Serbian Herald, February 14, 1947

              ш
? i. --Ш&кШ ШаШјШШгШГјк -- . - ' jSjfcai.-H-yJT)HHgg4gifeF4-- s -
л
, i-- -
Петак, 17 јануара 1947. "СРПСКИ ГЛАСНИК" СТРАНА 3
У
Владимир Дедијер
Белешке из Америке
!!
ј ( 17 )
"Њуз Уик" доследно брани пнтерссе својнх господара.
1 У ir.env пнше новилао Линлзл koiii се сиатпа за Јелног ој
највештијнх повинара реакције. Веома дуго, токоу рата,
слглескл генерал Фулер, лнчни прнјател. вође епглеских
фашиста Мозлна н члан енглеске фапшстпчке партије, пп-са- о
је војне прегледе. Често је совјетска штампа указпвала
па непријател,ски став овог гелерала према Црвеиој армлји.
Харнман, приликом својих посета СЈедшдеппм Амери-чки- м
Државама, лнчно долази на састанке редакцнје "Њуз
Уика". On je Соравио у Америци такође за времс копферел-цнј- е
У Сан Францнску. Левичарска штампа је у то време
отворено онтужлвала Хариуана "да је на тајинм копферси-цијам- а
за Штампу на којнма су присуствовали шефови вс
лпких новинских агенција и некн крупли нздавачн жесто-к- о
нападао Совјетскн Сапез", а радио-коментат- ор Јоханез
Стпл чак је рекао прско радка да је Харимал нзјавно "да
су питсреси Сједнњених Амсричких Држава л Совјстског
Caneia непоунрливн". Харнман је дсуантовао овс H3Jai.e.
On сс вратно у Москву где је био у комитету за решаван.е
питаиа Пол.скс. Харпуал има својнх интереса и у Шлезпји.
Акцијс велнкнх рудннка шлсског уг.га иалазе се урукама
Харимапа.
По интаанмаЈугославнјс "11уз Уик" је сталио заузи-ма- о
нспријател.скн став. Када је крајем 1943 добар део вс-лн- кс
амернчкс штампе Beh бно лзуслио став према дога-ђајнм- а
у нашој земл.и, "Нуз Уик" је доносно слнке чстнпка
Драже Млханловипа.
Досада суо видели да су сви вслики листовн, пли часо-пнс- и
пошто су велнке сумс новаца иивестнране од прг-о- г
дана. Пзузстак ол тога чнни политичко-литерарп- п часопис
"Ридсрс дајџест". Ирс двадссст н две године новииар Де
Уит Палас отпочео јс да нздаје овај часопис с 5UU долара
у успу, јсдшш маказама и боцом лспнла, алн даиас је то
јсдно од пајкрупнмјих лздавачкнх предузсћа с нзразито
фашистичком лшшјоу.
Дс Уит Палас јс отиочео да вадн нз амерпчких часо-пис- а
разнс чланке, да нх скрапујс н у томе облпку прнпрсми
за читаоцс. Овај часопис бно је iiayeii.cn у првоу учпте-л.лм- а'
којн нису могли но малим уестниа, изваи вслнкнх
градова, да добнјају спе часописе н лнстове. Ова идсја
нретставллта јс нопнну за Амсрику и донсла јс одмах успе-х- а.
"Рндсрс дајџест" (што на лашем језику значн сажва-кан- о,
сварсно за чнтаоца) данас се сматра за једно од лај-утнцајпнј- нх
н најмоћннјнх срсдстава пропаганде у Аус-рнц- н.
Само се у шкотама продаје преко 800.000 примерака.
многи га ђаци употреблавају као уубелнБ, а у америчкој
појсцн сс продаје преко 2,000.000 прлмерака. Ако узуеуо
уобичајсну иорму у Америци да један лист илп часопис
обичпо чита шсст лнца, лзлазп да сваки америчкн војипк
нреглсда "Ридсрс дајусст". Ссм тога овај часопис у Амс-рнц- и
una лајвспи тнраж од свих нублнкацнја. Ои се гпта-мп- а
у 9,675.000 прнмсрака. л то за времс рата, када јетнраж
T.iir v глуп! Луопнпм R.400000 ппимгпака. а остатак v нно-- 1
странству.
Какав jc став Лс Унта Паласа у америчкој и светској
полнтнцн, какиу линнју он спроводи преко својнх дссст
милнона иримсрака сваке недсле? Мпрнс душе се може pchu
да је "Рндерс дајџсст" јсдно од иајопаснијпхлсгла фаши-стпчк- с
пдсолошје у чнтавој Амсрнци. Погледајмо само нај-уж- е
сарадиикс "Рндсрс Дајџсста", л.уде који га уређуЈу за-јсд- но
с Дс Уптом Наласом. Ту је, прво, ПолПалмср, бпвши
урсдиик часописа "Амернкан Мсркури" који нма отворсно
фашнстички курс. Затнм ту ради Гакс Нстмси, један од
лодсћнх троцкиста Амсрпкс. Трећи урсдннк је нскп Еиг-лссто-н,
бпвши урсдник часописа "Скрпбиср Коментсјтор"
и "Хсралд", два прохптлсровска листа, која су морхш да
обуставс нзлажсн.е послс ступаил СЛД у рат, jep је амерп-чк- а
државиа полнцнја отпочела нстрагу. Лгент Гсстапоа
Јаи ЈЈалтнн, пнсац каигс "Одлазак из таме", међуиародпи
провокатор Парлии. Затим је један од уредпика Rn.ieu Уајт,
који јс пре годнну дапа заједно с прстссднпком Лмсричке
трговачкс коморс Џонстопои био у Совјетском Савезу п
носчс тпи недсл.е боравка паписао једну капгу у којој је
изнсо ннз лажи н клсвета па рачун СССР-- а тако да јс Ернк
Џонстои дао једну нзјаву у којој је рскао: "Нп једпог трс- -
НЈ-тк-
а ja нс дискутујем о Јзјтовом праву даппше што аселп,
алн ја се никако ие мажсм с ltnue о зиачају мпогих стварп
које смо обојпца вндеш. Као и у свима землдма тако п у
Русијн има добрпх п рђавпх ства,ш. По мом мишли.у Уајт
преувелпчава рђавс страпс, a cuaityje зиачај добрих стварп.
Он ие узнма доволно у обзир иевсроватне жртве руског
иарода у борбп протпв хиглсроваца. Сем тога, нма много
стварн у к1М1зп које су чиста изииишппна, а нпје наведепо
да су-то- ". После Уајтове Kimrc, група амсричкпх доппспи-к- а
којн раде у СССР-- у који су боравнлн последиих година
у Москвн паппсаш су једпу заједннчку претставку у којој
су осудплн Уајта. међу ипма су: Џон Хсршн, Робсот Ма
гидоф, Квептнн Рсјнојдс, ЛЈСксандср Уерт Ралф Паркер.
Едгар Споу н још пеколпко.
"Рндсрс Дајџест" јс завео доношеоа члапака које оп
наручује од разних лица а затпм тс члапке гоал другим
yaitiiM часоппснма, а тек после од imx вади. Тп часописп
су фнлнјалс "Дајџеста". На тај пачип редакцпја "Рпдсјјс
Дајџеста" може да објавп члаиас какав жели. Ссм тога у
"Ридсрс Дајџссту" сарађују најпозпатпјп амсричкн фаши-ст- и,
као луковник Чарлс Линдберг, иптнмнп лрпјатсл,
Хптлсра п Гсрннга. јсдал од главнлх амерпчклх распста,
члал амсрпчке фапшстичке оргаипзације "Амсрпиа пре све-га-",
која је хтсла да спрсчн улазак Лерпке у рат протлв
фашпстлчких зсмалл, затпм Сокаскп, ловппар за кога Ссл
дсс тврдн да јс прлмао ловац од Јапалаца док јс радио у
Киии, п човек којп је прско Херстовс штампе отворсио зах-тев- ао
за врсме конферелцнје у Can Францпску да се објави
рат Совјетском Савсзу.
Џорџ Сетдес мп је показао у јсдној од својпх кипга
јсдну лзјаву коју је главпи уредлик п власлик "Рпдсрс Дај-иест- а"
Дс Уит Вхтас дао па седнпцп својс редакцпјс, за
време рата:
"Ми ле желнмо да Немачка буде потпуио потучспа. Ја
мпслпм да псхачка треба да осстп пораз само допск-i-e п
волео бпх да то оствари амерпчка војска, како би се Хптлер
паучло паметп ко је госпол.ар у свсту.
Али ја пе желнм да Немачка буде унпштепа. Шта бп
бнло с чнтавпм соптписнтом Европе ако Хнтлер буде убп-је- п,
а фашпза потпупо збрпсап Русп he завладати свом
Европом. Стога пагаа полптпка треба да буде: тући Хпт-лер-а
до тс тачке да оп прпзпа да смо мп пајвећа спла па
свсту, а злтим држатн Хптлера у Европп да буде жапдаром
па коптинепту п одржава ред. II пама овде у Амсрпцп треба
мало фалшзма да бн сс увео ред у ово) зем.гп. HaWa је
потрсбна једпа одређспа врста фашпзма која he уппштптп
буптовпе елемеите п опемогућпти сваки радикаллп про--
ДОПРИНОС ЈУГОСЛОВЕНСКИХ
НАР0ДА СВЕТСК0Ј КУЛТУРИ
(Наставак са страле 2)
Последицс тога факта огле-дај- у
се л ла развнтку н-пхо-ве
културе — п ла делнма која
je та култура изградила. Алп
тај двојни карактер култур-ли- х
утицаја може само повр--
шног посматрача лавести ва
тврћеае да је култура југо-словеиск- их
народа коппја си- -
зантпске нли западне култу-р- е. На терену данашае Југо-слави- је
одвијао се процес, ко-ј- и
сведочл о богатом култур-но- х
ствараау нашнм ларода.
Југословенски лароди ствоон-л- н
су још у средљем веку бо-га- ту
л разловрсиу књижсв-нос- т,
која је достизала ииво
осталнх средн.свековних к.и-жевлост- и.
IIcTiuta, ми немаио
ли једиог дела које б се по
лссничкој сиази и патриот-ско- и
патосу равлало са всли-ки- м
делом старе руске кли-жевнос- тл "Gioea о полку Иго-реве- ".
Алл стара канжевлост
југословеискнх ларода, узетл
у целнни, не заостаје за kimi
жевношћу другнх ларода оно-г- а
времена.
У области уметпостн ју)-словелск- н
лароди су још у
средЈвем веку дали крупал до-лрнно- с
културн човечанства.
Уметност народа Југославпје
развијала се ла подручју ан- -
тичке културс. Пскошше Со- -
лина, Стобија, архитектонско
ласлсђс као што је Длоклецн-јанов- а
палата у Сплпту по-казу- ју
да је на територијн
данашп.е Југославлје још пре
доласка Словела постојала у-мет-
ност
л кудтура внсоког
стнла. Алн рслатлвло још sec-M- a
рано лочев од IX века, у
Далкацијн, Србнји Македо-лнј- и
формирала се лова умст-ос- т,
која лретставла ориги-налл- у
творевлпу jyrociOBeii-ски- х
ларода. Умстличка дела
створена ла обалауа Јадран
ског мора, на ПрсспаискоЈ:
од
Ово лисуо од иотпукооиа-к- а
Раде Булата, лрииио јс
Дамјан С. MpaoBiih у Плнд-сор- у,
као одговор на писјо
које је Даујал лнсао Ради.
Писмо Раде Пулата гласи :
Дpar н друже Дамјапс!
Нримио сам твојс лнсуо.
Хвала тн ла cehaity. Ја тебе
паитиу иако сзу био уалел,
a iicio тако п твоју другари-ц- у
Даницу. С вашнм Милл-ио- м
лшао сам заједпо у шко-л- у
л мучај је хтео да будсуо
заједло л у paiy. Ои јс 1942
био код мспе комаидалт ба-тало- на,
a ја саи тада вршко
дужпост коуандалта ХШ.
брпгаде "Ра;е
Коачара". Исто тако састао ,
сам сс 1943 и са Љубаном у
Хрв. Загорју. Пако је ваш
Мнлан попшуо, лемојте ту-говат- и,
већ буднте полосии
што је ваш сли као народнл
борац н као такав дао свој
младл живот ла олтар слободе
name nanaheiie доуовиае.
Крвавн фашизам хтео је од
нас створнти робле, али на
поз и в iiapuije
п под воћствоу друга Т:на
лашп су лароДн отпочелн те
шку, алн л славпу борбу про
тив окупатора н домаћих нз-дајпн- ка.
Чуо сау да је мој отац
(Иера Пулат, претседник
"Одбране" у Каиади — СТ)
фашиста н због тога сам дао
оштаупати отгорепо писуо у
Срлскоу Гласнику, јср лс
уогу дозволпти као лскрепн
борац да ул отац клевеће окс
тековлне за које су се лајбо
лп спиовп иашпх ларода бо-рнл- н,
давалн своје живчте
и крв пролпвали. Л1еђупарод
ла реакцпја хтела бп да лаи
дпктлра м да управ.га с лака,
али уп to neneyo озводлтп,
јер суо се борплп за иезавпг-пос- т
п сауосталпост.
ле уогу лас својну npeTttava
застрашптп. 1н суо па пра-ведв- оу
пут)' уједиаенп у На
часиапсу.
(Наставиће
п Охридском Језеру, у Раш-- ј лменом Реиесансе, који је
кој претставллЈу творевнне
високе уметличке вредностл.
Архитектура п жлвоппс, лз-рас- ли
ла тлу Србпје н Маке-дониј- е,
дају орнгнлалпу сак-тез- у
визалтиске п poiiaucirc
уметиости. Манастири, као
што су Клча, Морача, Соно-haiu-t,
Градац, Мнлешево, Вц-со- ки
Дечалл, репрезелтатцв- -
лл су споменпцп ове спнтезс
стнлова. Прло рало, скоро два
столепа пре ђота п фресака
pane Репесансе српски н ма-кедол- скл
фрескосликарп ства-рај- у
ремек дела уметаностк,
која лису позната светској
јапиости, али која су обога-тлл- а
светску културу. Те зп-дп- с
коипозиције по својој
копцепцпјн, цртежу л бојп у
многоме су ослобођене веза-ност- л
средл.евековне учетно-ст- и
и дају елсмелте жнвота и
осећајлости која ес другде
много каснлје развија. Спо-усии- цн XIV п XV века лма- -
ју лиз реалистнчкнх поједи-ност- и
и одражавају моуептс
из лсторпје.
лрватска ууетност лсто та-к- о
врло рапо, још од VIII вска
иуа обатежје орипшалне у-устло-
стл.
Катедралс и други
споиеиицн у Шибсннку, Сп-лнт- у,
Троглру, Корчулн, лл
Хвару, у Дубровннку н у Ис-тр- и
претстав.гају дела од траЈ- -
лс вредностл. To су дела иа-uuw- c
домаћлх уметника: мзј-сто- ра
Радована, Јурија Дал-матииц- а,
Вићелцмја лз Ка-ств- а,
л другнх. Трсба лапо-уенут- н
да су миогп лаши у-мстп-
ицн,
архлтектн и cm ra-mi,
као Алдрија Медулпћ,
Франдз лз Лов-раи- а,
позпати својии уметин-чки- м
делима која стварају ван
домоииис. лајвлшс у Пталпји.
У XV и XVI веку поннкао
je у западпој Европи једач
културни покрет, лозиат под
Писмо потпуковника
Раде Булата
1(ролетерске
Коууиистнчге
Апгло-аусрнгапс- кп пуперпјхтпстл
југословслске
НпоДукповић,
родпи фроит, под заставоч
братства л јсдллства н под
уудрну руководством лајбо-л.с- г
сина лашег ларода друга
Тита слособлл, као што смо
то доказалл л у рату да са-у- и
улрав.гауо својои дрхл-во- м
л лзграђујеуо такву власт
која he најбол.е одговарати
интерссиуа радног ларода
села и града.
Ноздрави све лаше зсулл-к- е
л другове л рецл им да
сам иск-рсн-л нрнјатсг. л бо
пац за деуократпЈу, a uenpii-Јате- л.
"Српске пародпе одбра
не", Фотпћа л мога оца.
Смрт фашпзну, слобода иа-род- у!
Уз другарскп лоздрав теби
и Даннцн.
Раде Булат, потлусовпмс
Параждлл, — 19 XI. 1946.
БРАНК0 ВИД0ВИЋ, син
Мнлапа Впдоопћа из Вслан-д- а,
војник Југослопенске
армнје којп јс учсствовао у
партизаиској борон за чи-та- во
врамс ослободнлачког
рата ii као борац одликован.
грау. сваку радикалну филозофлју, као п свакп покушај
да се преузме власт".
Тако човек оваквпх схватал--а штампа часоппс с на-eeh- ny
ђСапкаА, ј мОтвппелрпонаурожаонтоапуавкатукупоевјрСлипјохечдкјпуеиих."евРнапивсдпуоенјнртпасАвкмаДаље.арујџпечРскматппд"улнпвпооДчднкрпаижо аабсвеупасосмпу)р-дачпн,и-чкуукчае-спттву-хпје
xajKy прогласпли су бојкот лад овпу фашлстпчкпм часо-ппсо- у. Тако псто овоа бојкоту прпдружиле су се п уноге органпзацпје Црпаца због распстпчкгх теорпЈа у Валасовои
се)
цуао огроиног утпцаја ла раз-внт- ак
европске културе. Тгј
покрет појавпо се као послс-диц- а
крупних промена у екс-лоусс- оу, социјалпоу п полц-тиче- оу
жнвоту nix промепч
бпо је прслаз од средиевеЕоп-uo- r
пачппа пропзводие иа
капиталпстичкл лачпл. Тои
процесу поуоглз су географ-ск- а
отЕрпћа, пре свега отЕрн-h- e
Ауерике, Еоја су зиатно
допрлнела развлтЕу уеђуиа-роди- е
трговнпе л лзазвала
нагли пораст градова н гра-ђанс- нс
класе. Рснесалса јс
допсла развптак пове здмгжеи-лост- п,
ууеитстп н лауке.
Оиа je допиа л нови поглед
ла свет, који значи лдеолош-к- н
прекид са средипм векои.
Овај велиЕЛ културнп н
идејнн поЕрет обухватио е
л лашу зсу.гу. Пстииа, iinje
обухватпо сву зеулу, иего
сауо onaj ibeii део који је
цуао објективнс услове да се
пршгучи овоу велнкоу no- -
крету. Тај део nanie зеи.ге је-с- те
Далиацпја са својпу гра-довпи- а,
којн су се у оно врс
уе развнли и обогатплп. Мс-ђ- у
алуа се парочпто лстиче
Дубровилк, којн иијс .био
обичаи далуатниски град, seh
сауосталла градска републп-ка- .
Развијсл еколоускп жнвог
ii дотицај са западоу изазиа- -
ли су пораст култЈ-р- е на иа-шс- у
Ирнуорју. Иоред Дуб
ровннЕа у XV н XVI веку
развија се леколпко веом.ч
жнвих културиих центара,
као што су Сплит, Зада[,
Хвар п други. ПреЕо тпх цен
тара лаша" зеула укл.учује с;
у општн ток Еултурпог жпво-т- а
Европс и ствара једпу ио-в- у
ууетиост н ки.нжевпост.
Језпк тс лове културс је ла-родп- пг
што је такођер обеле-жј- е
новог културлог поЕретд
у западној Пвропп. Клпжев-лос- т
оспована за вреуе Рс-неса- нсе
развија се и дал.с, на-рочи- то
у Дубровиику, и дај-- !
лиз значајпих лмепа. To су
лнрски пг jimi't драуски пн-сц- и,
спнчарп: Раљила, Анд-риј- а
Чубраповлп, Пегар Хс
rropoBnh, Mapint Држпп, Ју-р- ај
Параковпп, Ивап Гупду-ли- ћ
и други. Код ових песнн- -
ка врло je ocema лота југо-еловелск- ог
н словелСЕОГ пзт
рпотлзма. песник упдулни
лрослав.га слободу свога род-ло- г
града Дубровипка н опг-в- а
борбу словенскнх лародд
против lypctnx освајача.
Што је парочпто карактс-рнстнчн- о
и значајио, у оио
вреус no4iute код лас рад ла
науцл- - Јавлдју се луди који
се боре за иаучио гледа1ие ла
свет, otioCohaeajyhn се сред-н.свековн- ог
опскурантпзма "
следећн једино правилнуа
која пу диггира разум. Тре-б- а
пмати иа ууу да је то бнди
вреуе Еада су се иашп паро-д- и
налазпли у извапредпо
тешком положају, непрекидло
се борсћи ii проливајућп ејв
за свој опетанак. Тек један
малп део наше земле пуа кч- -
I кве такве услове за културии
рад па ипак нашп пародн
дају гудс који су својим иа-учн- нм
радох стекли углед у
свету Јсдаи од таквлх пауч-пнс- а
јссте ма1еуатичар Ма-ри- н
Гега-тдп-
ћ, Д)бровчанлн.
On je паппсао пиз паучнлх
радова п решпо впше уатс-уатпчк- пх
проблела, еоји су
га прпб!ижпли ословауа апг.-шпч- ке
геометрпје. ТаЕав је
п Мапсо -- hivh Господпетић,
1о;паг под датппскии пуеном
Дед:уппис. физичар, еојп je
дао гажпе радове о прелауа-л,- у
светлости п кога' са при- -
паљеу цнтира п ве.1ики Iby
--он Господнетлћ je због свог
паучног )вереља пао као жрт-с- а
риусге лнЕвпзиције.
Ijicrnije у XVZ1I веку, осај
југословенски крај дао je кру-пн- ог
научнпга л-- филозофа
Pyhepa Бошковића. Овај вс~
лиеи уатематпчар и астропоу
бно је повезан са фрапцуски1
уатеријалпстпма. Гдавно је
мтођо дело теорпја о атоуп-у- а
сао центрпуа спла. По ioj
теорнјп атоки су добили пот-пун- о
конкретозован физпчЕи
супсао. Као стихпски yaiepi:
јаласта у науцп, он је далеко
отлгаао пспред свога векд.
Он цуа уного радова пз гео-дезп- је,
астрономпје, уатеуа-тпк- е
и опгпке. Бпо је ле сауо
паучпис него и органлзатор
Основао је астропоуску оп-серватор- ију
у Мплану п бло
је управвпк арннског опти-чко- г
пнституга у ФравцусЕој.
(Hacrainhe се)
Са божићне забаве у
Хамилтону
НЕ0БИЧН0 ВЕЛИК УСПЕХ ПРИХ0ДА И 0ДУШЕВЉЕЊА
НА ПР0СЛАВИ БАДЊЕ ВЕЧЕРИ К0ЈУ ЈЕ 0ДРЖАЛА
ОРГАНИЗАЦИЈА С. К. С. У ХАМИЛТ0НУ
Органлзација Савеза ка-надск- нх
Срба у Хамнлтону
прославила јс 6 јануара пра-вослав- но бадље псче на врл1
леп л достојал лачип. To je
УЈедно оно л завршетак Еам-па- и
Сјјпског Гласиика. По-сет- а je rtma одтлчна. Kaiiuco
од Срба (л Румула члановч
наше оргапнзацлје), толнко
и од браће Хрвата, а блло је
н иеколнЕО брапс Гуса. Че-ститак-
-а ауа Србима лраво-славн- ог БожнЈи од страпе
б р а h с Хрвате (чланопл
С К.Х.) било је за днвл,еие н
право другарско л братско
братимл.ен.е л лријагсл.стпо.
Вессге јс бнло одличио, лгра-л- о л левало јс-.- и старо н мла-д- о.
Музнку су дапалн ла тау-бур- с
другопл Хрватл, Бор-чи- ћ, Coiisiih, улади Бра,тнна
н join лекојп hojux се пмел!
ие cehaM. Овн друговл свлке 18 долара, лаш
одсвирају бесилатпо Румун лз Југославије, Мк
нашој српској ла-- 1 хајлов Коркал.
предиоЈ оргаплзацпји прч
прославлли.у лравославиог
1ожапа. Д1и сс пајлешис за-хвалуј- емо
овии друговнл
што су сс тако труднлл и зл-бавл.- атн
нрисутис.
1Сао гост из Тороита био јс
наш позпатн друг борац из
шпанског рата Васо Бришс-ва- ц,
који јс са лсколнко бн-ран- лх
речл лоздравно лрнсу-тн- е
и уручпо и м оЈдрав од
iiaiiuix прнјатслл који су баш
тс вечерл iicnpahciui иа cia-киц- у
за полазак у Југославн-iy- .
On н су рскли другу Иаси
да логдраин све лашс у Ха-унлто-
пу
зажсли ли cperait
rau:nh и срсгаи останак. дох
се видимо у нопој Југослл-вијл- .
Мл сс од срца захвд-љујсу- о
лашсм другу Брншса-ц- у тто се лотрудио л дошао
иа пашу забаву и изручпо
иоздрао иаших лолазпика зл
Југославнју.
Па ирограму смо ллали и
дслси-- е дарова деци лаших
члалова. (Добило је око 17
дсцс дарове). Пиали смо и
два згоднтзе, "лрајза". Јсдап
печело младо прасс кога су
дарнвалн лашој органлзаци
jit nauiii чланопи Раш-ковн- ћ
л Јанко Сскулнћ (у
вредлости око 10 долара;.
Другл згодитак јс бно умег-н- о
цвспе у врсдностн од чс-тирн-- нст
долара, кога је да-рнв- ао
једаи рускн друг, М
ОДРЖАНА ГОДИШЊА КРКЛАНДЛЕКУ
На 5 јануара одржала је
аша органнзација СКС v
Крк.1алдлеку годишау ссдии-цу- .
Остала је стара улравл,
сзуо јс нзабрак ловл -- прет-ссдллк J. MaKcnli. Нзнослуо
укратЕо лаш годипмш рад,
па лако јс малсл, потребно
га је лзнетн, али и лас је
уало па лије ли чудо да јс
л рад бно малел.
tlaui рад се састојао нз јсд--и
е забавс, 3 куЈше лрирсдбс,
2 инкпикпг и једна нграшса
са бербоу гЈожђа. У јапуару
нуали смо забаву у корлст
Српског Гласлнса, у мар:у
Kjhiiy забаву у корист наба-ве- с
тамбура за Југословенску
оуладлну, у априлу чајалку
са које је чист лрнход уручсп
делегацнјл Црвелог Ерста
Југославије. У мају прнредбу
за прославу пстогоднш11.пце
Срнског ГласниЕа. У авгусгу
у корист пленарис
седнлцс Главлог нзвршлог
одбора, у сепгеубру заједпн-чк- и
ликник лашсг СКС са
савезиуа Хрвата п Оовсла- -
ца Еопцеу октобра берчу
Дурниак. Другови Рашковпћ
л Секутнћ су реЕлп да то дл-руј- у организацлји, јер да лл-с- у
радилн довол.но у кампа-ii.- ii Cpnesor Гласнлка (Pai:i-ковпггил- је,
алл Секулнћ јес-т- е,
— налоусна прсгседлика
Забавлог одбора.) Те ''прај-зове- "
нзнгралц суо на ковер-т- с. Ирви" добно је паш ловн
члан, Eoju je недаоио иостао
члаи лаше оргализацпје Сте-в- о
Полдковип, којн uva своју
радау под луеноу "Стпвс Ру-фи- нг ' ла 24 Марс стрптп. У
коверту друга ПоллковиКа
лашло се 40 датара и 98 цел-т- и,
л стога је победпо оста-л- е. Као ловл члал СКС ваш
друг По.гаковнћ се показао
одлнчно кад трсба поуагатл
л а л р е д н у ствар. Други
"прајз" (умстно цвепе)
ла је коверта у којој јс бнла
а дао је лач
годиле
л таубуре
и
и
Јово
niiEiuiR
доби- -
To je заиста лсшто валрсд-ло-г
за лаш ларод у Xauimo-и- у
л стога сс у лус органл-зациј- с
захпа.гујсуо друговл-м- а
Поллковнћу л Коркану па
И.НХОВОЈ ложртловалости, тао
ii осталии који су даваш,
јер сс оред тога у ковсрти-м- а
иалазило внше конада по
лет долара. Чнст лриход с
"лрајзова" 90 долара и 51
целг. А сав чист лриход од
забавс лзлоси 170 долара.
Нотрсбло je iiCTahn вред-лос- т
рада кога су дх!е лашс
другарице л које су дарпвале
оссплатно, колаче који су да-ва- ни бесллатпо. Пстасте су
другарице: Јулка Ковачип,
AIcpn Ловрснск. Маргарст
Ijypnh, Етсл Секулнћ, Зориа
л Љубпца Дановић, Даница
Ножпнић ii ЈулЕа Фишеков.
Нека уи ле заусре другарице
ако сау коју промашио спо-уенут- н,
ако је суделовала у
раду. Раднли су п иаиш чла-лов- и
Гојко Нравица, Божо
MiMiiHCDiih, Јаисо Сскули!;,
Дмитар Ковачић it оста-iit- .
Ha крају се захва.ујсуо
свпма присутниццуа као и
члановиуа л члаиицаиа, па
шој оуладилл л свина којп
су иа ма који лачил поуага-л- н
л увеличалп нашу заба-ву- .
У live Забавног одбора
Жпвко ђурпћ.
СЕДНИЦА СКС У
грожћа као лочстак Еампаи.е
"С.Г." Такође суо узели учс
niha у Eaunaibii каладске рад-нич- ке
ловиие Трнбуие, Uehy
јужнлх Словсиа н далн 10
долара у фонд лзградње доуд
Нирлазару. Нродалн смо 20
марака Свсстовенског Кои-греса- ..
Током 1946 годпле у лашу
органнзацију СКС упнсало
се 5 новпх чланова, тако да
суо се за 2 годпне од пашег
ослутка лопсш са 8 ла 20
чланова. Једаи лам је члаи
ууро, другарица Тубил. Дп-н- ас
лмауо 19 чланова у доб-ро- у
стаау.
Седплце суо одржава.ш јс-ди- ом
уесечпо, кое лису билс
дово.шо посећнване, алл су
сви члаиови платплп на врс-у- е
своју чланарину, тако дл
суо подуирилл Главноу Пз-вршл- оу
одбору сву чланари-л- у
л све оста-i-o што сс тиче
Главие управе.
Са поздравоу од name жсс-л- е
оргаплзације СКС:
Дамјан Топтар, сеЕретар.
V¥WWWW¥MWAAAAMMMMMAAAAAAMAAMMAMAAAAAAM¥HWW
Т0Р0НТ0 - КИНО ТЕАТЕР
Ирнказиваћс — "0ИЕН CHTII" — јсдаи од најбо-ли- х
антнфашистичкнх филмопа дапашњмце, иаписао
Давид Плат, а издао њујоршки "Дејли Воркер".
"Арткнно", филмско предузећс јс поносно iiito'moxc
приказатн јсдан пзваирсдан италијански антифашисл!-чк- и
филм.
"Опсн Cimi" jo са пуним снглескнм дијалогом, a
почнњо у понсдслак 27 јануара. Само једанпут се прн-казу- јс
од 8 сатн увсче. Срсдом и суботом почиљс у 2.30
посло поднс. Сва ссдала су рсзсрвисаиа, а цеиа је увгче
12, CO и 90 цеити, укључив н таксу. Средом н суботом
послс подно јо 30, 42, и CO центи са таксом. Тикети сс
логу добити у Кино тсагру.
Купито тнксте сада, јср сс филм "Опеп Cimi" iiehe
приказпвата у других театрима.