Serbian Herald, June 10, 1948

              I
јшјцштц ii-i-
.ni.-n .m. nimiiiri P- - ,p п.Ш! i ЈППИЈШИввШЈЈвШШ
CTPAHA 2 "СРПСКН ГЛАСНИК" Угорак, 20 апрпла 194S.
Српски Гласник
(Serbian Herald)
Published once weekly by Srpski Glaenik Publishing
Company— proprietors in the Serbian language at:
200 Adelaide St, W., Toronto 1, Ont.
Излазп сваког yiopica
Сва писма м чекове треба слатп на
"СРПСКИ ГЛАСНИК"
НАРОД ЋЕ НАСТАВИТИ ЈОШ ЈАЧОМ БОРБОМ
ЗА ЖИВОТНИ ОПСТАНАК
Срсдпном прошло седмицо прско 500
дслсгата, всћином жсна, дошли су са свнх
страна зсмл.е на конфсренцију у Отаву.
Оиа вслнка дслсгацнја састављсна јо из
разнлх друштвсннх сталсжа. Ona'jo дошла
од спнх иолитичких нартнја и група, од
радничкнх снндиката, црквених устаиова
II миогнх другнх културиих. нроспетиих и
иотрошачких организацмја. Она јо донсла
неколико стотнна хиљада иотписа из на-род- а.
Она стварно нрстстанља најшнрс
масс, иозитшшо нрстставла нитерссо и по~
трсбо огромнс neliimo каиадског народа v
питаљмма жнвотиог оистанка.
Дслсгацнја тражи од Фсдсралнр пладе
п бори сс за npalian.e цсиа назад. за
увађан.р контроло иад цсиама и да ср по-дпг- ис
и израпна ошнти јкипотии шшо ка-надс- ког
народа. Ништа друго п иишта ви-ш- с.
Оиа нс иостаиља нпкакпа друга иоли-лич- ка
ннтан.а. ио говори о праицу снољнс
полптико Нладе. нр тражи власт у својо
рукс. Јодино она тражи да Плада нодузмс
мрре у срфтању иитан.а црна. да узмо у
опзир н.рзино иотиупо опрапдано захтспс
— одиосио. захтснр кападског иарода.
Самс властн иризнају да су у 1947 го-дш- ш
платр ноднгиутр само за 10.7 иосто.
док јс у исто прсмр цриа иа :кнвотип но-трс- бо
скочпла на 10.8 нооцсната. Мс1;у-ти- м,
зпаиичне изјапс из Отанр иослс тога
ппизиају да јр оншта цриа иа сво животнс
нотррбо за 5 1 посто ndia нрго јо бнла измс-1;- у
1935-193- 1) године. На ипак пласти још
умаи.ују онај пслики скок цсна. flche за
(оцијалну заштиту у Тороиту. нри плади.
дало јо нрдапно изјаиу у којој сс ка-.к- с да
шпскс од марта оир годиир показујс да ср
тај процсиат попро чак па 83 процсита us-ual
прсдратних цсиа или цона крајрм
1945 годинр.
Tci: "нсти дро иалпичара у Каиади добио
јс стварно пошшшцу нлатс од занршртка
рата. док другр четири нстннс уоиште нн-с- у
лобнли иоишнице.
Дрлргација у Отаии затроишла јо да
Илала ирими и.рзинр ирстставиикр на са-слуша- и.о
и узмр у обзир зглтсво народа.
да ср јечном нр1 станс иа крај тршком рко-иомск- ом
стаи.у.милиоиа народа зсмл.р.
II у мрсто да ср такиа uapoina дрлргаин-ј- а
иримн смрста н иолузму хптно мрро за
решаван.р тих проблрма. мшшстар Фниан-cnj- 'a
г. Лбот. у нмо сиојр нлалр. која кажг
да нрртгташ.а народ. рркао јо тој долога-циј- и
v Нарламоиту:
"Дошао сам до заклучка.акао што су u
voj'o колргр Гмшшстри). да jo глашш цил.
овр лрлргацијо ншрон.р комуннстнчкс про-наган- др "
Такап јо одгопор министра финаиеија
на захтсве и потрсбр милиоиа народа, ка-д- а
со Tii захтчмш тнчу живота, здрапл.а и
наирстпа народа, када ср односе иа црио
н профнтр. Нрло је смршио када мниис-та- р
финансија, служопн ср "црвсним
страшилом", тралси нзгопор за иладину
нсмарност прома народу такппм нзјапама,
а особито када још додајр и оваквр ррчи:
"Јсдан од глашшх гопорника у раиијој
др.легацнјн. који jo узимао актипног учеш-h- a
у днскусијн. био је добро иозиати ко-муни- ста
нз Торонта."
Пошто јо комуннста био некад раннјо у
дрлсгацијп н упорно тражио у иитсросу иа- -
рода npahan.o цеиа иазад — прсма томс
— Плада mi са опом садашњои делегацн-јо- ч
но трсба да има никакпог посла. а нп
да "због тога" иодузпма иикакво корако
у заштиту животног опсталка иарода од
лакомих профиташа п израбл.ивача. Ми-вист- ар
који јс састапљао прнврсдни план
о прсдаји интсроса Каиадс Полстрити ис
мо:кс друкччјо ни осећати. ного мичпо
како јс и Лавал у Француској ocehao прс-м- а
сиом иароду када јо ралио иа издаји
зомл.0 Хитлрру, нлн глпчни Лавалу.
Вођа Си Си Еф-- а Колдвол на такво ама-ловажава- љо
н антинародни став мииистра
финагија. којп одбнјају да прпмс народну
долегацнју, одговорио јс:
"Је ли владаспесна да су многе од овнх
жена чланицс свих партнја прстставл.сних
у Парлачснту и да нису ограничоно на са-м- о
ноку јодну нарочиту групу."
Ово је још једна потврда да су ои и
Р.лала рошсни да служс не народу и њсго-пи- и
нитереснма, нс слободи и незавнсно-CT- ii
Канадс, всћ крушшм профиташима у
зсмљи и ратиим импсрнјалистичким пот-паливач- нма
у САД. Рази тчна мшш.'тар и
покушава да чак и широко народну дс-лсгац- ију
оСојадшпе "црвсиом" бојом. Али
то ии иајмањс нсћс спрсчитн join всћс и
јачо борбс народа по томе пнтаљу.
.
ЕВО К0 СУ ПЛАћЕНИ ШПИЈУНИ И АГЕНТИ
КАНАДИ ЗЛАТОМ СТРАНИХ РЕЖИМА - БОЖО М. МДРКОВИЋ И ПЕТДР СТАНКОВИБ -
Овај првп докуменат у
данашие1 пздаиу Српског
Гласипка о шппјунској де-латнос- ти
Боже Марковпћа
у Канадп протпв напге де-мократ- ске
смпграцпје да-ти- ра
14 јуна 1934 године.
Он је наставак еговпх ра-нпј- их
шпијунских пзвеш-тај- а
о трагаЈву за ондаш-1М- Ш
уреднпком "Борбе" —
Иваиом ILmheM, односио
Едом Јардасем. Нпје нм
требало толнко "напора"
улагатп, јер су нашн руко-водпо- ци
долазплп на јавне
зборове п путовалп јавно
кроз земду када је требало
одржавати народне зборо-в- е.
Из paiiujnx докумената
као и пз овога, јасно се вп-д- и
да је Божа М. Марко-вн- к
као странн плаћенн
ainaT у Канадп, шппјунп-рајуН- п
наше досе.генике п
канадске грађане, нпак са-рађнв- ао
са некпм од ка-надс- ке
полнцпје и емигра-цпонп- х
власти. Да ли су
канадске власти зпале, да
ја он плакенп агенат стра-по- г
режима, који режим је
био орпјентисао с в о ј
сполпу политпку на Хнт-леро- ву
Немачку и Мусолн
нијеву Италнју — нама ип-ј- е
позиато. Алп овде су до-каз- н
чињеннце да је ок
плаКан за вриггне шпију-наж- е
у Канадн и да власти
нису подузпмале протнв
иега као страиог агента
никакве мере, иако је он,
као н Петар Станковнћ,
наставпо ши радом у Кана-д- п
и за време рата Канаде
протпв осовшге.
Другн докуменат који
датпра 31 децембра 19-1- 2
годипе, а ово је aeh бпло
у јеку рата, спнсак је ге-иерал- ног
крал.евског кон-зула- та
у Монтреалу о го-диши- ии
издацима двојпци
аггната — Божн М. Марко-внћ- у
н Пстру CiaiiKOBiihy,
уреднпку "Хрватског Гла-са- ."
У току 1912 годнне qiiii
су добплп нз днспозпцно
ног фопда кралевске владе
за шппјунажу 5.100 долара.
Од ове суме Марковии je
добно 1.500 на годину, док
је колега CiaiiKOenh добно
дачр ко Biinie — 3.G00 дола-р- а.
Годииу дана раннјс —
(Наставак иа страпи 3)
УЈЕДИЊЕЊЕ НАШЕГ П0- -
КРЕТА У ВИНДСОРУ
ДС
(Пренос са страие 1)
н исзиие национа-iii- c ire- -
заонсности. иароди сс оорс
за мир пошто оии жсле п хо-h- e
мнр, а реакцнја н фашпс-тнчб- и
остацн, ови ратнн хуш-кач- н,
настоје да Си народ за
своје пезаснтс профите гур-нул- и
у рат it yiuiuiTcibc. Зато
сс нс треба Cojani и.ихове хн-стсрич- ие
дреке, јср се оин бо-ј- с
од сплног пораста дсмо-кратск- их
иародиих снага у
свету које непобсднво кора-чај- у
папрсд к прогрссу; jcp
ови' хушкачн nche и нс могу
заплашитп ни уставнти мнро-љуби- вс
народа на путу Сорбс
за мир ii дсмократнју, иапу-т- у
пјЧЈгрсса.
Са спајаисм наших покрста
у једаи зајсдничкн нокрет
канадских јужних Словсна
niouiiipyje се и учвршпуЈс
још н вишс братство и једнм-ств- о
каиадских јужиих Словс-н- а
уопштс. Према томс, on he
окупитн у свој загр.1лј и ону
нашу браћу н сестре који још
до данас ннсу билн у ш:му
нлц су, иекп од intx, мсдили
издајнпке свога народа и Ка-над- с.
Зато је дужност сваког
члана да данас буду најак-тивииј- и
у борбн за народ, за
себс. Свакк je дужап да од
себс да удео ) тој борби. Тре-бам- о
приступити ономс делу
нашс браћс и сестара који
још ипсу с иама братски и ис-крен- о.
ПстсЈ и v тако треба ја-сн- о
и поштсно објашиаватп
улогу нздајнпка и куда пх
намсравају и дале завађатн те
слугс нмперијалнста, заиети
непријатсл.11 свога Јарода и
нспрпјатед.п Каваде.
Чланство наших органнза
цпја у Виндсору мишл-ен- л јс
да треба убрзатн прппрсме за
конвенцнјс. Они-мпсл- е да ма
Tiiu Еопвенцпјама треба про-всст- и
потпуно јсдисство на-шн- х
покрета. Опо желп да
ово питаие убрзаног рада na-me
главно водство узме у об-зи- р
п прпступн гопкретнок
раду за конвенцпје.
Нпкала Иванпшевпћ
tte % i m
ll'r
'104
Kf
ЛД
ч' Ц
Jit '
1
AT B#(R
%v
Rd.
broj,
I.
"
f
e7
'b
9
10
XL
.4 13
13
14
13
16
1?
Ш
19
2СГ
- 21
-- 22
w- - V
r
5smit3 £fw--
Т КИАЦА
',. OTAOIVfNU
'
ш
Ј , , W. љ
a- -
'
,- -
'
.►
I ' '.
fci
A %
brojt,
delOT
prot.v
3 . 33
34
43
36
04
92
104
113
130
1S9
187
190
1003
1124
1130
1263
1293
, 1485
1499
1600
1SS1
1047
1830
. %
UDRUZENJE
Kraljerekom Kontulatu
Montreal. Qn..
--GZ, w
Jugoslav-Canadia- n Association
Toronto,
'кГВДНх 4МРиоиУ1мкПмоо mwm
U Teti akta Kraljereloe Xocsulata ol 15 Uaja,
Ko foTorljlro Br. 24. iao akta Xraljarskog SoQsulata od 12
JouansatalPo;t?. BatraoJvlt2l9.kraljperrsdkaotau XIoVniKroAlaltuU, tkka,o Vdroeplntmlxua m,"oBjOlhRBE"'"
ranljlh lsreetaja, aledei do snaaja;
Sanaa, роп-т- а aaa potttlo BinornlkA Inralgratlon
lOlmzffelncojoeerea,onrIlocgojlparaaoi&la na tos po£daatxptronItalkjeojiIb71l1Uae 1TUCldKelotaotdaakteleje
Polto Iran 111 Job nljt ae jarlo Imaleratlon OttioM
Jer pooezinr ljae ppooltrorajtollop,ian1o ppolrtioa.loJeikaonjo orluMJoento afaolfflriaotl,onkOuJlputtriaog,a
za Ill6ea, Jolt nlj uapeo da dozna g&t lttl Slrl, to J 61no-vn- lk Imsiratlon-- a danaa, ишо prlsuatra, ропота plaao Xranu Xll6a na Adrau "BORBX".
tin bud ma Ita doblo po отоЈ atrarl oraj ftlnoTnlk
neno odath ltreatltl, a Ja rzultat odaah poalatl ralja-так- оа "insula tu.
U prllogu porraiaa akt Mlnlataratra. ",'
"%!"%A,ri
Овај МарковиНев нзвештај од 14 јупа 1934 нпје резултата, сем доларима
onrwi
'4Ljay.fi Jl. lwlioanlhprlznaiitea line РОбГЕМП: po partljl г
l! '.
N i.
antra 1942.
UIXOY
"r.jft -- V.-- .
A,ft£a-'LAr3- ,i
M. Toronto, paoe Claau Kanada Januar, P.StaokoTloinnlp, poaoo.Urratakoa Claau Januar,
B.M.Jaarkxrro, Toronto, poaqo Claau Eanade fatruar,
P.StaafcovtOtfflnalpag, Hrratstoa Claau fefcruar,
B.U.UarkoTo, Toronto, Catad asrt,
P.StankDTlo, Vlnalpee, peso; Krratskoa Claau, cart,
Toronto, poaoo Claau Kenada, eprll,
P.Stenkoylo. tlnulpe, Vq, ровоо Unratakon Clatu
B.U.UarkfiTo, Toronto poaoij giaeu faaad caj,
P.3teokoTlc,Tlnnlpg,poa3o#lirTtto3 Claau rsJ,
В.ЦЛЈагкотЈс, Toronto, pos4 Claau Kanada Junl,1942,
Ilnnlpee.pojoc .irTatakl, Junl
B.U.UarkOTlo, Toronto, peso; Claau £anad Jull, 1942
P.StankOTlo.Tflcntpas.poao Krratkoa Olaau Jull,
P.StankOTlo,lflrmlpeg,poaoe hnratalcoa Лага arruat,
B.U.UarkOTlo, Toronto, poaoe Olaau Kanade
P.StinkOTtolnnlpag, poooc hrrataJcon Claau ptatar
B.U.arkoTlo,Torpnto,po=o Claau J'anede aaptanbar,
P.OtenkOTlo,Klaalp4,poao KrretakoB Slaau oktoVar,
B.lf.l'arkOTlo, Toronto, ровос, Glaau Kanad onotar 1942,
Winnipeg, poaoo Krratakoa Jlaeu not eater,
B.U.Varkorlo, Toronto, poooc Glasu Kacaa aoTeatar' 1942,
P.StankOTle.vinnlpag.poBOe Jrratalcftr daeeatar.
B.K.lkrtanrle. Toronto ОЗЛП laataa oeceacar.
Xa brojut 207442
31 dece3tral942 rontreal,faaada.
сппсак доказује двојпца ваега добплп 1912 $5.100
животу фармера у Онтерију
Miiont да фармсрп
праве велике повцс
својим производима н да
nchitita луксузно. Гадп
тога иека ове по-датк- е,
којн су узсти нзве-шта- ја
владиног Пироа
провннције Он-тари- је.
који је нсдавпо објав-хс- п
страие провиициЈа-t-но- г
шшнстарства фнпансија.
шта ср тнм нзве-штајии- а'
Само 11 фармера
нмају кућама ну-жпп- ке
водои м купаће ба- -
IfcC
Само 14 посто ммају довсде-н- у
воду Kyhii. Само 29 по-с- то
греју купс с фрпезпма. A
скупа, 32 пх је
који трсбају разие оправке ва
Онтарпо је пајбогатија про-вннци- ја
Канадп, нндустрп-jaiii- o
пајпндустријалппја п
по.гоприврсда најмсхапизо-ванпј- а. Па и покрај
кад прочитате ове бројке
се, да је опа дале-к- о
од доволне механпзацпје
поллпрнвреде и да фармери
нсмају нп ДОВОЛ.НО елестрпке,
је провппцпја Оптарпо
најбогатпЈа од осталпх
J.M. O
JUGOSLOVENSKO-KANADSK-O
5МЗАГ
14
poltoTonJea,
y('4is%
'"% 4
S
T
RISHOIU
za тгаги od Januara 31 dto
AN It
Jun
uzeo
IJarkqrlo,
розлз
apr.
P.Stankoilo. alaa
aTguat,
Stenkorlo,
.зоаос
viicic
Онтаријн
живе
поглсдају
самог
статнстику
Ево
посто
Онтарија
свега посто
газдинствнха.
свега
уверпћете
свих
stcca хкахбак анхи ts.ioo.oo;
зваипчии
0
п1оаинци]а елепрнчиои гтру-јом- .
Иреко 50.000 Јрмера Ои-тари- у
немапг аутомобпла.
Нреко 1W000 фарасра
Онтариу немају камноаа,
Строахма"), који су ели-к- е
вахностн сааког фармс-ра- .
Нрско 140.000 фармера
Онтариу нсмају трастора.
За 173000 фархсра обавла
вршидбу вешто хале 9.000
манива врвалица.
Што електричвог освет-лс- на
тиче. оео 111.000 $ар
мерских домоаа (сућа) нема-ј- у
уведено електрнчво освет-лсн- е
неужнвају користи
елеггричне снаге, иако је
провплцнја Онгарпо најбога-тпј- а
ЈСанадп елегтрпчно
снагом.
Да. взвештај даје следеће
податке рхерсЕвм дово-впх- а:
Преко 145,000 фарсрсквх
домова вемају потрбнпх ма-шв- иа
прерађввање.
Преко' 60.000 фармера неам-ј- у
радпо апарата.
Преко 125,000 фарнера нс-ма- ју
доведену воду xyhe и
пелају потребвпх справа
пухпање воде.
АшШННшШвШввВж t ; uini I
&W'J!№
poBOo(Clasu
B.U.UsrlcoTo,
ill i'V
(P. Catrlo)
в-wzvw-rw
iw :--%
je
si
пл
(a cu
4
".
у
na
1 do
од
од
rja
Jl-- v
B. za
za
za
za
za
za
za
жм
za
za
za
za
za
.a
za
za
za
za
za
za
P. za
za u
n
ky
generalnl koneul
-,-- w8. "CSr
ЗТЈаВИГНвТЖ
ииао
15,
4MbbbbbS
Pyi
123.00
300.00 -- 123.00
125.00
300.00
SOO.oo
123.00
ЗОО.оо
ЗОО.оо"
I23.no
WO.oa
ltS.oo,
ЗОО.оо
123.00
300.00
ЗОО.оо
truFNi
ЈшјШшшВ,
У
Овај г. шпијуиажу
у
иа
у
из
за
каже у
у
у
са
у
у
то
га
иако
t
у
у
за
у
се
—
у са
о
за
у
за
B
T
jgt. ' T
1
.
'.'
,
"'
J -
,
f- - i..te%
. '
,
,
,'4ii.
9E
t i'YH ГГМЧаШ
Iznoa
, л #T? i
'-
-'! m
j.-
-., 390. oo" "
.
123. oo
300 .ob "
123. oo
'
125. oo
ЗОО.оо ,
J'
itf,
"
123 .oo ,s
, --
123.00
,
'
a
St,4
да су за
од
Нрско 85.000 фармсрских
домова псмају тслефопа у ку-h- n.
Око 130.000 фарисј)ских
домова још увск употрсоллва-ј- у
мале псћн за грсјан.с —
немају фрнеса.
Нреко 160.000 фармсрских
домова (кућа) још увек упо-требллв- ају
вамке иужнике
— немају нужника у Kyhaua.
Преко 160.000 фармерских
домова немају у кућама купа-оннц- а
ннти справа за купа-њ- с.
Све јс ово изпешено ite као
стварие прнпреие провппци-јалн- е
владе да изађе у сустер
фармерпма, иего као скрета-н.- е
позорности канадскии фа-брисапт- нма
да за itux посто-ј- и
добра пнјаца за нхове
пропзводс. Али бсзобзпра
што властн не паверавају пза
ћи у сусрет фармсрима, ова
званнчна изјава значп много
— опа потврћује штеност вла-двн- е
полптике у примеипва-н.- у
Чботовог плана, по коме
се ограничава фабрпчса про-пзвод- ил
у Канади н нзградил
повс нндустрнје што иде па
штету целокупног кападског
народа, a у корнст америчких
пмпернјалпста.
Политички преглед
НАРОДНИ ФРОНТ ИТАЛИЈЕ ЖЕЛИ ПОМОЋ
ЗА ОБНОВУ И СЛЕДИ ПОЛИТИКУ МИРА
Илродни (fipour Ilia nijf л овом пропасу
у очи н.бора, затвараЈући "н нстнчућп по-трс- бу
najTciinter прнјатегства са суседнма,
рекао јс о аеговој паштпцн п у погледу од-нос- а са другнм землдма:
"Народии фропт желп да одржп и рззви-ј- с
традицпопалну по-1пти-
ку Пталпје прнја-тс.гст- ва са Лиернкон н пастојаће да се пос-тиг- не са Сједиљеинм Државама п западпом
Европом бо.ге услове н односе за сконоиску
сарадн.у н за помоћ у обиовп Италпје.И На-род- ни фронт ПталнЈе пстовремено осуђује
рсакцнонарпу пшитпку Де Гасперпјеве вла-д- с која јс ''ирипсзала Нталпју за хистерпч-н- с
реакцпонарнс аверичкс н свропске гру-по- ",
којс заговарају рт протпв CCCI п нових
дсмократнја.
"Умссто тога. Народпи фропт xein да
С1СДН нолнтнку мнра такође u према Coejei-ско- м Савсзу н земллма псточпе Европс. са
којпма иастоји да се развију иптспзнвпстр-гопачк- с
размспе. Са Југославпјом пдрупш
.laiiiiTenccoBaiiiiM зсиллма v Tncrv. Ilnnmnn
IpoiiT жс1н да cc постигпу дирсктпп угово-р-и
у инта11.има граннца па праведпој Лази
и поставн иир .ирнјатегство п ссопоигка
слрадиа на чврстим тсмелпма."
Маинфсст Пародног фропта завршава
UO3IIB0M цслог иарода п свпх партија Ита-iiij- c
да нр дозволс, да Нталнја упапр у "ни-јга- н
сапсз, соалнцнју плн блок који би са-'iiin.an- .-io
дирсктно нти нпднректпо мпдитзјн
iiii угрожаванг шн подио прнпргмс за дру-I- H оу;каии коифшкт "
ПРЕТСЕДНИК ФИНСКЕ ВЛДДЕ ПОЗДРДВЉА
СОВЈЕТСКО-ФШ- И УГОВОР
Нроппе нрдпр npcTcrtmiK Фннскс Bia-д- с Јухо К. Паагнкнви одржао јс пвор прс-М- )
радија у Хслсинки. У спом пвору Иааси-Kiin- ii
јс поздрапио Сопјстско-фииск- и угопор
о пЈшјатсл.ству, саради.н м узлЈЛмиој помоћп.
On je рскао да је Сопјстски Савсз Сио нс-ирлв- ап
што јс нозпао Фннску за склаиапс
ппаквог пакта и да је Фипској најболи и иај-прпродни- јн
пријатсл. и савсзник CCCV. Од
овог угопора Фниска lie нматн користи и оиа
he сс нзграђиватн приврсдно.
Прстсрдник Фннске пладс јс рскао да
Финска на оплј начин пс можс бнти база за
коицснтрацију н нападс вслиенх агЈк-снпии-
х
cina. За Фииску је једини нзлаз за 5уду1-пос- т
наслон на Сопјстски Савез. Када год
јс Фниска била у рату на нсчијој лпугпј
странн протнп Русије 'у носледаих 250 гс-дн- на
— рскао јс Паасикивн — увек )е нзгу-6i,n- a
н нрстрпс.та тешкс губитке. Гуско-фин-ск- а
коисултацчја и уговор о узајамној но-Mo- hu
у пучају оружаног паиада нотпуно јс
ппрмаша ствап као н сви други међународ-iii- i
yronopir
ПАН-АМЕРИ- Ш КОНФЕРЕНЦИЈА У БОГОТИ
У псзи IIan-амсрич- кр конфергнцпје у
Гн1П1ти, пз којој СЛД ннсу наишле на успех
и добар пријеи како су се надалг, 6eoria.V
ска "Порба" писала јс G апрвла, дз влаето- -
дршци СЛД употребљују 1Ган-амсрнч- кн ca-ne
i еао инструмеват своје сссваизије. СЛД
нидузнмлу друш Еорак ва овој ковфереици- -'
ј„ — у ПОЈНОМ. потнтичкои И СЕОНОМСЕОМ
noT4int.iDaii.y Латпвеке Амервкс својнм еа- -
дашљни имперншнстичкни цнлсвима.
Државип секрстар Маршал вррдлаже др
жавама Јужпе Амсрпкс да "вскорнсте" прв-пат- ии
капнтап СЛД, јер да и Лмсрвса не
памспава указнвати "nooh" no Маршало- -
1ои плапу. На овај начнн оне Си још шнре
отворилс tipara амсрнчким мовоналистнма,
тако да они потпуно задоивнирају Латин- -
.ом Амррикои.
ЈАКО МИЗЕРНИ ИЗГОВОРИ ВЛАСТИ У ОТДВИ
МногоброЈне организацијс v Канади на
'чпу Потрошачког држгнл домаћица по-С1а- ле
су велику делепшију — 500 дслегата
— на конференцију у Отаву по питаау суз-бијап- .а
пораста цена наживежне намирвицс.
Нгпрошачко удружен.е домапица и читавн
тај покрет који прстстав.ад конфсрснција,
пајшири је пароднн покрсту Канадн; ои
нрстстав-t- a милионе маса свих сталгжа га-падс- ког
народа.
Дслсгатица м Нретседиица 11отошач tor
удружснл доиаћнца г-- ђа Лакос уочи naiacra
на копфереицвју у Отаву нзјавила једа иа-к- о
је Нлада одбиа да дозволи интервју, ова
дслсгацнја, највећа делеганија која је икада
бнла. састаће се у Отаву 15 апрвла. "Ми јс-дност- авно
нс усвајамо владпп- - одлуху и про
дужпћсмо захтевима да пам се дозволв прст-ставнншт- во
— пзјавила је г-ђ- а Лакок. "Опту-жб- е
да је наша организацнЈа Фронт за кому-ннстич- ку
пропаганду једвоставво је (втада)
употреб.тлва као нзговор да не изађе у су-ср- ет
овој делегацији. toja претстав.га сто-тн- не
хиллда — п мплпои — грађава свих
друштвспих сталсжа. Ако је и јсдва делега-ци- ја
стварно в унстину пзраз иародпих по-трс- ба
— to Je наша. Влада се мора уверити
да прпзпа, да опа nphe моћп игнорнсатв же-п- с
п мајке паше иаЦије, као што оиа чппи
у садашв време."
Саме звапичпе изЈавс власти признају, да
ie ueria животпим пампрнпцама вепа данас
у Канади пего је пкада била у псториЈп ове
земл.е и да сс па та! пачпв животпи пиво па
оода јако срозао. П када стотпне и мпшопп
народа траже да се пепс поврате на висппу
које су биле у апрплу 1946 г.. да се опемо-rvh- ti
грабсж.1пвпм профиташима тако велп-к- о
плдчгаие иарода — оида се влагти служ
тим мизернпи нзговорпма, да је то "комупи-стичк- а
пропагаида"; дасуте грађапске па-род- не
оргаппзаппје, које су спонтано пзра-сл- е
пз пужде да се борр за голв живот —
"фропт за коуупистпчку пропаганду.'