Serbian Herald, January 23, 1948

              mi
,
k
(
(I.
Уторак 11 маја 19-48- . 'СРПСКИ ГЛАСНИК" СТРАНА 3
ИЗ МОЈИХ ПИСАМА
Питате ме: "шта сам видео у Југошвији" - ево шта
Ја зиам да јо Саво Копач једаи од урсдника "Гласа
Каи. Срба" и да зна добро да псујо спој .иарод. Знам ја
да је Саво лз Хсрцеговннс, али нсзнам из ког мсста. И
тај Саво оскоро аи пишс: "КазуЈ Петре што си видио кад
си био у ЈутославиЈи али истину казуј само". — Добро
казати hy:
Иидео саи требшшш канал што ћс доводнт воду у
трсбињско иолс ii тако, "валах. шситан" поирср свс бс-гов- ске
водоводс гато су сиротшБИ воду дслнли. Нмат he
мо доста ситнога лука свако годино н нсћо трсбат носи-т-и
крсто да пано киша. Впдсо сам ја н тракторо у полу
трсбии.ском, нрма вишо дрвслих ралица — одошо с вра-го- м
башо н узбаше па одс с и.има и јарам. Г.озно сам со
Ја и уз Исрству нашу. IInjc она вншо робнња која јсда
(као што јо Шантнћ псвао) , већ моћна н слободна рска,
која ho спојом спагодг окротати пелпгса колеса и свотлн
ти свој Хсрцсговини. Нсстати ho освстљсиа са лучсм по
сеоскпм вућама па макар сви "равногорци" лицо изгро-бал- н
од туго за добрнм старнм "зсмаиом." Гио сам ја и
у Мостару и ннсам видео бсговскнх и господских тсфс- -
рича, ал сач пидсо доста друшх ствари. Иидсо сам гдо
со, покрај доста другнх грађсвина, довршава и тпорнп-ц- а
за прераду поћа н видсо сам иатпис на ;псл.сзиичкој
станици "ЧЕКАОИИЦА МАТЕРА СА ДЕЦОМ." Вндиш
код иас со шино no дозволапа да од свако тројо рсцо дво-ј- о
умирс.
Ходно сам ја л прско Шумо (родно мссто С. Ковача
— говоро да јо од туда) п вндсо сам манастнр Дулш, гдо
јо искад био главни чстинчкн стаи. Туда и дан данас
пушш; кад upcljo нл,уие на страпу гдо со манастнр на-лаз- н,
(ио иа манастнр, itch на оно што сс у ному радн-л- о
за врсмо рата од нашсг народа), удари руком у ка-м- сн
н изрсчс страшну псопку — ту јо бнло мучилнштс
иашсга парода.
Одмарао сам со ја н прсд хотслом "Јсдинство" у Трс-бињ- у;
иио каву у хладу под јаблаповима п слушао мно-г- о
прнчо. Нричашо ми јсдног дана, јсдан ссл.ак:
Очистисмо добро зомл.у у руко бо;кЈс, нсма их ви-ш- о
да смрдо (мислпо јо иа чотшшо), а сто оскоро со прн-вуко- шо
у Л)убомир па покрадошо нскс кокоши п отсрашо
исшто јаради; то ми за и.нма у потјору н стигосмо их у
Пунпшо 1'упо ii ту убис.мо ссдам Ковача н мсђу иллма
војводу Сапу Ковача".
— "А ко јо дао титулу војводс томо Сави" запитах.
— "ЈКалост га зиала, to tii нсзиам казати, алн та-к- о
смо га спи зиали од пако смо га видјсли да на Милеч-к- ој
каииЈи чува стралгу зајсдио са усташама п Талнја-иима- ",
запрпш ссл,ак.
Кто, ово доказујо "војиоди Сави од Пиидсора" да
УДПА или ОЗНА, како јо он зово, то нијо иска групица
људи; код нас јо 5ГДГА цсо иарод — увск снрсман да
казни свакога ко му днрно у оно што јо стскао. Кад со
привучо који "равиогорац" нли шкрнпар, како их наш
народ зово, за и.им иотрчи старо и младо па их смлатс
тол.агом, оружјо н ноунотрсблују. Нслпки су радови у
иројекту н л.уди no nohii л;сле да се одмарају. a но да
чувају кокоипш.ако од "равиогораца'' — другова С. Ко-вач- а.
Другом приликом напнсатн hy још који рсдак —
што сам пцдео.
П. Мрачевић
ЕРИГА 0 БИВШИМ ИСЕЉЕПИЦПМД В.4ЖДИ ЗАДДТАК
НАРОДНИХ ВЛАСТИ
(Препос са страи 1)
државл.апства за чланове по-родп- ца
нселеиика (жеие н де-ц- у)
уколпко су стравог поре-кла- ,
затим о ипховом запос-лен.- у,
платп п наградп као н
о општпи условпма рада.
Прплпком запослена рзднп-ка-исс.генн- ка
водпће се брп-г- а
п о томе да се онп запосле
на оннм радплнштнма куда
he бпти упућеие машпне п
алатп које су онп допремплп.
Нсто тако he се водптп рачу-и- а
да буду запосленп на оним
радовпма којп највпше одго-вара- ју
нпховој стручној спре-м- и
п наклоиостп.
Псел.спициуа he се такође
номокп да се што лакше уклу-ч- е
у наш друштвено-полтпч-к- п
жпвот, а нпховој децп да
се школују, као п да иауче
наш језпк уколико га ие зна-ј- у.
Споменуте компспје водп-h- e
рачуна п о томе да се псе-ленпцн- ма
н ппховој дсцп
прпзнају свршепе школе, се-мсст- ри
п нспнти, бсзобзпра
иа знаае нашег језпка; сту-де"тпма-псел.енпц-
пма, којп су
уда.геип од седпшта унпвср-зитет- а,
ONoryhnhe се проду-aceib- c
школовања уз стппендп-ју- .
Дпрскцпја Државног за-во- да
за социјално оспгураие
подузела је потребне мсре да
се псел,енпцпма псплаћују
акоитацпје на нпхове peine п
пеизпје пз пностранства, уко-лпк- о
пх не добпвају од одго-варајућ- пх
устаиова пз пно-странст- ва. Свп подацп о ова-квп- м
случајевпма npnuynnhe
се н доставитп Мпнпстарству
рада, које he о томе водпти
брпгу.
Савезио Мшшстарство фп-ианс- пја
оспгураће, такоће,
питребиа новчана срстства за
даваие дугорочнпх бескамат-нп- х
кредпта онпм пселеипцп-м- а
којп !гемају кућног пнвен-тар- а
ннтп пмају сретстава да
га набаве.
Ове мере народне властп
ynnimhe да пселеници који
су се вратплп у темлу иаставс
рад с још венпм полетом. A
они су већ п до сада показа- -
лп добре резултате на раду.
Многп пссленицн веН су про
глаиггип за ударнпке, а впше
ипх је похвалено п narpahe-ио- .
Лука ШалиновиН, пселл- -
нпк пз канаде, којп радп у
пидустрпјп мотора, прогла- -
шен је за удариика. Другп
псе.генпк пз Канадг, Петар
ДмптроиЖ, којп радп у је- -
диом велпком руднпку, тако-h- e
је проглашен за ударнпка
На рнјецп је цела група псе-геппк- а,
која је запослена на
граевпнскпм радовпма, по
хва.гена п награћеиа. У Cio-венп- јп
}г иеколпко псе.генп
ка проглашено за ударппке, a
вншс њих ie noxnaieno и на--
грађио.
. Мкогп нселеницп нстаклп
су се свој 1м радом п у масов
ннм органпзацпјама. V ео-град- у,
напрпмер, оип актпвно
учествују у доброволнпм ра-довп- ма
и осталпм акцпјама
Народиог фронта. Пргко va
cobiiiix органпзацпја, a паро-чпт- о
преко спндпкалнпх по
дружнпца. подузећа п радп-лпшт- а
где су запосленп, оип
много брже решавају своје
свакодневне сптие проблме.
Масовне органпзацпје са сво-ј- е
CTpaire треба да посвете пу
ну пажњу псе.генпцпма, нп-хово- м
смештају, условпуа жп-вот- а,
рада п свпм осталпм по-треба- ма.
Свестрана брпга народне
властп п масовипх органпза-цпј- а
о пселенпцпма допрп-neh- e
да онп јога боле осете
дубоку п корецпту разлпку
пзмеђу жпвота у туђпнп п но-во- г
жпвота којп су започелп
вратпвшп се у слободну oia-убпн- у. To he још впше пове-ha- ni
раднп елан иашпх псе-ллнпЕ- а
п нпхову дубоку л.у-ба- в
према своме народу п сво-ј- ој
отаџбпнп.
Из земље
(Пренос са стране 1)
сам знао шта да кажем у оном
моленту. Вал утпсака засопио
шј је уста и ја сам само мј ца
"здраво". "жпвелп", 'хвала"
Убрзо ме опколпше а друговп
пз "Слободпе- - Далмацпје"
Маса варода је са свпх страпа
клицала добродошлпцу, а мп
смо се једва пробпјалп кроз
иарод идућо према хотелу
где сио се угодпо одиаралп
пе!олико дапа. Друговп пз
"Слободие Далмације" бпли
су необпчно лубазпп према
иама. Првредплп су у свом
уреднпштву нзвапредпо усу-сн- е
сеивиће за нас пеколицп-пу- .
Уз чашоцу одлпчпе ши-поапц- е
мп смо весело ћаскалп
о првпи ушсцпма, о путу и
о том како смо се мећусобпо
добро познавалп п пре иашег
личпог сусрета. Разуме сс да
Hnje пзоста-t-a im necua Map-jan- e,
Марјапе", а поред пл л
друге. . . Солпћапп су занста
доиаћшш првог реда. Оппх
пар дапа које саи провео у
Сплпту дуго he остзтп у мо-u-e
cehaay.
Сплпт lie је задпвпо. Када
ово кажси оида unuuu у пр-во- м
реду па обпову п пзград-и.- у
Сплита. Задивнло ме је о-н- о
што је створено од свршет-к- а
рата до дапас у том див-ио- м
југословепском прнста-ншнт- у.
Задивно ме је иарод
Сплпта Еоји онако једподуш-ио- ,
сложно и са великом љу- -
бавл.у н пожртвоваљеи допрп- -
носи ocTuapeity првог Пето-ГОДНШИ.- СГ
плааа. У Сплиту
смо ииали прилнке да виднмо
својнм очнма опо о чему смо
у Аисрпци само читалн нли
рлушалп. Пидслн смо огром-и- у
(ионав.С1м: ОГРОА111У)
масу иарода сако прославлл
завршетак всћичанствсиог ом-ладинс- ког
дела — пруге Ша-мац-Сараје-
во.
Старо и младо,
мушко и жеиско, све је то бур-н- о
клицхто маршалу Тнту,
новој ЈуЈославији, комуинс-тнчк- ој
партнји и днвиој ом-лади- нн
KOia је изградила нру- -
гу Шамац-Сарајев- о. Неки ие-изрец- пв
нонос ме јс нспунл-па- о
глсдајућн ц слушајући
ону буру радости и одушев-л.еш- а.
Док је воз вијугао крл
планине прсма Госпићу, раз-мишл-- ао
caw о славиој борбн
и страшиим жртпама иарода.
Чудаи је иаш на1од и иека
исобјаишива спага је у н.ему.
Ето, размшплао сам, опу'зсм-л.- у
је недавно ратии orait са-горе- вао
н крв мучепика ната-иа- ла
је iteua недра, a у возу
се чује nenaae. Човек мора да
осетн да је пешто ново, ие-шт- о
велико н снлио захвати-л- о
ii зсил.у н народ.
Јутро јс бнло Еада смо прп-спел- н
у Загреб. Посматрао
сам са велпЕом радозналошћу
све око себс: повн жпвот ври
и то вреље се опажа у живом
кретању парода, у разговору,
дпвпкнвану, пссми п шалп. У
Загребу сам посетно потпрст-седиик- а
в.?аде Н.Р. Хрватске,
друга Душаиа Првпћа и про-ве- о
с 1мш у разговору скоро
чптав сат. Истога даиа увече
био сам у Београду.
Дакле, гата је даиас Југо-елавпј- а?
To је зем i рада, реда и па-прет- ка. To је зелл која је.
благодарећи мудрој управн
народних властн. успела да у
кратком врсмсну отклонн у-пав-
ном
трагове рата u постн-гн- е,
у оквиру обнове п нз-гра- дс.
оно што иије постн-гл- а
ни једна земда Европс,
која је бпла у ратиом уасасу.
Иоднзан.е Југославнје врше
н.ени иароди својим conctse-ни- м
снагама п сретствима.
Разуи.гиво је да на таевом
путу обнове и нзградн.е има
н много потсгакоћа. Али те
потешкоће савлађује бовгра-ничн- а
вародна л.убзв за соци- -
Ја.1нстички поредак коме се
данас ударају темели п иа ко-ји- ма
he, у рајскорпјој будућ- -
ности, да се подпгне велпчап
ствена зграда срећног н задо- -
во.1ног жнвога. Сад, у Јеку
npaieha, цела Југоставпја
личи на једну велику кошнн-ц- у
у којој се ради арлнвош
hy пчела. У тој народној еош-ниц- и
нема места трутовпма.
II ако је неко данас иезадо-вога- н
с оним што се ствара у
Југоставијн — to сз' само чру-тов- и.
V данашњој ЈугославпЈп рад
је право и част. Радоц се да-н- ас
дичн н поносн н град и
село, п интелеггуалац п ма-нуел- ни
радник. Само лубав и
здрава подитнчка свест по-Kpe- he
народне маее па добро- - roih рад сме нема примера
н п аремца мпрл. г шзи п
рада, реда
Јетиодушностп раде све паро-дп- е
репубтпке јт на куттур-ио- м
и па економском програ-м- у
ИидустријатизацпЈа п
електрпфпкацпја зем.-Le- , као
осповвп задаци првог Петого-дпгаа- ег
плапа, бвће проведе-п- н
iuupoa земле п учпппће
жпвот лепшпм, удобппјви п
лакшпи. Просвета се шпрп на
све страпе. Аналфабетскн те-чаје- вн
оппсмеилвају пепис-исп- е;
ШЕОле васпптавају п
уче децу п оиладппу; позо-ришт- а,
опере, сопцертн п бп-оскоп- и
кроз забаву уче п кул-тпвпш- у;
Еипзсеппосг буја п
неносрсдпо изражава п туиа-ч-п
пову стварпост; слпкар-ств- о
п скулптура цветају лс-пот- ом
п зраче садржајси спа-жп- ог
реалпзиа ; музпка добп-ј- а
дубппу п оплемендва ду- -
хове. У дапаиишј Југославп-ј- п
култура је својппа парода
п кроз пу се парод уздвже н
просвећује.
Југославија е просрчнла
пут у соцнјалпзан. Алп да се
социјалнзам остварп потреб-п- п
су још мпогп п иногн Te-rn
кп папори. А твх папорз
вародп Југославпје се ве пла--
тс. Опи су — повезапи брат-ство- м
и једнпство — крену-л- и
путем, Еојв водв велисом
и сјајпом успеху. II пеуа си-л- е
која he разбитв п народпо
прега.таштво. Свесии и пово-сн- и
народв Југославнје nehe
за "тан.ир сочнва" Маршало-во- г
плаиа продатв своју псза-внсно- ст
и свој суверенитет. У
Југославпји нико не говорн о
рату оснм шачице туђввсЕих
чанколпза. Непријатељи па-род- не
слободе су незпатии.
Онн су једна очајио мала ма-ibiu- ia.
To су они којн плачу
за ирвликама у којпма су мо-гл- и
да пеодговорпо пллчвају
в варају и гомнлају каивтале
на рачуи кародног зпоја и кр-в- в.
Ислнчаиствеи заиах обу-зе- о
јс цслу зрил.) . Под појаоа
"нових л.)дн" треба раЈумети
our 1.уде. који су у староЈ Ју-roeiaBi- ijii
Лн ш у позадвни, у
ХАМИЛТОН ЈЕД0БР0ПР0- -
СЛАВИО СЕДМОГОДИШЊИ-Ц- У
СРПСКОГ ГЛАСНИКА
Ограиак СК Срба и прет- -
гпатиици Сриског 1ласника у
Хамнлтопу. заједно са мво-ги- м
чнтаоцвма и браћо Хр--
ватнма и Словацнма добро су
ппославнли Седмогоднши-пц- у
СрпсЕог Гласнвка. Одржавао
се бавЕет.
Другарвца Драгпца Ножа-iiii- h
са својом хармонвкои и
још са неколпЕО омладине ча- -
бавллли су и всселилп цело
лпуштво. Говорнвк јс бим
Милош Tpy6Bh, главни сек--
ретар Савеза кавадскнх Сроа
н јсдап од главних засвввача
напредвог југословенског по-кре- та
у Кападв. Мплода је го-вор- во
јасно о покретан.у на-ш- е
шгампе, Српсвог Гласни-- о
иеговом писану, егоо
доприносу стварп наших до-селив- Еа
и уопште демократ-ско- ј
стварв. Такођ је он го-вор- но,
у везн овога, н о на-порв- ма
1?ашег члавства и на-ро- да
у изграђнван-- у своје иро-греснв- не
штампе и о иотр€-б- и
да се она сада још внвјс
нзграђује.
Оео ове приредбе- - нашс
другарвце, жене и девојке, но-каза- ле
су сс одличво и ради-л- е
су запста својсеи, нашто
л.уЈе, нако мн знамо да оие
траже захвале нн иризна
ње, јер су свссне да све што
оео овакввх приредаба раде
— радс за себе, за народ.
Са овог банкета послали
смо честитку Cpcciou Глас- -
иику и дар од 115 долара
Стојша Јока.
ТУЖНА ВЕСТ
На 9 апрвла премввуо ј
овде у ХамвДтову ваш члав
(СКС) Ввјатов Јоца, војв вза
себе оставлл у Кавадн свна в
снаху, а у Југославијв жену
кћерку. Пое. Јоца је сахранлн
у Хамвлтону на 13 аврнла.
Пок. Јоца Ввјатов намсра-ва- о
је да оде у Југославвју са
првон ipyBou ове годвве, алк
га је смрт предусрсла. Он је
одавио поболевао ва лу је би-л- а
саЕуплева взвесна сума
за путну Еарту, еојв новац
је сада ynyhea еговој жснв
у Сомбор, Југоиавпја.
Пое. Јоцв нека је лака ова
каиадска землл, а в.еговој
родвцп н прпјателлша ваше
нскрево саучешће.
Стојша Јока
и напретка
сепцп п taopaB), у беди п
роиству. Ти 1.ди гу дапас пз-ин- пв
на воврвшну, иступи- -
лп на светлост п огромипм
сиагама почелв изградиу Со-л- ег
в лепшег жввота. A то је
огромна већппа варода. To
је, заправо, нова, пародна Ју-гославп- ја,
која, во својим по-стпгпућп- иа,
даје прамер све- -
Обвом в пзградна дапас
су пајглаввајн задацп војс
парод пзводп невероватпом
епергпЈом, полетои в л.убав-л.- у.
Где год човек вове Југо-ставн- је
давас радо ва својој
земли, он зва да радп за се-б- е,
за вародву заједнвцу. Ои
је давас свој ва своие. Оп о-ce- ha
в зва да аегов труд вн-ш- е
ввје уза.1удав в да he сп-гур- во
да жаљс ово што сеје.
Посматрао саи велвке фупе
грађапа како вод схавпои за-став- ом
стувају пјевајућп кроз
београдске улице. Носе допа-т-е,
ашове в друге радне ала-т- е,
а иа сваком лпцу одржава
се ведрипа духа а свсстн. Та-Ев- е
попорке доброволппх рад-.иив- а
можете давас впдети ши-ро- м
Југосдавије. Huso пе пи- -
та pejoucsor предводцпЕа где
he се радвтп п па којој стра-пи- .
Где год бидо в ма иа sojoj
страва бвло — у рсду је, ра-д- и
се зачцелппу, за пародиу
заједппцу. Ради се по плаиу.
II резултатн рада већ се пн-д- е.
Землл постепено добнја
нови лик п дух стваралаттва
поЕреће народие ласе у бор-б- у
за остварене првог Пето-годииш- ег
плана. Био сам ие-колн- ео
пута на Северном Су-левар- у,
где су подигнуте по-в- е,
модерне зграде за стапо-вањ- е.
У те згЈаде Behiniox су
се уселила нашн повратвицн
нз Канаде п Амернке. У тнм
зградама су станови од по двс
илв трн велике собе, са ку-хпњ- ом
и кулатилом и крас-ни- м,
вслнеим балкопом. На-род- не
власти указују сву мо-ryh- y
пажау нашвм повратни-цпв- а
и пастојс да им tionau
условвма живота буду на ус-луз- п. Те нове зграде су тако- -
ђе резултат сложног радз у ок-ввр- у
плана изгради.е новог
Сеограда.
Овпх дана почело се радн-т- и
на изградн-- и швроког и
дивног аутомобилског пута
Београд-Загре- б. Beh су се ја-ви- ле
огромне масе омладнна-ц- а
и омладвнкк за тај замаш- -
посао. Нови подухват ве-се- ли
в нспунава поносом све
наше народе, дов се сунчл-лвц- е
сакрввају у мишје. pynq
п у Једу се ждеру н еуше.
Пруга Шамац-Сарајев- о жив
је и речит доказ да су прег-нук-е
а снага Твтове омдади-н- е
свлвн и свеноћни.
Учествовао can досад у пе-еоли- ко
народннх мавифеста-цвј- а.
Нешто С1вчао човек ве
може ввдетв нигде , оспм у
зенлава наиодве демократн- -
је. вовој југославвјн огрои- -
не насе народа ванвфестуЈу
сроју љубав за садашаи демо-кратсЕ- Н
воредав, досааујућ
своју свест в чврсту веру у
велнку н свгглу сутрашн,вцу.
У Југославвји народ мавифе-стуј- е
за ивр, за леђународву
сарадк.у. за qjehHBJH и леп-ш- к
жнвот. Презвр и 1-иуш-
ан.е
народ ниа за ове којк говоре
о ту, сејућн иржн.у н иза-знвају- ћн
вово крвопролвће.
Ношен масом варода —.
"као слалка међу вихорови"
— v4cctoao csa у врослав
Mapi). стране
ла нз хилада в хнллда rjtia :
Жикло братство в једннство
— доле ртвв хушвачн !
ytecTBoaao can затнм, у ве-лнчанстве- ној
Смотрн радвих
брвгада, Цео Београд је био у
vacoiHRM воворказЈа. Улнца- -
ј мг су врвеле масе народа са
заггавама и оортрстима i нта
в Стадлва. Људн, жсае, деа,
војиицк. хомцк в девојке у
народник ношлама, све je to
ЕЛНП&ЈО eotoi ЈтгославвЈв н
еоцвјадизку.
Посхатрајукв ск то в не
хотвце сам се сетво овнх бвд-ни- ка
ово "Анерниасгог Ср- -
бобрвва . Сно сам се в за-кдеи- их
акернчкнх Срба н
Срвквка који ууш увек веру-ј- у
народнви злотворима као
што су злогласвв епископ
Днонвснје в Фотвн. Како је
ве.1нчавствена в днвна ствар-нос- т
вове Федератввне Наро-дв- е
РевЧ5лике Југославије, a
хако су бедвв и жалосни они
Еојв xohe ту арност да фал-c- af
вкују в лажно је врнкажу
вред св€1ов. Узалуд вм је под-л- а
работа. Југославвја круи-нп- м
Еорапвва Еорача напрет- -
Е
Проглас Српског Гласника,
Новости и Единости прет--
платмицима у Канади
(Пренос са стране 1)
nehe мо1п! иоколсбати од зајединчког лшвота и рада?
Или јо бол.о да останемо и даљо гло н до сада, шш ј&
орактичпијо да со подузму иоко друге. реалппјо мере?
Ми смо увсронн да је сада времо и потребпђ пзвр-ши- ш
п спајањо ово три новиио, односпо уместо пздаиа-и- а
три листа, да со издајо јодан заједничкп лпст, војп бп
ујодио служио за сво ЈГанађано југословопеког nopesia.
Иошто јо врсмо за снајан.р и иапрсдпе штампе вод пав
сазроло, на овај иачшг јодаи зајодничпи и већп nanpeimi
лпст слулгио бн нашо досељеииштво уКападп пе мање,
исго и три посебио.
Када у оиим новпм ириликама постављамо пптањо
ујсд1ш,аваи.а п овнх листова, суиишио би бпло сада рас-нравл,а- ти:
да ли су, нли нису до сада тробало овакве тра
ношшо. Носво јо разумљиво да со раније инјо могао па-l-ni
другн пут. а иити бн друкчнјн ирр бпо исправаи и
Moryii. Сада су цастала друга времсиа. друпчије пршш-к- о,
које тражо н иромоно у иачииу и форми рада и борбо,
прома којича со морамо владати н iihii упоредо. ако ио
лгслнмо да остајомо нза"врсмена. Ради свега овога, мн
прспоручујсмо сиајан.о Сриског Гласннка. ИовостИ и
Едииостн у Ј'одан зајоднпчкн лист југословснских досо--
л.сника у ЈГанадн и излазимо претплатишсс ових ли- -
стона са слодопим нрсдлозима. да н пи о нцма калчото
шта мислито н донссето своја рсшсња:
1) Прсдлалгсмо сиајдљс Новосш, Српског Гласпи-к- а
н Кднпости у јсдаи заЈЧдннчки иародни демократски
лист југослопонских доссл.сиика у Канади. Са овим би
со и иа пол.у нашо нанродно штампо још пншо маиифсс-това- ло
братство и јодинстпо иссл.сннка и учинно корак
иапрод.
2) Да со заједничкн лист штачпа јЧдно.м исдел.ио
иа 8 или 10 сраиица, н то латиппцом и ћнрилнцом за Хр-па- то
и Србо, а за Словонцо да со увсдо јсдиа до дво стра-ии- цо
иа словсначком јсзнку. Пиачиматеријал би со об
јавл.ивао у сва три инсма, н па срнско-хрватск- н п сло-иснач- кн.
3) Иродлалггмо ирстилатницнма Едииост. Cpiicuoi
Гласишса н Иовости као п члаиству сва три Савсза да iio
свнм .чсстима сазову скунштино u на н.има провсду гла-са- ис
но овомо нптан.у од сада па до 30 маја. Ако со вс-lui- iia
иротилатника Хрвата и Срба са овим сагласо и Сло-ncii- uli
иристаиу па јодан заједничкн лист — како јо ов-- дс
иродлолссно — тако ho со у иајкраћсм вромсну и но-стуии- ти.
Устаповнли смо да Iipmo имати Bcliy могућност за
ypcljitnaiiio јодног листа бол.о и лсншо. On lie са толнко
страница, као исдсл.шп:, мо1т обухватити н иокрити сво
оио што lie бити најглашшјс и иајвалсипјс — што со ти-ч- о
главиих всстн, што со одиоси па иолнлјчку и култур
но-ироспс- тиу страну. а тако!;о п да тротира многс орга-низацно- ио
проблс.мо досол.оннка као каиадски д&мократ-ск- и
лпст за нашо досел.снике.
Mil излазпмо са опим 1штаи.см прсд вас, одиосно
нрсд прстЈпатнико у Канади на ово листове. да и ви за- -
јсдно с нама дсмократски одлучнмо иачнн дал.ог нздапа-и(- а
ншио иапродно штамио. која Iio и дал.о да слоди исти
ираиац као што јо п до дапас.
За Новости: Станко Болф, уредник
Иван Линардић, управитељ
За Српски Гласник: Јован ЂаЈиН, уредник
Никола ИванишеоиИ. управитељ
За Единости: "
Јоже Смрне, уредник
Лудвин Троха. управитељ
У фабрици "Раде Кончар
раде 24 повратника
из Канаде
1Ш органвзацпја СКС 3axa4vJe'yfatHOr Д!Ша
се
8
ори..ТГа " ,ИрОД Лмсрпке "е жмс
не
ни
и
ио
ни
У
Друг ПетричвН затнм, у цп-тко- м
адмору, прцча о све те-же- м
положају радннка у Аме-риц- н.
о велнкој пезапослено-ст- в
која iasio влада.
— Лли атомска иотгика је
uponrpaim it тамо, а радивци
еојн се свс 4Bpmhe орпшвзу-ј- у
иа странн изпредиих сна- -
рат.
— Ослободилачва борба на-шн- х
народа повопала је и по-Eona- hc
увијск све кдсвсте н
лажи Еое су вшрплц и Еоје
буду још шпрвлн ненријате
љи иапретка и пмпервјалнсти
чке слуге. Јер, у Лмервцк. дје
да улпцама ијевају о дру1у
Титу it иашив партизамимз
— каже Фраио Петричић.
Л на 15стапву друг Иет-ричи-ћ.
— Још бнх саво хтио да
напишете, да отг тамо v
Ллерици протјерају избјег-лнц- е,
све one пздаЈпвЕе који
су побјеглн испрсд праведвог
народног суда п иатлп за-штн- ту
код реакцпонарвих
влада, чвји судови данас ос-лобађ- ају
фашнстнчве злочвн-ц- е.
Л паши пселеипци да сс
врате ihto првје кућв, да свп
градимо, пово соцнјалистичЕО
друштво.
Они опет повратввцп којн
давас оцрљују нову Југоста-внј-у
п Bpahajy се патраг у
ровссп жпвот, тн нпсу пскре-и- о
ни до!илв, то су агентн вс-вријат- ега
— додао је срдач-и- о
сг опраштајпи ipyf Пет-пчв- ћ.
прод
Томо Супшћ радп у фабрк
ци "Раде Кокчар", а вратив
сс пз Хамилтоиа у ТСанаду.
— Милина е радпти Овде,
исђу сгојим народои.М но-ра- мо бити CBj'etnit дз огром
и и задаци стоје вред наа —
каже Сушић.
Стјепан Квзловнћ родои ш
Дон,е Стубице вратно се io
Веланда. У Анерицк је про-ве- о
37 година. Радио je у
)-жарс-
Еој нндустрији, а даиав
радн с младвв друговима Т-то- ве
зем.ге, ва оствареау Пе-тогодиш-
н.ег
плана. Задоол-ств- о
в радост одразује се ид
аегову лвву, јер се испунидз
и.егова велнка желл — Скта
v својој отавбиви, иеку сво-јих- а.
— Велика ]е ражлнва нзме-ђ-у
старе Ју гославнје и дана-шн,- е,
— то вајбоге уочамно
мв повратници, — езжс Грга
Хорватнновић еојн је }зш
1930 отншаоу Аверику.
-- - Давас радввс у Југосла-внј- и
живи као чотјек. Народ
па власт брине о а-еи- у као
вајва о своЈој дјеци, каже Гр
га.
— У Авервцв јс свавпи да
нои теже. Ставдард живота
малог човјека пао је за 50%.
Радввк својов адвив,01С ие
може да взае на крај. A aso'
префе 40 годвва за era иема
восла — првча он.
На питаље какав одмос ripe
ва раду вва радппк тало, a
какап ов има у вашој зевл.в,
Грга Еаже:
(Наставав иа стравв 4)