнх
и 24 рударска рсдузсћа.
ипдустријн дрвста, која јс
готово сасвнм уннштсиа за
врсмс рзта, данас ради 37
iiapiutx ннлаиа, a ocnu тога
обиоил.са јс шуиска :келсз-ннц- а
свих предузсћа. У тој
нидустријн ради данас 15.000
радинка, рема 3.500 на да
ослобоћсн.а. . . "У нскнм срсзовпма губн-та- к
стокс изпоси 80 процсна- -
та. Нз Србнје је абав.гсио
око 46.000 п,ла оваца. Југо-словснс- ка
армнја дала јЈ
2.664 грла. Иреко УНРРЛ-- е
набаплепо је 2.000 мазги н 60
раснлодних грла, а из Бј'-гарс- кс
200 бикова н 100 кра-в- а.
Од ноллпрнврсдног ала-т- а
народу јс подсл.сно 2000
нлугова, 2.350 српова, 5.660
лопата. 8000 мотнка, 320 бу-дак- а,
15 ccjxijma, а од вс-ттач- ког
ђубри.та 467.000 кн
ТВАРАЈ ВРАТА, СОВЈЕТ- -
ТА"
омладила."
Ннјс сс козарачко коло око
гостлју, н тако,, у к.олу„ во-д- е
и х у дом културс.
Поздрав.га нх Стободал
Стојнип, у имс босапске о-ЈЈлад- инс. Ка;ке да пх лсгеи-дарн- а
жсгло очекује.
— Cpchnii смо што смо пр-в- н
совјетски луди који сту-ла- ју
на тло Козарс која ппје
родпла лздајинка, на којој
сс члтав иарод борио за cio-бод- у,
одговара nw вођа омла-дилс- ке
оргалнзадије, пуков
лпк Пјсгов,
Ниди се иа аима да су
срсћни.
Cpehmi су н Иоткозардк
— Мамо, драга uauo, вндп
лх, CK'aicyhe п тапше рукаиа
омладинка Хајрлја lllcpuh.
— Нлкада веселијн нисио
били! велн Саблја Рсђепо-Bit- h.
— У Kaio, другови, у icaiol
Разиграло сс козарачко ко- -
ло, хучпо, полстло, н гло сс
тресе од топога ногу.
— Најми.гпји лам је ово
час. Ко нх ле би волно1 гово
рп ми мајка Хаирпјнла. —
Cintoh смо лх чекалп до по-noh- n.
Све м,ислкмо: ма зар
да пх не виднмо. Руске кан-г- е
смо за време усташа у нс
дрнма криле, а сада да uiimo
t
лограма чилске шалптре п
230.000 кг калнјсвс соли. За
неколико мессцн органпзо-ван- о је 11 маишнско-трак-торскн- х
станица са 297 трак-тор- а. Оне су помоглс иаро-чнт- о
у јессн.ем opaity тако да
је ове јесени засејано оз.им-iiii- u
усевнма 80 процсната
лрсиа нрсдратном стан.у. . .
"У цил.у осиособлаванл
полдзпрнвредпих и сТочар- -
скнх стручлих кадрова, отво-рен- е
су трн нпже н једла
средил лол.01ф11вредна шко-ла- ,
одржало леколико тсчајс-в- а,
међу којииа трсба истаНп
течај за трактористе ла коме
је оспособљело 279 тракто-рлст- а
п Л.ПХОВИХ iionohii.iiKa.
"За време рата улиштспо
jc у Ijocihi н Херцеговинн. .
1.183 школс и 498 јавнлх
зграда. Од тога јс поправл.с-п- о
188 јавиих зграда и 395
школа. . .
"UpajeM новсмбра (1945)
увсзело је у Бослу ai Хсрцс-говнн- у
89.194 тона жита. l.bb тоиа мастн, 1.012 топа
разних коизерви, 3.150 топа
шеће]а, 1.447 тоиа саиуиа...
Створслс су у забачеллм Сс-аови- ма
знмскс резервс, тако
да је оласлост од гладн от-клои-с- на. "Нико nan ue сма-ј- с
умријетн од гладн" — то
jc nauia иарола. Осим тога
Миилстарство трговнис и
слабдсваша лабавило јс за
становилштво 1осле и Хер-цсгопни- е
око 3.000.000 мста--
ра разлог штофа, око 850000
комада рублл, 1,300.000 на
рн чарана, аи.иии разплх
одсвнлх лрсдмета, 270.000
ћсбадн ,и јоргала, 448.000
иари обуће, итд. У спабде-nait- y
стаиовшшпва ва;кну
улогу игра задругарство ко-j- e
сс лочело брзо! развијаги.
У Главиом задружнои са
исзу учлаљело је око 350 зд-дру- га, које су лабавл-алежит- о за семс, nonphc, sicco п масг. ј i ооластн школства н на
родног иросвсНивааа учлг
ii.cn јс зиатан корак напред
Данас ло 1осли н Хсрцего--
вшш раде WJ ословис шко
ле које лохађа 103.549 децс.
У aiiua врше ластаву 1.202
учшслд. За стваран--е иовог
УЧЛТСЛ.СКОГ кадра отворсно је
16 учлтсгскнх тсчајсва и 4
учитагске школс. Грој учс-пик- а
У срсд ii.li и лжолаиа ш
лоси 14.4G9, а осим тога у ле-коли- ко
срсдл.ои1колских тс-чајс- ва
учс ла стотлнс олнх
средилшколаца који jc рат
OMctao У рсдовлом школоиа-iby- .
У hocnii л Хсрцсговшш
држс сс Miioro6iojiiii апалфа
бетсии течајевн, отворепо јс
ncLaniKo лародиих уливезл
тета, штампало ла десетиле
хнллда кп.ига којс су рас-лрода- ле
у иароду.
"У областн лародлог здрав
,га учиаенн су велиш папо-р- и
у току ове годлле. До да
лас јс обиовл.ело 6 окруж-ци- х
боллица Са 2.700 крепе-т- а,
11 среских са 900 крепе-т- а.
Оснм тога у миогим сре-зовн- ма
стварана су приватна
нас Русн лрођу. Шта су лам
свс усташе чнилле. Лалхког
Бајраха јаселовачкс )сташс
стрсга-i- e су ла сред Дублдс
осамласст омладллада и де-војак- а.
A у марту усташе су
одве.1е трндссет it осам дуби
чкнх оиладилки у Јассноваи.
II мојз bhii је тако страдала,
се,амласст јој годниа блло.
Никад се више нлсу вратлле.
Дубнца јс годнлу дала бнла
ограђела у булкере н :киде.
Лани лиео пшеллду није no-сија- о.
— Ннделл смо страшле
слнке уинштсаа по читавој
Југославпјн — говорп Зоја
— влдслп смо како су тешкс
бнле борбе. Полосип смо што
сада боравимо у ICpajmiii, ue-b- y
пародом коЈн jc бно толл-к- о
предап бирби.
Тешко су се Дубичанн од-воји- ли
од делегата. Дуго су
пграли коло пред aj-гобус-
ом
и нису иу дали да крсне.
Најзад, пријсдорскои це-сто- м,
кроз Кнеасопаге. Очи
жудпо траже шуме по Коза-р- н.
Кпежопо-г- е — то је, зш-ч- и,
постојбина иајке, Стојан-к- е,
ibenor Млађана п Срђа-н- а.
Драгаи Кос н Јодо Л1ар-јалови- ћ,
кнгжопо.гскн партл-зал- н,
причају о устанку и
борбама. Ту је чувепо Латл-ловп- ћа
брдо, ту Miunha гај,
локазаше кућу Бошка Ши- -
Боравак Совјетске делегацијг
у Југославији
4l
-- Wi£W$f .
"СРПСКИ ГЛАСИИК"
оделсл.а са 5 до 10 кревста.
11а дан ослобођеп.а Босла и
Херцсгошта имала је у цн-вилн- ом
саннтсту 115 лечлл-и-- а,
а дапас их нма 227. To jc
join увск врло малн број с
обзиром на лотребс стапов-ииштв- а.
За побо.гшап.е сред-,-е
- мсднцинског кадра о-снов- ана је двогодишаа зу-барс- ка
школа л отворси
шестмессчпн курс за средио-мсднцнпс- кс
кадрове. Број
јавлих апотска mfiico се од
52 ла 71. . .
"Од ослобођеаа до далас
Мшшстарство соцнјалпе по-лнти- кс
лздало јс 480 мнлно-л- а
динара uouohii партизап-CKii- ii
лородицама, ратној си-])Оча- ди,
лородицауа палпх
бораца лтд. Оно је отворнло
242 шкоккс кухнн.е у који-м- а
сс храпн око 40.000 школ-ск- е
дсцс, 9 обдапишта, 47
дсчјих домова са 700 дедс.
Ово Мннистарство извршп
ло јс нривремеиу колопнза- -
цпју ратпе слрочадп нз la~
cue л Херцсговлнс у Слов;-лији- .
Тамо jc iipeccteno
4.382 дстста, а 10.500 такве
дсце бнћс смсл1тепо у Боснч
и Хсрцсговшш. Ола мсра ie
лредузста у ит.у да се децн
за времс тсшклх зикских мс-се- ци
створс повочш ;кивот-л- и
условн. . ."
0 ПАКЕТА
Директор лошта лздао је
осдеће caoiiuiTcii.e о најпо-внјо- ј
урсдбн о слаау пакета
у југославнју из Каиаде, по-ча- м
16 фебруара о. г.
CaoiiniTeiLc гласн:
Ношталска слу.кба за сла-it- c
лакста у Југославнју лот-над- а
лод следенс yciOBe:
Укупло тсжлна пакета in
смс лрсмашити 11 фуитн
Укулиа врсдиост лакста не
смс блтл Bcha од 2о долара.
Иаксти сс ис иогу ослгура
тл.
Слаљс лакста ограничеио
је на лриватпс особс л ле no
жс се подузсти од странс ре-лифск- их
нлл друглх органн-зацнја- .
Лдресираас иакста на дру
ге особс оснм оних којима јс
iiaMeibeit, са сврхом избсгз-вам.- а
orpainiMcibiiiia, забраас-n- o
је.
Нико не мо;кс слати uiiint
лсго два чакега ледслло, од
којих сваки мора бити иа
другог адресанга.
Накети су ограничспн на
дарове, адреафане приват-ни- м особаиа н не могу укду-чпват- л
комсрциа-'н-е (трго-пачк- с)
ЛОШЛ.1.КС.
Стварн којс се н.ал.у у па- -
кету мораЈу бнтн детално о-злаче- не
ла "Костумс Дек.13-рацијн- "
(царнпарском фор-мулару- ).
Пошиллчниа се савстује дј
употребллвају за свакн па-ке- т
омот ла коле је означсиз
"Глфт Нарцел".
.Lcroiuiha, па Мнрка Ileuulia.
Ту се борио Шоша, ту Мла-де- л.
Спаки камса u сваки
луг потсећа на прве лушке
и првс бнтке.
Успут наилазимо ла згари-ли- а.
Потпуло изгорсле кућс,
једнио су још остхш траго-в- и
камсинх темстл. Сад no-ne
гдс, nonocarpabeiia satu6a
од npyha, а прсд ibou ассле
n деда, обучена да нх је ту-г- а
поглсдати. Ноцепаие ко-шул.и- де,
и нлшта више. Ка- -
iianbe аугобус, нжу стн-сну- ту
ручнду л впчу: "Смрт
фашлзму! .
Ево нас и код села Кнежи-де- .
Певају за ity: "Кнежпца
je од Клгжопо.га днка!". У
iboj je пукла лрва устаннчка
пушка. Шаренлло ооја на
сунцу, као да је сабор. Сви
трчс у сусрет аутомобилу.
Лубе руског официра.
Говоре Ијегов, Пл.ппа, Јац-ко- в,
Навлов. Павлов каже:
"Извојсвхш смо побсду грв- -
л.у. Њу никада нико лсће
uohit дз }зме. Сада је прсд
лама ишрокп пут срепног
жлвота".
Козарска омладпна предајс
пм дајк)ве. Једноставним ре-чи- ма
дају једпоставне ссгач-к- е
ствари, пајбол.е што јс Ко-зар- а
могла да да: мараме, пе-шкл- ре. Оиладппке лз радве
брнгаде "Зоја Космодеијан-ска- "
поклааају шареиу тор-б- у.
Пред трнбнпом се впје ко-л- о.
Сеоске омладпнке певају.
Мноштво борада, н готово
спаки лосн спомсипду ста- -
Вук Караџић
ВЕЛИБОР ГЛНГОРНћ:
Нлје нотребно нарочнто
поинаатн Вука Караџића. Он
је увек у иашсм језнку н иа-родн- ој
души. Ми га нс зовс-м- о
друкчнје нсго Вук. Народ
га као таквог зиа: лростог,
интимпог. блнског. Постојс
Ш1СЦЛ који говоре душом па-род- а,
језнком народа кроз daieha. Нук је од тога кова
зеш.е која га је роднла, лод-леб.- м
које га јс иадахиуло.
Допнре поветарац с Дрнне
до ibcroBe катбе у Тршнћу
у скровитој увалн као у вуч-jo- j
Јамн, нрсд свсжнм зеле
лилом шума. Ту jc у инзини
славна, исторпска река, чу-ве- ла
по брзшш и лспоти слд-пов- а,
чувена ло мегдапнма.
To jc To поднебле, сиажио у
једршш у комс Вук започс
лсторнју српске kiukkcbho-ста1- .
Чаробпа је и чудесна иоја-в- а
тог живота коме се ми no-К.10ЦИС- МО.
Пзрасте се.гаче у
оном кршу од народннх бу-л- а
и збсгова ciipoTini.c рајс,
у олом покору од турских
зулума н клеи.евских наси-л- а,
чувајући овцс мсђу уста-ннцн- ма
и хајдуцииа л загра-б- к
у срце ларода. Излн сс
пародиа була хрлс!ш за сло-бодам- а,
покри се Нодринс
липотпма голаћа којн као да
лзннкоше нз утробс землг,
да за јабучнцс хватају сво-jii- si
кошчатли рукама силпи-к- а
и Вук оссти слагу тога
Нарочито cc CKpchc лажаа
ла чиаспицу, да лрнмаае
иакета ла канадскнм пошта-м- а
ис значн да се за садржи-л- у
пасста ле бн могла илатн-т- и
дарина илн другс лапла-i- e
у JyrociaBiijii.
Неки артиклн од врсдло;-ти- ,
као лова ]оба за пошсн.с,
могла бн иотпадатн лод ре
cTDHKiiiiie 'возл v зеил.н v
коју се uia.iy и ноипмачи би
треба.ш у свом солствснои ј
шисрссудаусталовеса онии
коме шалу да лн су накетн
које оии ламеравају слатл
полбнни или пријатсшмалО'
НАЈНОВШ УРЕДБА СЛАЊУ У ЈУГОСЛАВИЈУ
да
слоСмЏиа - од таквих-Л)-4- Ја стрикднја Ц I ....
За сада Моптрсал he битп
једнни каиадскн "Ккхченџ
офнс" За одашиллс поштан
скнх пакста за Југославнју и
свн пакетн требају битн упу-hci- ui
у Монтрсал брнтанспп
н страпн да буду уклучели
у затвореној iiouitii тога уре-да- .
Ноштарина:
1 фунт .50 центн
2 Фунта .70 дснти
3 фунта 1.00 долар
4 Фунта §1.20
5 фунта §1.40
6 Фунта §1.60
7 Фуитн §1.80
8 Фунтн §2.00
9 фунти §2Л5
рог партлзаца.
Стзји Mapiija Tapih нудн
госте ракнјом:
— Узин, днко моја, узми,
кога hy лонудити ако nchy
теос. I.I3BHO je да лаи ic до
шла слобода н сада живимо
бсз страха.
Марија je ишла иа конгрсс
у Сарајево.
— Ратовала са, и Iior зна
vaso nasi jc сАнма било. 11
изборилн смо правду.
Сунце топло феје. Совјст-ск- и
дс.1егати лрнчају са сво
јпн (атннм друговима. II х
1астанс}' много загрллја н
поздрава, и всћ се Kpehe прс
ма Нријсдору. Тамо је,ла
дивла слпка; аутобус стао,
окупнли се окојо омладинцч-I- I тск одједанпут, одоздо, in
дна улицс, облак лрашине
Ускојх) се разазиају ctotiiiip
ппонлра, зајапурени, всћп- -
па у фссовнма. Трче премз
делсгатлмг (задодннлп су
мхто па дочек) и машу црве-нп- м
заставицаиа. Опколлва-ј- у
нх и всдро певају. По-здрав-- va
ах Лссаков, а оии
му дуго плсскају.
Рускн омладннцн обллазе
Крајину. У Бана Луку су
стиглп прсдвече. Тамо је бпој
препун трг пред лекадашнлм
бапском зградох. Велпке иа-нлфестац- пје
братству сло-венск- пх
варода трајалс су
читава два сата.
У Дрвару, у Тнтовграду,
бло јс ванредац дочек. II пе-с- ма
дрварске омладнне збо-р- п
о томе:
"Сталпн нама шаге деле- -
пародпог гп.сиа, силипу и ми-ли- ну
крвн свога народа. Нмао
је умстллчко чудо lojiim га
обдари лрпрода, ленота iii бо-гаст- во
подрниског подиеблл.
Загудиле су легде гуслс ja-дпко- вкс у блнзншг, лсгдс је
С1СШ1 гуслар оневао тугу
1кпс1ва, алн н всличнну ii-тсшт- ва,
днвоту херојскс сна-r- e
свога народа, аегове веч-- н
с те;ки.с за слободом и ?а
лравдом. Ослушлу Иук звук
гуслара као столетну мсло-днј- у
живота сриског ларода
у робонању, вндс слелога ко-Ј- и
је из душе сллао стлхог.е
да убла;ки мукс иарода. да
окрепн, очсличи iberon дух,
нрнлремн га за ловс борбс
на лсравном иуту аеговс нс-торп- је
н заниса. Нмао је у-мстии-
чби
слух да оценп
врсдиост тлх стлхова, ие само
ibiixoBy уметлнчку псториску
врсдност, всп врсдност ларо-дн- е
дул!С која је кроз имч
излпвела.
Нук поста ризннчар иарод
лог блага и своју ризллцу
остапн у ласлсдстпо лотом-днма- ,
јуладнма и хсројпма
српског народа. С колеиа па
колсло то сс благо лредајс л
лосшпс га и носс га у свомс
срду свн слободнн духовп
сриског народа. Одгајсна су
читаиа поколсп.а ла десетср-д- у
којн јс био уиск брнта:
мач лротнву наси.га, зулума,
за слободу и лравду чопска.
Појавллтао сс дивпн н чн-ст- н
лик ларода dua тог де-сстар- да,
крај освстничког то
иуза Kpa.xcBiiha Alapica и тај
лнк ладахну десстсран да о
олако скчадло, оиако 6iictio
лада с камсна па камс сри-ск- с
народне душс. Народла
лссма нсказа колика јс нсли-чаистве- па
отпориа спага срн-ско- г
ларода. Ола сабра у се-б- п
све внтешкс особппс сво-г- а
ларода, свс оио што jc v
Н.СГОВОМ духу злато ш бнсср
и с таквнм накптом iiiol;e
кроз cue трагичне стапс лашс
лсторијс. 1роз н.у сс ловсза- -
' шс устанидн за слободу, за
лстнпу л лрапду, повсзаше
сс CDe наЈјодпс борбс нротнв
ропстиа, у H.OJ сс лскалншс
карактсрн, хсројска срда ко- -
су знала ла сиии мсгданн- -
неустрашнво L-Vli-nTlf
за
С1ободу свога иарода. Л на
родиу носзију узе у својс
рукс Нук, ссллчс Јадра, че-д- о
пашсг ларода, чсдо ове
траглчлс л мучсничкс зсм.ге,
а ш лспе л чаробпс ло јула-чкл- м
нод1ШЗнма, по ларод-ли- м
устандпла који забацл-iii- c
лолопо ропства, но иар-тнзапскл- м
борбама ојс о
С1ободпшс земл.у од јсдле
чудовншнс тнрапнје зла, вар
парскс Но снпрсиостлма л
10 фунтл §2.35
1 1 фунти §2.55
Ова цена нотлада изисли
у свако преме, у сагласностн
са лЈомснама" дспа транслор-тадијн- .
гате,
такву радост лародп не
памте!"
Ту свакц камен збори о
Титу, свака стопа зсихе је
заламтила борбу. Омладниа
iiinpii коло.
Лубом1Ј01!, а л друпп, ja-иису- јс
стихопс. Додллјс за
врсмс иожас, оп лсло лева
name борбсле лссмс, као лра
ви KpajiiniiiiiK.
Нз Дрвара, прско Нетров-д- а,
каспо лрсдвсче стиже се
у Iiixali.
За БлхаН су nobene жссто-h-c
борбс. Град је лре тога
бомбардовап и сада је достл
разорсн. Дугн мост, а!Злом-л.с- и,
лопго ло Уни. Ha мо- -
сту join стоји Јсдап ynniiiTei:
тснк. Норушеиа је доисклс и
злосретла Хасан-кул- а. Трн-паес- т
хилдда Јодол.уба је но
слаио пз н,е у сирт.
Јадков, стручаак за траи-спор- т,
разглсда nopyiiiemi
мост.
— Треба мпого раднтл, кз-ж- с,
да се мост опег подмгне.
јер се мора уклолити сав ма-те]шј- ал
од старог моста. Ко
лас, у Совјстском савезу,
лраве у фабрпкама стандард-и- е
деловс моста. За 15 до 20
дала помопу тлх делова ова-ка- в
мост би могзо да се ла-прав- и.
Делегатл совјетске очл1дн
и е су разгледали у БIIxahy
салу, у којој je у новеибру
1942 одржано Ирво зассдаае
АВНОЈ-- а и 1 конгрес УСА-ОЈ-- а.
Оии пажљнво посма-трај- у
зндове, клупе, пароле.
Петак, 15 фебруара.1946. т
грозотама.
Occhajyhu нулс народа,
сиаге л лспотс iberoeor духа
кроз своја уметничка чула,
Иук јс, сав у народу, осстмо
н жавоиисиост, бујиост, ма-глј- у
п,сговог јсзика. II mi са-д- а,
ако нски пут лсшто лспо
кажемо, ако у нашем iipjino-иедањ- у
заблиста лска рсч
сочиа и днвпа у бојама н мс-лоди- јп, захвалујсмо Нук7-Стшсћ- е jc лрошло, a nit ако
хоћсмо да oaciiBUMo, лодмла-дим- о
иаш јсзик, мн чспрка-м- о
ло аеговои рсчпнбу. Жу-бор- е
лаше рскс српскс у рс-чи- ма које оц сакупн, оглсда
cc у ibima вода планннска,
шуми и лодрхтава онај иовс-таЈ)а- д
који oiuo,n наше во-h- e
a name ibiiBe. Ето ibiix,
nianylic лаше чобацчс кад
чува овде ио српскнм брди-м- а
а дочскује лх са радос-Ш1- М
научииЕ, којн свој вид
НЗМОрц у TybllllCKUU тсксто-внм- а. IIani;e се ла нску 1Ју-ко- ву
рсч као иа дах лапшх
плаинла, мнрис nauie зсмлс,
и кроз iby и ш! осетиио, као
што јс то и 1Јук осстио, аси-л- у
куцаоиду нашсг иарода
К"ао лски брижин отац on
ic cah-уплл- о драго Kaxeibc рс- -
iii у luujuj Jt-M.bi- i. jao да jc
лозпавао1 л аихову сллу, ис-тори- ску
слагу, да сс ла и.н-ховл- м
крнллла високо уз-диг- лс
дух слободе срлског
народа.
Чудссла јс Букова лојава
у тлм бојевпма, тим слоха
ма лашсг дсвстиаестога сто-.ich- a.
Чудссаи jc и асгов рад
ла лравоплсу, који оц тако-ђ- е
лодссн прсма духу наро-д- а,
прсма томе духу, којн у;
у основи сав лриЈшдан, ja-са- н,
прост и испосрсдан. Л
ibeioB лравоннс лостајс ору-f;- e
духа сриског ларода, о-сло- ва,
тсмсл.11 асговс култу
рс. Он олакша своис народ)
iiucaiiii израз. Oyoryhu bii.it-жсвлос- тн
да сс лзвучс иј
чкал.а излинших слова, они-lyh- n
лисаиој рсча да иза1уС
ла шнрнлу ваздуха, у свст-лос- т
сунчалог дана. свочс
раду 1- -! је волсо свс што је
jaciio, iictji нпто, разуино.
Свс тс особпис оц јс саглсдао
у лз]азу iiaj)o,vie душс, коју
јс он досад лајбол.с схватио, иајболс осстио. " - -
Ол лрвн удара тсмелс иа
шој науди и лашој калассл-ност- и,
лашој културн. II од-браа- и
тс тсжас од канжев-нл- х
саиово.га, одважно и му-др- о,
олако како се асгов па-ро- д
браипо од свих самопо-л- д
кроз истојшју. Народ, оио
што јс иајлепшс у аему, го-ворн- о
jc кроз асгово дсло
КЈ)оз ibera jc говојжо наод-л- и
устапак који je изгра1;и
лао своју слободу. Кроз ас-г- а
је говорнла српска зсмл-- ч
која сс увек бушиа лротнв
ЈКЈпстиа у тсжаи напрстку.
излажућа своја најодна бла-г- а
свсту на днвлнд:. 11 мн
стојнмо лрсд ibiiii као И1ед
ислпким iiciiuapou наше кул-ту- рс
и исторнјс, алн vao п
нрсд Bdiibiiu чаробинком
којн iiK)iicce кроз столсНа
бура свога ларода длвну пе-см- у
о асговнм борбама за
слободу и правду.
— Одавдс јс говорло Лола!
лрича једап партнзап, пока
зујућп ла говорннду.
БихаН ииа лсторлско зла
чеас за лову Југославију!
1овори иу Лксаков. — У
судболоснс даис. ту се она
иочсла стваратн. Добро бн
било ада би сс ова сала о-чув- ала
у оиаквои стаау ка
ква јс изглсдала за време Пр-ио- г
зассдааа АННОЈ-а- . Но-стави- ти
па својс место н ок
дашас патписе, ламсштај,
све. Треба-i-o би од ite ство-ри- ш
лаЈшдни музсј.
]uxah je па перифериЈЈ!
Ikpajiuic. Наиустили су га
де.1сгати, да се опет вратс у
Гк)сну, доднпје. Иутем, за-лол- ио
сам Лнду IlAiuiy да i каже пешто о Босанској Кра-јин- и.
Ола полако говора:
— Упозна-т- и смо лоиал'
овај јупачка иарод, којн je
б с з о р у ж ј а, захва-tyj- y h a
своме одушв.геау и свест,
успео да створа војску а из-воју- је
победу. У Дреару са
разговара-i- a Са младаи се-ллака- ма
п осетила сам да су
оас бале свесне далскосеж-лост- и
аихове борбе. Њнхов
Дрвзр данас је разрушеи, о-- ие
жслс п xohe да га обаовс
Днвлм се анховој чврстлнн
н мушкости. One морају ус-пе- тп
у своме раду.
— Нас су свуда дочскала
са лајвећом л.убавл.у прсма
совјстском лароду н совјет-ск- ој
оуладипп. Ту л.убав мв
деапио п радосла смо што
совјетска омладина лша та-кв- у
6j)ahy н прајателл.
№