Serbian Herald, February 14, 1947

              i, t.
r
m
л
штикмтЛШшџ
(ЛТАНА 4 "СРИСКИ ГЛЛМШК" Петак, 17 јануара 1947.
Магацин за остављање
покућства и друге робе
У вези са одласком радних груиа у Југославију ил-иајм- љен
јс у Монтреалу магацнн (складиште) гдс ћс со
моћи остављатн стварн, односно покућства и други ма-тсри- јал
којн ho радно груиа понетн са собом у домопниј.
Спн члановн група који су спрсмин за полазак v
ФНР Јутослсрчју почстком априла мсссца. могу слаш
сво својо ствари на чувањс у складишто до доласка Aaiyc.
Врло јс валшо да го ствари добро упакују за тран-снортаци- ју.
Пожсљно бл бнло да за прсдннјо стиари нп-иаји- нтс
стручнака за тај посао. Иотребно јо да тачпо
попишото сво предметс н да израдито лнсту у два нри-мср- ка.
Јсдаи прнмсрак пошал.ито на Гл. упрапу Itcha у
Торонто, а другу листу задржнте код ссбе. Трсба такођо
иа свагсом појсдином сандуку наппсати вашо имо п nvr
раднс групо којој принадатс. Ми смо у штампарнји из-ради- ли
адрссо магацина у Монтрсалу којс Iictc moIiii до-би- ти
код сскротара мссних одбора Bcha.
У случају да те штампане адресе од магацниа up
могу појсдинци набавитн. илн да нсто ио могу добити па
прамо, пошаљито сво Вашо упаковано ствари на склади-шт- о,
ако јо то потрсбно одмах. Адрссу трсба иапнсати
читљиво. Адрсса магацина јс:
COUNCIL OF CANADIAN SOUTH SLAVS.
c;o J. B. BAILLARGEON EXPRESS,
423 ONTARIO ST. EAST.
MONTREAL, QUE.
(Из КанцелариЈе BKJC)
Процес суда осморици
шпијуна у Београду
(Наставак са стране 2)
зи Југословенске армнје —
садржао је такође и bcthmi
број лажннх иодатака о по-литич- кој
и прнврсдиој снтуа-циј- н
у Југославнји.
Нослс тога Нретссдапајугш
је поставио оптуженом Трн-JiyitODii- hy
низ нитан.д у пезн
са састанл-тс-м самог изпсш-тај- а.
Оптуженн Трифуновип
тражпо је од Здравкопнћа да
ирнкуи.га информацијс н ла
му исте доставлд, па је потом
разгопарао са Здравковићси о
садржаЈу нзпсштаја п о по-дел- и
истогу поглаплл. Mchy-тн- м,
Трнфуновић иастојп да
прикрије улогу коју је ои у
овомс одиграо н да се покм- -
жс у светлости старог н изнс
моглог чопска, који је готоио
нотпуно изгубио памћсп.с.
Мећутим, са иамћсп.см јсдпог
младпћа, оптужеин сс cclia
cnera што мисли да he му
бнти од користн у и.егопој
одбрапн, а заборавл-- а само о-н- о
што га тсретн. Због свега
тога он чссто нада у протнпу-речност- и.
Иа ночстку оптужеин Трч-фунов- нћ
тврдно јс да никада
уопштс ннје н и разговарао са
оптужсним Стапковићем о са
држнни шпијунског нзвешта-ј- а
којн јс упутно амсрнчком
агенту Придонову. Нешто ка-снн- је
у свомс нсказу нред
Судом Трифуновнћ нзЈавл.уЈС
да yoiPiiTc извештај ннје про-чнта- о
нре ynyhimaita нстог
Придонову, да тобож опом
извсштају "ннје ирнда&ао
пикакав значај", пошто ј:
прстиоставлло да јс извеипај
иапнсан на начии како се
прстходио бно споразумео са
онтуженим Стамковипсм.
ПпстселаваМш ie нотом
иоказао оптужсиом Трнфуно-- '
niihy нзвесне ставове из овог
Нзвештаја. ТрифуиовиН јс
прпзнао да су подаци Koje тај
извештај садржн најстрожпЈе
државне тајнс. У вези са ста-вови- ма Пзвсштаја у којимч
се кажс да широм зсмлс no-сто- ји
пелнки број концентра
циони.ч логора н да 6poj лши
лишеиих слободе нзиоси ио-ж- да
внше стогнна хнгада лч-ца- ,
прстседавајупи пнта оа
туженог Трифуновнћа "Па
где се налазс овп копцеитра
логорн?"
одгопара: нпгде.
Оптужени Трифуновић лл-ко- ђр
одговара да му ншпгд
ннјс позпато о хапшеинма
стотииа хн.гада лнца. Он јс
такође лрнзнао да разне окол-ност- н.
поменуте у овом пзв
штају, могу навсстп једпу
.тра1 зсмлу да сс меша у
ynyipauiite notiooe Југосла-BUj- e,
да интервенише и врши
прнтисак, a.iii он поново пре-лаз- н
на стари став своје од
бране: наиме, да уонште нп-ј- е
нп прочнтао овај извештај.
Нрстссдавајући га потои пи-т- а
како је могао оп, као ста-р- н
полптнчар и дугогодншљч
мплпстар да прнми такав је-д-аи
пзвештај и да га дал;
шале а да га претходпо пе
прочита? На овоме се саслу-шава- ае
Трифуновпћа завр-шпл- о.
Нз читавог овог престуша- -
,4 ii
паи.а јасно је да су извсснс
поде1с личиостн из такозваис
опозицијс', која јс пзгубн.п
свакн утнцај мсђу народом,
пале тако ииско да су посте
иутсм издајс и шпијунажс,
пастојепи да се поиово доче
пају пластм novohy мсђупа'
роднс реакцијс и странс ип
терпепцијс, па чак н ио цену
губнтка нсзависностн југо
слопспских народа.
Потом народио-ослободнл- а-
чке оорбс оптужсни Трифу
noniih као мипистар у сши
paiiTCKOj влади помагао јс
пздајкика ратног злочинца
Дражу Михапловића иа сва-к- и
могуНн начип. Нсгово у-чс- шћс
у раду ове шпијунссе
групе која јс раднла под noh-ство- м
службсннка амсрии.с
амбасадс у Ксограду, Придо
иопа. Шаица и lCacyiniha, рс-чит- о
гопорн о чипе иици ДЗ јс
он, иослс новратка у землл,
васпостапно контакт са стра-по- м
обавештајиои службом,
пастаплајуИи на тај начич
свој противнародни рад дру-гп- м
методама н у другом ип-д- у.
On јс прсшао иа иетоде
ишијупажс и иотстрскава!а
иа страну ннтсрвенцију про-тн- в
Југославнје. спреман да
нзда и прода слободу и неза-внспо- ст
свог народа само да
би сс дочспао BiacTii.
(Наставпће се)
I N6T?SU
ииииитиш' ' i - T лцч
мнје Илија Ранић (из ссла
цнонн Трнфуновић! Јошевица. Баиија), браг
Милана Ранића из ламил-тои- а
Мнлан јс прстплатпо
свога брата, капстаиа Га-нн- ћа
ua С. Г.
T0P0HI0 - МИТИНГ У
ПОМЕН ЛЕЊИНА
O Лепнновои допрпносу за
прогреснвпн свет за мпр, за
прогрес и демократију, гово-puh- e
воћа Радппчке прогрс-снвн- е
Канаде ТНМ
ПЛК, прплни-o- u 23-h- e годпш-iwiu- e
Лењпповс смрти.
типг he се одрлати у Мзсгј
Хал у среду 22 jaii)-ap- a, a no-- ч niter 8.15 увече. Врата дво-pan- e
he бити отворсна у 7.30
увече.
Одбор.
ПРОШС ПРВОГ ПОСЛЕРАТНОГ СЛОВЕНСКОГ КОНГРЕСА СЛОВЕНИМА И СВИМ СЛ0БО- -
ДОЉУБИВИМ НАРОДИМА СВЕТА
(Наставак са стране 1)
. зма и фашистичко ндсологије н исто тако охлучно н актнвно мора да испун,ава тај
свети задатак у својој сопствсној зсмљи.
Ми ћсмо подржавати једни другс на нолнтнчком, скоиомском и културиом по-л- ,у
и стараћсмо со да нс пропадпс ни иајмаљи словенски народ, да и најмањн nam
члан сачува свој нацнонални оистаиа!;. своју националну културу и обсзбеди свој
нациопалпп развптак.
Словсискнч иародима страиа ј свака номисао о угрожавању нрава друш.ч
народа. Словснски народи знају и умоју да цсно слободу и нсзавнсност својих зо-мал- а.
01Ш нсто тако цснс и уважапаЈу слободу и нсзависиост другнх народа.
Слободољубиви пароди свста! Боритс со против покушаја националног ио-робл.ава- ља
народа од страно импсрнјалпстичкихосвајачаЈУстајтоуодбрануприн-цнп- а
аитнфаншстичкс коалицијс, нзнсссинх иа конфррснцијн руководилаца трнј,
ооликнх држава у Јалти и Нотсдаму.
Дцага браћо н ссстро Словсни. одлучно етојте на стражп .мнра п бсзбсдиопп
свих народа! Ворнтс ср за мпр. за учвршћељс братства са свнм дсмократским сло
бодољубивим народимо свста! Јачајтс полико вријатсљство словснскнх народа. ос-п- ов
мира и безбсдности! Нсноштсдно рагкрпнкапајтс потпаљиваче иовог рата! Још
смслнјс со борито за потпуно искороњиван.с остатака фашнзма. за лпквидацнју
агоитура роакцмонарннх клнка!
Учврш1ујте својо токошшр! Још гмглијо идитс нутом дсмократшацијс својих
држава. путсм даљсг учвршћсн.а и разнитка свог екоиомског и културног живота.
Јачајтс везс вочког прнјател.ства га својим ослободиоцсм и заштнтником сло-вснск- пх
народа — вслпки.м Сопјстскнм Савсзом!
Да живи нрразрушпво јсдинство и братство свих словснских народа!
Да живс иово дсмократске словсискс државе: Фсдордтшша Народна Рснубли-к- а
Југославнја, нова дсмократска Иол.ска, демократска Чехословачка, Народна IV
иублика Гугарска, којо иоказују ирп.чср дсмократског прснорода свнма народима
свста!
Да жшш всликн Совјегски Савез — ослонац мира u бсзбедности словснских п
свих слободол.убивих народа!
Да жшш најболдл ирнјдтсл. слоиелских народа — гсисралнсимус Совјстског
Сапоза Јосиф BiicapiijouoBiili Стал.пн!
РЦИ И "ПОЦРНЧЕНИ"
Као што је спакои познас,
једна од битних одшка 31- -
надне демократиЈс je расн-з- а.
Тај демократскн расизам,
за оштру разшку од фаши- -
стнчког расизма, inije уперсн
иротив јсдие pace као такге,
всћ само против бојс коже тр
pace. Демократски распзам
нема ама баш иишта прогип
црнца којц бн уснсо да до-би- јс
белу кожу.
Ирема томе овом демократ-ско- м
расизау запада ие би
трсбало уоиште дати назпз
"раснзам". He трне луди р-и- у
боју и то је све!
Сетнмо се само са колико
су се унорности тн западпа-ц- и
борнлн протнв фапшсга
док су на аима бнле црпс
кошуи-с- . Тек што су скипу-л- н
црие кошул.е и ставнлн
уииформу друге бојс, сиака
мржн.а нрема и.нма јс прсста-ia- ,
тао руком одпешепа!
Да је то тачио ииднмо и из
најновнјнх догађаја.
Нскн људи штрајковали
Нншта тако страшио; штрај-копал- о
се и за врсмс рата,
када су се и цене могле лн-за- ти
до мнлс вол.с, н ннсог
због тога ннје глава заболсла.
Овог пута се npcua niTpij-качим- а
примеп.ују мсђутгм
прилнчио чудпе мсрс: опсад-- а
стааа, затгори, линч всћ
npeva степеиу демократнчно-c- m
гувсрпера државнцр у ко-ј- ој
се штрајкује.
Разлог је очсвидаи. Штрај- -
кују рударн у угл-енокоиии- а Пшхопа су лнца крна, нсто
као и у црнаца. Што се прс-м- а
iniua примсил-ј- у усрс које
су уобцчаЈене углавиом прв- -
ча црицима, то јс само збш
"оје апховог лица.
He трпс тн западпк дсмок
ратн i(pny боју, без обзнра
коЈој раси прнпадао. ""
Црпци нли "попрнчешГ јс
сатпу свеједио за тс западкс
дсиократс. II ту хожда наи-тазн- мо
на неку далску, дале-к- у
С1ИЧНОСТ са онни запад
iba:(iiua којн су за Јевреје-- и "појеврејчене" примељипа-- Ш нстс мере опсадна CTaiba, за-тго- ре
)Нства. већ према сте-nei- iv
демосратнчности одго- -
Капетан ЈугоСЛОВСНСКО Ар--1 capajyher гаулајтера.
партнје
Mti;
Нз "Јежа".
ХАМИЛТОН - СЕДНИЦА
ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ЖЕНА
Југословснске жене, чланц-ц- е
Heha канадскнх јужипх
Словена, у Хаиилтону одр-жава- ће
своју седнпцу 23 ја
н)-ар-
а у четзртак вече у 7.30
сати у Партизанској xa.ni, п
Бић род.
Ношто Behe проводи тро-мссеч- ну
каипашу за ратну сн
рочад стога he и ова седиица
бпта врло важна, jen he us
истој бити зак.1учено сада he
жене одржати "шаор" у ко-ри- ст
фонда кампанс за децу.
Иозиваио све југословен
ске жене да посете ову сед
ипцу.
За одбор жена,
Франца Стрховпћ,
секретар.
""ЧрНћаЦЦЦЦјЦцуДЧ!!! ~и- -
0 БЈ A B E
ВИНДСОР - GBETOGABCKA ЗАБАВА
Организација Сапеза канадских Срба са својом iiikoi-tKO- M
децои нрнређује Светосавску забаву, у иедсгу 26 ја-нуа- ра.
у 8 сати увече, у Чехословачком дому на Друлард
Год.
На програму Светосавске забаве учествују сама шкот-ск- а
дема, Пиће пссама, декламацнја, свираље н друго. Мла-д- о
тамбурашко друштво такође учествује на програму. Деца
која учсствују ил нрограму су у нсто времс п подмладак
бр. 40 Српског Народиог Савеза.
Нослс забавног програуа, слсди играика за коју he
свпратн паша омладина.
Позпвамо сав наш иарод нз Пппдсора и околинс да
сви дођу к да заједно са нашоу децом прославимо Светог
Саву.
Одбор Светосавске забаве.
ВЕМЦД - СЛИКАЊЕ ОРГШЗДЦИЈЕ С. К. СРБА
Органнзацнја С К. Срба обавпћс слшгаае свих својнх
члапова у иедегу 19 јануара. у 2 сата после подпе, у Укра-jiiiicK- ou
радничиои дому на Онтерио Род, у Кровлаиду.
Друговн и другарице, npewa решеи-- у Главног Изврш-но- г
одбора Савеза каиадских Срба, у споразуму са урсдни-tiiTBO- u
н Управом Српског Гласпика, да организација која
најпрва у својој групп нспуии своју квоту у caunaii.ii Срп-ско- г
Гласшша, добнва право иа бесилатно слисаие и уср-штеи- .е
у Српском Гласнпку. Лошто је наша оргаиизација
У Друој групп прва испунила квоту, припада јој то право
за то јс потрсбно да сви чламови н члаинцс иашс органн-зацнј- с
дођу на одређсно место и у одређено врсмс радн
слнкаи.а. Ово исто важн и за сву српску омладнну који су
чланови омладииске органнзациЈе — "Соут Слав Јут 1еде-рејшни- ". Ово he бнтп једна врло лепа успомепа за свс иас
н овде у Канади п Југославијп.
У нсто време, пошто смо бпли н са Хамнлтонои у утак-миц- и,
познвамо и друга Милоша Грубића да дође и да сс
и ои с иама слнка. јер је настојао и чпнио све што јс могао
да нас Хамилтои побсди у овој кампаии. Ллп то ннјс бпла
баш лака ствар победнтп Всланд, иако су другови н дру-гарнц- е
у Хамилтону учинилн одлпчан посао и часно су сс
борилп за првеиство у овој кампакн, нпак је исгубпо.
Паш за то је наша жела да друг Милош дође н буде
с пама на сликањс. У случају да ои нс дођс, оставнћемо
празио место н наппсатн: "С5вде је требао ia седи Мнлоп:
Грубић".
Дођите на слнваљс сви члановц и омладпна СКС-а- .
За оргаинзацнју СКСа у Пеланду:
Нпкола Нванпшевпћ,
ВИНДСОР — МИТИНГ У ПОМЕН ЛЕЊИНА
У понсделлк, 20 јануара. у 8 сати увече, у НетсрсоЈ
JCaientaT Лудиторијуму, на углу Е-ти-
от и Гонје улнце.
Главни шворник Вплпјам 3. Фостер, претседник Кому- -
ппстичкс партнје Сједпн.епх Лмерпчких Држава.
Другн говорнпк he бпти ђо Б. Салцберг, по-слан- ик
у онтерпско процннцијалном парланенту.
Улаз 50 цептп од особе.
Одбор Раднпчке прогреспвне партпје у Впндсору.
ДО ЗНАЊА НАШЕМ НАРОДУ У МОНТРЕАЛУ И ОКОЛИЦИ
Ирема одлукама конференцпје раднпх група п Фннан-спско- г
одбора за прнкуплдн.е улога за куповаае машина
које he битн посите у Југооавпју, доставлл се до зпаша
нашем народу у Монгреа.1у п околпнп слсдеће: Све улогс
за фопд куповаие машпна треба предатп плп послатп,
Дпнгу Фргачпћу,
1152 Bronsdon Lane,
Montreal, Que.
HOBA АДРЕСА БЕЋА KJC
Ha 15 јануара Главва yn-ра- ва
Beha y Торонту npece
лпла ce на друго место. Ради
те променс адресе сва писма
и остали uaiepiija-- i тре5а ста-т- п
на следећу адресу:
Council of Canadian
South Slavs,
801 Yonge Street,
Toronto, Ont.
цретседник.
Народнп
ХАМИЛТ0Н - Г0ДИШЊА
СЕДННЦД C.K.C.
У неде-г- у 19 јануара y 2
сата после подне у Партнзан-ско- ј
хали на Бпћ род, орга-нпзацп- ја
С.К.С одржава го-дпш- ау
седнпцу. Улоллвају се
свп чланови да прпсуствују
овој важној седппци, па којој
he се давати годишип рапор-т- п.
ii 11Ј,ч11 mWuHWu'J.1
Жснпдба cccTpnha Ј Дабпа Тробпил Хорцого-пин- а
ио ослобо1;ону 11)45 г Јулко н (товс
Partial Text of Marshal Titos
Address at Slav Congress
At the opening of the Slav
Congress, held In Belgrade, Mar-shal
Tito addressed the delegates
on behalf of the government and
the people of Yugoslavia. He was
greeted with an enthusiastic and
roaring applause of the delegates
who came from Slavic as well as
non-Slav- ic countries.
In his address Marshal Tito Em-phasized
that the people of Yugo-slavlaa- ro
joyful and proud that
the first postwar Slav Congress
was being held in the capital city
of Yugoslavia. He pointed out that
the significance of the Congress
lies In that it will further
strengthen tho unity of Slavic
people, which through so much
blood and suffering was achieved
in the firm struggle of Libera-tion;
that it will further consoli-date
the path taken by Slavs af-ter
their centuries-ol- d struggle —
a path of mutual love and co-operation.
"This meeting is held eo that it
might be firmly resolved that
Slavs will never again serve to
anyone's alien interests but only
the peoples' interests. We meet
hero to resolve with determination
that the terrible tragedy, which,
in the first place befell the Slavic
people in this difficult struggle
against the fascist hordes, will not
be repeated again,
"Slavs have a great mission.
But this mission does not aim at
the creation of a Pan Slavic block.
Slavs have today gathered to
jointly decide once and for all
that Slavs will never again be
disunited; that they will be uni-ted
In the interest of their people
and in the interest of all mankind.
"In tho recent past when the
darkness of terrible slavery
threatened not only the Slavs but
also the entire progressive man-kind;
when fascist hordes attacked
individual countries and conquered
them one by one; when the fas-cists
attacked the Soviet Union,
Slavs for the first time knew
what disunity and the German
menace meant
What would have happened had
there not been the great Soviet
Union? What would have happen
ed had there not been the Red J
Army ! What would have hap-- (
pened had there not been a state
of workers and peasants headed
by the great Stalin, which stood }
as firm as a rock against the
fascist invasion end which, with
innumerable sacrifices, liberated
the Slavic people! For there great
sacrifices all Slavs owe the Soviet
Union their deepest gratitude.
What would have happened had
the Slavic people of Poland, Yu-goslavia,
Czechoslovakia and Bul-garia
not resisted the fascist in-vasion?
"Yes, we, Slavs can be proud of
our sacrifice. We can be proud
of the cultural contribution which
we made in the past and which
we are making today. We can be
proud that Slavs have become the
bearers of better and happier so-cial
relations and that they have
become the builders who are
strengthening and creating a new
genuine peoples d-jrrocra-cy.
These
are great achievements of which
the Slavs are proud.
TODAY, when in international
forums the conditions of peace are
being created, Slavs have met in
Belgrade. You have met here not
for the purpose of creating blocks
but to manifest your firm deter
mination for the strengthening of
peace.
"No one can tell us that Slavs
are threatening anyone's Indepen-dence
or freedom. Precisely Slavs,
who through centuries suffered
enormous hardship!, know best
how to appreciate the meaning of
freedom and independence.
"At this Congress", said Mar-shal
Tito in concluding, "you will
prove that we S'avs only desire
peace, so that we might develop
in peace; that we might devote
ourselves to reconstruction to our
fullest extent, to the healing of
the wounds which were Inflicted
upon us by the war; that we
might devote ourselves to tho
broadest development; that Slavs
thus united could give still greater
and better contribution to pro-gressive
mankind.
"Long Live The Solidarity of
Slavs!
"Long Live the greatest of
Slavic countries, The Soviet
Union."
"Long live her great leader,
SUlinHl
(The above material was sent
in by our National Secretary, Em-eri- c
Simac, who is now in Yugoela
via as a delegate from the Can.
South Slavic Youth Federation).
РАЗУМЈАК!
Кад ce крпју п гппу назаднлци,
Уиможавају ce одважни праведлаци.
Тешко опом ко бјежп у мраг,
Лудима треба разум јак.
Ннко не волп језпк лажнп,
Људп са карактером су одважпп.
Кад се луди наоружају са частп,
Треба .гудпма повјеритп властп.
Људп he ce вазда за добро борптп,
ЛјУди he лудпма добро створити.
Душан Д. Поповпћ,
Чикагп, Дец. 3-19-
46.
I