Serbian Herald, February 18, 1947

              СТРАНА..
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published Iwice weekly by Srpild Glainik Publiehlng
Company— proprietor! in lb Serbian language at
200 Adelaide St., W„ Toroulo 1, Out.
Излазп сваког уторка н петка
Сва писма п чекове треба слатл иа
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
МЕШАЊЕ У ПОЉСКЕ ИЗБОРЕ
Амсричка и британска нлада су и ио
другн нут иослало нротсстис нотс Нољској
у псзн избора. У нотама сс захтсва некак-в- о
всћо право опозицијн и слободнији
нзоори.
Но.гска влада јо одговорила да нс мо:ко
узстн у обзир то иото јср со она придржава
уговора Јалтс н Нотсдама н да ово нсмају
нрава да со мсшају у њсзнно уиутрашњс
ствари.
Ноиодои тнх нота СССГ јо дао изјаву
у којој сс кажо да ои ио пиди разлога за-ш- то
сс трсбају подузиматн мецо иро.ма
пољској влади' у иоглсду нзбора. Таква
нитсрвсиција бнла бл интсрвснција у уну-траш- и,а
1штана Иол.ско од странс пот-ппспи- ка
уговора у Јалти. Сонјстска ллада
сс no можс сложити са амсричком онтуж-бо- м
да со иарушавају принцшш уговора
Јалтс начииом пронађан,а избора у Нол-ско- ј.
Мсро којо плада подузима нротнв тсро-ристичк- их
акцнја издајпнчких баиди ис
могу со сматрати тсрором ниуком случаЈу
над учосннцима у изборс нлн иад народом.
Кад сс избори ировађају слободно, на
иринцштма уговора у Јалти м Потсдаму,
у Нољској, онда нсма нико нрава са стра-и- о
да сс мсша у то изборс. Најмаљс има
нрава британска влада за чији рачун јс
била створсна ппшјунска мрсжа у Нољ-ск- ој
против народиих власти и иа шш-цијатн- ву
чијсг амбасадора су подржаиане
всзо са нодзсмном тсрористичком органи-зацијо- м.
Hutu Пол,ска a нити ма icoja друга пова
домократска зомл.а Кпроно нису сс мс-шал- од
изборо Гритаиијо и Л.мсрикс. iiiitii
су слало ното што jo у Сјсдин.оинм Држа-вам- а
гласало тск 44 посто бнрача. На Ре-мублика-
ицс
јс гласало јодва једна чствр-тии- а
од бирача, што значи да јо чстпрти-н- а,
a ис надиоловична iiclniiia, поставила
рспубликаиски ссиатн коигрос над 75 но-ст- о
других Пирача н цслмм иародом зсм-л,- с.
Ту тако1)е троба узсти у обзир п 1Г
мплпоиа амернчкнх Црнаца и милиопс
других, који, ради тога што ио постоји
нравн дсмократски избории систом. ио- -
Majy ирапо да учествуЈу у изоорнма.
У совјстској изјапи е каже да ио.гска
народна влада но би испунила сиоју оба-пс- зу
нрсма народу ако ио би иодузела
снергичио мсро "иротив оних криминал-1ш- х
слсмената" са цил.ем да иоонходно
гарантујо услопо за ировађан.о слободних
демократекнх нзбора.". Лмсричка нота со
иазнра на инфорчацфча које су доби.ти
од Миколајћука. да со тобож вриш тсрор
над члановима н.огово партнје. Али со у
iioTii ио кажо да су неки од чланова Мн-колајпук- овс
партијо лрсшли у шпијуиаж}
п торористичко акцнјо иротив народиих
пластн. Нрсма уговору у Јалти и Нотсдаму
у возн пропађаи.а избора у Нол.ској, амс-рич- ка
ни бриганска плада иемају прапа
да сс мешају у пољскс нзборе. јер со опи
нроводо слободно. тајним гласаи.о.м н ои-iimi- M
правом гласа. To ното само могу да
потстрскапају издајннчко банде. остатко
колаборатора са окупатором на терори-стичк- е
акцијс
ПАТРИЈАРХ ЈЕ ПОШАО СД НЈРОДОМ
Ноглапица Српске правосллпно цркве
патрнјарх Гаврнло пошао јо са спојнм
пародом. Оно за чиме јо вековима тс;кио.
зашто јс всковима ролсвао крв српскн
народ — за слободу. братстпо и једниства
словоиских иарода — остварнло се сада
борбом н папорима Словсиа.
Сада словснски народи узајамном са-радњ- ом
градо своју срсћну будућност, по-дн- жу
својс државс економски и културно
и уједио стојкао силин бедсм на бранику
свстског мира и бсзбсдиости народа свста
Псраи својнм традицијама, српски на
род јс мсђу првнма и у анти-фашистнч- ком
рату пошао путем словеиског братства п
јсдннства, к прогрссу и својој слободн. On
јс нспоколсбиво пошао оиуда куда јс тс
:кио вековнма, са великом словсиском по-родииа- ч,
са свнм сл$бодолубнвнм наро-дим- а
који марширају прогрссу. II он је
пошао правим путем. To данас свак пидп.
Гади тога патрпјарх Гапрнло свсчано пз-јављ- ује
на Словенском копгросу у Гоо-град- у:
"Са испзмсрном радошћу видимо да
Словсин у овом духовном јсдинству улажу
сву своју снагу, да у међусобној љубави
u братској сарадп.и пзграђују своју срст-н- у
будућност."
ДР.
НА У
и.
IIapa.ie.ino са Реиесансом
појавпо се у иашии зем.иха
парочпто у Хрватској н Сдо-веппј- п,
друш једап покрсг
— као резултат истнх ско-iiOMCM- ix
и социјалиих усло--
ва. 1о јс ивај
нокрст примпо je форме рс-липшз- не
борбс лротпв спе-влашћ- а
иатоличкс цркве. Алч
у суштпнн он је одржавао
незадоволхтво селлчкнх маса
и грађапских слојева iipomn
У доба
оасивсо je у Хрватској и
нарочито у Словеинјн култу-рн- и
живот. Пстина, кп.и re i:o-ј- е
су онда штамнаис прстеи:-н- о
су релнгиозног карактера. Am one су значиле почстак
нопог полста у култури и
хрватског it с1овеначког на-род- а.
Носсбно за Словснију
тај рад претставлд ночетак
словсначке каижсвпостн уоп-шт- с.
у Хрватској п
Словсннји, као н Ренесанса у
Далмацији, нмсу локалан ио--
крсти н iieviajy само локалии
значај. Нако тн покрсти иису
П0Ш1К.Ш код нас, наши наро-д- н,
у првои реду хрватскл и
словсначки, својим учсшћсм
у ibiiua допринсли су прогрс-с- у
човсчанства, Copchii се за
слободу л.удсс мисли од око-в- а
средп.ега вска и од тнра-инј- с
цснтрализуа.
иароди вско- -
Biui су сс борилн за своју
слободу протип страннх yi-1кста-
ча. Та и.пхова борба до-би- ја
нови почст у XIX вску,
а врхуиац достилс у Другои
свстском рату за време хсрој-ск- с
u a р о
борбе под пођстпом siapina.ia
Тнта У овом нериоду, почсз
ш.
ДА СЕ ОСЕИА КРНВ
Носле краћег одуора суђс-њ- с
јс настављсно саслушава-ilc- m
оитужсног
Здравковнћ нзјавл.ућје да с
oceha irpno. On прпзнајс да
je у фебруару 194G годпне
писао јсдан извсштај, којн
је упутио шпн-јун- у
али жели
да овај нзвсштај прикаже са-у- о
као "уалу лолнтичку ст'-nij- y.
унакрсмпч ис-пнтавањ- еу
о садржшш овог
Нзвештаја, Здравковић нзја-влуј- е:
"Говорно сам са М-10Ш-
ОМ
свега
једиоу о тоус касо Нзвсштај
трсба да будс нзрађеи. Са
any са се споразуусо да у
Пзвештају трсба поуенути п
Споразум Тпго - Шубашнћ.
Иошто сам нзвсштај апи-са- о,
однсо са га Милошу
који је изја- -
вно: Да видиуо шта сте на-ппсал- и'." Овим Здравковпћ
побнја изја-в- )
да ннје давао
нпкаква упутства о тоуе како
НЈвештај трсба да буде са
став.гси.
СВЕДО- -
КА НА СУђЕЊУ У
Пред Прховнпм судом HP
Србијс настав.гсно je cybeite
групи лица оптужсних ц
ошиЈунажу испнтивањем оп
да лн нрнзнаЈс да je Лзвеш
тај који је лапнсао којп
је поднет аусрнчкоу шпнју-н- у
Придонову садржао лаж-н- е
лодатке о полптпчкпу;
лрпвредниу л општиу прн
злкауа у Опту-жен- л
одговара:
"Када сада чптам тај пзвеш-та- ј.
да је тако."
Он је тасође прпзнао да
npcajyhn тај нзвештај, саве-това- о
да га пе
држп код куће.
Ilocie тога
чпта лзвесан број ставова пз
овога Пзвештаја, којн садрж:
важне податке војпе прпро-д- е,
као па прлмер податсе
ГЛАСННК"
м XIX пска, ос тбодн тачча
''кЈрба jjuic toBeiickiix народл
достнже изванредну јачнну н
напрсгнутост. У почетку XIX
вска српски народ диже ;ui
сиоја мацнонално ослободп-лачс- а
устанка, а црногорскл
иарод настап.тл борбу, запо-чст- у
join раннјс, за своју не--
зависност. Србнја н Црна Го-p- ai
уз nouoh pyctor иарода,
формнрају се као иацнопалие
државс, хрв"атскн, словеначкн
н максдонски народ такођс
настаплд своју борбу, која у
опом веку прима нове вии:е
форнс — услед развитка но-вн- х
скопомскнх и соцнјалннх
услова. У ово впеме коначио
сс формирају
nai;nje. Услсд свсга тога о-га- то
сс развија и културна
ЖНВОТ КОД IMIX. KlbirA'CBfincr
и умстност ступају у нову,
спажпу фазу развптка. За па
уку су такођс створснн извс-сн- и
бо.ш услови развиткл,
иако су Југословсискн наро-д- н
уорали непрекндио да со
боре за своЈа пациоиатиа пра-в- а.
Основаие су научне уста-нов- с,
внсокс школе уннвср-зитет- н,
на којнма су постоја-1С- .
бар у изиеспој мсрн, мо-ryhiioc- Tn
за систсматски на- -
учнн рад.
Нацноналпи njcnopo,v uo-ј- н
код наро-д- а
иочми.е у првој полопиии
XIX века долази до иарочп-то- г
израза у н.иховој култу-р- и.
Код Срба он је везаи за
имс геннјалног самоука, са-моннк- лог
научиика и kim.-жевнн- ка
Нука КараџнКа. Ои
јс културу прмблнжно apj--
ду. je. мес то
архапчног Ошрнлике у врсус као
увсо у Срба,
сво
Лројној сиази
арумје, као и ннз ставова ко-ј- и
садржс клевсте и лажи
нротиву "Да ли
вау јс јасно да нзпештај ова-кв- е
врсте, када се јсдпои
прода лнцпуз
расположеннн преиа
држави, иоже да наведе так-в- а
лнца да предузму пзвеснс
кораке, као а пример да про-тествуј- у.
да се yeiuajy у уну-Tpaiui- bc
нословс, да прекпдају
односс, да запо-чн- у
прнвредии рат и уопште
узевши да врше притисак?"
пита
одговара оптуженн
"да у овом
извештају пма пзвесан број
ставова icojn оз-бпл- не
стварп и тешке
Пма којп не од-говар- ају
на јсдпо
Јавиог тулноца, опту-жеи- н
пзјављује
да је нзве-шт- ај
он писао за Мпгау
и одлучно одбијд
тврђеие да
је тражпо да
се овај преда Прп-допов- у. На захтсв jasiior ту-жио- ца
нзвртено јс суочеи-- с
н
Iiojehu се одговорностн, ни
јсдан н и другн пе ycybyje се
да призпа да је дао пппцлјл
тнву за саставллп.е извешта-ј- а
н за предаваие пзве
штаја аусрпчкоу mnnjyny
Оба оптужева
нелресидпо п упорно понав
туженог Своја тврђепл. Када је
ссдавајући .бптужепп Здравковпћ п чвр- -
и
прпзнајеи
је,
о
н
сто остао прл својој пзјзвн
да је Пзвештај наппсао па
оптЈ-жеио-г Трп- -
Фуновппа, којп
K-iy-mt.
пзпепада je сгочпо п
панпчно хватајугш се рукауа
за главу повпкао: "Нисау, не,
ле, неГ
Суд је преслушао
зета, хоји је
па од
tera лрпупо
пзвештај п предао га шпп-jvn- y
Оптуженп
Стапковлћ се ранлје по-зпав- ао
са п зпао
је да се Прпдопов у Југосла- -
"СРПСКИ
дпплоуатске
пзгсштај
вопис tay ло масичне об je шше, нацнопатнс културс.
расцс новог књижевног стн-ia- .
Од itera почнн.е нова срн-ск- а
књижсвпост која је далл
пиз песинса и прозанка
бораца за папредак н К)лту-р- у.
За хрватску кудгуру од
огроииог је значаја тзв. lunp-сс- н
посрет. Ширизаи је иа-ционал- ин
и декократски no-кр- ет
хрватског народа и иа-ста- о
је сао резуиаг сионом-сби- х
к социјалних происпа
у н.сговои жнвогу. Иако ннје.
имао допо.гно шнроку соци-јалп- у
базув иако није прпз-нава- о
мсто-д- е
борбе, нлирскн покрет iiwa
псликн историски значај зз
хрватски па н за остале југо-словенс- кс
Развијају
hit се у везн с чешкнм u сло-вачки- м
пациоиалнпи (КЈман- -
тичарпма, Коларом и другим.
клпрпзаи je iisia шнрок' сло-вснск- у
Он јс
проиоведао стварап.с хрватске
националие државе и уједи-n.eii.- c
свих јужннх Словена. У
сапжевности к султурц за-слу- га
илпризма je у тоуе штз
јс уједннно свс обласнс кул-турп- е
струје и унутпо их јр-дипствс- пиу
путем путсч
изградп.с хрватске пациоиал-н- е
културе. што су то
урадн.ш Нук Каг1аџић п н.е-гов- н
слсдбсннцн код Срба,
илнрци су створнли јсдин-ствсн- п
хрватски кп,ижев11н
јсзик, бпрајућн за ту сврху
онај днјалскат који нх je iiaj-виш- е
Србпиа.
Сшчаи нацпоналнп посрет
за изградау в.1астнтс културс
н за бол.у будућност јавио сс
н еод словепачсог парода.
исто
језнка, јс кп.ижевпосг I и код лрвата и код Uio-народ- ии
јсзнк, упростио пра всици су ударилп tcytte
већ
пашој
—
—
—
погре-шк- е.
ставова
пп-та- ие
оп,
овог
ппга оптуженог
већ
и
—
наЈмзде.
—
о it j и бавио прикупглиеу та-сви- х
извештаја. На питаие
јавног ТЈкпоца да лп је лзве-шт- ај
предао Прпдонову нл
тражељс оп
тужени је прнзнао да јесте.
Станковнћ дхм изјавлује да
јс истог дана кад је од
нриуно овај пзве-шта- ј.
око 5 часова no подп
отишао код Нридонова п пре-да- о
уу нзвештај. Он пстотако
каже да је Придонов, пепо-средн- о
прсд свој одлазак у
Дуернку, тражно од нсга да
уу поднесе јсдан пзвештај о
раду УНРЕ п о аграрпој ре-орУ- Н.
Станковић je пзјавно
да садржииа
извештаја није бпла по-зиа- та
Јавни тухшац обратио се
потоу оптј-жсно- у
пнтанм да1н је прнмао
нзвсштаје п од joai кога дру-го- г.
На ночмку
је одговарао да ипје. am je
под унакрсниу пснптпваасм
признао да је прнупо п јс
дан пЈвештаЈ о npiuntawa у
Санџакл- - од Станнћа.
Пошто јеовнх заслучепо пре-слуша- ње
сввх оатуженпх лп
ца. суд је саслушаае
сведоса.
Про ј саслушана Мплпца
Јосановић. Koja ј живла у
Београду н илега.1ио радпла
стп у стаиу оитуженог LTe-- J
фановпћа. Она je пзавпла да
је пгзмаваЈа овтуженог Сте
фановлћа и да је ставовала
у његовох сгаиу. Ова је та
кођр позиавала и Душапа
Псаиловвпа. члана оргаппза-циј- е
Драж
се таког;е жрио од
је до тада мирпо седео пајСТи. на је ужинала Нсаи
потоу
iiaior
Као
пссог
иочео
који
Јовика са опггсеннм Стсфа- -
вовпћем.
Потоу је саслушан сведос
Душав НсапловпгЈ. Оп је пле-галн- о
жпвео у Беохраду п
бпо члаи чет-нпч- се
Свсдоче-it- e
Псапловвћево озбплво те-ре- тп
оптужевог
Сведос Исапловпћ првзпаје
да се у иају 1945 упозвао са
Прнзлаје та-во- ђе
да га је onij-жев-п Сте-фапов- пћ
пптао за нпз подата- -
.♦.'„Fftv."
Допринос југословенских
народа светској култури
РЕФЕРАТ РЕКТОРА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА СТЕВАНА ЈАКОВЉЕВИБА, ПРЕТСЕДНИКА СЛОВЕНСКОГ
КОМИТЕТА ЈУГОСЛАВИЈЕ ШВЕНСКОМ КОНГРЕСУ БЕОГРАДУ
гсформацпја.
фсудализма. Гсорма-циј- с
Гефориација
Југословспска
дноослободнлачкс
ОВОМ Ilpnitn.TV II 1Л.1.Р. V
току XIX и XX вска, југо- -
словснски народн далн су у
култури ииз стваралаца и бо-ра- ца
чнјн рад прелази
нма ширн зна-ч- ај
за напрсдак културс уоп-штс- . Ти културии раднпци
стварали су у свнм областима
културе: у кчшжсвпостн, у у-метно-
сти
и науци. Срби су
даш таквс књижевнике као
што јс ВС.1НКИ
Нук Караџић, као што су ђу-р- а
ЈакшнИ и Јован
прави иародии песнн-ц- н
борци, као тто je
дсмократа Свстозар
MapKOBiih и cjajiut
ГСора Стаикопић.
народ дао јс ве-лнк- ог
песника Пстра
који јс лснад- -
машмнм песничкнм иачином
паслшсао бор
бу црногорског народа [о-ти- в
турских освајача. Лсти
тај предуст обрадио јс у свом
рсуск дслу "Смрт Сманл-аг- г
Ченгпћа" велики хрватски
исспик Пвап
Хрватскн народ дао јс у кин-жсвиос- ти
такпог инсца као
што је Мирослав Крлсжа, ко-ј- н
је у својнм ромакима н
драиауа дао поразну грнтику
буржоаског друштва у доб1
аустро-угарск- е моиархнјс м
старе у нсриоду
нзусђу два свстска рата. He-лик- н
повеначкн кчшжешш
ствараоцн, песник Франце
Прешерп у XIX веку и нро-заи- к
Иваи Цанкару XX вску
нзразилн су у својнм ки.ижсв-пн- м
реуск делима тежи.у сло-всначк- ог
народа ка слободи
н напрстку 6o]elin сс нротив
(Ндстажак нв странш 4)
flpouec суда осморици шпијуна y Београду
ЗДРАВКОВИћ ИЗЈАВЉУЈЕ
ЗдравковнИа.
Трнфуови1
Придопову,
11рнтешн.сн
Трифуновићем
Трпфуновнћу,
Трнфуиовићеву
Здравковпћу
САС1УШАВАЊЕ
БЕОГРАДУ
Југославпјн.
Здравковнћ
Трифуновпћа
Нрегседавајућп
Југос.10венсие
jyrocioBeiicKiix
дсмократнзовао
црквенословенсвог
Југословснске
Југославнје.
нспрнјателски
прстседавајућн. "При-знаје- м"
Здравковић
лретставлају
ствариостп."
Одговарајућн
Здравковић
иикриииннрајућн
Трн-Фуповн- ћа
Трнфуновнћево
Здравковпћ,
ТрпфуновиИа Здравковпћа.
Придолову.
ЗдЈтавковиИа. IIpeT-'.xaj- y
лппцпјатлву
Трифуповпћ,
Копстаитина Стапговлћа.
Трпфуповлћевог
Трпфуновпћев
ппкрнмпппрају-ћ- п
Прпдопову.
Прпдововли
револуцнонарнс
LOiiuenunjy.
приближавао
Трифуновићево#
Три-фуиови- ћа
итфцунннрају-ћс- г
Трифуновићу.
Трифуио-внћ- у
Трпфуиовић
Михапловпћа,
Мвхапловвћсве
органпзацпје.
Стефановпћа.
Гтефановвћех.
наци-оналпсокви- ре,
рсформатор
Јоваповнп-Зуа- ј,
penoiy-цномари- н
прозапк-рсалнст- а
Црногорски
IIcipo-Biiha-I!croin- a
ослободнлачку
МажураниИ.
Југославијс,
ка. "Да ли је од лас тражно
слпгак iiyeiia службеншса
'ОЗНЕТ — пита Претссда-вајућ- и.
Сведок: "Јесге". "Да
лн јс од вас тражло и подат-к- е
о против-апиопски- и бате-рпјам- аг
— иита да.гс Ирет-седавајућ- и.
Спсдок: "Јесте".
Нз одговора па питап.а јав-но- г
ТЈ-жн-
оца внди сс такође
да се олтужсни СтсфанопнН
шиерссовао за југословслског
аубасадора у Лшсквн.
Потоу јс саслушак свсдо!.
Mapnh из Псограда. Сведос
такгође лзјавл.ујс да је Стефа-иови- ћ
тражио од н.ега да му
ирнбави лнфоруације о југо-стовеиско- у
амбасадору у л1о-скв- и,
пошто то "траже Аме-рпканцп.- "
Потои јс саслушана Ксснп-ј- а
АтанаснјсвиК, пензиоипса-- п
it профссоЈ Уппверзнтста у
Београду. Она јс позвата ча
сведока па тражспс Стсфапо
внћевог бранмоца. Опа је из-јави- ла
да је познавала Стсфа-новнћ- а
и да сс са шш често
састајала. Упркое лпслстира-it- a
од страле Стефаиовнћа п
ii-eroB-or
браилоца да је опту-леп- п
Стсфаловић уверавао
сведоса да греше свл оии
којн очскују пеку врсту ип
тервепције од стралс Аусрл--
L-апа-
ца. свсдок Jiccinija via
насијевпћ нзјавл.ује да сс ие
као члан остагака терорпстп-сеН- а да јс оптужсни Стефа-чки- х банди Драже Мнханло-;,- , 0BIlh „слда тасо „Стто изја-знћ- а
и која се крлла од ма1вгПвао.
вла
Овиу је закључсио саслу- -
tsatte свсдока. Суд je поток
прешао па члтапк: докумспа
та које је предложлла оптуж
ппца п оптужепп.
Пошто су саслушали све
доцп, јавпп тужилац HP Ср-биј- е,
Мвлош Милпп одржао
је завршпп говор. Поое не-гов- ог
говора узста је реч од-бра- на,
а затлм су говррпли
опр-жев-п. На крају је суд
објавпо да he пресуда бпјгп
нзречепа у попеделлк. 6 ја
нузра у 4 сата послс подле.
(Тако је п блло. Тројпца
шпнјуна су осуђснл на сурт
стре.1анем, а осталп од по 4
до 8 годипа робије, како је
већ јав.тепо у Српскои Гла-слпк- ј'.
Ово је копац овог
процеса)
.
ш
Уторак, 21 јануара 1947.
"р"И,,Ч,"--- - Политички преглед
УНШЕ ТРАЖЕ УСВАЈАЊЕ РАДНИЧКИХ
ЗАКОНА
мернчка федирацнја рада, Занатско
раднички к-oitr-prr
Канадг vnvTniii су поли:
нрошлс иедек на 330000 оргаиизовано,
радинштва снидикате (уппје) да ср прп-кгуч- с
Kayiiaiuit за усвајање радпичких зако
на. онаквог каквог уппје траже, a rojer виа није још ни до дапас усвојпла.
"Наступнло је вреуе када требаио пове
стн једииствену акцију ако желпмо имати
рлдиички закоц у землп којп шредн", всти
се у нзјави Радннчког копгреса coiv cv пот- -
пнсали иретседннк Пнрси Бепгој п секретар
Ј. Д. Суливап. "Занатск(уппскн комнтстц н прнсаједниеие унпје требају у томе бпти
активне."
У ук.гучен.е у закон о радпиштвч yiinje
траже, мокрај остмог, следећс: 1) лабрана
комиаипскнх уннја; 2 у nperoRopnua па да
сУДе1УЈе У"ја (синдикатп) a up појсдпп-ци- Ј
3 када сс тражи дз свн радпици (у ие-ко- м npc,;yjchj) цуају постати 4ianonnya у-iiiij-ei
оида у тоур не сур да cv Јакон (тасти)
мсшају и да то опрече. 4 када радшшпио
и (1С1одаиц П(игип усђлсоЛцц спора.у
он, ia niartii iic Mr ia ro ypuiaj) "
МОСКОВШ "ПРАВДД" КРИТИКУЈЕ
БЕВИНОВУ ИЗЈАВУ
У говору бриташ mm yiiiiitnKi cnoi.iiiix
иослова којсг је о (ржао нјмип кјг усссцд
кажс сс да Грптап и ја ннјс обавезна прсуа
ннјодлпј зсуш iijy.iciiiiin ilc3iiiiiix облига-циј- а
у Повел.н Уједиаеннх иација. Као што
је иозиато Гританија нуа н двадссстгодлш-ii.i- i
угомор са Совјетскиу Савезоу. У Мос-Koiich- oj "Нравдн" сс о тоус вели да пнје
јасно как-- о опда г. Псвин суатра брнтаиске
усђународнс обавсзс. "Свака нзјава (званл-чи- а
пзјапа) поштује one међународпе оба-пез- с
којс јс пека држава усвоЈила."
Гсви!1 је, тобож да докажс како псгопи
и Лтлијсвн односи ипсу внше наклонсии
Амсрнци нсго LoBjeicKoy Савезу, у говор
рскао да бн трсбало продужити апгло-сов-јетск- н
уговор са 20 иа 50 година. У совјет
ској штаипи се у всзи тога каже да тај пред-ло- г
uiijc бпо нскрен ни озбиллн. Певнн јг
заборавно па обавезс Приталнје преуа Сов
јетскоу Савезу аигло-совјстскп- м уговороц
од 1942 годпнс. Ако Притапија нијс обавсз-и- а
лрсма нлједној зсу.гн сеу Иове.гс Ујсдн-lLciiii- x
парода, како оида уожс бити иссрсна
науера Пспииа када говорл о п]кдужсп.у
апгло-совјетск- ог уговора са 20 на 50 годл-н- а. "Касо сс. оида, може заборавити о ло
стојаности аигло-совјетск- ог уговора?" Тај
предлог иије био озби.гаи н нс изражавд
жет.у за лојачан.е лријатс.1.ства са Совјет-pkii- u Саевзоу. . . Накоп те нзјаве једпа ггвар
је лост.па иосве јасиа: Певии се одркчс а-гло-совјс- тског
уговорл узајампс поуоћн",
пслн сс у "Нравдн".
Носле те пзјаве на Певина се cacyia ва-тр- а
нз саус Лабор лартије н бритапског на
рода. Носле тога је ишао v Москву н Монт-rnyq- m
па јс и "споксурн ' британског "Фо-реј- п
офица" изјавип да и ннје став Грн-тампј- е
како јр Пгвин ра и ia ј анпо-совјстск- и
уговор у iivimj снаш
КАКО ОГКЛОНИТИ ОПАСНОСТ ОД ПОНОВНЕ
АГРЕСИЈЕ НЕМАЧКЕ
ITpu.iiik'oy ikmptp .Troiia Fiyya. претсед-ипк- а
пршфсусиг фрапиугкс втаде, у Лоп-до- и
лрошле недсс. cwiohich јс изуеђу ис-г- а
н Атлнја слоразуу поекоиоуском питаау
Нсмачкс. У изјави британске владе поводом
тога споразууа каже се: "На основи oboi
iicniiTiiBatka дошло се до уверека са обадве
странс (Hiyya и Атлија) да се у ннтересу
обадве зсул уорају по,узтп сфективне
уерс да се спречи еконоуска рсконслрук-цлј- а
Неуачкс. . ."
Далл се у споразуму важе да је Грнта- -
иија и Фралцусга у нос1едн.их 25 година
билс иападнутс од страпе Неуачке и да онс
шају "подједнаке ннтсрссе да се ocurj'pajy
протнв фрешкс (поновне) онасности од lie-уачле- ."
У једиој вссти се каже о тоуе споразууу
да јс изуеђу Плууа и Атлпја постигнут еоу-проуи- с.
паиме да Француска неће захгеватп
Рајну и Рур од Немачсе, а за узврат При-таип- ја
се слаже за спречаваае еконоуског
опоравиа Неуачке.
Док на ту ствар овако гледа Атли н Плуу.
Дслбсрт Кларс из Перлнна пише "Љујорк
Тајису" истог даиа када је брнтанска влада.
дала горп-- у изјаву. 15 јануара. да је особл-- е
код војнпх окупационпх власти у НеуачкоЈ
! л исмачси аптифаншстн чврсто убегевп да
постоЈи сауо једал начин који може одвра-тнт- п
Нсуачку од рата. Тај пачпн је истреб-л-eit- e
пациста и скндан са одговорвлх
државиих положаја свпх нацпстичких зат-(нзван- их
лнца. као и нреваснптавалех неуа-чко- г
иарода у деуократскои духу.
Ово гледпвие, које је нваче п гледнште
одлука савезника па Московској ЕОнферев-циј- п,
потпуно је у протпвречпостп са E.iy-уови- м
и Ат.тлјевиу споразумоу који се од-но- сн
на спречаваље ековоуског подизаиа.
Јер. опасиост рата се nche спречпти спреча-ваи-е- м
да се НеуачЕа есоноусЕп развпја.
Опасност рата са !зиве. пеуачке странс,
спречиће се ако се одлуке Тројпце елпглх
до краја спроведу. т.ј. лко се обрачуиа са
пацнстнчкоу партвјом. ако се обрачуна са
свиу гестаповцпха, ако се сву пеуачку рат-н- у
ипдустрпју реоргавлзује ла пропзводиу
сретстава за пародве потребе и потребе n.ia-han- .a
ратнпх оштста; ако re за"де у шко-лам- а
11?чин васпптаваил дене и пелог па-ро- да
у дехократссом духу.